Odbor za ljudska prava
Committee for Human Rights
SERBIA AND MONTENEGRO
16000 Leskovac
office:Svetozara Markovica br.37
tel/fax:+381 16 215 922
www.humanrightsle.org
e-mail:nesic@eunet.yu
office@humanrightsle.org

Leskovac dana 07.01.2005 godine

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O RADU ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU ZA PERIOD OD 01.01.2004 DO 31.12.2004. GODINE, I STANJU LJUDSKIH PRAVA SA ASPEKTA DEKLARACIJE GENERALNE SKUPŠTINE UN O LJUDSKIM PRAVIMA NA TERITORIJI JABLANIČKOG I DELA PČINJSKOG OKRUGA

U izvestajnom periodu Odboru za ljudska prava u Leskovcu, za pravnu pomoc i savete obratilo se 597 ljudi, ili prosecno preko 49 ljudi, mesecno je koristilo nase usluge.Ovi ljudi za postojanje i rad Odbora znaju ili su saznali iz medija, ili od ranijih ili sadasnjih korisnika nasih usluga.
Sto se tice nacionalnog sastava ljudi koji su nam se obracali za pomoc i savete najvise je bili Srba-538, Roma-22, Bugara-9, Albanaca-7, Makedonaca-1, Slovenac –1, Hrvat-1, Bosnjak-1, i Palestinac-1, koji nam se u izvestajnom periodu u raznim mesecima vise puta obracao za razne vrste pomoci i usluga povodom krsenja i ugrozavanja razlicitih prava , sto je slucaj i sa dvojicom Albanaca, koji su slucajevi evidentirani u mesecnim izvestajima, pa se iz toga razloga javlja mali nesklada izmedju broja slucajeva koji su evidentirani i prikazani u ukupnom broju, i broja korisnika izrazenog po nacionalnoj strukturi, gde smo ova tri korisnika prikazali samo kao jedno lice kome je krsen ili ugrozavan veci broj prava, kao i zbog nekih lica muslimanske veroispovesti koji su drzavljani Srbije.
Za navedeno imamo podatke sa imenima prezimenima, telefonima, kratkim i sirim opisom slucajeva povodom kojih su nam se korisnici obracali u Delovodniku koji vodimo u Odboru.
Belezimo cinjenicu da nam se veliki broj ljudi obraca za pomoc, kada od drzavnih organa i ustanova javnih sluzbi nisu dobili odgovarajucu zastitu ugrozeneih ili povredjenih prava.
Od ukupnog broja ljudi koji su nam se obratili za pomoc i savete 472 korisnika su to ucinili dolaskom u prostorije Odbora licno, 15 korisnika za pomoc i savete nam se obratilo telefonom, dok su se ostala lica obratila pismom uz dostavu dokumenata ili preko drugih lica.Interesantno nam je obracanje ljudi iz Babusnice koji su do telefona Odbora dosli uvidom na nas sajt, kao i ljudi iz Surcina i Nisa.
Od ukupnog broja ljudi koji su nam se obratili za pomoc i savet, slucajevi 475 lica bili su iz oblasti delatnosti Odbora, dok slucajevi 121 lica nisu bili iz oblasti delatnosti kancelarije.
U izvestajnom periodu pravnu pomoc iz oblasti rada odbora trazilo je i dobilo 379 lica, dok je 47 lice trazilo i dobilo pomoc koja nije iz nadleznosti odbora, ali u slucajevima kada smo procenili da je to u interesu tih ljudi.
U izvestajnom periodu pravne savete koji su iz oblasti rada Odbora trazilo je i dobilo u Odboru 440 korisnika nasih usluga, dok je 88 korisnika trazilo i dobilo pravne savete, koji nisu iz nadleznosti Odbora.
U izvestajnom periodu u razmatranje za zastupanje uzeli smo slucajeve 60 korisnika nasih usluga, dok smo za zastupanje uzeli slucajeve 65 ljudi, sto znaci pisanje inicijalnih podnesaka ili ukljucivanje u postupak pisanjem pravnih sredstava i zastupanjem perds sudovima i drugim drzavnim organima.
U izvestajnom periodu za potrebe korisnika nasih usluga napisali smo 25 tuzbe, gradjanske i krivicne, 15 krivicne prijave, 2 prigovora na optuznice, 30 zalbe, 4 zahteva inspekciji rada za odlaganje izvrsenja resenja o prestanku radnog odnosa ili nezakonitog rasporedjivanja zaposlenih, 1 Zahtev za ponavljanje pravnosnazno okoncanog parnicnog postupka, 43 prituzbe na nerad ili neefikasan rad pre svega sudova a zatim i drugih drzavnih organa, i 38 podnesaka razne vrste medju kojima i 2 zahteva za zastitu zakonitosti, 1 zahtev za sprovodjenje istrage, 1 zahtev za priznanje prava na prigovor savesti.
U izvestajnom periodu za potrebe korisnika nasih usluga i u sklopu slucajeva koje radimo, napisali smo i 9 Predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, i to 1 zbog povrede zabrane diskriminacije po nacionalnoj osnovi iz cl.1 Protokola br.12 uz Evropsku konvenciju za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sto odgovara povredi odredbe cl.7 Deklaracije, i 8 predstavki zbog povrede prava na efikasnu susku zastitu i prava na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, iz cl.6 Evropske konvencije, sto odgovara povredi odredaba cl.8 i cl.10 Deklaracije.
U izvestajnom periodu za potrebe korisnika nasih usluga i zrtve policijske torture Jankovic Radivoja i sela Alakince kod Surdulice, napisali smo Predstavku Komitetu protiv mucenja UN, zbog cinjenice da Srpska policja shodno cl.12 Konvencije UN protiv mucenja, slucaj mucenja Radivoja koji se desio u zgradi policije u Surdulici u Aprilu mesecu 1997 godine, do danas nije do kraja rasvetlila i nije sprovela brzu i nepristrasnu istragu, vec protiv zrtve torture Radivoja protivno odredbi cl.13 Konvencije drzava Republika Srbija vodi dva krivicna postupka, zbog toga sto je prijavio lica koja su ga mucila.
Struktura prava, gledano sa aspekta odredbi Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima , povodom cijeg krsenja ili ugrozavanja su nam se korisnici javljali za pomoc i savet u izvestajnom periodu izgleda na sledeci nacin:

-cl.1 Deklaracije, pravo na ljudsko dostojanstvo- 5 slucaja
-cl.3 Deklaracije, pravo na slobodu i licnu bezbednost,-5 slucaja
-cl-5 Deklaracije, krsenje zabrane mucenja svirepog necovecnog ili ponizavajuceg postupanja, prema ljudima kojim se vredja ljudsko dostojanstvo,-34 slucaja
-cl.6 Deklaracije, pravo na pravni subjektivitet, - 1 slucaj
-cl.7 Deklaracije, pravo na jednaku zastitu zakona protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krsi deklaracija, -24slucaj
-cl.8 Deklaracije, pravo na efikasnu zastitu zakona od dela krsenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom i zakonima, - 48 slucajeva
-cl.10 Deklaracije, pravo na pravicno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom,-63 slucaja
-cl.11 Deklaracije, krsenje prava optuzenog da se smatra nevini,- 1 slucaj
-cl.12 Deklaracije, zabrana proizvoljnog mesanja u licni zivot, porodicu, i napada na cast i ugled, 10 slucajeva
-cl.13 Deklaracije, povreda prava na slobodu kretanja- 2 slucaj
-cl.15 Deklaracije, pravo na drzavljanstvo i pravo na promenu drzavljanstva-2 slucaja
-cl.17 Deklaracije, pravo na imovinu i zabrane samovoljnog lisenja imovine,- 28 slucaja
-cl.18 Deklaracije, pravo na slobodu misli, savesti i vere, -3 slucaja
-cl.19 Deklaracije, pravo na slobodu misljenja i izrazavanja misljenja, - 4 slucaj
-cl.21 Deklaracije, pravona ucestvovanje u upravljanje javnim poslovima, stupanje u javnu sluzbu i ucesca na izborima, - 2 slucaja
-cl.23 Deklaracije, pravo na rad, zadovoljavajuce uslove rada, prava iz radnog odnosa i udruzivanja u sindikate, 253 slucajeva
-cl.25 Deklaracije, pravo na zadovoljavajuci zivotni standard,-25 slucaja
-cl.26 Deklaracije, pravo na skolovanje,- 2 slucaj

Tabelarni pregled napred iznetog stanja, dat je u Tabeli o stanju ljudskih prava u izvestajnom periodu.
Iz tabelarnog pregleda stanja ljudskih prava u izvestajnom periodu, na osnovu napred navedenog nacina obrade dolazimo do evidentnog podatka, da je u izvestajnom periodu, na podrucju koje je predmet nase paznje najvise je bilo slucajeva krsenja ili ugrozavanja prava na rad, prava na zadovoljavajuce uslove rad, prava iz radnog odnosa i na udruzivanja u sindikate iz cl.23 Deklaracije.Iz tabele takodje utvrdjujemo kontinuitet u krsenju toga prava.To je posledica cinjenice da u Srbiji i nakon cetiri godine od takozvanih demokratskih promena, postoje preduzeca u “drustvenoj svojini” koja ne samo vise nigde u Evropi ne postoji, vec u Srbiji ne uziva apsolutnu NIKAKVU ZAKONODAVNU I FAKTICKU ZASTITU, te su takva preduzeca najpre u takvom stanju podvrgnuta, bezobzirnom obezvredjivanju vrednosti kapitala od strane njihovih direktora koji su uglavnom eksponenti bivse komunisticke vlasti, a zatim i postupku krajnje nehumane privatizacije, koja se u Srbiji sprovodi najduze na svetu, vise od 4 godine i jos nije zavrsena,u toku koje se zaposleni kao dojucerasnji “vlasnici sredstava za proizvodnju” mimo zakona i mimo kriterijuma odredjenih Kolektivnim ogovorom, vec samovoljom navedenih direktora u saradnji sa oligarhijom u vrhu republicke vlasti, preko noci pretvaraju u jeftinu najamnu radnu snagu sa dugogodisnjom garancijom toga statusa, sto umnogome podseca na zakasnelu Prvobitnu akomulaciju kapitala.Pri tome se citave porodice dovode u stanje socijalne potrebe, a samo direktor postaje vlasnik jeftino kupljenog drustvenog kapitala, cime se doprinosi dubokom socijalnom raslojavanju stanovnista. U stanju kada su ostali bez prava na rad, bez sredstava za zivot, u nemogucnosti da placaju advokate, takve grupe ljudi se za pomoc obracaju Odboru, jer im i drzava vise ne obezbedjuje nikakvu podrsku.U tom kontekstu pruzamo pravnu i drugu pomoc grupi od 96 bivsih zaposlenih u preduzecu “Retex” iz Vlasotinca, koje zastupamo pred sudom u Vlasotincu u parnici za ponistaj otkaza po kojima im je prestao radni odnos.Od tih ljudi za 58 smo uspeli da od Inspekcije rada dobijemo resenja da se odlazu njihovi otkazi, ali ih poslodavac ne vraca na rad, niti Inspekcija uspeva da na to primora poslodavca.Naknadno je Ministarstvo za rad Republike Srbije ponistilo i tih 58 resenja Inspekcije po kojima se odlaze izvrsenje odluka o prestanku radnog odnosa, davsi na taj nacin kao nadlezno ministarstvo poseban doprinos SOCIJALNOM RASLOJAVANJU gradjana, ubedjeni smo pod jakim uticajem oligarha koji stoje iza poslodavca, obzirom da su resenja Ministarstva za rad ne samo nezakonita nego cak i smesna.Takodje belezimo masovno otpustanje zaposlenih u fabrici guma”Tigar” MH d.o.o Pirot, koje je u mesovitom vlasnistvu domaceg kapitala i kapitala Francuske firme “Miselin” gde je domaci poslodavac, bez ikakvih kriterijuma prekinuo radni odnos sa zvanicno 188 zaposlenih, mada je inspektor rada utvrdio drugu cinjenicu da je otkaz dobilo 200 zaposlenih.Nas zabrinjava cinjenica da je domaci poslodavac odmah nakon davanja otkaza ovim ljudima angazovao novig 40 zaposlenih preko omladinske zadruge.U ovom slucaju pravnu pomoc pred sudom i Inspekcijom rada pruzamo trojici zaposlenih.U ovom slucaju se strani kapital Francuske firme”Miselin”koristi za socijalno raslojavanje stanovnistva Babusnice.
Tezak polozaj ovakvih ljudi jos vise otezava neefikasno, i korumpirano a i nespremno sudstvo koje radne sporove sudi i po nekoliko godina, cesto pod direktnim uticajem poslodavca, kao da su sudije na platnom spisku i poslodavaca i drzave.Belezimo slucaj radnog spora koji traje 13 godina.Sudije nisu dovoljno edukovanje za primenu medjunarodnih instrumenata pogotovo Konvencija Medjunarodne organizacije rada, pri resavanju radnih sporova, a veliki nedostatak u svemu tome je sto sada radne sporove, sude sve sudije, dok su po ranijem Zakonu o sudovima u prvostepenim sudovima postojala POSEBNA SPECIJALIZOVANA VECA ZA RADNE SPOROVE.
Belezimo i cetiri slucaja malteretiranja i ponizavanja zaposlenih zena u Ministarstvu finasija Republike Srbije, od kojih su tri jos uvek aktuelana.
Stim u vezi iz izvestaja se utvrduje kontinuirana povreda prava iz cl.7 Deklaracije, o jednakosti svih pred zakonom, i jednaku zastitu zakona svih ljudi protiv bilo kakve diskriminacije, u pogledu prava koja su im priznata ustavom i zakonom.
Iz tabelarnog pregleda u izvestajnom periodu se utvrdjuje kontinuirano krsenje prava ljudi da ih nacionalni sudovi efikasno stite od dela krsenja osnovnih prava priznatih ustavom i zakonom tj.prava na sudjenje u razumnom roku iz cl.8 Deklaracije, i vezano sa njim i prava na pravicno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom iz cl.10 Deklaracije, ukupno 111 slucajeva u izvestajnom periodu i to u kontinuitetu.To je rezultat cinjenice da na podrucju koje je predmet nase paznje i u Srbiji uopste, za pet godina nakon oktobarskih promena Ministarstvo pravde nije obezbedilo dovoljan broj, mladih, savremeno edukovanih, strucnih i neiskompromitovanih kadrova, radi SMENE GENERACIJA u pravosudju, vec temelj pravosudja na podrucju koje je predmet nase paznje cine, stari, ograniceno edukovani kadrovi bez volje da se dalje edukuju, koji posao rade sablonski, cesto nepripremljeni, bez ikakvog postovanja Kodeksa ponasanja lica zaduzenih za primenu zakona, zvanicno po zakonu i u interesu naroda i drzave, koja ih placa, a stvarno u interesu oligarhijskih grupa na lokalnom i republickom nivou, koje ih direktno kontrolisu.
Pred Opstinskim sudom u Leskovcu pratimo tri “montirana” krivicna sudska procesa koji se odvijaju kao u najboljim vremenima, Josifa Visarionovica Staljina, Makartija ili Lavrentija Berije, uz porazavajuce saznanje da se zna ko u tuzilastvu radi montirane optuznice a ko u sudu sudi takve procese, uz Ministarstvo pravde koje je nemocno da bilo sta promeni stvarno u tom sistemu opste neodgovornosti.Slikovito receno pravosudje Srbije i na podrucju koje prati Odbor za ljudska prava u Leskovcu, je pretvoreno u pijacu-berzu, na kojoj osobe bez kredibiliteta, oslobodjene bilo kakve odgovornosti trguju ljudskom imovinom, slobodom i celokupnim ljudskim sudbinama, sto stvara uslove za pojavu “neregulisane privatne pravde”.
Zabrinjava nas cinjenica da se u tom opstem nesnalazenju drzave, ne snalazi ni nevladin sektor, te osim Centra za antiratnu akciju iz Beograda, nikome ne pada na pamet da siroko primeni “civilnu kontrolu” nad radom pravosudja, u vidu prisutva “civilnih” posmatraca na sudjenjima, kao kakav takav vid kontrole bezakonja u kome se nalazi pravosudje.Ova drzava ce imati najveci problem da sudije, tuzioce i ostale cinovnike iz pravosudja, nauci da citaju i pravilno primenjuju zakon, ako joj to uopste podje za rukom u situaciji, kada su navedene kategorije drzavnih cinovnika, osim malog broja izuzetaka, godinama nauceni da krse zakon organizovano, i to organizovano prikrivaju.
Takvo stanje reprezentuje slucaj Branimira Brankovica iz Leskovca ul.Sindjeliceva br.11 koji je Opstinskom sudu tuzbu podneo 1991 godine, presuda je kako u uvodu stoji uradjena tek 19.09.2003 godine pod P.br.1739/91, dakle nakon 12 godina, a gospodinu Brankovicu dostavljena nakon 13 godina dana 25.10.2004 godine, vise od godine dana nakon sto je doneta.Za slucaj je interesantno da jos nije pravnosnazno okocan,Ili slucaj Branke Timic iz Leskovca koja kod Opstinskog suda u Pozarevcu ne moze da nakon 16 godina dobije pravnosnaznu presudu.
Sudovi u Leskovcu i uopste na podrucju koje je predmet nase paznje imaju praksu da krseci odredbu cl.4 Zakona o izvrsnom postupku UOPSTE NE ODLUCUJU o predlozima za odredjivanje privremenih mera, PA SE VODI RAT IZMEDJU STRANAKA I SUDIJA KOJI IMAJU OVAKVE NAVIKE.
Belezimo slucajeve da sudovi odrede izvrsenje na imovini lica koje je duznik po presudi, a popisuju i prodaju imovinu trecih lica, BEZ IKAVE ODGOVORNOSTI SPROVODECI DRZAVNO NASILJE NAD LJUDIMA.
Ljudima koji zastitu svojih prava u takvom stanju domaceg pravosudja ne mogu da nadju pred domacim sudovima, Odbor “otvara vrata” Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, u kom cilju smo u izvestajnom periodu za potrebe korisnika nasih usluga, napisali 9 Predstavki.
Imamo utisak da neposredna “Civilna kontrola” rada sudova preko prisustva nezavisnih posmatraca na sudjenjima efikasno doprinosi smanjenu krsenja prava na pravicno sudjenje, obzirom da sudije i tuzioci vise strepe od nezavisnih posmatraca, neznajuci za koga rade, nego od predsednika sudova ili Ministarstva pravde.
Moramo da primetimo da u Opstinskim i Okruznom sudu u Leskovcu u sudnicama za vreme sudjenja sudije ili zapisnicari, puse duvan, trujuci njime stranke nepusace.
Iz izvestaja utvrdjujemo neznatno smanjen broj slucajeva krsenja zabrane mucenja svirepog, necovecnog i ponizavajuceg postupanja prema ljudima i kaznjavanja, iz cl.5 Deklaracije, koji se ne javljaju u kontinuitetu, sto je posledica cinjenice da je Ministarsvo policije ucinilo odredjene napore da u “Uputstvo o policjskoj etici” u skladu sa odredbom cl.10 Konvencije UN protiv mucenja, unese instrukcije u vezi sa zabranom mucenja, zatim dovodjenjem novih generacija, mladih savremeno obucenih i skolovanih policajaca, a dobrim delom i zbog Delovanja Odbora za ljudska prava u Leskovcu, koji je uspeo da tri policajca budu osudjena na zatvorske kazne zbog mucenja ili nasilja nad gradjanima, od kojih su dvoje kazne izdrzali a traceg srpska policija ne zeli da privede na izdrzavanje kazne, sto je na stare policjske kadrove sa naglasenim nasilnickim mentalitetom odnegovanim u doba Milosevica, u duhu da im osnovni nacin komunikacije sa ljudima budu batine , a sluzbena palica, cizma ili pesnica osnovno sredststvo u toj komunikaciji, potislo u drugi plan potrebu za ispoljavanjem nasilnickog mentaliteta.
Posebno nas zabrinjava pojava u zabrinjavajucem broju i u kontinuitetu koji je prekinut samo u jednom mesecu, povreda i krsenja prava na imovinu iz cl.17, i samovlasnog lisenja ljudi njihove imovine.Za to se uglavnom koriste odredbe cl.69 i cl.70 Zakona o planiranju i izgradnji, preko kojih oligarhijske grupe na lokalnom nivou najvrednije zemljiste u gradovima proglasava za Javno gradjevinsko zemljiste, postojece vlasnike objekata i korisnike zemljista, pod uslovima koji predstavljaju oslobodjeno drzavno nasilje i cistu otimacinu, cesto uz minimalnu nadokanadu ili cak i bez nadokande, lisavaju njihove imovine drasticno im pogorsavajuci, zivotni polozaj, a oduzeto zemljiste se dodeljuje clanovima oligarhiskih grupa za izgradnju poslovnih objekata, sve to pored korumpiranog sudstva koje ne zeli da vlasnicima imovine pruzi efikasnu sudsku zastitu.Na prednji nacin pored pljacke drustvenog kapitala i pretvaranja radnicke klase u jeftinu najamnu radnu snagu, vrsi se i deposediranje vlasnika najboljeg gradjevinskog zemljista, i njihovo pretvaranje u sirotinju.Tome doprinosi cinjenica da kad je u pitanju pravo svojine na nepokretnosti Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj postoje TRI oblika svojine na nepokretnosti, i to drustvena, drzavna i privatna, i jedina zemlja u koj nije izvrsena DENACIONALIZACIJA imovine koju su komunisticke vlasti oduzele od gradjana.
Posebnu ulogu u protivpravnom lisenju gradjana njihove imovine i u otimacini, imaju drzavne monopolske firme poput “Elektroprivrede” “Poste” “Telekoma”, preko kojih drzava vrsi “dodatno punjenje budzeta”.
Sto se tice ostalih prava iz Deklaracije u izvestajnom periodu na podrucju koje je predmet nase paznje, belezimo ili sporadicna krsenja, koja nisu u kontinuitetu, ili tih slucajeva nema ili nam se ne prijavlju.U ovom kontekstu pomalo je indikativna pojava ljudi koji nam se javljaju “za hleb’, sto nam ukazuje, da nadlezne opstinske socijalne sluzbe ne vrse svoj posao.Nas je utisak da veliko socijalno raslojavanje na podrucju koje je predmet nase paznje, pogotovu u Leskovcu iziskuje postojanje jednog “utocist’ po principu kako to radi “Vojska spasa”, u Americi, koje bi finansirala Opstina iz budzeta, u kome bi sa lica u stanju socijalne potrebe, beskucnike, zrtve nasilja bio obezbedjen bar jedan”topli obrok”, tus sa toplom vodom i sapunom, i prenociste, a koje bi vodili nekompromitovani ljudi.
Na osnovu naseg rada u izvestajnom periodu, i tabelarnog pregleda stanja ljudskih prava, moze se izvesti zakljucak da su na podrucju koje je predmet nase paznje, ljudska prava propisana Deklaracijom i pratecim propisima, medjunarodnim paktovima o gradjanskim i politickim pravima i ekonomskim i socijalnim pravima, normativno a i deklarativno priznata, da se o njima cesto i govori da se zvanicnici i politicarai u svom vokabularu, cesto pozivaju na ljudska prava, neznajuci ni sustinu pojma “Pravo u subjektivnom smislu” a kamoli sustinu pojma “ljudsko pravo”,ali da se na podrucju nase paznje ta prava u praksi ne primenjuju.Naprotiv nalaze se u stanju stalne ugrozenosti i lako se krse, uzivaju slabu ili nikakvu zastitu, odnosno put do zastite prava je previse dug, i neizvestan na kraju, po subjekta prava.
Cinjenica je da o ljudskim pravima vise niko can ni ne govori, a kakoli da kontinuirano radi na njiohvoh implementaciji i afirmaciji.Svi su zadovoljni dostignutim nivoom intelektualnog mamurluka kada su ljudska prava u pitanju, i u njemu se lepo osecaju i snalaze u ambijentu lokalne camotinje.
U takvoj situaciji i ambijentu nalazi svoje mesto i ulogu i Odbor za ljudska prava, koji svojim radom nastoji da u granicama mogucnosti kod ljudi na ovim podrucjima stvori svest o tome da su subjekti prava, a ne objekti dominacije, da budu upoznati sa svojim pravima i mogucnostima za njihovo ostvarivanje, a ljudima cija su takva prava povredjena ili ugrozena u granicama moguceg pruzamo pravnu i drugu pomoc i zastitu.U tom kontekstu Odbor je razvio mrezu svojih saradnika u Bosilegradu, gde ostvarujemo tesnu saradnju sa ljudima iz “Matice Bugara” iz Bosilegrada, Surdulici, Vladicinom Hanu, Vlastincu, Babusnici, Nisu, Lebanu, Medvedji, Kursumliji, Surcinu, Beogradu, tako da svoju aktivnost siri i postaje operativan i van podrucja Jablanickog i Pcinjskog okruga.
Za krajeve poput Babusnice i Bosilegrada imamo ideju odrzavanja “Dana ljudskih prava “ jednom u nedelji ili u dve nedelje u tim mestima, koja su daleko od ociju i vlasti i nevladinog sektora, a ljudi se u njima nalaze pod jakom dominacijom lokalnih oligarha ili oligarhijskih grupa, bez icije pomoci i podrske.
Kontinuiranim pracenjem stanja ljudskih prava na ovim podrucjima uz primenu metode koju smo razvili i pomoc nasih saradnika na terenu, zelimo da kao neposredni predstavnici autenticnih potreba ljudi iz nase ciljne grupe, identifikujemo neophodne zivotne potrebe ljudi, da ih definisemo i prezentiramo zainteresovanima a pre svega vlasti, uz ponudjeno resenje za zadovoljenje tih potreba, pre svega kao kooperativan i konstruktivan faktor, a u slucaju izostanka sluha i kao kriticki i korektivan faktor, upotrebom dozvoljenih sredstava pre svega zakona i javnosti za ostvarivanje tih ciljeva, sto znaci fakticku implementaciju prava u praksi na ciljnu grupu.

Predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu
Dobrosav Nešić