e-mail:nesic@eunet.yu
Leskovac dana 20.01.2007 godine
GODISNJI IZVESTAJ ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU, O STANJU LJUDSKIH PRAVA NA TERITORIJI JABLANICKOG I DELA PCINJSKOG OKRUGA SA ASPEKTA DEKLARACIJE GENERALNE SKUPSTINE UN O LJUDSKIM PRAVAIMA ZA PERIOD OD 01.01. DO 30.12.2006 GODINE, I RADU ODBORA NA ZASTITI I AFIRMACIJI TIH PRAVA
U izvestajnom periodu pocev od 01.01. do 30.12.2006 godine Odboru za ljudska prava u Leskovcu za pravnu pomoc I savete obratilo se ukupno 834 ljudi ili vise od 69 mesecno, koji su za rad Odbora saznali iz medija, sadasnjih I ranijih korisnika nasih usluga I preko sajta odbora. Od toga broja 820 ljudi, ili vise od 68 mesecno, obratilo se licno dolaskom u kancelariju Odbora, 10 ljudi nam se obratilo telefonom ili 0,8 mesecno, faksom nam se obratili 4 ljudi ili 0,3 mesecno.
Od ukupnog broja ljudi koji sun am se u izvestajnom periodu obratili za ponoc I savete slucajevi 759 ljudi ili vise od 60 mesecno, bili su iz oblasti naseg rada, dok slucajevi 74 ljudi ili vise od 6 mesecno nisu bili iz oblasti naseg rada I nase paznje.
U 2006 godini pravnu pomoc od Odbora u slucajevima koji su iz oblasti naseg rada trazilo je I dobilo 705 ljudi ili vise od 58 mesecno, dok je 30 ljudi ili vise od 2 mesecno trazilo pravnu pomoc u slucajevima koji nijsu iz oblasti naseg rada I nisu predmet nase paznje.
U 2006 godini pravne savete od Odbora iz oblasti naseg rada trazilo je I dobilo 753 ljudi ili vise od 62 mesecno , dok je pravne savete u slucajevima koji nisu predmet nase paznje trazilo I dobilo 63 ljudi ili vise od 5 mesecno.
U izvestajnom periodu u razmatranje za zastupanje uzeli smo slucajeve 45 ljudi ili vise od trojice mesecno, dok smo u zastupanje uzeli slucajeve 111 ljudi ili vise od 9 mesecno u proseku.
Za potrebe ljudi korisnika nasih usluga u izvestajnom periodu napisali smo 25 tuzbe ili po 2 u proseku svakog neseca, 1 prigovor na optuznicu, 1 Optuzni predlog, 2 zahteva za sporovodjenje istrage, 13 krivicnih prijave ili vise od 1 mesecno u proseku, 64 zalbe ili vise od 5 mesecno u proseku, 33 prituzbe ili vise od 2 mesecno u proseku, 6 zahteva za pristup informacijama od javnog znacaja, 2 prigovora, 27 podnesaka razne vrste ili preko 2 mesecno u proseku, 5 zahteva za ponavljanje sudskih postupaka, 2 revisije, 2 zalbe sudu SCG, 11 Predstavki Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
U 2006 godini advokat Odbora za ljudska prava je korisnike nasih usluga zastupao na 292 rocista u parnicnim predmetima ili u proseku na preko 24 rocista mesecno, I na 137 rocista ili mesecno u proseku na vise od 11 rocista u krivicnim predmetima.
Na cionalna struktura ljudi koji sun am se u 2006 godini obracali za pravnu pomoc I svete u 2006 godini ima sledeci izgled: Srbi 669 ili vise od 55 mesecno, Romi 137 ili vise od 11 mesecno, Albanci 11 ili manje od 1 mesecno, Bugari 9 ili manje od 1 mesecno, Hrvati 4 ili manje od 1 mesecno, Crnogorac 1 I Palestinac 1.
Struktura prava povodom cijeg krsenja ili ugrozavanja su nam se u 2006 godini ljudi javljali za pomoc I savete, sa aspekta Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, izgleda na sledeci nacin:
- cl.3 Deklaracije, pravo na zivot slobodu I licnu bezbednost 13 ljudi ili vise od 1 mesecno,
- cl.5 Deklaracije, zabrana mucenje svirepog, necovecnog ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja, 44 ljudi ili vise od 3 mesecno,
- cl.7 Deklaracije , pravo ljudi na jednaku zastitu zakona , I zastitu od diskriminacije, 24 coveka, ili 2 svakog meseca u proseku,
- cl.8 Deklaracije, pravo ljudi da ih nacionalni sudovi efikasno stite ode la krsenja prava priznatih ustavom I zakonom, 145 ljudi ili vise od 12 mesecno
- cl.10 Deklaracije pravo ljudi na pravicno sudjenje pred nezavisnim I nepristrasnim sudom 398 ili vise od 33 mesecno,
- cl.12 Deklaracije, zabrana proizvoljnog mesanja u licni I porodicni zivot coveka, stan porodicu I prepisku, 5 slucajeva ili manje od 1 mesecno,
- cl.16 Deklaracije , pravo ljudi na sklapanje braka bez ogranicenja na rasu, veru I drzavljanstvo, 1 slucaj
- cl.17 Deklaracije, pravo ljudi na nesmetano posedovanje imovine, I zabrana samovoljnog lisenja imovine 42 slucaja ili u proseku viseod 3 mesecno,
- cl.19 Deklaracije , pravo na slobodu miseljenja I izrazavanja 244 slucaja,
- cl.20 Deklaracije pravo na slobodu mirnog udruzivanja 240 slucajeva,
- cl.23 Deklaracije, pravo ljudi na rad I zadovoljavajuce uslove rada 69 slucajeva ili u proseku preko 5 slucajeva mesecno
- cl.25 Deklaracije, pravo na zadovoljavajuci zivotni standard koji mu obezbedjuje zdravlje I osnovne zivotne potrebe, 144 ljudi ili u proseku po 12 mesecno,
Ovo je statisticki deo izvestaja
Sto se narativnog opisnog dela tice na osnovu podataka iz statistickog dela, I analizom tih podataka I konkretnim radom na slucajevima, evidentno se utvrdjuje da su u 2006 godini na podrucju nase paznje najvise krsena prava ljudi iz oblasti pravosudja I to pravo na efikasnu sudsku zastitu prava koja su im priznata ustavom I zakonom iz cl.8 Deklaracije I pravo na pravicno sudjenje pred nezavisnim I napristrasnim sudom. Zabrinjava cinjenica da su ta prava ljudima krsili nosioci pravosudnih funkcija I organi pravosudja, koji su zaduzeni za implementacilju ljudskih prava u praksi, sto ukazuje na krajnje dramaticnu situaciju u pravosudju u pravosudju na podrucju u Jablanickon I delu Pcinjskog okruga I Pirotskog okruga, koje karakterise, birokratizacija kako u postupanju po predmetima tako I u odnosu prema ljudima, krajnja intelektualna neinventivnost koja se krece do intelektualnog mamurluka kod vecine nosioca pravosudnih funkcija I uopste zaposlenih u pravosudju, a ogleda se u nespremnosti da se edukuju I da private I u praksi primene instrumente medjunarodnog humanitarnog prava bilo da su u pitanju instrumenti UN ili Saveta Evrope, sto dovodi do smesne sitacije da gledamo “pravnike invalide” koji delimicno poznaju domace pravo, a pravna pravila medjunarodnog humanitarnog prava koja su se po odredbama ranije vazece Ustavne povelje Drzavne szajednice SCG neposredno prinenjivala I imala primat nad domacim pravom, sto predvidja I novi Ustav Srbije, poznaju malo ili nimalo, pa ih u praksi I ne primenjuju, zbog cega u pravnom poretku Srbije imamo smesnu situaciju da vlasti normativno I deklarativno proklamju ljudskih prava prinzta instrumentima medjunarodnog humanitarsnog prava a da ih nosioci pravosudnih funkcija koji su zaduzeni za njihovu implementaciju u praksi ne primenju, naprotiv krse ih cak I svesno, za sta od drzave dobijaju platu, dok u toj istoj drzavi stvaraju jaz izmedju normativno I deklarativno proklamovane “pravne drzave” I “vladavine prava” I “drzave bezakonaja” koju gledamo u praksi, sto altuelnu vlast maksimalno kompromituje, kao demagosku vlast koja “jedno govori a u praksi drugo radi”.
Zabrinuti smo da aktuelna vlast zbog postojeceg odnosa politickih snaga takvu situaciju nije sposobna da promeni, a ne zeli ni da deo toga posla poveri nevladinom sektoru, koji bi se bavio krivicno pranim progonom korumpiranih, neinventivnih nosioca pravosudnih poslova I drugih zaposlenih u pravosudju. Nailazimo u praksi da nosioci pravosudnih funkcija stite kriminalce u pravosudju.
Dokle je pravosudje na Jugu Srbije propalo moze se videti iz cinjenice da Predsednik Opstinskog suda u Surdulici 3 godine ne izvrsava presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je policajac osudjen na 18 meseci efektivnog zatvora I za to ne trpi nikakve stetne posledice, vec od drzave za to dobija platu. U Vranju sudija Opstinskog suda koji je protivno odredbi cl.13 Konvencije Un protiv mucenja osudio zrtvu policijske torture zato sto je prijavila lice koje je ucestvovalo u njenom mucenju, izabran je za predsednika Opstinskog suda.
Sudovi u Pirotu I Opstinski I Okruzni nesmeju da pozovu pred sud kao svedoka direktora monopolske firme “Tigar” da bi posbedocio o vrodostojnosti Odluke Upravnog odbora preduzeca “Tigar MH” koju je potpisao sa DVE POTPUNO RAZLICITE SADRZINE, a na osnovu koje je oko 260 zaposlenih izgubilo pravo na rad, I zadovoljavajuce uslove rada iz cl.23 Deklaracije, I na osnovu koje je to preduzece zaposlenima Otkazivalo I nepostoece Ugovore o radu, sto ukazuje da su sudovi u Pirotu pod direktonom kontrolom, ne drzave koja ih placa, vec monopolske firme kakva je “Tigar”.
Najtragicnija situacija je u pravosudju Jablanickog okruga gde belezimo situaciju da je Okruzni sud “privatizovan” I radi pod kontrolom I u interesu oligarhijske grupe na lokalnom nivou, koja zbog cinjenice da se odrzava I funkcionise, po svemu sudeci ima zaledjinu I u vrhovima pravosudja, a na sta je na Prvom redovnom zasedaju Narodne skupstine Republike Srbije od 27.Marta 2006 godine, uakazao narodni poslanik Zivojin Stefanovic, sto je dovelo do toga da u Okruznom sudu u Leskovcu mozete “naruciti “ presudu po vasoj zelji ukoliko imate dovoljno para I veza, zbog cega je pravosudje u Jablanickom okrugu izgubilo svaki smisao.
Stim u vezi valja istaci podatak da je Drzava Republika Srbija od 2001 do 30.01.2004 godine pokrenula parnicu P.br.2021/2001 kod Opstinskog suda u leskovcu, protiv aktuelanog predsednika Okruznog suda u Leskovcu, Jovice Ilica jer Opstinskom sudu nije hteo da vrati strucnu literatutru, koju je od suda uzeo na poslugu. Treba napomenuti da je Opstinski sud u Leskovcu resenjem P.br.2021/2001 od dana 30.01.2004 godine protiv navedenog predsednika parnicni postupak obustavio, jer je zamenik Republickog javnog pravobranioca nakon cetiri godine od podnosenja tuzbe, po kojoj Opstinski sud u Leskovcu nije zakazao nijedno rociste niti je tuzbu dostavio predsedniku Okruznog suda, valjda uveren da predsednik Okruznog suda nije duzan da drzavi nadoknadjuje stetu, povukao tuzbu podneskom od 19.01.2004 godinre” iz razloga jer je u vidu mirno resenje spora “ mada se iz tog akta ne vidi da je tuzeni Predsednik Okruznog suda u Leskovcu Jovica Ilic ispunio tuzbeni zahtev, sto je u Leskovcu moguce ako ste predsednik Okruznog suda.
Ovakvo stanje u pravosudju stvara sumnju d ace sudovi u Leskovcu, bitno uticati na funkcionisanje privrede u ovom okrugu, danas I ubuduce na nacin kako su to radili I u vreme Milsevica, I direktno uticati na rad I postojanje privrednih subjekata, na nacin sto ce potrazivanja pojedinih firmi “ koje su u semi” brzo I efikasno naplacivati, dok ce odugovlaciti sa naplacivanjem potrazivanja drugih firmi prema firmi “u semi” cime ce firme koje nisu “u semi” vestacki dovoditi u stanje insolventnosti, I njihovog propadanja, sto smo vec jednom videli kada je propala privreda u vreme Milosevica.
Na sa istrazivanja nam govor e da na podrucju koje je predmet nase paznje, 30% nosioca pravosudnih funkcija I zaposlenih u pravosudju su profesionalni kriminalci koji funkciju I poziciju u vlasti koriste, za licno bogacenje a u funkciji interesnih grupa I pojednnaca na lokalnom I republickom nivou za koje rade, 30% je latentnih kriminalaca koji zloupotrebljavaju funkciju”prema prilici” dok e 40% postenih ljudi koji poznaju I vole pravo, rad u pravosudju dozivljavaju kao casnu funkciju, ali sun a zalost u manjin I potisnuti ad aktivnih I latentnih kriminalaca.
Ovakvo stanje u pravosudju zahteva hitnu smanjivanje najlosihig kadrova u pravosudju, I njihovu zamenu mladim kadrovima koji zele da se dokazu u pravosudju a prepuni su ih zavodi za trziste rada, hitnu I sveobuhvatnu edukaciju pravosudnog kadra I njihovo upoznavanje sa instrumentima medjunarodnoh humanitarnog prava, I znacajem da budu prinenjeni u praksi, I promenu mentaliteta u pravosudju, kako u odnosu prema coveku tako I u donosu prema instrumentima medjunarodnog humanitarnog prava.
Napori I konkretne radnje da se ovakvo stanje u pravosudju od koga Srpska drzava “truli iznutra” prevazidju odredice karakter nove Srpske vlade, da li je demokratska I humana ili ne.
U 2006 godini kao ekcesne slucajeve u Martu mesecu belezimo krsenje prava na slobodu misljenja I slobdu udruzivanja u velikom broju, koje se odnosi na slucaj kada su Trgovinski sud u Leskovcu I Visi trgovinski sud u Beogradu 240 zaposlenih u firmi “Retex” onemogucili da preko udruzenja malih akcionara ostvaruju prava koja im pripadaju po Zakonu I drustvenim organizacijama I udruzenjima gradjana I zakonu o privrednim drustvima, kao malim akcionarima .
Daljom analizom moze se zakljucti da je u izvestajnom periodu na podrucju koje je predmet nase paznje, zabrana muzenja svisrepog I necovecnog postupanja, krsena na relativno niskom nivou do Decembra meseca 2006 godine kada sun am se obratile zrtve mucenja u Kazneno popravnom zvaodu u nisu, za pomoc radi krivicnog progoda pripadnika zandarmerije I zatvorskih sluzbenika koji su ih zverski mucili, prilikom dogadjanja u tom Kaznenopoprvanom zavodu na dan 24.11.2006 godine, koje su vlasti zvanicno proglasili “kao pobunu’.Rade ci na 36 takvih slucaja, stice se utisak da se dogajaji nisu odvijali onako kako su zvanicno predstavljeni u javnosti, da su zandarmerija I zatvorski sluzbenici prekomernoa cesto I bespotreno na pojedinim zatvorenicima koji su bili u krevetu I pidzamama upotrebljavali fizicku silu, da je preko sto ljudi trebalo pomoc lekara, da svima nije pruzena adekvatna medicinska pomoc, da su pojedinim zatvorenicima od batina otpadali nokti na rukama sto je do sada nezabelezen nacin torture kod nas, da se pojedini zatvorenici I danas neadekvatno lece kako od povreda zadobijenih prilkom mucenja tako I od posledica loseg lekarskog tretmana, dok je veci broj njih iseljen u druge zatvore.Rad na ovom slucaju nas je uverio da u KPZ u Nisu nikome ni zatvorskom osoblju ni strazarima nije poznata Konvencija Ujedinjenih nacija protiv mucenja svirepih necovecnih I ponizavajucih postupanja ili kaznjavanja, a zatvorskim lekarima nije pznata nit a konvencija ni Tokijska Deklaracija I Rezolucija o ljudskim pravima svetske zatvorske organizacije, o zabrani mucenja I ucestvovanja u cinovima mucenja, sto znaci da u ovom Kazneno popravnom zavodu drzava Srbija nije izvrsila svoju obavezu iz cl.10 Konvencije UN protiv mucenja.
Na tezinu stanja u KPZ Nis ukazuje I cinjenica da zatvorske vlasti ni vise dana nakon dogadjaja nisu omogucile predsedniku I advokatu odbora da posete zatvorenike od cijih clanova poroica su dobili Punomocja, kao I cinjenica da zatvorski strazari maltretiraju I zastrasuju zatvorenike posebno Albanske narodsnosti Cerim Binaja iz prizrena i Ljtifi Ramadana , zbog razgovora sa advokatom Odbora kojem su prijavli slucajeve mucenja izvrsenim nad njima, kao I pasivno drzanje Uprave za izvrsenja zavodskih sankcija u beogradu I Upravnika KPZ Nis, povodom nasih predstavki zbog toga.
U 2006 godini na zabinjavajucem nivou belezimo I krsenja prava na rad I zadovoljavajuce uslove rada iz cl.23 Deklaracije od strane privatnih poslodavaca I direktora neprivatizovanih preduzeca, u vidu nezakonitih otkaza, gde je posebno iskompropmitovan “otkaz zbog tehnoloskog viska”, neisplacivanje zarada I neuplacivanje doprinosa za penzijsko I invalidsko osiguranje zaposlenima od strane poslodavaca.
Dve hiljade I sestu godinu poseno je karakterisalo lisavanje ljudi njihove imovine od strane drzavnih monopolskih firmi poput javnih preduzeca, iz oblasti Elektroprivrede, javnih komunalnih preduzeca, koja su preko “naduvanih racuna” lisavali ljude novca I za usluge koje im nisu ucinili, pod pretnjom d ace im obustaviti dalje pruzanje usluga.
Takodje treba istaci I slucaje u kojima su Opstine lisavale ljude njihovog prava koriscenja na zemljistu na kojima im se nalaze kuce, uzimajuci im to zemljiste sa pozicija drzavne sile uz pomoc policije, bez placanja naknade, sto nas uvereva da u Srbiji u 2006 godini ljudi nisu imali ama bas nikavu imovinsko pravnu sigurnost, tim pre sto su sudovi svojim odlukama “blagsiljali” ovakvu otimacinu, dajuci joj legitimitet mimo odredeb cl.1 protokola br.1 uz Evropsku konvenciju za zastitu ljudskih prava I osnovnih sloboda.
U 2006 godini belezimo krajnju nebrigu drzave za ljude koji su usled “tranzicije’ dovedeni u stanje socijalne potrebe, u kojoj situaciji centri za socijalni rad su pokazali da nisu osposobljeni da se uhvate u kostac sa ovakvom situacijom zbog birokratizovanog rada I odsustva humanosti u njima.Posebno treba istaci slucaj preko 100 Roma iz sela Vinarce kod Leskovca, koji su preko noci liseni prava na materijalno obezbedjenje.
U ovoj godini 10.12.2006 Odbor za ljudska prava u Leskovcu je proslavio 10 godina postojanja I rada, u uglavnom neprijatlejkom okruzenju koje su karakterisali naposri director “drzavnog monopolskog preduzeca”Elektrodistribucija “ leskovac Josifa Spirica da od nas oduzme novac I da od nas naplati potrazivanja koje ta firma ima prema paretiji bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica, I kampanja Leskovacke policije protiv advokata Odbora g.Dragutina Vidosavljevica kome su jos 2001 godine izdali Potvrdu da na adresi na kojoj zivi poseduje lovacko oruzje a 2006 godine protiv njega pokrenuli ‘Montirani “prekrsajni postupak, jer navodno policiji nije prijavio da na adresi na koj zivi poseduje lovacko oruzje, za sta mu je policija vec izdala Potvrdu”.U celoj prici jos nedostaju brkovi Josifa Visarionovica Staljina I “cvikeri” njegovog doglavnika Lavrentija Berije, pa da se osecamo kao da smo u doba pomenutih licnosti.Svemu tome kumuje I visoki policijski funkcioner, Sef policijske uprave Ministarstva policije u Beogradu Ljiljana Dimitrijevic, koji na nijedan zahtev za ispitivanje zakonitosti resenja policije nije odgovorila obrazlozenim resenjem, vec takvo postupanje “pokriva”, cime pokazuje da su je dogadjaji I vreme odavno prevazisli, I da srpska policija ukoliko stvarno zeli da se otrne mentaliteta Miloseviceve policije, pod hitno treba da se resava ovakvih kadrova, a na eda ih mazohisticki placa.
Iz iznetog jasno utvrdjujemo da je 2006 godinu, sa aspekta ljudskih prava karakterisala pravna I imovinska nesigurnost, I odsustvo odgovarjuce zastite prava koja su ljudima priznata ustavom I zakonom u toj oblasti, na cemu ce ispit morati da polozi nova Vlada, ako su politicari ovog uopste svesni, imajuci u vidu cinjenicu da zive u imaginarnosm svetu, na sta ukazuju predizborna obecanja, koja sa realnim stanjem nemaju bas mnogo veze, kao I nespremnost vlasti da operativne NVO koje se bave ljudskim pravima tretira kao kooperativan I konstruktivan factor u odnosu na vlast, na sta ukazuje I cinjenica da Srbija jos nije donela Zakon o NVO, vec koristi Milosevicev.
Predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu
Dobrosav Nesic,