Home

Svetozara Markovica 37 - 16000 Leskovac tel/fax: + 381 16 215 922; e-mail: nesic@eunet.yu

Odbor za ljudska prava
Committee for Human Rights
YUGOSLAVIA
16000 Leskovac
office:Svetozara Markovica br.37
tel/fax:+381 16 215 922
www.humanrightsle.org
e-mail:nesic@eunet.yu
office@humanrightsle.org

Leskovac 08.01.2004 godine

GODIŠNJI IZVEŠTAJ ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU O STANJU LJUDSKIH PRAVA NA TERITORIJI JABLANIČKOG I DELA PČINJSKOG OKRUGA, SA ASPEKTA DEKLARACIJE GENERALNE SKUPŠTINE UN O LJUDSKIM PRAVIMA, I RADU ODBORA NA AFIRMACIJI I ZAŠTITI TIH PRAVA U 2003 GODINI

U toku 2003 godine Odboru za ljudska prava u Leskovcu za pravnu pomoc i pravne savete obratilo se 376 ljudi, u proseku preko 31 mesecno.Od toga 353 korisnika nasih usluga ili preko 29 njih u proseku mesecno, obratilo nam se licno dolaskom u kancelariju Odbora za koji su culi iz medija, od prijatelja ili korisnika nasih usluga, 11 korisnika ili 0,9 u proseku mesecno obratilo se telefonom, a 12 korisnika ili 1 u proseku mesecno pismom, klasicnim ili elektronskim.
Sto se tice nacionalne strukture korisnika nasih usluga najvise je pripadnika Srpske nacionalnosti, zatim jedna grupa pripadnika Bugarske nacionalnosti iz Bosilegrada i Surdulice, pripadnici Romske nacionalnosti iz Leskovca, Surdulice, Vranja i Beograda, tri pripadnika Albanske nacionalnosti od kojih dva iz Leskovca i jedan iz Medvedje i jedan Palestinac.
U izvestajnom periodu slucajevi 253 korisnika po nasoj oceni bili su iz oblasti delatnosti Odbora, ili preko 21 korisnik u proseku mesecno sto predstavlja solidnu osnovu za relevantnu analizu, dok slucajevi 123 korisnika nisu bili iz oblasti rada ovog Odbora.
U izvestajnom periodu pravnu pomoc iz oblasti rada Odbora trazilo je 219 korisnika, a pravnu pomoc koja nije iz oblasti rada Odbora trazilo je 112 korisnika.
Pravne savete u slucajevima iz oblasti delatnosti Odbora u izvestajnom periodu trazilo je i dobilo 242 korisnika, a pravne savete u slucajevima koji nisu iz oblasti delatnosti Odbora u izvestajnom periodu trazilo je i dobilo 94 korisnika.
Sto se tice strukture prava, gledano sa aspekta Deklaracije Generalne skupstine Ujedinjenih nacija povodom cijeg krsenja ili ugrozavanja su nam se korisnici u izvestajnom periodu obracali za pomoc i zastitu, ta struktura izgleda na sledeci nacin:

-cl.1 Deklaracije, pravo na postovanje ljudskog dostojanstva – 5 slucajeva
-cl.3 Deklaracije, pravo na zivot slobodu i licnu bezbednost, - 25 slucajeva
-cl.5 Deklaracije, zabrana mucenja svirepog ili necovecnog ili ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja ljudi, - 31 slucaj
-cl.6 Deklaracije, - pravo na pravni subjektivitet - 2 slucaja
-cl.7 Deklaracije, pravo na jednaku zastitu zakona bez diskriminacije- 27 slucajeva
-cl.8 Deklaracije, pravo na efikasnu sudsku zastitu od dela krsenja osnovnih prava priznatih ustavom i zakonom – 33 slucaja
-cl.9 Deklaracije, zabrana proizvoljnog hapsenja i pritvaranja – 2 slucaja
-cl.10 Deklaracije, pravo na pravicno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom – 21 slucaj
-cl.12 Deklaracije, zabrana proizvoljnog mesanja u privatni zivot, porodicu stan prepisku i napadima na cast i ugled - 9 slucaja
-cl.13 Deklaracije, pravo na slobodu kretanja – 2 slucaja
-cl.17 Deklaracije, pravo na imovinu i zabrane samovoljnog lisenja imovine – 7 slucaja
-cl.19 Deklaracije, pravo na slobodu misljenja i izrazavanja misljenja – 7 slucajeva
-cl.20 Deklaracije, pravo na slobodu mirnog zbora i udruzivanja – 2 slucaja
-cl.21 Deklaracije, pravo na ucestvovanje u upravljanju javnim poslovima i pravo svakog da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu sluzbu u svojoj zemlji – 2 slucaja
-cl.23 Deklaracije, pravo na rad i zadovoljavajuce uslove rada – 50 slucajeva
-cl.24 Deklaracije, pravo na odmor – 2 slucaja
-cl.25 Deklaracije, pravo na zadovoljavajuci zivotni standard i pravo na stan – 7 slucajeva
-cl.26 Deklaracije, pravo na skolovanje – 2 slucaja

U izvestajnom periodu za potrebe korisnika nasih usluga napisali smo 8 tuzbe, 9 zalbe, 11 krivicne prijave, 32 Prituzbe po cl.34 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i cl.48 Ustava Republike Srbije, uglavnom na nerad i neefikasan rad sudova, 11 zahteva Inspekciji rada i Upravnoj inspekciji za odlaganje izvrsenja resenja poslodavaca kojima se krse pravo na rad i prava po osnovu rada, 3 zahteva za priznanje prava na Prigovor savesti, 12 podnesaka razne vrste, 3 predloga za ponavljanje prekrsajnih i krivicnih postupaka, 1 Zahtev za sprovodjenje istrage, ili u proseku preko 7 podnesaka mesecno.
U izvestajnom periodu u razmatranje za zastupanje uzeli smo 39 slucajeva, a za zastupanje 58 slucajeva.
Iz izvestaja se evidentno vidi da nam se najveci broj korisnika javljao za pomoc i savete zbog krsenja prava na efikasnu sudsku zastitu i prava na pravicno sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koja su vezana za rad sudova a manifestovala su se brojnim slucajevima u kojima Opstinski sud u Leskovcu krsenjem odredbe cl.4 Zakona o izvrsnom postupku, mesecima nije odlucivao po predlozima za odredjivanje privremenih mera, iako ga prednja odredba obavezuje na hitno postupanje u takvim slucajevima.Po zahtevima za izdavanje prepisa isprava predsednik Opstinskog suda u Leskovcu nije mesecima odlucivao, uskracujuci strankama pravo na dobijanje isprava po cl.150 Zakona o parnicnom postupku ili cl.170 Zakonika o krivicnom postupku.Bili smo suoceni sa slucajem da umesto predsednika suda, nakon pravosnaznog okoncanja postupka, o takvim zahtevima odlucuje sudija-predsednik veca koji je sudio predmet.Zbog takvog nerada na zahtev stranaka napisali smo dve krivicne prijave, jednu protiv predsednika Opstinskog suda u Leskovcu drugu protiv sudije toga suda, a u pripremi je i prijava protiv jos jednog sudije za krivicno delo Krsenje zakona od strane sudije.U radnim sporovima za koje Zakon o radu u cl.122 st.3, propisuje da moraju biti pravnosnazno zavrseni u roku od sest meseci od dana podnosenja tuzbe, Opstinski sud u Leskovcu ne zakazuje rocista ni nakon 11 meseci od podnosenja tuzbe kao sto je to slucaj sa tuzbom Jovanovic Bore iz Leskovca ul.Stevana Sremca br.13, predsednikom sindikata “Nezavisnost” u fabrici “Galpres” u Leskovcu, koji je tuzbu podneo u Februaru mesecu 2002 godine, a do dana pisanja ovog izvestaja rociste po tuzbi nije zakazano, sto nije jedini slucaj.Radi naplate novcanog potrazivanja od Petrovic Gordane iz Leskovca, Opstinski sud u Leskovcu popisuje i pleni stvari koje su svojina i u drzavini Gordanine majke, u kuci koja je svojina Gordanine majke i tetke, u Leskovcu u ul.Proleterska br.5, gde Gordana zivi kao samohrana majka, krsenjem odredbe cl.68 Zakona o izvrsnom postupku, i krseci pravo na licnu privatnost iz cl.12 Deklaracije Gordanine majke i tetke.Suocavamo se sa praksom Opstinskog suda u Leskovcu da u obrazlozenju presuda, krsenjem odredbe cl.338 st.4 Zakona o pranicnom postupku, sudija predsednik veca ne navodi pravni propis na kome je zasnovao presudu, tako da takva presuda nema oslon u zakonu a da Okruzni sud u Leskovcu takve presude potvrdjuje.U parnic Opstinskog suda u Leskovcu P.br.1585/95 sud je presudom obavezao tuzenog da tuzilji plati 3.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od 15.05.2001 godine koje je tuzilja tuzenom po navodima suda pozajmila od Marta do Oktobra 1994 godine, mada je tuzilja u tuzbi i dopuni tuzbe navela da je novac pozajmljivala tuzenom “OD 1990 GODINE KADA JE NOVAC IMAO VREDNOST, TO JEST PRE INFLACIJE” kako tuzilja u dopuni tuzbe izricito navela, sto znaci da je sud sudio mimo navoda iz tuzbe, po svojoj volji.
Dokle ide bezakonje u Opstinskom sudu u Leskovcu govori i cinjenica da je taj sud Caslava Stoilkovica iz sela Brza kod Vucja oglasio mrtvim, i nakon toga obustavio parnicu koju je Caslav trideset godina vodio sa komsijom pred tim sudom, pa je Caslav svedocima morao da dokazuje da je ziv, sto su objavile lokalne novine u Leskovcu”Nasa rec”.
Vece za prekrsaje u Leskovcu je resenjem VP.br.1089/2003-3 od dana 17.06.2003 godine, na osnovu izjave samo jednog svedoka, izreklo kaznu zatvora u trajanju od 10 dana Vidosavljevic Dejana iz Vlasotinca, u vreme kada su protiv predsednika toga veca Bozidara Stoilkovica i sudije u vecu Ljiljane Dimitrijevic pred Opstinskim sudom u Leskovcu vodjene istrage Ki.br.542/03 i Ki.br.53/03 za krivicna dela Zloupotreba sluzbenog polozaja, zbog ispravljanja na desetine zapisnika o vecanju i glasanju i zastarelosti na stotine predmeta u Vecu. U ovom slucaju iako su postojali svi zakonski razlozlozi da navedene sudije budu suspendovane sa posla, Vlada Republike Srbije i Ministar pravde su im omogucili da sude i drugim ljudima izricu kazne i salju ih u zatvor, sto je presedan dosada nezabeleze, nigde a kamoli u drzavi za koju njena vlast kaze da je demokratska i pravna.
U slucaju dr.Ivana Sotirova iz Surdulice, clana Skupstine Matice Bugara iz Bosilegrada, koji je predmet diskriminacije po nacionalnoj osnovi od strane direktora Zdravstvenog centra u Surdulici, po osnovu prava iz radnog odnosa, predsednik Veca za prekrsaje u Leskovcu Bozidar Stoilkovic je u resenju veca VP.br.222/2003-1 od dana 06.03.2003 godine, LAZNO PREDSTAVLJAO SADRZINU ISPRAVA koje su sluzile kao dokaz da bi oslobodio prekrsajne odgovornosti i prekrsajne sankcije Direktora Zdravstvenog centra u Surdulici i sam Zdravstveni centar.Opstinski javni tuzilac u Leskovcu odbacio je krivicnu prijavu g.Sotirova koju je zbog prednjeg podneo protiv predsednika veca za prekrsaje u Leskovcu g.Stoilkovica, nasavsi da u radnjama predsednika veca nema osnova za krivicnu odgovornost, a g.Sotirova uputio da sam moze preduzimati gonjenje, dok je Okruzni tuzilac u Leskovcu nasao da u radnjama predsednika veca Stoilkovica ima nezakonitosti, te je opstinskom tuziocu nalozio da protiv resenja Veca za prekrsaje ciji je predsednik g,Stoilkovic, podigne zahtev za zastitu zakonitosti.
Kada je u pitanju slucaj istrage protiv Predsednika veca za prekrsaje u Leskovcu Stoilkovica i sudije u vecu Ljiljane Dimitrijevic za navedeno krivicno delo zloupotreba sluzbenog polozaja iz cl.242 st.1 KZRS, Opstinski sud u Leskovcu je kasnije protiv njih obustavio krivicni postupak, jer je Opstinski javni tuzilac nasao da u njihovom slucaju NEMA ELEMENATA krivicnog dela Zloupotreba sluzbenog polozaja, a Okruzni tuzilac u Leskovcu nam je u aktu Ktr.br.348/03 od dana 22.12.2003 godine da u slucajevima predsednika veca Stoilkovica i sudije Dimitrijevic nema osnova za krivicnu odgovornost, sto je sumnjivo, jer je taj isti Opstinski sud u Leskovcu, za iste takve postupke u samo jednom slucaju nasao da ima elemenata krivicnog dela Zloupotreba sluzbenog polozaja i osudio na uslovnu kaznu zatvora bivseg predsednika Veca za prekrsaje u Leskovcu Zorana Kocica, a po Optuznici istog Opstinskog javnog tuzioca u Leskovcu, koji je nasao da u slucajevima predsednika Stoilkovica i sudije Dimitrijevic nema dela.Postavlja se pitanje da li je Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu i Opstinskom sudu u Leskovcu poznata pravicnost u elementarnom smislu, ili bolje poznaju selektivnu pravdu.
Opstisnki sud Lebanu sedam godina ne izvrsava presudu P.br.1544/96 koja je pravnosnazna 27.01.1997 godine, i tuziocu Stankovic Zoranu iz Lebana ne omogucava da vidja svoje dete iz razvedenog braka, kako to nalaze presuda.
Opstisnki sud u Surdulici dve godine ne izvrsava presudu Vrhovnog suda Srbije Kz.I.41/01 od 25.01.2002 godine, kojom je inspektor Odeljenja unutrasnjih poslova u Surdulici Dragoslav Jovanovic osudjen na 18 meseci zatvora zbog torture nad Jankovic Radivojem iz sela Alakinca kod Surdulice.Sud je navodno izdao Poternicu za Jovanovicem koji se po nasim saznanjima, nalazi u svojoj kuci u Surdulici.
Okruzni sud u Vranju je u svom resenju Kv.br.28/03 od 21.02.2003 godine, kojim odbacuje predlog zrtve policijske torture Jankovic Radivoja iz sela Alakince kod Surdulice kao supsidijarnog tuzioca, za ponavljanje krivicnog postupka protiv zamenika Opstinskog javnog tuzioca u Surdulici za krivicno delo Iznudjivanje iskaza podstrekavanjem, Radivoju uskratio pravo na zalbu protiv tog resenja, na koju ima pravo u smislu cl.411 st.5 ZKP i stavu krivicnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 17.03.1976 godine, dok Opstinski sud u Vranju, i Opstinsko javno tuzilastvo u Vranju, protiv Radivoja kao zrtve torture, protivno odredbi cl.13 Konvencije UN protiv mucenja, vode krivicni postupak za krivicno delo Kleveta, ucinjeno navodno na stetu zamenika Opstinskog javnog tuzioca u Surdulici Zorana Kitanovica, koga Radivoje osnovano tereti za ucestvovanje u torturi izvrsenoj nad njim u zgradi policije u Surdulici, za koje delo je jedan od ucesnika inspektor Jovanovic vec pravnosnazno osudjen.
Ovo su neki od karakteristicnih slucajeva neazurnog i nezakonitog postupanja sudija i sudova, iz rada Odbora u 2003 godini, zbog kojih smo napisali najveci broj od 32 prituzbe, koliko je u 2003 godini Odbor napisao u smislu cl.48 Ustava RS, cl.34 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, cl.7 Zakona o uredjenju sudova i cl.6 st.4 Sudskog poslovnika.Nije nam poznata cinjenica da je predsednik Vrhovnog suda Srbije pred Narodnom Skupstinom Republike Srbije ikada podneo izvestaj o radu i stanju u sudovima.
Sto se tice rada tuzilastva kao pravosudnog organa koji je po cl.103 st.1 Ustava Republike Srbije i cl.1 Zakona o Javnom tuzilastvu samostalan drzavni organ, koji je zaduzen da u ovoj drzavi, goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i stiti ustavnost i zakonitost ulaganjem pravnih sredstava, na osnovu podataka kojima raspolaze Odbor belezi evidentnu cinjenicu da tuzilastva taj posao ne obavljaju, odnosno da ga obavlja selektivno i prema svome nahodjenju, odbacujuci i evidentno osnovane krivicne prijave, prebacujuci svoju ustavnu i zakonsku obavezu na ostecene koji nisu ni u materijalnoj mogucnosti niti imaju druge mogucnosti koje pripadaju tuzilastvu kao drzavnim organu, da preduzimaju gonjenje, cime tuzilastvo ne samo da izbegava da vrsi svoju ustavnu i zakonsku obavezu vec pogoduje razvoju kriminala pogotovu krupnog i organizovanog, koji preko izvrsne vlasti ima direktni uticaja na rad tuzilastva.Ovakvom ponasanju tuzioca i tuzilastva doprinosi i zakonska regulativa koja ne obavezuje tuzioca, da prilikom odbacivanja krivicne prijave donese i dostavi podnosiocu prijave obrazlozeno resenje u kome ce izneti svoj stav iz kojih razloga smatra da je prijava neosnovana, i da navede pravni osnov za odbacaj, vec da samo ostecenom dostavi OBAVESTENJE bez obrazlozenja, a ne i policiji kada policija podnosi krivicnu prijavu za dela koja se gone po sluzbenoj duznosti. Ovakva zakonska regulativa i praksa onemogucava kontrolu subjektivnog odnosa tuzioca prema uciniocu dela, sto tuzioce cini i neodgovorni i onemogucava da njihov rad bude predmet relevantne kontrole i ocene.Zahteve za zastitu zakonitosti koji se podnose Repuiblicko tuzilastvo odbacuje “an blok”takodje bez obrazlozenja. Primera radi ova drzava ne belezi slucaj da je Repuiblicki tuzilac podneo izvestaj Narodnoj Skuspstini, koja bira tuzioce, o radu i rezultatima tuzilastva, na zastiti ustavnosti i zakonitosti i o efektima borbe protiv kriminala, koliko je zahteva za zastitu zakonitosti dobilo a koliko usvojilo.Iz svega iznetog evidentno je da je srpsko pravosudje u naporu da postane nezavisno, postalo stvarno neodgovorno.
Sto se tice povrede zabrane mucenja svirepog i necovecnog postupanja i kaznjavanja ljudi iz cl.5 Deklaracije, od pocetka Maja meseca 2003 godine, Odbor belezi pravu ekspanziju policijskog nasilja nad gradjanima, a prvi put u dva slucaja, belezimo i nasilje policije nad aktivnim pripadnicima vojske Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, a u po jednom slucaju i nasilje pripdnika policije muskog pola nad pripadnicima policije zenskog pola, i pripadnicima carine zenskog pola.Miljkovic Dejan iz sela Turekovca kod Leskovca dana 01.05.2003 godine, Nesic Igor,Radovanovic Milan, Janackovic Vladimir, Mihajlovic Nebojsa, Djuric Vladimir, Stojiljkovic Borisav svi iz Leskovca dana 07.05.2003 godine, Stojkovic Slobodan iz Vlasotinca dana 11.07.2003 godine, Stojanovic Nebojsa iz Pljevlje dana 10.07.2003 godine, Neskovic Jovica, Vukadinovic Ljubisa, Urosevic Desko aktivno vojno lice,svi iz Kursumlije dana 02.08.2003 godine,Miladinovic Nikola iz Nisa dana 08.07.2003 godine, Djordjevic Ljubinka, Djordjevic Zaklina i Djordjevic Miroslav svi iz Vlasotinca dana 25.08.2003 godine, Stankovic Dusan iz Lebana aktivni vojnik dana 08.08.2003 godine, Miladinovic Igor iz Nisa dana 14.11.2003 godine, Tosic Vladimir iz Leskovca dana 24.10.2003 godine, su zrtve oslobodjenog policijskog nasilja koje su se Odboru obratile za pomoc i zastitu, dok su Anita Nikolic iz sela Prekodolce kod Vladicinog Hana, inace sluzbenik Carine, i Marija Ilic iz Leskovca, policajac pogranicne policije na granicnom prelazu Strezimirovci, bile zrtve kontinuiranog seksualnog zlostavljanja od strane komanira policijske stanice na tom granicnom prelazu u toku godinu dana.Bili smo zaprepsceni ovakvom eskalacijom policijskog nasilja tri godine nakon demokratskih promena u Srbiji, medjutim ta cinjenica nas je uverila u ispravost stava ovog Odbora da ministar Srpske policije nije preduzeo adekvatne mere u smislu cl.10 Deklaracije UN protiv mucenja, da je sacuvao celokupan policijski kadar sa naglasenim nasilnickim mentalitetom iz Milosevicevog vremena, kome su nasilje osnovni nacin, a palica cizma ili pesnica osnovno sredstvo komunikacije sa ljudima, da se taj mentalitet krije pod kozmetickim plastom novih policijskih kola i sl. i koristi svaku priliku da se pojavi sa svim svojim bezboznim nadahnucem, o cemu nam govori i cinjenica da je policajac SUP-a Nis, koji je je tukao Miladinovic Igora iz Nisa i gurao mu glavu u otvor klozeta, Igoru govorio da ga tuce, sto je njegova majka prijavila nacelniku policije u Nisu i Odboru za ljudska prava u Leskovcu slucaj maltretiranja Igorovog brata Nikole koji je pre toga isto zlostavljan u zgradi policije u Nisu, kao i cinjenica da je ministar policije na mestu nacelnika policije u Surdulici zadrzao Dragana Stankovica, isto lice koje je nacelnik bilo i u doba Milosevica, i u vreme kada su se u policiji u Surdulici dogadjala najgora zverstva policije nad gradjanima koje ovaj Odbor belezi, a taj isti nacelnik nijedno nije hteo da rasvetli.
Belezimo i cinjenice da ta grupa u srpskoj policiji sprecava da slucajevi policijskog nasilja nad gradjanima budu izneti u javnost, onemogucava disciplinsku odgovornost vinovnika policijskog nasilja i na lokalnom i na republickom nivou, do te mere da je disciplinska odgovornost u policiji izgubila svaku svrhu, cemu u prilog govori slucaj Miljkovic Nenada iz sela Bukova Glava kod Vucja koga su trojica plicajaca uz muziku zverski zlostavljala da od njega izvuku priznanje da je ukrao neki novac od svog dede, a nakon sto je deda priznao da je novac nasao i slucaj se pojavio u javnosti, i sam ministar policije je na televiziji izjavio da ce policajci biti kaznjeni, nakon cega je policijski disciplinski sud SVU TROJICU POLICAJACA OSLOBODIO disciplinske odgovornosti zbog nedostatka dokaza, posto je zapisnik sa Nenadovim priznanjem pod batinama policija unistila.
Partijski i interesno povezani, ta grupa iz policije sa najgorim nosiocima pravosudnih funkcija iz doba Milosevica u tuzilastvima i sudovima, od kojih ministar pravde nije hteo da oslobodi pravosudje, PROTIVNO CL.12 Konvencije UN protiv mucenja, efikasno sprecavaju krivicno gonjenje i osudu vinovnika policijskog nasilja nad gradjanima, na najperfidnije nacine, o cemu govori cinjenica da su za tri ipo godine od demokratskih promena u preko cetrdest slucajeva policijskog nasilja koje Odbor prati i radi, samo tri policajca osudjena za zlostavljanje i torturu nad ljudima, ali da je samo JEDAN UPUCEN NA IZDRZAVANJE KAZNE, sto su porazavajuce cinjenice.Ovo tim pre sto te inetresno i partijski povezane grupe, radi stvaranja u javnosti utiska o podeljenoj odgovornosti zrtve i drzavnog sluzbenika koji ju je zlostavljao, uspevaju da zrtve policijskog nasilja izvedu pred sudove tako da na optuzenickim klupama zrtve seda zajedno i istovremeno sa policajcima koji su ih zlostavljali, sto ponekad kao u slucaju starice Djordjevic Ljubinke iz Vlasotinca, predstavlja tragikomicnu sliku, jer ju je policija u Vlasotincu optuzila da je sa svojih 69 godina i visokim krvnim pritiskom ucestvovala u tuci sa policajcem Sasom Dimanicem iz Vlasotinca koji po godinama moze da joj bude unuk, a ima crni pojas u karateu, i da je pri tome starica policajcu nanela telesne povrede, ne navodeci kojim sredstvima i na koji nacin, a sudija za prekrsaje iz Vlasotinca se svim silama trudi da osudi i staricu i policajca.
Posebno nas brine sistem za onemogucavanje krivicne odgovornosti sluzbenika policije, koji su ove grupe u saradnji sa lekarima razvile u Surdulici, gde u slucajevima policijske torture pravosudni organi da bi zavarali zrtvu vode istragu ili pokrenu i sudjenje protiv policajaca vinovnika nasilja nad njima, za krivicno delo Teska telesna povreda iz cl.53 st.1 KZRS, jer zrtve nasija imaju Uverenja relevantnih zdravstvenih ustanova za takve povrede, onda taj postupak u saradnji sa policajcima i njihovim advokatima odugovlace da prodju tri godine koliko je potrebno po cl.95 st.1 t.5 Osnovnog kaznenog zakona da nastupi zastarelost za preduzimanje gonjenja za krivicno delo Laka telesna povreda iz cl.54 ili za krivicno delo Zlostava u sluzbi iz cl.66 KZRS, pa nakon toga ta veza pronalazi lekara, navodnog vestaka, koji glatko Teske telesne povrede koje je zrtva zadobila od policije PROGLASAVA ZA LAKE, negirajuci nalaze lekara koji su zrtvu pregledali u momentu povredjivanja i njihov nalaz o tezini povreda, a tuzilac nakon toga izjavljuje da odustaje od gonjenja za krivicno delo Teska telesna povreda, sud obustavlja postupak protiv policajca nasilnika, i poucava ostecenog da sam moze preduzeti krivicno gonjenje, mada i sud i tuzilac i nesrecna zrtva torture vide da je NASTUPILA ZASTARELOST za gonjenje na koje zrtvu upucuju.Takav slucaj imamo kod zrtve policijske torture Novkovic Dragise iz Surdulice, koga su dva policajca policije u Surdulici dana 22.02.1999 godine, zverski pretukli u zgradi policije nanevsi mu teske telesne povrede koje su konstatovane u Uverenju br.15 od 07.06.1999 godine, koje je izdao Zdravstveni centar u Surdulici nakon pregleda koji su izvrseni na Dragisi neposredno nakon povredjivanja.Nacelnik policije u Surdulici Dragan Stankovic protivno cl.12 Konvencije UN protiv mucenja nije rasvetlio taj slucaj, protiv policajaca nije pokrenuo ni krivicni ni disciplinski postupak, pa je Dragisa kao osteceni morao preko svog advokata g.Zorana Davinica iz Vlasotinca po cijem ovlascenju pratimo ovaj slucaj, da protiv policajaca podnese krivicnu prijavu tuzilastvu u Surdulici, povodom cijeg zahteva je istrazni sudija Opstinskog suda u Surdulici protiv policajaca otvorio istragu Ki.br.21/99, koju nije zavrsavao do prve polovine 2003 godine, kada je nadjen lekar navodni vestak koji je jednostavno rekao”povrede koje su konstantovane Uverenjem Zdravstvenog centra u Surdulici nisu teske kako u uverenju stoji, vec su lake, sto je tuziocu i istraznom sudiji posluzilo da sada vrlo efikasno resenjem od 25.06.2003 godine, obustave istragu protiv policajaca za krivicno delo Teska telasna povreda iz cl.53 st.1 KZRS, a Dragisu upute da policajce goni za krivicna dela za koja je nastupila zastarelost. Isti takav scenario Opstinski sud u Surdulici priprema i u slucaju Mirjane Savic sa Vlasine, koju su jedan sluzbenik srpske policije i jedan profesionalni siledzija, dana 25.12.2000 godine zverski pretukli na njenom radnom mestu nanevsi joj teske telesne povrede sa trajnim ostecenjem sluha, sto je konstatovano u nalazu i misljenu Zavodu za sudsku medicinu u Nisu br.530 od 03.08.2001 godine, gde je Mirjana sama morala da podnese krivicnu prijavu jer nacelnik policije u Surdulici Dragan Stankovic nije hteo da posalje policiju da izvrsi uvidjaj na lice mesta, postupajuci suprotno cl.12 Konvencije UN protiv mucenja.U krivicnom postupku protiv nasilnika po Optuznici tuzilastva u Surdulici za krivicno delo Teska telesna povreda iz cl.53 st.1 KZRS, sud u Surdulici nije poceo pretres bezmalo dve godine do Jula 2003 godine, iz razloga koje trebaju da objasne sudije, a na pretresu dana 09.12.2003 godine sudeci sudija Dragan Nikolic odredio je vestacenje telesnih povreda za 29.01.2004 godine, dakle nakon 25.12.2003 godine i proteka roka od tri godine iz cl.96 st.1 t.5 Osnovnog krivicnog zakona, kada ce lekar vestak najverovatnije kao i u slucaju Novkovic Dragise, jer sve okolnosti na to ukazuju, utvrditi da povrede koje su nasilnik iz policije i njegov saizvsilac naneli Mirjani nisu teske vec lake, nakon cega ce tuzilac odustati od Optuznice, sud obustaviti postupak protiv nasilnika a Mirjanu koja sedi na optuzenickoj klupi zajedno sa nasilnicima osuditi za Lazno prijavljivanje ili klevetu, sve ovo protivno cl.12 i 13 Konvencije UN protiv mucenja i odredbama koje se odnose na “Suzbijanje neodgovornosti” u odeljka “B”Smernica za politiku Evropske unije prema trecim zemljama u odnosu na torturu i druge oblike svirepog, necovecnog ili ponizavajuceg postupanja i kaznjavanja.
Djordjevic Miroslavu iz Vlasotinca kome je policajac Sasa Dimanic iz Vlasotinca dana 25.08.2003 godine, slomio prst na ruci lekari nisu hteli ni nakon dva meseca od povredjivanja da izdadu Lekarsko uverenje o povredama, cekajuci da protekne rok za podnosenje privatne tuzbe za krivicno delo Laka telesna povreda, dok su policajcu nasilniku lekari odmah izdali lekarsko uverenje, da je zadobio povrede od Miroslava njegove majke Ljubinke stare 69 godina i sestre Zakline, u vreme dok ih je policajac tukao.
Pojavi i funkcionisanju ovog metoda za izbegavanje odgovornosti izvrsioca torture, uz pomoc lekara, doprinosi i cinjenica da prema nasim saznanjima u Srbiji Tokijsku deklaraciju i Rezoluciju o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije prevedene na srpski jezik u Srbiji poseduje samo Ministarstvo zdravlja, a da to ministarstvo ocigledno nije izvrsilo svoju obavezu iz cl.10 Konvencije UN protiv mucenja i medicinsko osoblje u ovoj zemlji nije upoznalo sa nacelima medicinske etike i postupanjem medicinskog osoblja u slucajevima torture, a Srpsko lekarsko drustvo nema efikasan mehanizam za oduzimanje licence lekarima koji se tesko ogrese o nacela medicinske etike u slucajevima torture i uopste.
Iz prednjeg se vidi da ova neformalna grupa postoji i da efikasno funkcionise, a da su u nju ukljuceni i sluzbenici iz vrha policije govori slucaj Miljkovic Nenada iz Bukove Glave koji je napred pomenut, gde postoji klasican slucaj Iznudjivanja iskaza koji odgovara torturi u elementarnom smislu, gde su i Ministar policije i Nacelnik SUP-a Leskovac, javno na televiziji izjavili da ce pocinioci torture biti gonjeni i kaznjeni, pa je nakon toga policija protiv vinovnika obustavila disciplinski postupak, a da bi umanjila krivicnu odgovornost pocinilaca, policija je protiv policajaca podnela krivicne prijave za krivicno delo Zlostava u sluzbi iz cl.66 Krivicnog zakona Republike Srbije za koje je zaprecena kazna do 3 godine zatvora, umesto za krivicno delo Iznudjivanje iskaza iz cl.65 Krivicnog zakona Republike Srbije za koje se moze izreci kazna od 5 godine zatvora ili teza kazna, da je Optuzni predlog stajao u Opstinskom tuzilastvu u Leskovcu skoro godinu dana, da su sluzbenici Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije dali nerazumljiv odgovor Amnesti Internesenelu o statusu slucaja, da bi sve to prikrili, pa je tek na obavestenje Odbora i intervenciju Amnesti internesenela kod nadleznih srpskih vlasti, Optuzni predlog preinacen u Optuznicu koja je dostavljena sudu a sudjenje pocelo, mada sa neizvesnim ishodom jer je policija unistila zapisnik sa priznanjem koje je od Nenada batinama iznudila.
Ovo je deo problema sa kojima se zrtve policijskog nasilja susrecu u pokusaju da dodju do svojih prava protiv drzavnih sluzbenika koji su ih zlostavljali, a u slucajevima koji su predmet paznje ovog Odbora.Zabrinuti smo da se sve ovo desava u drzavi koja je clan Saveta Evrope, a da se veliki deo toga desavao i u doba Milosevica.Ovo su cinjenice, potkrepljene u najvecem broju slucajeva i fotografijama, protiv kojih Ministarstva policije i pravde nemaju valjanih argumenata, jer umesto da policija i pravosudje shodno cl.12 i 13 Konvencije UN protiv mucenja doprinose efikasnom rasvetljavanju slucajeva mucenja i zastiti zrtava mucenja, policija i pravosudje stite vinovnike torture a zrtve prepustaju da same dokazuju da su zrtve mucenja, i samovolji i izivljavanju napred navedene policijsko pravosudne neformalne grupe.
Iz iznetog evidentno je da je u 2003 godini na teritoriji koja je predmet paznje ovog Odbora, ponasanje lica koja su u policiji i pravosudju zaduzena za primenu zakona, suprotno Kodeksu ponasanja lica odgovornih za primenu zakona, usvojenog Rezolucijom Generalne Skupstine UN od 17.12.1979 godine.
U 2003 godini evidentno najveci broj ljudi obracao nam se zbog povrede prava na rad i prava po osnovu rada iz cl.23 Deklaracije, koje su se manifestovale u vidu odluka poslodavaca kojima se nezakonito oduzima pravo na rad ili prava po osnovu rada, koja krsenja su ponekada imala karakter samovolje potpuno neodgovornih direktora u uslovima jedne nezakonito i nehumano sprovedene privatizacije u kojoj su zaposleni nasilno odvajani od rada i rezultata rada, pri cemu su citave fabrike organizovano dovodjene u nesolventno stanje, da bi bile kupljene za mali novac cesto sumnjivog porekla, iz kojih privatizacija su samo direktori i kupci bili na dobitku dok se masa zaposlenih nalazila na ulici bez kriterijuma, i bez mogucnosti da sami otkupe preduzeca ili organizuju proizvodnju cak i u preduzecima koja su do privatizacije bila solventna i poslovala sa pozitivnim bilansom.Kad se tice zastite ovog prava belezimo apsolutnu nespremnost pravosudja da odgovori potrebama zatite ovih prava u postupku privatizacije, i neuspele pokusaje Inspekcije rada da to isto uradi.U pogledu zastite ovih prava Odbor je bio angazovan na pisanju tuzbi za ponistaj nezakonitih odluka poslodavaca, zahtevima Inspekciji rada za odlaganje izvrsenja resenja poslodavaca kojima se krse prava zaposlenih na rad i prava po osnovu rada, krivicne prijave protiv direktora Poreske uprave u Nisu zbog neizvrsavanja sudske odluke o vracanju radnika na rad, zahteva za pokretenje prekrsajnog postupaka protiv direktora Zdravstvenog centra u Surdulici zbog nepostupanja po izvrsnom resenju inspekcije rada, kao i krivicnih prijava protiv pravnika i predsednika Upravnog odbora u tom zdravstvenom centru zbog onemogucavanja dr.Ivana Sotirova da ostvari pravo na specijalizaciju.
Iz izvestaja se vidi da je Odbor bio angazovan na vise slucajeva krsenja zabrane diskriminacije iz cl.7 Deklaracije, gde sa posebnom zabrinutoscu belezimo hajku koju direktor Zdravstvenog centra u Surdulici dr.Caslav Petrovic i njegovi saradnici vode protiv grupe pripadnika Bugarske nacionalnosti i jednog Roma, uzimajuci im pravo na rad, pravo na zadovoljavajuce uslove rada i prava iz radnog odnosa.Belezimo posebno agresivno i ofanzivno ponasanje direktora prema Borisu Rangelovu iz ambulante u Klisuri, dr.Ivanu Sotirovu iz Bosilegrada sa stanom u Surdulici, Viktoriji Djordjinskoj iz Surdulice, Stojadinki Mitovov iz Surdulice, srpkinji koju direktor proganja zbog udaje za pripdnika Bugarske nacionalnosti, Romu Zenulovic Zoranu iz Surdulice zaposlenog u Zdravstvenom centru u Surdulici, kome je njegov direktor pre nego sto mu je dat otkaz rekao”Cigance ne mogu da te vidim u krugu Bolnice, dok sam ja na vlast “ocu da se gubis da te ne vidim”.Kada smo preko Inspekcije rada u Vranju Zorana uspeli da vratimo na posao, direktor mu je ponovo dao otkaz, sa ciljem da ga po svaku cenu istera sa posla.Inace direktor je clan Miloseviceve partije koji je nakon demokratskih promena postavljen na mesto direktora kao kadar Demokratske stranke.Pored ovog belezimo slucaj Stefana Kacinarija poslednjeg Albanca sa Kosova koga opstinske vlasti u Leskovcu pokusavaju da isteraju iz lokala u drzavnoj svojini koji su nezakonito prodale bez odluke Vlade Republike Srbije, da bi u lokal uselili nezakonite kupce, a Vlada Republike Srbije na apele, Odbora i Fonda za humanitarno pravo, ne preduzima adekvatne mere da zastiti ni pripadnika druge nacionalnosti, ni svoju imovinu te nam se namece pitanje kako ce stititi imovinu stranih investitora koje priziva, kao indijanski vrac kisu.
Sto se tice prava na imovinu i zabrane samovoljnog lisenja imovine iz cl.17 Deklaracije, tu nam se nije javljao veliki broj slucajeva ali iz priprode slucajeva koji su nam prijavljeni primecujemo da drzava preko monopolskih firmi kave su elektroprivreda, posta i druga javna preduzeca, na parfidan nacin uzima novac od gradjana ili ih dovodi u duznicki polozaj.Primera radi ako zelite da u Elektrodistribuciji Leskovac platite racun za struju koji iznosi 745 dinara, primera radi, inkasant vam nece naplatiti dugovani iznos, vec ce pod izgovorom da nema sitno, insistirati da platite 750 dinara, uzimajuci na taj nacin od hiljade potrosaca po 5 ili vise dinara bez pravnog osnova, ili ce vam naplatiti 74o dinara vestacki zaduzujuci vas i jos hiljade potosaca.Ukoliko zelite da cekom platite vas racun za struju koji vam je Elektrodistribucija ispostavila u decimalama, primera radi 745,50 dinara, inkasant ce odbiti da primi vas cek.Ako u drzavnoj monopolskoj firmi Posta imate novac na racunu, necete moci da ga podignete uvek jer Posta nema gotovine, ili nema onoliko koliko vama treba te ce vam isplatiti samo 10.000 dinara iako vama treba primera radi 13.000 dinara cime vas silom dovodi u situaciju da nemozete da izmirite svoje obaveze, i padate u duznicku docnju.Od dobre volje zaposlenih u drzavnoj monopolskoj firmi Telekom, zavisice mogucnost da dobijete pravo koriscenja osnovne civilizacijske tekovine-telefona, a samim tim i mogucnost zapocinjanja vasih poslova-investicija za koji su vam telefon i internet neophodni.Sve su ovo slucajevi oduzimanja imovine gradjana protivno njihovoj volji, i cinjenje njihovog imovinskog statusa nesigurnim.Posebno nas brine namera drzave da kroz odredbe cl.67 do 76 i cl.78 st.2 Zakona o planiranju i izgradji, uvodjenjem kategorije javnog gradjevinskog zemljista i preko te institucije od gradjana-fizickih i pravnih lica, domacih i stranih opljacka najvrednije zemljiste u gradu, po drzavno odredjenim-administrativnim cenama, koje se placaju za eksproprijaciju.
Kod placanja poreza na promet apsolutnih prava Poreska uprava ne priznaje postojanje trzista nepokretnosti i trzisnu cenu nepokretnosti koja se dnevno formira na trzistu u zavisno od ponude i traznje, niti princip iz Ustavne povelje Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora da se ekonomski odnosi u drzavnoj zajednici zasnivaju na principima trzisne ekonomije, i nikada nece uvaziti trzisnu cenu nepokretnosti navedenu u ugovoru o kupoprodaji kao osnovicu za odredjivanje poreza na promet apsolutnih prava, cak i kada za to ponudite verodostojne dokaze, vec ce vam poresku osnovicu odrediti po drzavnim administrativno odredjenim cenama iz neke Tablice.Kao u doba drzavnog socijalizma.
Belezimo i pojavu krsenja prava na zivotni standarad iz cl.25 Deklaracije, u slucajevima sudija sudova sa Kosova kojima drzava nije omogucila stvarno i efektivno angazovanje na sudijskim poslovima, a krsenjem odredbi cl.4 Zakona o sudijama Vlada Republike Srbije i Ministarstvo pravde Republike Srbije, toj kategoriji sudija uzimaju “Pravo na platu pogodnu da odrzi nezavisnost sudije i sigurnost njegove porodice” i odredbu cl.30 Zakona o sudijama koji sudiji priznaje pravo na osnovnu platu, te sudije stavlja u kategoriju socijalnih slucajeva, isplacujuci im “minimalnu zaradu’ koja iznosi 4.600 dinara i to neredovno.Pojava sudija u stanju socijalne potrebe, je jedinstven fenomen u civilizovanom svetu, a tako svojstven ovoj drzavi clanici Saveta Evrope koja je sve obezvredila pa i odredbe Evropske socijalne povelje.
Sto se tice prava na slobodu misljenje i izrazavanja misljenja i slobodu udruzivanja Odbor na tom polju belezi dva karakteristicna slucaja.Prvi je slucaj Jovanovic Bore iz Leskovca, predsednika sindikata “Nezavisnost” u preduzecu “Galpres” u Leskovcu kome je kao sefu plana i analize, direktor najpre zabranio pristup u proizvodne pogone pod izgovorom da buni radnicku klasu, i na druge nacine ga sikanirao, a nakon toga u Februaru mesecu Bori je dat i otkaz i kao predsednik sindikata odstranjen iz preduzeca, dok sud po tuzbi za ponistaj otkaza koju smo napisali u Februaru 2003 jos nije ni rociste zakazao, a Inspekcija rada nije donela konacno resenje po Borinom zahtevu za odlaganje izvrsenja resenja o otkazu.
Unazad nekoliko meseci belezimo cinjenicu ofanzivnog i agresivnog ponasanja pojedinih “velikih”NVO prema Odboru, isto kao sto to vec godinama radi i srpska policija, tajna i javna, pocev od policijskog generala i Haskog optuzenika Sretena Lukica koji je resenjem donetim u doba Milosevica omogucio brisanje Odbora iz Registra drustvenih organizacija i udruzenja gradjana, kao i sadasnja policija koja slusa i snima telefonske razgovore clanova Odbora sa telefona iz kancelarije i sa mobilnih telefona, a preko domaceg provajdera Eunet, omete i onemogucava kontakte Odbora sa slicnim nevladinim organizacijama i pojedincima sa kojima, Odbor saradjuje.Uvereni da svako nasilje ima svoje vreme, ovu pojavu da “velike” nevladine organizacije imaju agresivan nastup prema malim operativnim NVO sa ciljem njihovog kompromitovanja, unistavanja ili stavljanja pod svoju direktivu, belezimo samo kao jedan od novih nacina pokusaja gusenja prava na udruzivanje i prava na slobodu misljenja, izrazavanja i delovanja.
Ovo je realna slika stanja ljudskih prava na Jugu Srbije, bar sto se tice stanja i mogucnosti ostvarivanja onih prava cije je ostvarivanje i efikasna zastita predstavljaju osnov za stvaranje uslova u kojima ce gradjani poceti da se osecaju kao slobodne, saznate ljudske licnosti, sa jasnom vizijom i mogucnostima za njihovu dalju afirmaciju, i u tom smislu i kao materijalno i duhovno bogati ljudi.Za sada toga nema.Jednostavno receno ta prava postoje, na papiru, ali se ne primenjuju u praksi, a nikako ne na zadovoljavajuci nacin.U sistemu opste neodgovornosti i stanju stalne ugrozenosti, ljudska prava SE krse i oduzimaju, bezobzirno,cesto i masovno, a efikasna sudska i druga zastita prava ne postoji i ne funkcionise, do te mere da se kod zbunjenih i obespravljenih gradjana javlja potreba za “neregulisanom privatnom pravdom”.
Ovakvo stanje je posledica odnosa u drzavi koja koja se nalazi u stanju opsteg nereda, vise od godinu dana nema predsednika, vlada nije uzivala poverenje vecine gradjana, zvanicno demokratska vlast je u sustini birokratska pod direktnim uticajem oligarhijskih grupa koje ovom drzavom i ljudima u njoj stvarno upravljaju, a sam predsednik Narodne skupstine u svojstvu vrsioca duznosti predsednika drzave krsi Ustav i zakon te protivno odredbama cl.83 st.1 t.8 Ustava i cl.2 Zakona za slucaj vanrednog stanja uvodi vanredno stanje na teritoriji cele Srbije, umesto na delu teritorije, po osnovu neustavne i nezakonite odluke, hiljadama uhapsenih ljudi od kojih su mnogi nezakonito liseni slobode, uzima pravo na branioca pri prvom saslusanju, pravo na odredjivanje pritvora perfidno oduzima od suda, kao nadleznog organa i predaje u ruke policije, a Ustavni sud nema snage da oceni ustavnost i zakonitost takve odluke, iz straha da ce postupci koji se vode protiv uhapsenih pasti u vodu a drzava doci u situaciju da se kod medjunarodnih finansijskih institucija zaduzuje, da placa stetu nezakonito uhapsenima.
Svesni smo da ce ovaj izvestaj naici na zgrazavanje i osudu vlasti i prodrzavnih NVO cija je uloga da stanje u ovoj drzavi predstavljaju u ruzicatim tonovima, ali smo svesni i cinjenice da se problem ne moze resavati tok se ne sagleda u realnom svetlu, kojoj svrsi po nama i ovaj izvesta treba da posluzi.

Predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu
Dobrosav Nesic