Slucaj Mihajlovic Ivice, 23 godine star, po nacionalnosti Srbin iz sela Suva Morava, Opstina Vladicin Han, Republika Srbija, SR Jugoslavija

Slucaj je Odboru za ljudska prava u Leskovcu i kancelariji JUKOM-a pri tom Odboru dana 14.01.2002. godine, prijavio Ivicin otac Mihajlovic Vlastimir koji navodi da se Ivica po presudama Okruznog suda u Vranju K.br.3/99 od 12.02.1999.godine i po presudi Opstinskog suda u Vladicinom Hanu ciji broj nemamo, osudjen na zbirnu kaznu zatvora od 15 godina za krivicno delo Ubistva Vranic Mioljke iz Suve Morave, te krivicnog dela Neovlasceno drzanje eksplozivnih materija i krivicno delo Izazivanje opste opasnosti, i da se nalazi na izdrzavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Nisu, da ima licni broj 1536, da pre toga nije ni osudjivan niti krivicno gonjen, da je u zatvor stavljen sa 19 godina. Dalje navodi da je Ivica u Kazneno popravnom zavodu u Nisu od strane zatvorskih vlasti cesto i u kontinuitetu izlozen mucenju, svirepom i necovecnom postupanju, kojim se vredja njegovo ljudsko dostojanstvo, da je u izolaciji jednom bio trideset dana i da je u uslovima izolacije od strane zatvorskih sluzbenika zverski pretucen, od batina je toliko zapomagao da je veliki broj zatvorenika to cuo, da su povrede koje je tom prilikom zadobio po glavi i telu, bile takve prirode da je njihove tragove video i Vlastimir prilikom posete Ivici nakon njegovog izlaska iz izolacije, da je tom prilikom iz Ivicinog nosa curio gnoj iz hematoma koji je od batina Ivica zadobio u prednjem ceonom delu sa unutrasnje strane glave, od cega se oko Ivice sirio nesnosan smrad. Ivica je tom prilikom ispricao Vlastimiru da su povrede koje su mu u izolaciji zadali zatvorski sluzbenici bile takve da su iziskivale Ivicino odvodjenje u bolnicu kojom prilikom je Ivica pokusao da pobegne, a zatvorski sluzbenici su na njega pucali. Takodje Vlastimir navodi da su zatvorske vlasti Ivicu u vise navrata stavljale u izolaciju u trajanju od 5-30 dana da je u izolaciji zverski prebijan, da su jednom prilikom zatvorske vlasti ostavile Ivicu da u izolaciji potpuno nag 5 dana lezi vezan za metalni krevet bez duseka i posteljine, bez hrane, te je Ivica nakon izlaska iz izolacije bio sav iznemogao sto je Vlastimiru potvrdio i Ivicin vaspitac u zatvoru koga oznacava kao Sinisu Nikolica. Zbog torture koja je prema njemu vrsena u kazneno popravnom domu u Nisu i nesnosnih uslova boravka zbog kojih je izbijala i pobuna u toj ustanovi, kao i zbog namere zatvorskih vlasti da Ivicu fizicki i psihicki uniste iz razloga koji predstavljaju pozadinu ivicinog zatvaranja, Ivica je iskoristio priliku koja mu se slucajno ukazala ili koju su mu namestile zatvorske vlasti da pobegne iz niskog KPZ, o cemu je pisao i dnevni list “Nacional”, kome se Ivica navodno, nakon bekstva javio pismom, u broju od 23-24.02.2002 godine, u sta Ivicin otac Vlastimir sumnja uveren da su navodno bekstvo iz zatvora inscenirale iste osobe koje su bile dovoljno mocne da Ivicu nevinog smeste u zatvor, sa ciljem da bude ubijen ”prilikom pokusaja bekstva”. Na ovaj zakljucak ga navodi i cinjenica da mu upravnik KPZ u Nisu nije rekao da je na Ivicu pucano prilikom pokusaja bekstva, da je za tu cinjenicu saznao od policajaca iz policije u Vladicinom Hanu koji su dolazili u porodicnu kucu Mihajlovica nakon Ivicinog bekstva iz zatvora.
Ovim povodom Odbor za ljudska prava je aktom od dana 20.02.2002. godine, zamolio Upravu za izvrsenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde Republike Srbije, da ispita navode Mihajlovic Vlastimira u vezi mucenja i zlostavljanja Mihajlovic Ivice u Kazneno popravnom zavodu Nis, i da o nadjenom stanju eventualno obavesti ovaj Odbor, sto ta uprava iz razloga koji su samo cinovnicima uprave poznati, do dana pisanja teksta ni nakon pet meseci od slanja akta nije ucini

Naslovna strana dnevnog lista ’’Nacional’’ povodom slucaja Ivice Mihajlovica

U slucaju Ivice Mihajlovica postoje cinjenice koje nama i ostalim poznavaocima slucaja namecu pitanje da je Mihajlovic Ivica, samo zrtva osoba koje su u celom slucaju iz mraka vukle konce, i stvarno ubile i opljackale osobu za cije navodno ubistvo je Ivica smesten u zatvor.
Naime, ubijena Mioljka Vranic, je bila izuzetno bogata zena koja je prema nasem saznanju iz neposrednog razgovora sa njoj izuzetno bliskim licima, zivela u vanbracnoj zajednici sa Izairom Basicem, po nacionalnosti Romom, u kuci koja je nekad pripadala sada penzionisanom pripadniku Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, Odeljenja u Vladicinom Hanu, Nikolic Zlatku, a u kojoj kuci je drzala teglu zapremine od tri litara sa smotuljcima Svajcarskih franaka naredjanih u vidu krastavcica, zatim kutiju sa 1,5 do 2 kilograma zlatnog nakita, na grudima je nosila veliki medaljon, a svakog dana na prstima imala bar po 6 zlatnih prstenova, a u kuci je bio veliki broj skupocenih predmeta. Mioljka nije bila u dobrim odnosima sa Nikolicem a ni sa Izairom, sa kojim se cesto svadjala prilikom njegovih dolazaka iz Austrije i Svajcarske, zbog cega je u nekoliko navrata intervenisala i policija iz Vladicinog Hana. Izair Basic je na Kosovu bio u Pristinskom zatvoru na izdrzavanju kazne zatvora zbog ubistva, ali je pusten iz zatvora pre isteka vremena kazne na koje je bio osudjen. Uz to, sa odobrenjem policije posedovao je pistolj, koji mu je prilikom jedne svadje sa Mioljkom oduzela policija iz Vladicinog Hana, da bi mu isti nakon nekoliko dana opet vratila. Mioljka je bila u losim odnosima i sa jednim od sinova Izaira Basica koje je on imao iz zakonitog braka u Gnjilanu. Mioljka je davala i novac na pozajmicu te je imala veliki broj duznika. U blizoj okolini kuce u kojoj je Mioljka zivela, opljackane su cetiri kuce bogatih ljudi od kojih vlasnici tri kuce zive u inostranstvu. Vlasnici dve opljackane kuce su nam rekli da znaju ko su lopovi, da to zna i policija iz Vladicinog Hana, ali da zvanicno policija iz Vladicinog Hana ne zeli da otkrije lopove. Ivica Mihajlovic je ziveo u kuci u susedstvu kuce u kojoj je zivela Mioljka, od malena je Mioljki pomagao u kuci oko sredjivanjanja kuce, donosio robu iz prodavnice u susedsvu i pomagao joj u svakom drugom pogledu, za koje usluge je Mioljka povremeno Ivici davala novac. Imajuci u vidu napred izneto stanje, svi susedi porodice Mihajlovic i svi ljudi koji su poznavali Ivicu i njegov odnos sa Mioljkom, pa i Mioljkina rodjena sestra Kovacevic Stoja, tvrde da su ubedjeni da Ivica nije ubio ni opljackao Mioljku, te da je posluzio nekom vrlo mocnom da prikrije ubistvo i pljacku. Naime, Ivica je osudjen za ubistvo Mioljke jer su kod njega nadjene njene stvari ukupne vrednosti oko 175 Evra, dok niko nije odgovorio na pitanje gde su i ko je iz Mioljkine kuce odneo, oko 2 kilograma zlatnog nakita, na hiljade Svajcarskih franaka, zlatni medaljon i prstenje sa njenih ruku, kao i masu vrednih stvari iz njene kuce.

Nijedna VREDNA stvar iz Mioljkine kuce nije nadjena u kuci Mihajlovica. Naprotiv nadjene su bezvredne stvari u bezvrednoj torbi, koje su pripadale ubijenoj Mioljki, koju su pripadnici policije iz Vladicinog Hana, nasli u pomocnoj zgradi domacinstva porodice Mihajlovic, kako nam rece Ivicina majka ”kao da su torbu oni - misleci na policajce - ostavili tamo gde su je nasli”. Ova cinjenica dovodi u pitanje zakljucak Okruznog suda u Vranju iznet u obrazlozenju presude K.br.3/99 od 12.02.2002. godine, da se optuzeni Ivica odlucio da Mioljku lisi zivota DA BI DOSAO DO NJENE IMOVINE.
U obrazlozenju iste presude pada u oci jos jedan u najmanju ruku nelogican zakljucak okruznog suda u Vranju koji na strani 4 obrazlozenja najpre konstatuje da je Ivica znao gde se nalazi svaka stvar u Mioljkinoj kuci sto iznosi recenicom, ”pa posto je optuzeni znao skoro svaka stvar gde se nalazi u kuci”, da bi nakon 12 redova nakon te recenice konstatovao da je Ivica nakon ubistva Mioljke POCEO SA PREMETACINOM PO KUCI.Pri ovakvim konstatacijama suda elementarna logika namece pitanje DA LI JE LOGICNO DA COVEK KOJI ZNA GDE SE NALAZI SVAKA STVAR U KUCI VRSI PREMETACINU. Da je ovakav zakljucak suda neutemeljen govori cinjenica da nijedan ubica iz KORISTOLJUBLJA nece vrsiti premetacinu po kuci da bi oduzeo VELIKI BROJ predmeta koji svi ukupno vrede 7,728,20 dinara, ako vec zna gde se nalazi tegla sa stotinama hiljada Svajcarskih franaka, te kutija sa oko dva kilograma zlata, a nadohvat ruke na grudima zrtve mu se nalazi ogroman zlatni medaljon, na rukama zlatno prstenje, a ispred njegovih ociju u regalu razni skupoceni ukrasni predmeti. Sve ovo ukazuje na cinjenicu da je sve vredne stvari sa Mioljkinog tela i iz njene kuce uzeo neko DRUGI, neko ko je Mioljku stvarno ubio i temeljno joj ispraznio kucu od svih vrednih stvari, a ne Ivica Mihajlovic. Jednostavno nije normalno za ubicu iz koristoljublja da ubije i iz zrtvine kuce odnese bezvredne stvari, a ostavi citavo bogatstvo koje mu je nadohvat ruke. Tu cinjenicu sud u svojoj presudi nije razjasnio, iako konstatuje u obrazlozenju da je Mioljka bila bogata zena, da je ubistvo izvrseno iz koristoljublja, sud ne daje odgovor na pitanje GDE JE BOGATSTVO, KO JE UZEO BOGATSVO, ZASTO NIJE NADJENO KOD UBICE IZ KORISTOLJUBLJA I PITANJE DA LI JE MOGUCE DA JE MIOLJKU UBIO ONAJ KOD KOGA JE BOGATSTVO. Dalje sud u presudi konstatuje da je ubistvo izvrseno kuhinjskim nozem sa narezanim secivom duzine 10 cm a sirine seciva 1,7 cm, dok lekar patolog u patoloskom nalazu konstatuje da na telu Mioljkinog lesa postoje dve rane i to jedna na grudnom kosu vretanastog oblika, POSTAVLJENA LAKO KOSO UDESNO skoro vertikalno, sa zaobljenim gornjim i ostrim donjim uglom, duzina rane 11 mm a najveca sirina 5 mm, i druga rana na vratu vretenastog oblika, donji ugao zaobljen gornji ostar, postavljena KOSO odozgo nadole i udesno, dimenzija 12 x 5 mm, da su ivice i strane na obadve rane GLATKE. Sud prilikom utvrdjivanja cinjenica radi donosenja presude i utvrdjivanja Ivicine krivice, nije postavio kako je moguce da nozem cija je sirina seciva 1,7 cm i kojim se sece ustranu, prouzrokuju rane cija je duzina 11 i 12 mm, te da li se nozem sa nazubljenim secivom kada se njime sece ustranu, nanose rane sa GLATKIM ivicama i stranama ili RAZDERNE rane sa grubim ivicama i stranama. Takodje u presudi sud konstatuje da je Ivica nakon ubistva, da bi prikrio tragove, zapalio Mioljkinu kucu benzinom koji je u kanti doneo od kuce. Nakon razgovora sa komsijama i licima koja su poznavala Ivicu, namece se zakljucak da je kucu mogao da zapali neko ko je vec imao takvo iskustvo na Kosovu, u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, a ne i Ivica za koga nam je receno da je u najgorem slucaju mogao da razbije casu u kafani. Po kazivanju Ivicinog oca Vlastimira, tortura nad Ivicom u Kazneno popravnom zavodu u Nisu, zapocela je nakon posete jednog pripadnika policije iz Vladicinog Hana, Kazneno popravnom zavodu u Nisu. Obzirom da su u slucaju Mihajlovic Ivice iscrpljena sva vanredna pravna sredstva, te na cinjenicu da policija u Vladicinom Hanu ni nakon skoro deset godina nije rasvetlila nijednu od kradja koje su se desile u okolini Mioljkine kuce pre njenog ubistva, sto ukazuje da nema stvarnu nameru da nadje pocinioca koji bi mogao biti pljackas Mioljkine kuce i njen pravi ubica, a imajuci vidu napred navedene nedoumice iz presude Okruznog suda u Vranju, te spregu policije i pravosudja u tom regionu na stetu gradjana, Odbor za ljudska prava u Leskovcu je pri takvom stanju stvari zatrazio misljenje jednog od najuglednijih lekara patologa u Jugoslaviji, o mogucnosti da se nozem sa nazubljenim secivom duzine 10 cm a sirine 1,7 cm, kojim se sece koso i u stranu nanesu rane sa glatkim ivicama i stranama, duzine 11 odnosno 12 mm a sirine 5 mm, da bi smo eventualno doveli u pitanje podobnost sredstva kojim je navodno Ivica izvrsio ubistvo, sto bi nam posluzila kao polazna osnova za trazenje ponavljanja krivicnog postupka u kome je Ivica sa svojih 19 godina poslat u zatvor na 15 godina, uz postojanje svih navedenih nedoumica.