Svetozara Markovica 37 - 16000 Leskovac tel/fax: + 381 16 215 922; e-mail: nesic@eunet.yu
Odbor za ljudska prava
Committee for Human
Rights
SERBIA
16000 Leskovac
office:Svetozara
Markovica br.37
tel/fax: + 381 16 215-922
www.humanrightsle.org
e-mail:nesic@eunet.yu
SLUČAJEVI TORTURE KOJE PRATI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU
Leskovac dana 14.09.2004. godine
Ev.br.15/09
SLUCAJ LUKIC DRAGANA IZ SURCINA
PODACI O ZRVI:
Dragan Lukic, od oca Sretena, Muskog pola, Rodjen 26.12.1965 godine, Po zanimanju Taxi vozac
Adresa: Surcin, ul.Mlinska br.13, Republika Srbija u Drzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora
Izgled: Srednje visine, srednje gradje gravitira ka mrsavom izgledu, srednje cvrste gradje,
pocisan, ubrzano govori, ima “tikove” na licu i u pokretima glave
Sto se zdravstvenog stanja tice, po izjavi zrtve, pre hapsenja je fizicki bio apsolutno zdrav,imao je retke upale grla, a po sopstvenom kazivanju, lekaru se javljao jedino kada mu je trebalo bolovanje radi odsustva sa posla.Sto se psihickog stanja tice izjavljuje da je bio oslobodjen sluzenja vojske zbog emocionalne nezrelosti
PODACI ZA IDENTIFIKOVANJE POCINILACA
Dragana su dana 02.04.2003 godine, prema njegovom kazivanju, izmedju 17.00 i 18.00 sati dok je sa prijateljem J. D. iz Surcina setao psa, na mostu u Surcinu, u toku policijske akcije pod nazivom”Sablja” nakon ubistva predsednika Vlade Srbije dr.Zorana Djindjica, uhapsili pripadnici Srpske policije, koji su bili pripadnici Sekretarijata za unutrasnje poslove Zemun, i Policiskih stanica u Batajnici i Surcinu. Njih oko 20 od kojih zrtva Dragan poznaje 3 policajca ali o imenima i prezimenima tih policajaca ne zeli da govori, kako kaze iz bezbedonosnih razloga, koji su bili u uniformama i u civilu, naoruzani sluzbenim pistoljima, automatskim puskama “Kalasnjikov” i “Skorpion”-ima, stigli su na most policijskim kolima marke “Pezo” bele boje i u jednom policjskom vozilu domace proizvodnje”Zastava”, plave boje.Vozila su bila obelezena registarskim tablicama, cijih se oznaka ne seca.Nakon izlaska iz vozila jedan od policajaca je uperio pistolj u Dragana govoreci mu “Stani, nemoj da bezis, ne mrdaj pucacu”!, nakon cega su mu policajci vezali ruke na ledjima sredstvima za vezivanje poznatim pod nazivom”Lisice”.Prilikom hapsenja policajci Draganu nisu saopstili razlog zbog koga ga lisavaju slobode, nisu ga upoznali da ima pravo na branioca, ili da se brani sam, niti da nije duzan da nista odgovara, jer to moze biti upotrebljeno u postupku protiv njega.Policajci su mu samo saopstili “Da ima pravo, na zivot”.Nakon hapsenja policajci su Dragana odveli u njegovu kucu i vezanog ga ostavili u garazi, a zatim pristupili pretresanju kuce i lica, clanova Draganove porodice.Prilikom pretresa policajci nisu pozvali svedoke, i bili su grubi. Draganovu suprugu Radojku pretresao je policajac muskarac, a takodje i Draganovu majku.Nisu sacinili zapisnik o pretresanju stana i lica.Policajci su tom prilikom od Dragana privremeno oduzeli dva putnicka automoila i dve saobracajne dozvole, o cemu su mu izdali”potvrdu o privremeno oduzetim stvarima” bez broja sa datumom 02.04.2003 godine, koju su potpisali policajci L. G. i J. S., kao i “potvrdu o ulazenju u stan” na kojoj pise”Predmeti nisu nadjeni”.
OPSI KAKO JE ZRTVA DOVEDENA U PRITVOR I U RUKE SLUZBENIH LICA KOJA SU JE MUCILA
Oko 19.00 sati dana 02.04.2004 godine, policajci su Dragana sa rukama vezanim na ledjima odveli iz kuce sto su videli njegova supruga Radojka, otac Sreten i kceri Ljubica, Milica i Dragica.
Policajci su Dragana odveli u zgradu policije u Surcinu i smestili ga u prostoriju u kojoj borave dezurni policajci, gde je zadrzan oko 20 minuta, nakon cega ga policajci vode u zgradu policije u Zemunu, u prostoriju gde borave dezurni policajci, gde su mu policajci odluzeli licne stvari, i dali mu “potvrdu o oduzetim stvarima”, nakon cega je odveden u zgradu policije u Batajnici i oko 21.00 sati smesten u celiju dimenzija 2 x 1 metar, koja je imala betonsku tavanicu, otvor za prozor dimenzija 30 x 20 cm, bez stakla sa resetkama, sa jednom sijalicom, bez kreveta sa lezajem od dasaka, poznatim pod nazivom”Palaca”. Draganu je 02.04.2004 godine u 21.00 sati uruceno resenje MUP-a Republike Srbije SUP-a Zemun Ku.br.14433/02 LS 1583/03 od dana 02.04.2003 godine o zadrzavanju u policiji pocev od 20.15 sati toga dana.Krajnji rok nije odredjen.
Dana 03.04.2003 godine, oko 09.00 sati, u celiju ulaze dva policijska inspektora u civilu, koji Dragana odvode u zgradu policije u Zemunu u kancelariju na drugom spratu, ciji polozaj zna a u kojoj je bilo jos 2-3 lica u civilu.Lica u civilu koja su se vec nalazila u kancelariji skocila su na Dragana, oborila Dragana na pod sa stomakom prema podu, skinuli mu patike sa nogu i sluzbenim i bezbol palicama, poceli da tuku Dragana, udarajuci ga po tabanima, glavi , ledjima, turu i uopste po celom telu.Na zrtvino pitanje zasto ga tuku, lica koja su ga tukla odgovorila su mu “Znas ti sve, sve ces nam priznati”.ZRTVA JE U STANJU DA PREPOZNA SVA LICA KOJA SU GA MUCILA, A DVOJICU ZNA PO IMENIMA, ali na zahtev zrtve imena tih lica se ne unose u izvestaj.U toku dana 03.04.2004 godine, takav nacin mucenja ponovljen je na zrtvi 7-8 puta.Zrtva kaze da je svakom prilikom zadobio oko 150 udaraca.Seca se da je prilikom drugog ili treceg cina mucenja tog dana izgubio svest i da je mokrio u vesu-gacama, a zadobio je povrede u vidu hematoma na tabanima i hematoma bukvalno po celom telu.Nakon toga lica kojaja su ga mucila polila su Dragana hladnom vodom da dodje svesti, a nakon toga su bezbol palicama udarali Dragana u zglob leve noge u blizini stopala, u koleno i rame, od kojih udaraca je zadobio povredu kolena, “dislocirano koleno”, stopala i ramena sto je konstatovano lekarskom dokumentacijom.Tog dana Draganu u policiji nisu dali ni hranu ni vodu.Dva civila koji su ujutru Dragana doveli u kancelariju gde je mucen oko 21.00 sati, odveli su odnosno odvukli Dragana koji nije mogao da hoda, u kancelariju u prizemlju, koju koristi vozac nacelnika policijske stanice, jednim krajem “lisica” vezali Dragana za ruku a drugi kraj licica vezali za metalni orman, i onako mokrog od vode i mokrace i izubijanog samo u “duksu” i donjem delu trenerki ostavili ga na stolicu da sedi.
U prostoriji gde je doveden nije bilo drugih zatvorenika-pritvorenika, bila je dimenzija 4 x 3 metara.
U prostoriji se nalazila stolica, metalni orman i gomila peska, jer se zgrada policije renovirala.Nije bilo ni namestaja ni klozetske solje, ni kreveta ni lavaboa.
Prostorija je imala prozor ali na prozoru nije bilo stakla, te je temperatura u prostoriji bila ista kao i napolju, ispod “0” stepeni, sto znaci da se Dragan nocu smrzavao, vezan za stolicu bez pokrivaca, samo u “duxu’ i donjem delu trenerke, koji su se nocu susili na njemu.
U prostoriji je bilo prirodnog svetla koje je dolazilo kroz prozor.
Nocu je u prostoriji svetlo bilo upaljeno bez prestanka.
U prostoriji gde je Dragan drzan nije bilo uslova za odrzavanje licne higijene, niti sanitarnih uredjaja, mokrio je u gacama a veliku nuzdu je vrlo retko vrsio jer nista nije ni jeo.
Dragan je na sebi imao na gornjem delu tela “Dux” a na donjem delu Trenerice, nije mogao da je pere, a tek nakon nekoliko dana supruga mu je donela cistu odecu a prljavu odnela.
Od hapsenja dan 02.04.2003 godine do dana 15.04.2003 godine, u policiji Draganu nisu davali hranu, pio je samo vodu.Kada je uhapsen 02/04/2003 godine, imao je 85 kilograma, a za vreme boravka u pritvoru od posledica mucenja izgubio je 27 kilograma.Nakon pustanja iz pritvora imao je 58 kilograma.
Prostoriju u kojoj je Dragan drzan do 15.04.2003 godine, nije mogao da napusta jer je bio vezan.Napustao ju je jedino kada su ga odvodili ili vukli u prostoriju na spratu zgrade policije, gde su ga mucili.
U periodu od 02.04.2003 godine do dana 15.04.2003 godine, lekar ga je posetio samo jednom.
Clanovima porodice nije bila dozvoljeno da posete Dragana.Otac mu je u zgradu policije donosio hranu, koju Dragan nije mogao da jede zbog opsteg fizickog i psihickog stanja u kome se nalazio zbog mucenja koje je nad njim vrseno.
Od trenutka hapsenja do dana izvodjenja pred istraznog sudiju, odnosno za sve vreme mucenja Draganu nije omogucen kontakt sa braniocem.
Pred sudiju je prvi put odveden dana 20 ili 21.04.2003 godine.
NACIN I VRSTA ZLOSTAVLJANJA
Dragan je zlostavljan na nacin koji je napred opisan.Tortura nad njim nastavljena je i nakon 03.04.2003 godine.
Dana 04.03.2003 godine, u jutarnjim casovima, dva civila su Dragana, koji nije mogao da hoda, iz prostorije u kojoj je proveo noc bukvalno odvukli u WC kojom prilikom je ustanovio da ima krvavu stolicu, a nakon toga civili su Dragana odvukli u kancelariju na spratu policijske zgrade gde je mucen predhodnog dana, izuli mu patike i carape, uvili Dragana u tepih kao salamu ali tako da mu iz tepiha vire samo goli tabani, okrenuli ga trbuhom ka podu, jedno lice je stalo na Draganova ledja, dok su ostali poceli da bezbol i sluzbenim palicama tuku Dragana po golim tabanima primenjuci metod mucenja poznat kao”falaka” “falanga” ili”bastinado”, kao i da prema Draganu primenjuju “nekontrolisanu fizicku silu” udarajuci ga palicama po celom telu.Umotan u tepih Dragan je u kancelariji ostao kako kaze 10 sati, bez hrane i vode, za koje vreme je pisao u gace a tukao ga je i sutirao svako ko je usao u kancelariju tog dana pod izgovorom da se radi “O nekoj bitangi iz Surcina”.Od tih batina Draganove noge pogotovu stopala su postala crna u boji, potpuno otecena , tako da nije mogao uopste da hoda, a po celom telu je pored postojecih zadobio nove hematome. Kada je pao mrak lica koja su ga mucila Odvukla su Dragana u kancelariju u prizemlju i opet ga vezali za ormar i ostavili da sedi na stolici.
Ujutru dana 05.04.2003 godine, isti civili Dragana odvode u kancelariju na spratu zgrade policije, kada su mu saopstili da su ga uhapsili zbog kradje kola, falsifikata, na sta je Dragan odgovorio da to nije istina, nakon cega su dva civila za koje pretpostavlja da su inspektori policije a koji su ga od pocetka mucili, postavili Dragana da sedne na stolicu sa bradom na naslonu stolice, “lisicama” Draganu vezali ruke ispod stolice, navukli mu najlon kesu koja je imala dva otvora zalepljena lepljivom trakom na glavi, a oko vrata su kesu obmotali lepljivom trakom, zatim su oba inspektora sela ispred Dragana i gledajuci ga kako se gusi, trazili da prizna izvrsenje dela koja su mu stavili na teret.Kada bi videli da je Dragan u kriticnoj situaciji sklanjali bi lepljivu traku sa otvora na kesi da bi uzeo vazduh i tako 7 do 8 puta, tog dana.Izmedju takvih seansi inspektori su Dragana pesnicama i dlanovima saka tukli po glavi i telu, sve do vecernjih casova, kada su inspektori ponovo odvukli Dragana u prostoriju u prizemlju i vezanog za metalni orman ostavili ga da prenoci u stolici.
Ujutru dana 06.04.2003 godine dvojica inspektora odvlace Dragana u prostoriju na spratu, oblace mu plavi policijski”pancir’, nakon cega su inspektori bezbol palicama poceli da tuku Dragana po celom telu, cipelama stajali na Draganove noge, istovremeno trazeci od njega da prizna izvrsenje dela koja su mu stavili na teret, i preteci Draganu da ce ga odvesti na Dunav i ubiti, navodno u pokusaju bekstva.Na to im je Dragan odgovorio da im niko nece verovati da je mogao da bezi sa oteklim tabanima.U vecernjim casovima inspektori su Dragana odvukli u prostoriju u prizemlju i dali mu da jede hranu koju su doneli njegovi ukucani, koju hranu nije mogao da jeda.Noc izmedju 06 i 07.04.2004 godine proveo je sedeci na stolici vezan za orman.
Dane 07, 08, 09.04.2003 godine i noci izmedju njih proveo je sedeci na stolici vezana za orman, bez torture, a li i bez ukazivaja medicinske pomoci.U kakvom se stanju nalazio videli su policajci-strazari koji su ga vodili na WC, a koje poznaje, i ljudi koji su drugim uhapsenima donosili hranu.
Dana 10.04.2003 godine dvojica inspektora koji su Dragana mucili i ranije, u poslepodnevnim casovima odvode Dragana u kancelariju na spratu policijske zgrade u kojoj je mucen, u kojoj se nalazilo 5-6 policijskih inspektora u civilu, i jedno uhapseno lice koje je bilo svo u hematomima i vidno pretuceno, a koje Dragan poznaje kao V.M. iz Surcina, sa kojim nije u dobrim odnosima 5 godina, a koga su inspektori primorali da kaze da je zajedno sa Draganom ucinio krivicna dela koja su Draganu stavljena na teret, nakon cega je jedan od inspektora rekao Draganu “Vidis da sve znamo, a ti se pravis lud”, nakon cega su inspektori Dragana srusili na pod, i svi poceli da ga tuku, motkama, bezbol palicama, da ga sutiraju po celom telu, sto je trajalo oko pola sata, od kojih batina je Dragan zadobio krvne podlive-hematome po celom telu, krvarenje iz nosa, a po celom telu je bio crn.Nakon toga inspektori nisu omogucili Draganu da mu povrede budu medicinski zbrinute, vec su ga odvukli u prostoriju u prizemlju, vezali ga za orman i ostavili da sedi u stolici sto su videli i strazari.
Dana 11.04.2003 godine, pre podne inspektori su Dragana odveli u kancelariju na spratu policijske zgrade u kojoj sede sefovi odseka, doneli dve kofe sa kockama leda, nakon cega je nacelnik SUP-a Zamun, koga Dragan zna kao M. je prisilio Dragana da bose noge stavi u kofe sa ledom, i rukama pritiskao Draganova kolena da ne bi vadio noge iz leda.Istovremeno nacelnik Sekretarijata je Dragana povremeno udarao dlanovima ruku i psovao ga sto je trajalo oko pola sata.Celu tu scenu videlo je uhapseno lice S.M. iz Vlasotinca, cije generalije Dragan moze da pribavi.Posle podne, inspektori su u prostoriju u prizemlju gde je Dragan boravio vezan, doveli lekara u civilu, crnog tena, prosede tamne kose, starog izmedju 50-60 godina, koga Dragan moze da prepozna, koji je iz lekarske torbe izvukao skalpel, i bez anestezije, isekao hematome na tabanima Draganovih nogu iz kojih je iscedio krv i gnoj, ali lekove protiv bolova nije dao Draganu, navodno iz razloga sto Dragan nije uzimao hranu.
U noci dana 11.04.2003 godine, u prostoriju koja se nalazila pored prostorije u kojoj je Drgana boravio, donet je covek za koga su lekari neposredno nakon toga konstatovali da je mrtav i rekli strazarima da telo te osobe M.J. iz Zemuna, nose u mrtvacnicu na Bezanijskoj kosi, sto su strazari i ucinil, a sto je Dragan cuo i video kroz odskrinuta vrata prostorije u kojoj je boravio.
Sat ili dva nakon toga dogadjaja u stanicu policije u Zemunu dolaze novinari, nezna iz kojih glasila da bi napravili reportazu o uhapsenim licima, kada im je dezurni policajac saopstio da im tako nesto ne dozvoljava, jer je potrebno da se ujutru jave nacelniku za odobrenje.
Dana 12.04.2003 godine oko 08.00 sati ujutru dva inspektora koji su ga “obradjivala” vode Dragana na tavan policijske stanice, gde je policjska streljana, vezuju ga “lisicama” za grudnu metu, gde je proveo vezan tri dana i tri noci, bez hrane, i bez lekarske nege i nadzora, pijuci jedino kiselu vodu, a pisao je u gace.Inspektori su ga povremeno obilazili, da vide da li je ziv, ali ga nisu tukli.Draganova predpostavka je da je na tavan drzan da bi ga policija sakrila od novinara i predstavnika raznih NVO koji su u policiju dolazili, da bi proverili glasine o mucenju pritvorenika u toku policijske akcije “Sablja”koje su se pronosile u javnosti.
Dana 15.04.2003 godine, Dragan je odveden u grupnu pritvorsku celiju u zgradi policije u Zemunu, gde je bilo jos 3-4 pritvorenika, koje Dragan zna kao S.D. iz Surcina, D.Z. iz Surcina i jedno lice Romske nacionalnosti iz Mirijeva i jedno lice iz Zemun Polja, koje Dragan poznaje, a sva ta lica su ga videla izubijanog sa vidnim povredama po telu.Dana 15.04.2003 godine u grupnoj pritvorskoj celiji Dragan prvi put pokusva da uzima hranu-voce koje su mu doneli clanovi porodice, uz veliki napor jer je osecao mucninu, nagon za povracanjem, bolove po celom telu, malaksalost i uplasenost.
U grupnoj celiji je Dragan boravio do 20.04.2003 godine, za koje vreme je inspektor koga Dragan zna
Kao M.-crn srednje visine, star izmedju 25-30 godina, 5 puta svakog dana vodio Dragana u kupatilo u zgradi policije na tusiranje, nakon cega mu je stariji lekar previjao noge-stopala, a u toku dana Dragan je sam previjao noge, i pio lekove protiv bolova i otoka koje Draganu donosio inspektor M. koji je prema njemu imao korektan odnos.
Dana 20 ili 21 04.2003 godine oko 10.00 sati policajci su Dragana odveli u Beograd u zgradu koju oznacava kao “Palata pravde” gde je trebalo da ga saslusa istrazni sudija Snezana Kantar, a nakon toga odveden je i toj zgradi zatvoren u neku odaju koju oznacava kao “Kavez”.Pred istraznog sudiju prvi put je izveden oko 15 casova, sa patikama u rukama jer nije mogao da ih navuce zbog otoka i bolova na nogama.Istrazni sudija Snezana Kantar je pozvala telefonom Draganovog oca kome je saopstila da Draganu obezbedi branioca za 2-3 sata, jer ce Dragan u suprotnom morati da da izjavu bez branioca.Oko 23.00 sati dana 20 ili 21 .04.2004 godine, Dragana je saslusao iztrazni sudija u prisustvu branioca adv.Miroslava Todorovica iz Beograda.Pre saslusanja Draganu nije omoguceno pravo na poverljiv razgovor sa braniocem, nije mu omoguceno da procita krivicnu prijavu, pri saslusanju je patike drzao u rukama, sto su videli sudija, Opstinski javni tuzilac, zapisnicar, branilac, ali sudija nije htela da tu cinjenicu, kao i cinjenice vezane za fizicki i psihicki izgled Draganov, zabelezi u zapisnik o saslusanju, suprotno cl.10 i 11 Konvencije UN protiv mucenja, vec je izjavila da nju to sve ne zanima, nakon cega je Draganu uruceno resenje suda kojim se protiv njega odredjuje pritvor u trajanju od 30 dana, nakon cega je izmedju 04 i 05 sati dana 21.04.2003 godine odveden u Centralni zatvor u Beogradu u grupnu celiju, a o stanju u kome se nalazio poseduje pismene izjave lica koja su sa njim bila u toj celiji.
U Centralnom zatvoru u Beogradu nije mucen, ali je prilikom prijema sluzbenicima na prijemu i Lekarskoj komisiji, rekao da je bio zrtva mucenja u zgradi policije u Zemunu, i pokazao im izgled njegovih nogu, sto sluzbenici i lekari protivno odredbama Tokijske deklaracije i Rezolucije o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije WMA, u zatvoru nisu ubelezili u zatvorski karton, jer u narednih 30 dana Draganu, protivno odredbama cl.90 i cl.29i cl.30.1 Evropskih zatvorskih pravila, nisu omogucili ni lekarski pregled ni lekarsku negu, iako se svakog jutra prijavljivao za lekarski pregled, o cemu ima pisane dokaze u vidu izjava svedoka koji su sa njim bili ugrupnoj celiji, a koji se po potrebi mogu saslusati.Za to vreme, zbog stalnog pogorsanja Draganovog zdravstvenog stanja, i Draganov branilac je dana 16.05.2003 godine trazio od Istraznog sudije Snezane Kantar, OBRATI PAZNJU NA PISMENI ZAHTEV, da odobri da Dragana pregledaju lekari, a kako Dragan do 30.05.2003 godine nije pregledan od lekara u zatvoru, njegov branilac je podneskom od 30.05.2003 godine od Uprave Centralnog zatvora u Beogradu trazio da Dragan bude pregledan od lekara, a po izjavi branioca Dragan je u zatvoru prvi put pregledan od lekara u zatvoru dana 02.06.2003 godine.
U pritvoru proveo od 21.04.2003 do 27.06.2003 godine.
Nakon izlaska iz zatvora nije imao nikakav licni kontakt sa licima koja su ga mucila.
POSLEDICE TORTURE
Nakon izlaska iz zatvora Dragan se dana 01.07.2003 godine obraca za lekarsku pomoc u Klinicko bolnicki centar Bezanijska kosa u Beogradu kada mu je izdat Specijalsiticki nalaz i misljenje br.7169, sa dijagnozom ST POST CONTUSIO GENUS SIN ET OMMEI SIN ET PLANTE PEDIS BIL. Lekar je Draganu odredio mirovanje, lekove protiv bolova i sedative, i ukazao na potrebu da ga pregledaju neuropsihijatar, kardiolog i gastroenterolog, koji izvestaj je potpisao lekar Dr.Bjelica Milivoje.Po nalazu lekara Ortopeda i reumatologa dr.Marka Kadija iz Klinicko bolnickog centra na Bezanisjskoj kosi u Beogradu, zbog povrede kolena, Dragan je nesposoban za rad.Da Dragan nije sposoban za rad konstatuje se i Otpusnoj listi nakon lecenja u Institutu za mentalno zdravlje KPO II u Beogradu Mat.br.istorije bolesti 1287 od 06.10.2003 godine, a to se utvrdjuje i iz ostale medicinske dokumentacije u kontinuitetu.
Prema nalazu lekara neuropsihijatra od 24.07.2003 godine Dragan je napet, uznemiren, placan, razdrazljiv, povecane fizicke reaktivnosti +simptomi ponovnog prezivljavanja traume + sv.izbegavanja u grubo narusene nagonske dinamizem(oslabio 18 kg), prepisana terepija Lorazepam a tbl. 3x1, Largactil tbl. A 25mg o,o,1, Karbapin tbl a 200mg ˝,1 ˝,1, Seroxat tbl a 20 mg 0,0,1. Posle dispanzerskog lecenja Dragan je od 15.09. do 06.10.2003 godine bio hospitalizovan na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu broj dosijea 1287, sa uputnom dijagnozom F41.2, sa zavrsnom dijagnozom F43.22 Poremecaj prilagodjavanja(anksuozno depresivna slika) i F61.0 Mesoviti poremecaj licnosti.Dana 20.10.2003 pregledan u I.A.N.-u centar za rehabilitaciju zrtava torture u Beo- gradu gde je konstatovana Dijagnoza:Mesoviti anksiozni i depresivni porem. F41.2 Obs.F60 i F31.
Po izjavi zrtve nakon torture vise nije sposoban za normalan rad i privredjivanje na osnovu kojih bi sebi i svojoj porodici mogao da obezbedi sredstva za zivot, kao sto je to cinio pre hapsenja i mucenja. Zivi u stalnom strahu, sa svoj zivot i bezbednost clanova njegove porodice, jer je kako navodi izlozen stalnim pretnjama i pracenju od strane policije.
Trazi pomoc u novcu za prezivljavanje, jer je u uslovima kada je izgubio radnu sposobnost koju je imao pre mucenja, kada je izlozen stalnim pretnjama ubistvom i sl.onemogucen da zaradi za zivot da placa porez, a time je ostao i bez socijalnog osiguranja.U tu svrhu i trazi da Odbor za ljudska prava u Leskovcu obradi ovaj slucaj po pravilima o dokumentovanju slucajeva torture, i da izvestaj dostavi svim relevantnim nevladinim organizacijama, koje se bave torturom i pruzanjem pomoci zrtvama torture.
DOKAZI KOJE NUDI U VEZI SLUCAJA
Saslusanje lica koja su Dragana lisila slobode i odvela u pritvor, jer Dragan nekoliko njih poznaje.
Saslusanje Draganovog oca Sretena i supruge Radojke na okolnosti da je Dragan bio zatvoren u zgradi policije u Zemunu u kom periodu, i delimicno o odnosu policije prema njemu, na osnovu podataka do kojih su posredno dosli.
Saslusanje inspektora koji su Dragana mucili u policiji u Zemunu a cija imena zna, a moze i da ih prepozna na suocenju, kao i saslusanje policajaca strazara koji su Dragana nocu cuvali ispred prostorije u kojoj je bio smesten, na okolnosti samog cina i zasto taj slucaja nisu prijavili po cl.12 Konvencije UN protiv mucenja i cl.8 st.2 Kodeksa ponasanja lica zaduzenih za primenu zakona.
Saslusanje nacelnika Sekretarijata za unutrasnje poslove u Zemunu.
Saslusanje kao svedoka lica koje je Dragana videlo sa bosim nogama u kofama leda, a ciji identitet Dragan zna.
Saslusanje lekara koji je u policiji u Zemnun sekao tabane Draganu da bi sanirao hematome, a slucaj nije prijavio, na okolnosti dogadjaj i ocenu njegovog ponasanja sa aspekta odredaba Tokijske Deklaracije i rezolucije o ljudskim pravima Svetske zdravstvene organizacije i cl.10 Konvencije UN protiv mucenja, i aspekta medicinske etike.
Saslusanje lica koja su sa Draganom bila u Grupnim celijama u Zemunu i Centralnom zatvoru u Beogradu, i uvid u pet rucno pisane izjave lica za koje zrtva kaze da su sa njom bila u istoj celiji u Centralnom zatvoru u Beogradu, iz kojih se moze videti stanje u kome se Dragan nalazio i odnos zatvorskih vlasti prema njegovom nastojanju da bude pregledan i da dobije negu lekara u zatvoru.
Saslusanje Draganovog branioca na okolnosti u kojima se Dragan nalazio kada ga je prvi put video, i na okolnosti da li su zatvorske vlasti Draganu omogucile adekvatnu lekarsku negu i pomoc.
Saslusanje istraznog sudije Snezane Kantar na okolnosti u kakvom se stanju Dragan nalazio prilikom dovodjenja na saslusanje, zasto to stanje nije zabelezila u zapisnik ni inicirala istragu u smislu cl.12 Konvencije UN protiv mucenja i cl.8 st.2 Kodeksa ponasanja lica odgovornih za primenu zakona.
Uvid u resenje o zadrzavanju Dragana u policiji Ku.br.14433/02 LS 1583/03 od 02.04.2003
Uvid u resenje o odredjivanju pritvora, i resenje o pustanju iz pritvor.
Uvid u prilozenu medicinsku dokumentaciju. Uvid u podneske Draganovog branioca advokata Miroslava Todorovica_Sera iz Beograda, kojim se obraca sudu i upravi zatvora, da omoguce da Dragan u toku pritvora bude pregledan od lekara, i za pustanje iz pritvora uz polozeno jemstvo, zbog loseg zdravstvenog stanja.
POKRENUTI POSTUPCI POVODOM SLUCAJA
Protivno odredbi cl.12 Konvencije UN protiv mucenja Drzava Republika Srbija, povodom slucaja nije pokrenula niti sprovela brzu i nepristrasnu istragu, niti je preduzela mere da se pocinioci torture izvedu pred sud.
Protivno odredbi cl.15 Konvencije UN protiv mucenja Drzava Republika Srbija izjave koje je Dragan dao u toku mucenja ili kao posledicu mucenja koristi u sudskom postupku protiv njega.
Zrtva mucenja Dragan protiv pocinilaca torture nad njim nije pokrenuo nikakav postupak, ni radi krivicnog gonjenja pocinilaca torture cl.13 Konvencije UN protiv mucenja, niti postupak za naknadu stete u smislu cl.14 Konvencije UN protiv mucenja, kako navodi iz razloga jer nakon svega sto je doziveo nema poverenja u policiju i pravosudje Drzave Republike Srbije, a plasi se i za svoju licnu bezbednost.
Protiv Dragana Drzava Republika Srbija vodi krivicni postupak za krivicno delo Falsifikovanje isprava iz cl.233 st.3 u vezi sa st.1 Kaznenog zakona Republike Srbije.
ORGANIZACIJE KOJIMA SE ZRTVA OBRACALA ZA POMOC
Prema izjavi zrtve Dragana, on se licno nije obracao nijednoj vladinoj ili nevladinoj organizaciji u zemlji ili inostranstvu za pomoc i zastitu, ali su njega i njegovog branioca adokata Miroslava Todorovica-Sera iz Beograda, kontaktirali ljudi iz organizacije Amnesty International iz Francuske, a koji su o dogadjaju obavestili Ministarstva, policije, pravde i za ljudska i manjinska prava, sa zahtevom da Dragana kao zrtvu torture zastite od daljih losih postupaka vlasti prema njemu, da povodom slucaja pokrenu brzu i nepristrasnu istragu, sto srpske vlasti, kako Dragan kaze, nisu uvazile.
PRAVNA KVALIFIKACIJA SLUCAJA
Sa aspekta medjunarodnog prava Lukic Dragan iz Surcina je zrtva svirepog, necovecnog ,ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja od strane policije Drzave Republike Srbije, koje ponasanje je zabranjeno odredbama cl.5 Deklaracije Generalne skupstine UN o ljudskim pravima, cl.7 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima, cl.3 Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Sa aspekta zakonodavstva Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije u njoj, ovakvo ponasanje Srpske policije prema Draganu predstavlja povredu zabrane mucenja svirepog, necovecnog ponizavajuceg postupanja ili kaznjavanja ljudi kojim se vredja njihovo ljudsko dostojanstvo iz odredbe cl.26 Ustava Republike Srbije, cl.1 i cl.12 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, i Krivicno delo Iznudjivanje iskaza iz cl.65 st.2 Kaznenog zakona Republike Srbije.
PLANIRANI RAD PO SLUCAJU
Zrtvi torture Draganu je u toku intervjua ukazano na potrebu da ovaj izvestaj bude snabdeven sa sto vise konkretnih podataka, koji se odnose na imena prezimena, nadimke lica koja su ga lisila slobode, vrsila torturu nad njim, cuvala ga i uopste se prema njemu ponasala na nacin suprotan navedenim medjunarodnim i domacim dokumentima, kako bi predstavljao podobnu osnovu da se Draganu pruzi konkretna i pravna i svaka druga pomoc.Na insistiranje zrtve u izvestaj nisu uneta sva imena i prezimena i nadimci, aktera u u ovom slucaju, KOJE DRAGAN ZNA , navodno jer se plasi za svoju bezbednost, i ocekuje da mu se pomogne na osnovu ovakvog izvestaja koji je napravljen prema njegovoj zelji.
Zrtvi smo ukazali da je neophodno da pre nego sto se obrati medjunarodnim institucijama(Komitet UN protiv mucenja, Evropski sud u Strazburu) iscrpe pravna sredstva pred domacim sudovima i drugim nadleznim organima, sto je zbog straha od policije za njega tesko prihvatljivo jer ocekuje neposrednu pomoc iz inostranstva.
Odbor za ljudska prava u Leskovcu kao nevladina organizacija koja se bavi istrazivanjem, evidentiranjem slucajeva torture i pruza besplatnu pravnu pomoc zrtvama torture, spremna je da Draganu pruzi pravnu pomoc radi krivicnog gonjenja pocinioca torture nad njim, i ostvarivanje imovinskopravnog zahteva za naknadu stete bilo od pocinilaca torture ili od Drzave Republike Srbije, ili pak pomoc u obradi slucaja i njegovog dostavljanja relevantnim NVO, kao sto cinimo u ovoj fazi na zahtev zrtve.
Za potrebe zrtve napisali smo predstavku Evropskom sudu u Strazburu, zbog povrede cl.3 Evropske konvencije.
Prema nakndnim navodima zrtve, srpska policija i godinu dana nakon mucenja prema Draganu i clanovima njegove porodice lose postupa, jer je u vise navrata policija bez naloga ulazila u njegovu kucu i vrsila pretres maltretirajuci njegovu suprugu, kceri, oca i majku, stalno i danju i nocu telefonom dobija pretece pozive, sto najteze podnose njegova deca i otac Sreten koji ima 65 godina, a dana 14.10.2004 godine resenjem MUP-a Republike Srbije UKP Drugo odeljenje gradskog Sekretarijata u Beogradu”29 Novembar” pod oznakom KU-9514/01 i LS-2830/04 nezakonito je lisen slobode i drzan u policiji preko 20 sati.
Policija odbija da registruje automobile kojim je Dragan obavljao taksi delatnost, od koje je izdrzavao sebe i svoju porodicu.
Predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu
Dobrosav Nesic
