Jelka Jovanovic:Vlast opet zove u besmislen boj Amnesty International: Sta kriju predsednik Milosevic i jugoslovensko rukovodstvo Clan 19.  Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka

C i t a t i: Dragan Tomic; Slobodan Milosevic;Nenad Canak Bojan Toncic: MRZNJOM PROTIV RAZUMA Opomena i koncept dobrih vibracija

Gradani Srbije 23. aprila izlaze na biralista Vlast opet zove u besmislen boj Odlukom Narodne Skupstine, na predlog predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milosevica, gradani Srbije 23. aprila referendumom ce odluciti dali su za strano posredovanje u resavanju kosovske krize. Sest dana kasnije medunarodna zajednica ce odlucivati o uvodenju sankcija SRJ. Ukoliko se izglasa novi krug izolacije to ce biti direktna posledica krsenja ljudskih prava na Kosovu. Uporisna tacka bice intervencija policije u razracunu sa takozvanim teroristima, pri kojima su stradale trudnice, starci, deca... U istoj nedelji pod upravom Artura Votsa nastavlja se i nova pregovaracka runda o podeli imovine Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Ako je verovati poslednjim najavama iz najvisih krugova Jugoslavije - SRJ odustaje od kontinuiteta. Kao dan raspada SFRJ uzece se 30. juni 1991. godine. To prakticno, znaci da Jugoslavija priznaje Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, kao ravnopravne naslednice bivse zajednicke domovine. Tako ce ratovi vodeni "za ocuvanje SFRJ" dugo odlaganim potezom pera biti proglaseni nepotrebnim i besmislenim. Kosovo je nova etapa za proveru nacionalne politike koju vec deceniju personifikuje Slobodan Milosevic. Od gradana se ocekuje da zaokruze "ne" i na taj nacin obezbede legitimitet vlasti za sve ono sto dosad nije uradila, a jos vise za sve sto ce se tek dogadati. Jedna od najozbiljnijih pretnji je ponovo zveckanje oruzja u ime "odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta Jugoslavije", pa novi balkanski krvavi pir, ojacan mitom o kolevci nebeskog naroda, pocinje 23. aprila. Odluka o raspisivanju referenduma stranke koje participiraju u vlasti prihvatile su kao patriotski cin, a drzavna televizija i mediji bliski rezimu uporno insinuiraju izdaju svima koji ne izadu na biralista ili zaokruze "da". Vecina opozicionih stranaka referendum smatra nepotrebnim cinom prebacivanja pojedinacnih krivica (vlasti) na kolektivnu. Demokratska stranka i Blok demokratskih stranaka, medu kojima je i deo parlamentarnih, pozvali su gradane na bojkot. Istovremeno Jugoslovenski komitet pravnika za zastitu ljudskih prava pokrenuo je pred Ustavnim sudom Jugoslavije i Ustavnim sudom Srbije postupak za utvrdivanje ustavnosti odluke Narodne skupstine Srbije o raspisivanju referenduma. Cinjenica da je inicijator referenduma predsednik federalne drzave ne umanjuje prekrsaj, jer vodenje medunarodne politike spada u iskljucivu nadleznost Savezne Republike Jugoslavije, a nikako Srbije. Republika, u okviru ustavnih ovlascenja, moze samo odrzavati (ili ne) medunarodne odnose. Pravo parlamenta je da raspise referendum, ali ne iz oblasti koja su definisana pitanjem o ucescu stranih posmatraca u resavanju kosovske krize. Sporna je izmena Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, jer je procedura donosenja ili izmene specificnog akta u ravni procedure za izmenu ustava. - To sve govori da svrha raspisivanja referenduma nije donosenje odluke neposrednim izjasnjavanjem gradana, umesto za to ovalscenih organa, vec nasilno pribavljanje formalnog legitimiteta vlasti i otvaranje puta ka nacionalnoj diktaturi - zakljucila je advokat Biljana Kovacevic Vuco, u ime Komiteta. Namece se kao logican zakljucak da sustinsko pitanje na koje gradani u sredu odgovaraju jeste da li ste za sankcije ili ne? Zaokruzivanjem "ne" na referendumskom listicu svako rizikuje delic odgovornosti za sve izgledniju novu (smo)izolaciju Srbije i Jugoslavije. Jedno podsecanje moze, takode, osvetliti predstojeci referendum: kada je pre nekoliko godina sadasnji najozbiljniji kandidat za Hag Radovan Karadzic hteo referendumom da odgovornost za politicku odluku prebaci na narod, Slobodan Milosevic porucio mu je da se ne krije iza naroda. Sada Karadzic moze istim savetom uzvratiti svom politickom mentoru. Jelka Jovanovic

C i t a t i Dragan Tomic, predsednik Narodne skupstine Srbije MI SMO CINJENICA U EVROPI Beograd - Nas se ne tice kako ce reagovati svetska zajednica. Da li ste se vi ikada pitali ko ce biti na vlasti u Americi, da li ce biti laburisticka vlada u Engleskoj? Da li vas je neko pitao? Da li vi dolazite da vam komsija kaze kako da okrecite stan? Da li dolazite da vam komsija kaze kakve zavese da stavite? A zamislite da ga pitate kako mu se svida vasa zena? To su stvari koje se potpuno podrazumevaju same od sebe. Nema tu diskusije, nema tu pitanja. Ili ste slobodni iliniste. Ili ste gazda u kuci ili niste gazda u svojoj kuci. Kada niste gazda u svojoj kuci onda ocekujte komsiju u krevetu vase supruge - Slobodan Milosevic "Srbija je posle mnogo godina, mnogo decenija, konacno povratila svoj drzavni, nacionalni i duhovni integritet. Gazimestan, 1989 Vraticemo sto hiljada  Srba na Kosovo. 1988. - Ovog veka je poceo genocid protiv naseg naroda. Mislimo da trebamo da kazemo "ne" tom genocidu, jer ne dajemo da se ovaj vek opet zavrsi genocidom srpskog naroda. Govoreci to "ne" svetu, kazemo "da" slobodi, nezavisnosti, suverenitetu. Ali mi nikada ne zaboravljamo da smo deo Evrope, da to nikada nismo prestali da budemo, nas ne mogu da izbrisu iz Evrope. Mi smo cinjenica u Evropi. "NASA BORBA" Nenad Canak, Liga socijaldemokrata Vojvodine Vojvodani nece na milosevicevsku klanicu Novi Sad - "Necemo rat - necemo referendum", rekao je Nenad Canak, lider Koalicije Vojvodina, isticuci da sadasnja situacija umnogome podseca na ovu iz 1991: - Kadgod su se pravili referendumi - ginuli su Vojvodani. Vise tu necemo dozvoliti. U Vojvodini vise nikada mobilizacija nece uspeti, niti ce Vojvodani vise ikada biti vodeni na milosevicevsku klanicu. Canak istice da je sada jasno da "nikakvih promena ovde nece biti dok se Slobodan Milosevic, kao osnovni i najveci zlocinac, ne nade u Hagu". "DANAS" Neki novi obicaji REFERENDUMSKA KAMPANJA Stojan Cerovic Sudeci po skupstinskoj debati povodom referenduma, prevodenje kosovskog problema na omiljenu srpsku temu izgovaranja istorijskog NE, odvija se izuzetno uspesno. Priemcivost na odnijanje stvarnih ili izmisljenih spoljnih pritisaka je tolika da, po svoj prilici, nema nijedne nevolje koja se ne bi mogla prikazati kao rezultat delovanja zlih stranih sila. Ova izludujuca referendumska kampanja, cak i da nije bilo nikakvih prethodnih gluposti i zlocina, dovoljno jasno pokazuje da je Srbija u vlasti necistih sila. Dakle, pravi problem ocigledno nisu strani nego domaci predstavnici i njima bi valjalo osporiti pravo ucesca u resavanju problema koje su proizveli. Poruka za medunarodne faktore bila bi da zaborave na posredovanje. Ne zbog referenduma, nego zato sto rezim u Beogradu i nece pregovore nego rat, ako moze. Sta (da) se radi Tuga i opomena Branislav Milosevic Vlada nacionalnog jedinstva razumela je, izgleda, da je njen zadatak da gradane pripremi ne za referendum nego za njegove posledice. Stavise, ono sto tu vladu cini jedinstvenom, sudeci prema govorima njenog premijera i njegovih ministara, nije resenost da se te posledice izbegnu, nego da se izazovu.  Oni ne evociraju uspomene na pocetak Drugog svetskog rata samo zato sto ne umeju, retoricki, da objasne i savladaju problem koji su sami stvorili, nego nespretnom retorikom pokusavaju da sugerisu resenje problema koje odgovara njihovoj politickoj nesposobnosti. U referendumsko pitanje, medutim, nije upisan rat i ne vidim zasto bi vlada od gradana ocekivala odgovor koji bi rat ucinio legitimnim. Mogu da razumem vladu koja unapred priprema argumente za svoj debakl, ali ne razumem zasto bi svi gradani morali biti taoci tog debakla. Da bismo dokazali da li je vlada u pravu ili nije, ne moramo pravo u rat, izbori su dovoljni. Amnesty International Sta kriju predsednik Milosevic i jugoslovensko rukovodstvo Amnesty Internacional je zahtevao da se njenim predstavnicima hitno odobri dolazak na delove Kosova u kojima su bili nemiri u skladu sa zahtevom medunarodne Kontakt grupe. "Ukoliko predsednik Milosevic i jugoslovensko rukovodstvo nemaju sta da kriju i ukoliko je akcija policijskih snaga legitimna i u skladu sa medunarodnim humanitarnim pravom, ne postoji razlog da se predstavnicima medunardne javnosti ne omoguci dolazak", saopstila je ova organizacija. Amnesty International je izrazila zabrinutost zbog onemogucavanja pristupa i drugih pretnji novinarima, posmatracima stanja ljudskih prava i humanitarnim organizacijama, navodi se u proglasu AI. Leni Fiser osudila odluku o referendumu - Odluka doneta na inicijativu predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica je pokusaj da se stvori alibi za odbijanje medunarodnog posredovanja i za nastavljanje politike koja je SRJ vec dovela do diplomatske izolacije i priblizila je ekonomskom kolapsu - rekla je Leni Fiser, predsednica Parlamentarne skupstine Saveta Evrope. "NASA BORBA"

Performans tolerancije Sase Stojanovica u Pristini Opomena i koncept dobrih vibracija Podsecanje leskovackog umetnika na rat u Hrvatskoj i Bosni, da se ne ponovi na Kosovu Slikar konceptualista Sasa Stojanovic iz Leskovca priredio je 2. aprila u Pristini ispred Filoloskog fakulteta, uz pomoc Odbora za ljudska prava, performans "Poslednji pokusaji lecenja zemlje". Pred radoznalom publikom, koju su cinili studenti Fakulteta likovnih umetnosti, srednjoskolci obliznje "paralelne" gimnazije, clanovi nevladinih organizacija i novinari, umetnik je zavojima "previjao rane planete" i tako simbolicki objasnio bol zbog tragicnih dogadaja na Kosovu.  Namera autora je i podsecanje na ratnu dramu u bivsoj Jugoslaviji, da se nesto slicno ne bi ponovilo. - Bol je preplavio fizicke i metafizicke prostore i postao dominantan znak kraja 20. veka. Zemlja se nasla u velikoj krizi, kao i buducnost. Nedostatak ljubavi, tolerancije i narativne topline, odrazava se i na zemlju - objasnio je Stojanovic publici. - Hrabrost i ponos borbenih muskaraca stvorili su strah od kojeg najvise pate deca. Ljudima je potrebna nova, prociscena duhovnost u kojoj ce religioznost biti zamenjena bozanstvenoscu vrednom kao decji osmeh. Nakon toga Stojanovic je prisao albanskim srednjoskolcima i sklopljenih ruku ih je pozdravio, izrazavajuci saucesce u bolu "koji deca podnose zbog regresije drustva". - Mnogi mogu  da ucine vise nego ja, ali cute, i to je neshvatljivo. Uzasno je i ponizavajuce cu-tanje onih koji bi trebalo najvise da govore. Ja nemam dilemu, moram u ovim nesrecnim vremenima da ulozim svoju energiju u prilog neagresivnosti. Svojim posvecenjem i molitvama pokusavam da uticem na budenje nade - kaze Sasa Stojanovic za prvi broj naseg biltena "Ljudska prava". Ovo je njegov treci performans u Pristini i, kao i prethodna dva, naisao je na pozitivne reakcije gradana razlicite nacionalnosti. U okviru proslogodisnjeg projekta "Joj brodici - rekla je Dada", porinuo je stotinak zutih papirnih brodica u pristinske bare. Predvidajuci opasnost od novih minuta cutanja Stojanovic je performans "Minut radosti" izveo krajem prosle godine u dvorani "Boro i Ramiz". - Osnova moga rada je povratak cistoti pocetka i zbog toga svoje performanse posvecujem deci. Ovo je nezan pristup promeni drustvene ideologije. Umetnik mora da menja stavrnost ili je njegovo bavljenje umetnoscu besmisleno. Stojanovic je roden pre 29 godina u Leskovcu. Zavrsio je FLU u Pristini i vise puta samostalno izlagao. Saraduje sa "Led artom", bendom "Obojeni program", Miroslavom Mandicem. Proslogodisnji performans pod nazivom SFRJ, posvecen zrtvama gradanskog rata, prekinula je policija, jer se nije uklapao u (njihovu) predstavu o javnom redu i miru. Sasa Stojanovic putuje i hoda. Masta o masovnom pokretu pozitivne energije i neznosti. - Najsramniju ulogu u poslednjem ratu odigrali su intelektualci, ljudi koji su morali da upozore na sav besmisao bratoubilackih obracuna. Verujem, ipak, da umetnost moze pokrenuti pozitivna drustvena kretanja i promeniti autoritarnu svest kod gradana. Mora da postoji nacin da se suprotstavimo ovom ludilu - ja sam siguran u ispravnost svog pristupa.  ZAJEDNO Ivan i Bojan, Mitar, Sasa, Orhan Nenad i Zoran, Dusan, Vojkan, Ljuba U proslim danima osvojili smo ponos U proslim danima izgubili smo sve Ostajem sam, ostajem sam, ostajem sam! U ovom gradu strahom zatrpan Ovaj grad je nekada bacao svetla daleko Ovaj grad bi mogao bolje Mi smo dozvolili da stvari odu predaleko Ova je borba bila ispod casti, protiv razuma U proslim danima osvojili smo ponos U proslim danima izgubili smo sve, sve,sve Dolazi dan, dolazi dan, dolazi dan Dan koji cekam ovde negde zakopan Ovi ljudi su, valjda, zasluzili bolje Mi to mozemo zajedno Milan Mladenovic (EKV) Sasa Stojanovic namerava da vise radi u Leskovcu i uskoro ce na jednom od gradskih trgova izvesti performans "Minut cutanja"; -Na simbolican nacin cu odati postu kulturi, koja se u Leskovcu pretvorila u iscaseni jezik i pljeskavicu. B.T

"Drugi dnevnik", 300 kilometara juznije MRZNJOM PROTIV RAZUMA U samo 40 minuta filma spakovana je gomila dokaza da je minulih godina ratna masinerija u Srbiji izbrisala "tanku liniju sto spaja i razdvaja" realno od nerealnog. Sta se dogada sa prosecnim (i onim drugacijim) Srbinom kada pogleda u cudotvorno "sokocalo"? Kako namah poveruje da "Dafiment banka prodaje Arapima litar durmitorske vode za dva i po litra nafte, da oklpni voz srpske vojske u Krajini moze da ide i tamo gde nema pruge, da je Dovani di Stefano ugledni biznismen...? Kakav je mentalni sklop autora i konzumenta izmisljotine da "Muslimani bacaju srpsku decu lavovima u zooloskom vrtu"? Dokumentarni film "Drugi dnevnik - slike i reci mrznje" ne pruza odgovore na ova pitanja, vec samo podseca na srpski doprinos "sveopstoj istoriji bescasca", gebelsovsku ratnu propagandu, sirenje mrznje prema ljudima drugih nacionalnosti i veroispovesti, politiku teranja inata citovom svetu. Na jednom komadu trake su Radovan Brankov, Krste Bijelic, Vesna Jugovic, Ratko Dmitrovic, Rada Dokic, Milorad Komrakov, Aleksandar Ljubicic, svi u top formi. Defiluju iz minuta u minut briljantni naturscici, nesudeni "atentator" na Martica, cetnik Zucko sa sajkacom na kojoj sija zvezda petokraka, Joja iz Doboja koji podseca "da je Bog Srbin", predsednicki kandidat Jezdimir Vasiljevic i Dafina Milanovic, devojka knindza" iz posade lebdeceg oklopnog voza... Savrsen izbor i sjajne role. U samo 40 minuta sirovog materijala gomila dokaza da je minulih godina u Srbiji ratna masinerija izbrisala "tanku liniju sto spaja i razdvaja" realno od nadrealnog. Autorska ekipa prihvatila se mozda najtezeg posla u Srbiji danas - belezenja i klasifikovanja falsifikata i primitivizma - izbegavsi namerno prosvetiteljsku ulogu i bilo kakva objasnjavanja izuzev uvodnog. KRIJU SE IZA NARODA "Raspisali su referendum da bi sakrili svoju odgovornost iza leda gradana i naroda, koji svakodnevno krvari i koji su o pravom stanju stvari obavestili onoliko koliko su zeleli. Raspisali su referendum da bi gradane ucinili odgovornim za drzavnu politiku, za koju nisu pitali gradane i koju gradani nisu vodili." Slobodan Milosevic, predsednik Srbije, 1994. godine, povodom referenduma u Republici Srpskoj.  Stoga ce se neki od zavisnika o pravom "Dnevniku 2" sigurno zapitati sta je u nekim prilozima neobicno. Jer, gotovo celokupna sadrzina filma se , uz koriscenje vazecih uredivackih kriterijuma RTS i sa sitnijim izmenama, moze emitovati u "najgledanijoj informativnoj emisiji". Plavuse su, verujemo na rec, ukapirale, ali bi ostatku populacije dugo trebalo objasnjavati, recimo, da voz (makar bio i oklopni) ne moze da ide bez sina, cak ni u krsevitoj Krajini. U organizaciji leskovackog Odbora za ljudska prava i opstinskih odbora Demokratske stranke i Gradanskog saveza Srbije "drugi dnevnik" prikazan je 11. aprila u Klubu DS. Prilozi, kojima je obelezena nasa stvarnost od 1990. do 1993. godine, izazivali su salve smeha i, na momente, gorke uzdahe, odnosno, po recima jednog od autora Lazara Lalica, "reakcije kakve je pokazivala autorska ekipa prilikom montaze". - Bili smo maksimalno korektni prema svojim bivsim kolegama i nismo koristili njihove trikove, svi prilozi su autenticni. Poslednjih godina nistase nije promenilo, "slike reci i mrznje" i dalje se emituju u "Dnevniku"i drugim informativnim emisijama RTS, jedino su sada drugi akteri u glavnim ulogama. Uklonjeni su samo neki od urednika, ali su jos aktuelni politika sejanja mrznje i njeni poslusni realizatori. Poslednjih dana cilj im je da afirmisu referendumsku podvalu, koja je kriminalni cin prema sopstvenom narodu i alibi za nesrecnu politiku drzavnog vrha - rekao je Lazar Lalic nakon projekcije. Bojan Toncic   PODSECANJE     Svako ima pravo na slobodu misljenja i izrazavanja, sto obuhvata pravo da ne bude uznemiravan zbog svog misljenja, kao i pravo da trazi, prima i siri obavestenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.   Clan 19.  Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka