Elektronsko izdanje:
|
Skup{tinska sednica samo za odabrane Dopisniku Danasa i Radija Slobodna Evropa Zoranu Raki}u obezbe|enje 27. marta nije dozvolilo da u|e u zgradu Skup{tine op{tine Leskovac i izve{tava sa skup{tinske sednice. Radnici obezbe|enja pozvali su se na nare|enje Miodraga Stanisavljevi}a, sekretara SO. Odbornici opozicione Odborni~ke grupe Liga za Leskovac su u znak protesta napustili sednicu. Uz pregr{t pohvala za lokalne medije, odbornici SPS i JUL prihvatili su izve{taje o radu Televizije Leskovac, Radio Leskovca i lista "Na{a re~". Liga za Leskovac i Op{tinski odbor Demokratske stranke u Leskovcu oglasili su se saop{tenjima, karakteri{u}i postupak lokalnih vlasti kao "flagrantno kr{enje ustavnog prava gra|ana na slobodno informisanje". U znak protesta zbog odbijanja zahteva opozicije za organizovanje okruglog stola o uslovima za odr`avanje izbora na svim nivoima, Bojana Risti}, republi~ki poslanik SPO i odbornik u SO Leskovac, nije se pojavila na sednici Skup{tine op{tine. U saop{tenju Op{tinskog odbora SPO se isti~e da su "informativni programi lokalnih medija skandalozni i pretvoreni u biltene vladaju}e koalicije", te da je stavljanje njihove delatnosti na dnevni red skup{tinske sednice "zamajavanje naroda". M.M.
Sramota Odbornik Srbije - zajedno Ljubi{a Simonovi} pro~itao je svoju ocenu rada lokalnih medija na konferenciji za novinare. - Verujem da je ~ak i vama, drugovi socijalisti, jasno da je izve{taj koji smo dobili ~ist falsifikat, jer Televizija nije ispunila osnovnu funkciju svog postojanja - da istinito informi{e gra|ane - isti~e odbornik Simonovi}. Po njegovoj oceni, "nije istina da je Radio Leskovac 'sveobuhvatno, pravovremeno i objektivno' informisao slu{aoce, s obzirom da na Radiju ni{ta nismo mogli da ~ujemo o radu stranaka demokratske opozicije". - List Prava ~oveka je pre godinu dana pravilno ocenio rad Radio Leskovca, pa je odgovorni urednik Dobrosav Ne{i} robijao mesec dana. Naravno, to je ~asnije nego tu`iti po Zakonu o informisanju - ocenjuje Simonovi}. On smatra da lokalni nedeljnik "Na{a re~", ukoliko nastavi sa ovakvom koncepcijom, "treba da stavi u zaglavlje da je partijski bilten". - Kakva je to novina koja svojih nekoliko prvih strana posveti mesnim organizacijama vladaju}e stranke i da li to ikoga zanima osim vas, drugovi odbornici - kazao je Ljubi{a Simonovi}. Zaklju~uju}i, on je istakao da su "tri leskova~ka medija tri velike leskova~ke sramote" i predlo`io smenjivanje njihovih direktora. M. M.
U o~ekivanju presuda leskova~kim "prestupnicima" POLITI^KI JAVNI RED I MIR Op{tinski organ za prekr{aje u Leskovcu tokom aprila izre}i}e presude Ratomiru Nikoli}u, radniku "Mesokombinata", u~esniku mitinga Saveza za promene, Sini{i Peri}u, doskora{njem predsedniku Op{tinskog odbora Demokratske stranke u Leskovcu i Petru To{i}u, predsedniku leskova~kog Nezavisnog sindikata trgovaca. "Greh" Ratomira Nikoli}a je {to se 2. oktobra pro{le godine na{ao na [irokoj ~ar{iji u vreme mitinga SZP. Ni~im izazvan, pretukao ga je Sr|an Stojkovi}, telohranitelj @ivojina Stefanovi}a, na~elnika Jablani~kog okruga, vi{estruki {ampion "Ro{tiljijade" u brzom jedenju ro{tilja. Sini{a Peri} je, pak, optu`en kao odgovorno lice stranke koja je prijavila skup, jer su u~esnici mitinga po{li sa Nikoli}em u bolnicu, {to se tretira kao "demonstracije u pokretu". Ratomir Nikoli} je dobio novo radno mesto, 70 kilometara udaljeno od njegovog prebivali{ta (direktor "Mesokombinata" je Sreten Risti}, savezni poslanik SPS). Petar To{i} je prekr{ajno gonjen zato {to je "remetio javni red i mir", udaraju}i u svoju pokretnu tezgu u centru Leskovca u prisustvu tr`i{nih inspektora i pozivaju}i ostale uli~ne trgovce da mu se priklju~e i odu pred Skup{tinu op{tine Leskovac. Po re~ima Zorana Petrovi}a koji optu`ene zastupa u ime Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, sva svedo~nja idu u korist njegovih branjenika, nema nikakvih dokaza o njihovoj krivici, te stoga o~ekuje da }e biti oslobo|eni. M. Mitrovi} |
|
Liga za Leskovac - recept za promene ? Krajem godine, na inicijativu Centra za razvoj demokratije i Odbora za ljudska prava za okruglim stolom na{le su se sve opozicione stranke i nevladine organizacije koje deluju u gradu. Potpisivanjem Pisma o namerama formirana je izborna koalicija Liga za Leskovac u koju su u{li Savez za promene (Demokratska stranka, Gra|anski savez Srbije i Nova Srbija), Srpska liberalna stranka, Srbija - zajedno, Socijaldemokratija, Odbor za ljudska prava - Leskovac, Centar za razvoj demokratije, Centar za nenasilno re{avanje konflikata i Sindikat slobodnih prodavaca.
- Svi treba da se ugledaju na Leskovac i ^a~ak i ka`u "ne" Beogradu. Liga za Leskovac je pelcer budu}e regionalizacije u Srbiji - rekao je na tribini Lige odr`anoj 30. marta u Leskovcu Velimir Ili}, predsednik Nove Srbije. On je optu`io re`im u Srbiji da, "kadgod gora ozeleni sprema mobilizaciju, ide u ratove i gubi ih, a posle cele jeseni i zime deli odlikovanja". Na tribini su govorili i predstavnici stranaka i nevladinih organizacija potpisnica Pisma o namerama i gosti Aleksandar Krsti}, potpredsednik Skup{tine grada Ni{a, Zaharije Trnav~evi}, potpredsednik Ujedinjene selja~ke stranke, Dragan Milo{evi}, generalni sekretar Srbije - zajedno, Ljubomir Slavkovi}, ~lan Predsedni{tva Socijaldemokratije, Aleksandar Vi{nji}, predstavnik Otpora iz Ni{a i Rade Veljanovski, predstavnik Fondacije za mir i re{avanje kriza iz Beograda. U gotovo svim govorima upu}ene su o{tre kritike re`imu zbog, kako je re~eno, narastaju}e represije i terora. Osu|eno je i pona{anje ~elnika opozicionih stranaka zbog nesloge i neodgovornosti, uz konstataciju da strana~ki lideri primenjuju centralisti~ki model ustrojstva opozicionih partija i podsti~u beogradizaciju Srbije.
Tribine Narodnog parlamenta i @ena u crnom Zlo~ince pred sud - Zlo~in nema nacionalnost, svi zlo~inci zaslu`uju samo hap{enje i kaznu, bez obzira da li su u me|uvremenu oven~ani slavom hrvatskih ili srpskih "vitezova" i "patriota" - rekla je na tribini u Leskovcu odr`anoj polovinom marta Tatjana Tagirov, dopisnik Danasa iz Zagreba, na tribini koju su sredinom marta u Leskovcu organizovali @ene u crnom iz Beograda i leskova~ki Narodni parlament. Ona je istakla da "u Hrvatskoj tek po~inje period mukotrpne demokratizacije". - Posle 50 godina komunisti~kog jednoumlja, Hrvatska je zakora~ila u {ovinisti~ko HDZ jednoumlje. Stanje u Srbiji nije bitno druga~ije, samo su se u~esnici drame druga~ije zvali - konstatovala je Tatjana Tagirov. Serija tribina zapo~eta je gostovanjem Lina Veljaka, profesora Filozofskog fakulteta Sveu~ili{ta u Zagrebu. - Hrvatski model demokratskih promena ne mo`e se primeniti u Srbiji, takav bi poku{aj izazvao katastrofalne posledice. Ukoliko u Srbiji postoji spremnost na odricanje od egocentrizma i strana~kog egoizma, promene su mogu}e. Politi~ki va`ni faktori treba unapred da se odreknu revan{izma i `elje za naknadnim isterivanjem pravde i pre nego {to su stvoreni uslovi za vladavinu prava - smatra Veljak. On podvla~i da je "situacija u Srbiji opasnost po ceo region, a za to najve}u odgovornost snosi me|unarodna zajednica" - Ako ne zataji me|unarodna zajednica, izvestan je ishod izbora - prilika da se Srbija vrati tamo gde joj je oduvek bilo mesto - u dru{tvo evropskih dr`ava - zaklju~io je Lino Veljak na gostovanju u Leskovcu. Z. Raki} |
|||
|
Podela humanitarne pomo}i u organizaciji Odbora za ljudska prava u Leskovcu Hleb i kamenje Ekolo{ka organizacija "Ekopaks" iz nema~kog grada Vircburga, sa kojom Odbor za ljudska prava ve} tri godine intenzivno sara|uje, prikupila je 21 tonu humanitarne pomo}i i uputila je Leskov~anima. Po~etkom januara pomo} je prispela u Leskovac. Na{i prijatelji iz Nema~ke su jedina organizacija koja je uspela da dobije dozvolu nema~kih vlasti za prikupljanje humanitarne pomo}i za gra|ane Srbije koji ne `ive na Kosovu. U ovom kontingentu bili su namirnice, sredstva za higijenu, ode}a i obu}a i {kolski pribor - dar osnovaca iz Vircburga svojim vr{njacima u Leskovcu. Nakon brojnih carinskih peripetija, pomo} je do{la u Leskovac, a jedan deo (pet tona) podelila je Srpska pravoslavna crkvena op{tina u Leskovcu jer je, po va`e}im propisima, to uslov da pomo} pre|e granicu SR Jugoslavije. Obiman posao podele obavili su, ne tra`e}i naknadu, aktivisti Odbora, Narodnog parlamenta Leskovca, Lige za Leskovac i gra|ani koji su sami `eleli da se uklju~e u ovu humanitarnu aktivnost. "Ekopaks" nastavlja prikupljanje pomo}i za Leskov~ane i njena dostava zavisi}e samo od dobre volje jugoslovenskih vlasti. Odbor za ljudska prava evidentirao je da je pomo} primilo vi{e od pet hiljada Leskov~ana. Ma{inu za pranje ve{a Odbor nije predao ljudima kojima je namenjena i neophodna, izbeglicama u internatu Poljoprivredne {kole u Leskovcu - postavljen je uslov da o njenom kori{}enu odlu~uje uprava ovog kolektivnog centra {to je Odbor odbacio u strahu od zloupotrebe. O tome je obave{tena kancelarija Visokog komesarijata UN za izbeglice u Beogradu.
- Najte`e nam je bilo da, prilikom podele pomo}i, pogledamo u o~i svojim kom{ijama, penzionerima, nezaposlenima i prosvetnim radnicima. Stid je bio zajedni~ki. I pitanje za{to smo posti|eni- ka`e Mili}. M. M.
U K R A T K O "Nagrada" za vo|u {trajka: Tokom {trajka u kojem je u~estvovalo vi{e od dve hiljade prosvetnih radnika Jablani~kog okruga (25 osnovnih i 11 srednjih {kola) Jovica Marinkovi}, predsednik Okru`nog odbora Sindikata prosvete, dobio je prete}e pismo u kojem anonimni po{iljalac najavljuje da }e mu "polomiti ruke i noge ukoliko i dalje nastavi da radi protiv dr`ave". Marinkovi} je ovu pretnju prijavio leskova~koj policiji i nada se da }e po{iljalac biti prona|en. Orden umesto zarada: Polovinom marta za kratkotrajno je {trajkovalo 300 radnika leskova~kih gra|evinskih preduze}a "Graditelj", "Mehanizacija" i "Fabrika stanova". Neto zarada u ovim preduze}ima je izme|u 600 i hiljadu dinara, a doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu upla}eni u poslednjih godinu dana. Predsednik Republike odlikovao je "Graditelj" ordenom "za izuzetne zasluge u obnovi i izgradnji zemlje". M. M.
Anketirani gra|ani protiv vladaju}e koalicije: Za opozicione stranke bi na predstoje}im izborima glasalo 51 odsto bira~a, a vladaju}a koalicija mo`e da ra~una na podr{ku 29 procenata gra|ana - rezultat je ankete leskova~kog Odbora za ljudska prava sprovedene na 300 ispitanika. Najpopularniji politi~ar u Okrugu je, prema rezultatima ankete, Bojana Risti}, republi~ki poslanik Srpskog pokreta obnove, a slede je Gojko Marjanovi}, predsednik Skup{tine op{tine Lebane (JUL) i Vojislav Ljubenovi}, predsednik SO Vlasotince (SPS). U Leskovcu najve}i rejting ima Demokratska stranka, a Socijalisti~ka partija Srbije ima naj~vr{}a upori{ta u Vlasotincu, Crnoj Travi, Bojniku i Medve|i. Broj neopredeljenih prelazi 20 odsto anketiranih. Z. R. |
|
Novim udru`ivanjem do promena Gra|ani o~ekuju da tre}i sektor podr`i opoziciju * Predlo`eno formiranje koordinacionog odbora za saradnju nevladinih organizacija i politi~kih stranaka Beograd - Unija nevladinih organizacija Srbije predla`e politi~kim strankama demokratske opozicije stvaranje zajedni~ke strategije za demokratske promene. U njenom kreiranju bi trebalo da u~estvuju stranke, nezavisni sindikati, nevladine organizacije, gra|anski parlamenti, studentske organizacije, ekspertske grupe, profesionalne organizacije i nezavisni mediji - zaklju~eno je na sedici UNOS 24. marta u Beogradu. Stav ove asocijacije koja okuplja vi{e od 60 nevladinih organizacija je da svi segmenti civilnog dru{tva treba da se uklju~e u kampanju za po{tene izbore i pobedu demokratske opozicije na njima. UNOS, stoga, predla`e udru`ivanje tih segmenata u civilnu akciju za demokratsko, multikulturalno, multietni~ko dru{tvo na temeljima protokola o saradnji. U ovom aktu UNOS kao ciljeve udru`ivanja postavlja i otpor ratu, represiji mr`nji, stvaranje aktivnog, demokratski konstituisanog civilnog dru{tva. ^lanice Unije usvojile su program aktivnosti u za{titi od represije u kojem se, izme|u ostalog, isti~e da je veoma va`no stalno me|usobno obave{tavanje o represivnim akcijama re`ima, aktiviranje pravne slu`be, reagovanje u medijima, zatim preventivno delovanje i saradnja sa drugim organizacijama na zajedni~koj za{titi. U raspravi o saradnji s opozicionim strankama Zoran Vaci} iz Centra za liberalno-demokratske studije u Smederevskoj Palanci rekao je da najpre treba postaviti pitanje da li te partije `ele saradnju, uz opasku da "niko nema pravo da punih deset godina neuspe{no izvla~i zemlju iz krize i dr`i u svojim rukama na{e `ivote". - Na izborima }e glavni izvo|a~i radova biti opozicione stranke, a nevladine organizacije treba da obave posao preduzima~a, postignu ugovore sa gra|anima da }e izvo|a~i napraviti solidnu gra|evinu. Mi treba da iza|emo u javnost sa konkretnom ponudom strankama i uka`emo im da }e, ne prihvate li je, snositi veliku odgovornost za propadanje Srbije - istakao je Vaci}. U odbrani od represije, po oceni Biljane Kova~evi} - Vu~o iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, "ostvaruje se dobra saradnja opozicije i nevladinog sektora, {to je minimum od kojeg u daljoj saradnji treba krenuti". Mi se obra}amo gra|anima i ne treba da dizajniramo svoje aktivnosti prema strankama. Treba pokazivati dobru volju za saradnjom, ali ne i robovati strankama. Treba im pomagati u konkretnim stvarima, kakve su odbrana od represije re`ima i odbrana medija koje su trenutno najva`nije - ocenila je dr Jelica Mini} iz Evropskog pokreta u Srbiji. Dr Zagorka Golubovi} iz Alternativne akademske obrazovne mre`e konstatovala je da "hitno treba pokrenuti inicijativu za formiranje koordinacionog odbora za sardnju stranaka i nevladinih organizacija i zatra`iti dono{enje i obelodanjivanje strategije zajedni~kog delovanja". B. T.
Gra|anski parlament Srbije o nezavisnom sudstvu Po zakonu i savesti Kikinda - Su{tinski izazov demokratije je u tome da sudstvo ne bude zastupnik interesa jedne klase, ve} da bude pravedno - rekao je na osmom sastanku Gra|anskog parlamenta Srbije, posve}enom nezavisnom sudstvu, Zoran Ivo{evi}, nedavno razre{eni sudija Vrhovnog suda Srbije . S ovog skupa Parlament je zatra`io ukidanje Zakona o sudijama i podr`ao zakonski projekat Zorana Ivo{evi}a i beogradskog Centra za unapre|ivanje pravnih studija, kao i Kodeks sudijske etike koji je sa~inilo Dru{tvo sudija Srbije. Kodeks }e biti upu}en svim sudijama u Srbiji u nadi da }e se, kako je re~eno u diskusiji, "neki od njih osloboditi straha, otkazati lojalnost re`imu i po~eti da sude po zakonu i sopstvenoj savesti." Parlament je, tako|e, uputio Narodnoj skup{tini Republike Srbije zahtev da se rasvetli misterizni nestanak Bogoljuba Arsenijevi}a Makija iz Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju u Beogradu (neke detalje o tome donosimo na 9. strani). U njemu se ka`e da bi Vrhovni sud Srbije, ukoliko se "slu~aj Arsenijevi}" ne bude rasvetljen, "priznao svoju nemo} pred rastu}im, opakim i galopiraju}im bezakonjem". U~esnici u raspravi su, izme|u ostalog, konstatovali da "nezavisnost sudstva nije dar s neba, ve} se za nju valja izboriti". - Gra|anski parlament Srbije ne preuzima na sebe brigu o nezavisnosti sudstva, ve} otvara jedan izuzetno va`an problem i izuzetno je zna~ajno {to su vitalne teme dospele u `i`u pa`nje ovog tela koje {iri gra|anske ideje i demokratiju - rekao je dr Mom~ilo Gruba~, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu. H.M. |
|
Ja za ovo primam platu ! Ljudi u plavom nijednom nisu doveli u pitanje naredbe, a kamoli do{li na ideju da se o njih oglu{e Pi{e: Ivan Marovi} ^ovek se pendreka boji dok ga ne dobije po le|ima. Kada se pojavi bol - nestaje strah. Represija policije je na skupovima "Otpora" najpre poruka posmatra~ima, jer oni bi trebalo da ka`u sebi: "Jes' da ne valja, al' bolje da }utim, vi'{ kako prolaze ovi {to se bune". Ovo je, izgleda, glavni razlog u~estalih hap{enja studenata okupljenih oko ideje "Otpor!"- a poslednjih meseci - da se ostali studenti prepadnu i vrate u~enju. Evo nas na licu mesta. Nakon gomile ljudi koji te sa ulice bukvalno prenesu u policijsku stanicu, po~inje{ da opa`a{ detalje oko sebe. Prime}uje{ da me|u policajcima ima svakojakih, i onih {to biju i onih {to samo malo zavr}u ruke. A i policajci, posle uspe{ne akcije, primete da u rukama nemaju uobi~ajenu robu - sitne lopove i pijane navija~e - ve} neku prepadnutu decu koja ne izgledaju onako opasno kao pesnica oko koje su se okupili. Eto, dakle, prilike zakomunikaciju. Sve vreme boravka u stanici, jedne od otpora{kih besanih no}i, nismo imali ~ast da upoznamo naredbodavce za hap{enje. Prilikom raspitivanja dobijali smo slede}e odgovore:"Ne znam, mene su zvali telefonom da do|em hitno", ili "Ne znam, ja sam sada preuzeo smenu". Suo~eni sa apsurdno{}u situacije u kojoj pedesetak policajaca ~uva dvadesetak klinaca, oni su dobijenim naredbama poku{avali da daju smisao: - Mora da ste ne{to uradili. - Svuda u svetu policija {titi vlast. - Ja za ovo primam platu. - Ne znam ni{ta i ne `elim da znam. Kako je no} odmicala, teme su se pomerale od hap{enja, nedostatka hrane, vode i cigareta, ka Kosovu, malim platama, skupim ud`benicima, korupciji... A onda, na primer, ~uje{ s kakvim se problemima oni sre}u i kako `ive isto kao i mi: - [ta ti misli{, da je meni dobro ?! - Pa, i meni je mala plata ! Pred zoru razgovor je postao sasvim opu{ten i za njih interesantan, dobili smo ~ak i ponudu da ~e{}e svra}amo, {to smo, naravno, zdu{no odbili. Tu se pri~a prebacila na Miru, Slobu i ostale sa vrha i za trenutak kao da unaokolo i nije bilo policajaca. Ujutru, kad je po~ela prva smena, mi smo po naredbi ponovo izolovani, da ne {irimo ideju "Otpora" me|u snagama bezbednosti. Ma koliko, me|utim, mi njima bili simpati~ni, ma koliko zajedni~ke probleme imali i zajedni~ki se podsmevali glupostima re`ima - ipak smo za njih s one strane zakona. Oni jesu bili za~u|eni naredbama koje su dobili, ali ih nijednom nisu doveli u pitanje, a kamoli do{li na ideju da se na njih oglu{e. Toliko o efikasnosti hap{enja i `estini policijskog pendre~enja.
Ne dajte se pasjim sinovima !
|
|
Godi{njica NATO napada na SR Jugoslaviju Poslednji (?) danak u krvi Sre}an vam mir - poru~io je gra|anima SR Jugoslavije predsednik Slobodan Milo{evi}, neposredno po potpisivanju Vojno - tehni~kog sporazuma u Kumanovu, 9. juna pro{le godine, isti~u}i kako "nismo dali Kosovo". Toga dana okon~an je najdramati~niji period u novijoj srpskoj istoriji, dvoipomese~na agresija 19 zemalja NATO na SR Jugoslaviju. Epilog je u`asan, poginulo je izme|u dve i pet hiljada pripadnika Vojske Jugoslavije i civila, a razmere materijalnog razaranja verovatno nikad ne}e biti utvr|ene. Napadom na Jugoslaviju koji je po~eo 24. marta poga`eni su temeljni principi me|unarodnog prava, a proklamovani cilj, "briga o nevinim `rtvama" (inostrani mediji, ali i policajci koji su se vra}ali sa Kosova svedo~ili su o brutalnoj odmazdi prama Albancima zbog teroristi~kih akcija Oslobodila~ke vojske Kosova), pretvorio se u priznanja "kolateralne {tete" - masovno stradanje civila svih uzrasta i nacionalnosti i uni{tavanje ku}a, stambenih zgrada i infrastrukture. Rat na Kosovu se razbuktao, usledio je niz ofanziva srpskih snaga bezbednosti u kojima je poginulo na hiljade civila. Me|unarodni tribunal u Hagu stavio je Slobodana Milo{evi}a na listu optu`enih za ratne zlo~ine. Prestanak agresije zna~io je po~etak egzodusa vi{e od sto hiljada Srba koji su u krenuli put Srbije za vojskom koja je {enlu~ila proslavljaju}i "pobedu". Godinu dana kasnije na Kosovu nema tragova jugoslovenske vlasti, a malobrojni pripadnici srpskog i drugih nealbanskih naroda izlo`eni su bestijalnim zlo~inima. Ovaj tragi~ni bilans, posledicu Milo{evi}evog desetogodi{njeg "spasavanja" Kosova, re`imski aparat poku{ava da sakrije operetskim predstavama namenjenim konzumentima programa dr`avne televizije. Dvoipomese~ni rat sa NATO, naime, predsednik SRJ iskoristio je da postane "vrhovni komandant" (izmi{ljena, neustavna kategorija), deli ordenje, pokrene "obnovu i izgradnju zemlje", zapo~ne uspostavljanje vlastitog "pokreta nesvrstanih", odnosno fronta borbe protiv "planetarnog dogmatizma". Sankcije koje je Beograd uveo Crnoj Gori, opasni nagove{taji instrumentalizacije Vojske, kao i ja~anje represije prema Milo{evi}evim politi~kim protivnicima u Srbiji ~ine realnim zloslutne prognoze da NATO napad na SRJ nije poslednji rat na Balkanu. Jug Srbije je, kao i prilikom svih ratnih avantura poslednjih desetak godina, platio visoku cenu "odbrane kolevke" i suludog prko{enja svetu. Iz Jablani~kog okruga su, prema nepotpunim podacima, poginula 63 pripadnika VJ i policije i ~etiri civila, a materijalnu {tetu te{ko je proceniti. U sumiranju posledica rata name}e se podse}anje da je upravo u Leskovcu pokrenut poslednji (?) talas servilne podr{ke ina}enju sa svetom. U februaru pro{le godine je malobrojna grupa Milo{evi}evih pristalica u tu|e ime slavila nailaze}i danak u krvi, poru~uju}i da }emo "braniti Kosovo do poslednjeg". I tada je bilo izvesno da Kosovo treba braniti diplomatski i da }e epilog oru`ane odbrane biti upravo ovakav - potpuni gubitak uz nenadoknadive `rtve. Ostaje pitanje da li }e Leskov~ani na isti na~in "braniti" Crnu Goru ili u~estvovati u sli~nom disciplinovanju "unutra{njih neprijatelja". Bojan Ton~i}
Bila je `ena neiscrpne energije i tolerancije, istinski humanista u vremenu devalviranja ljudskih vrednosti i temeljne destrukcije svih segmenata dru{tva. Podigla je svoj glas protiv rata. Glas koji se ~uo na svim krvavim toponimima zemlje koja se gu{ila u {ovinisti~kom ludilu. Bila je na mestima najve}ih ljudskih patnji. Primabalerina Narodnog pozori{ta odlu~ila se za pozornicu stradanja, da ubla`i tu|u nesre}u koju je do`ivljavala kao svoj poraz. I bila je uspe{na, ali nikad zadovoljna postignutim, jer se broj ljudi kojima je pomo} potrebna iz dana u dan pove}avao. Jelena [anti} je u najte`im trenucima pru`ila pomo} i podr{ku Odboru za ljudska prava. Re~i ohrabrenja i podsticaja koje smo svakodnevno slu{ali od `ene koja je znala da boluje od neizle~ive bolesti bile su dar iskrenog prijatelja. Bili smo sre}ni {to je poznajemo i susre}emo. Nije do~ekala poraz zla u Srbiji. Bez nje }e borba za humaniji svet biti neuporedivo te`a. Hvala Vam, Jelena. Dobrosav Ne{i} |
|
UHAPSITE IVANA - OSLOBODITE DRAGANA Pi{e: Gradimir Nali} Rat je bio zavr{en. Srbija je nevoljno po~ela da prebrojava `rtve. Opozicioni politi~ari su stidljivo izranjali iz stega "jedinstva svih politi~kih subjekata i ~itavog naroda pred nadmo}nijim agresorom". Iz Praga, Budimpe{te, Va{ingtona i Pariza interesovali su se da li je povratak u zemlju bezbedan oni koji su morali da odu. Pri~ali smo o Slavku i }utali o onima koji su, posle POBEDE, do{li sa Kosova, pretvaraju}i se da ih ne vidimo. Kolone traktora ovaj put nisu ni stigle do Beograda. Zaustavljene su u blatu periferije Leskovca, Kraljeva, Kru{evca&ldots; Leskova~ki prota je dr`ao opelo desetinama poginulih sugra|ana."Interno raseljena lica" su lutala od kancelarije do kancelarije u potrazi za prebivali{tem, ro|acima, ljudskom re~ju. Ulicama se te{ko prolazilo od kolona vojnih i policijskih vozila u trijumfalnom povratku sa boji{ta. Leskova~ka televizija je direktno prenosila jo{ jednu pobedu na{eg naroda - ko{arka{ku utakmicu Jugoslavija - Nema~ka. U poluvremenu se desio Ivan. Narod odgajan na doga|anju naroda, iz desetogodi{nje masovke probudio je pojedinac. ^vrstoruka{ka op{tinska vlast je nemo}no posmatrala dvadeset hiljada Leskov~ana na [irokoj ~ar{iji. Posle prvog {oka usledila je standardna procedura: bez prisustva javnosti, ekspresna osuda u prekr{ajnom postupku i upu}ivanje u leskova~ku "gugutku". Za to vreme {ije se optu`nica. Po~inje istraga. Pred sudom odbrana dokazuje da Ivan nije naneo {tetu ugledu na~elnika okruga. @ivot i "vrhovni komandant" demantuju tu`ioca. "Vrhovni" se slika sa g.Stefanovi}em, {to je neumoljiv dokaz da je sa ugledom na~elnika sve u redu. Dakle, Ivan se nema ra{ta hapsiti.''Dajte mi dobrog ~oveka, a delo }e mu se ve} na}i'', govorio je veliki osniva~ Lubjanke. Ivanu se delo na{lo. U meri vaspostavljanja "povre|enog" ugleda na~elnika, ru{io se Ivanov. Nestrpljiv da svoje delo dovede do kraja, iskoristiv{i svoje gra|ansko pravo na iskazivanje politi~kih uverenja, u~lanio se u Demokratsku stranku. Al' na{i ne pra{taju. U trenutku kada pravosu|e, osetiv{i da zbog nedostatka dokaza gubi postupak, tra`i ~astan izlaz, demokratska {tampa uskra}uje Ivanu svoju naklonost. Sa njenih stranica kre}e haranga koja u prevodu zna~i: Uhapsite Ivana! Fali samo onaj {to je pre deceniju na sli~an zahtev naroda, pred Saveznom skup{tinom odgovorio:'Ne ~ujem dobro, ali bi}e svi uhap{eni. I bi re~!
Zato vas molim, gospodo iz Evropske zajednice: Oslobodite DRAGANA. Boljima su bolji dopanuli. |
|
jednozna~no vite{kom, sastavljenom od samih za{titnika neja~i i zato~nika vite{kih ratnih obi~aja,bit }e da su i legendarni vite{ki ratovi iz davnina puke izmi{ljotine bez pokri}a. Odvi{e je, naime, stravi~nih i bolnih svjedo~anstava o zlo~inima i o be{~a{}u {to su ga iskazali spomenuti samozvani vitezovi sa svih ratuju}ih strana a da bismo na nepouzdanu i neprovjerenu rije~ smjeli vjerovati kako je neko} bilo druga~ije, bolje i plemenitije no ju~er i danas. To, me|utim, ne zna~i da u ovim skora{njim ratovima nije bilo i vitezova, ~asnih ljudi koji su ~inili
Ne}emo, me|utim, o njima. Vitezovi, na `alost, nisu obilje`ili ove ratove (vjerojatnije je da je to uzrokovano logikom rata kao takvoga). Obilje`ili su ih zlo~inci: nalogodavci, organizatori i izvr{itelji genocida, etni~kog ~i{}enja, sistematskog ru{enja i plja~ke, progona civilnog stanovni{tva i svega onoga {to se ozna~ava kao ratni zlo~in. Mnogi se od njih kite ~asnim nazivima vitezova i junaka, `ive me|u nama, ~esto i nad nama, kroje}i nam sudbinu i odre|uju}i na{ `ivot. Neki od njih nisu imali sre}e, uklonjeni su kao nepo`eljni svjedoci ili kao suvi{ni pretendenti na raspodjelu onoga {to je u tim ratovima i popratnim procesima oplja~kano. Samo su malobrojni zavr{ili u Hagu (ili, ~e{}e, dobili poziv za Hag) da pred me|unarodnim sudom odgovaraju za svoje zlo~ine, kad ve} nacionalni sudovi ne}e ili ne smiju svoje "vitezove" pozvati pred lice pravde. "Patriotske" se snage u mati~nim dr`avama ha{kih optu`enika uz izobilnu pomo} dr`avotvornih medija trude da ha{ke vitezove promoviraju u prvorazredne nacionalne heroje. Nastoje homogenizirati javno mnijenje kako bi sav narod jednodu{no stao iza svojih "nepravedno optu`enih junaka". Svi bismo mi, da je po njima, svejedno kojem narodu pripadamo i u kojoj dr`avi `ivimo, morali biti sretni postanemo li taocima politike jedinstvene podr{ke na{im vitezovima. Smijemo, dodu{e, dopustiti da je u proteklim ratovima bilo i ratnih zlo~ina. Dapa~e, du`ni smo upozoravati na njih i zaklinjati se da ih nikad ne}emo prepustiti zaboravu; zlo~ine su, me|utim, po "patriotima" ~inili isklju~ivo pripadnici suprotnih strana. "Na{i" su bez ostatka bili an|eli. "Patrioti" svih boja u tom su pogledu jedinstveni.
|
