U OVOM BROJU: ODBRANA I POSLEDNJI DANI Dorde Balasevic: PLAVA BALADA Olivija Rusovac: PARTNERSTVO PROTIV NASILJA Bojan Toncic: MITING BEZ ODGOVORA;   PUTOKAZ ZA BUDUCNOST RESENJA ZA DOLAZECE VREME Zoran Rakic: OTPOR NA METI;  NACELNIK NIJE ZA PROMENE;  POCASNI GRADANI CRNIH JUZNJACKIH RUPA PROVALA S POTPISOM HRANA STIGLA DO LESKOVCANA Stanko Miljkovic : AVERZIJE, NEUROZE, BICEPSI, TRICEPSI . . . Gradimir Nalic: CEGA SE VLAST NAJVISE BOJI Lazar Dzamic (Vreme): PETPARACKE PRICE

ODBRANA I POSLEDNJI DANI Na strani mladih je jednostavna bioloska cinjenica da ce ziveti u Srbiji jos dugo posto Voda i njegova klika budu samo mali pasusi u udzbenicima istorije. Odbor Socijalisticke partije Srbije Jablanickog okruga je u saopstenju koje su preneli lokalni mediji nazvao Narodni pokret Otpor "jurisnim odredom Nato opozicije", konstatujuci da je letak Otpora "koncipiran u kabinetu Dzemija Seja i ispisan nesigurnom rukom vecitih brucosa, psihoticnih i nasilnih kriminalaca". - Narocito se ne veruje u parolu: "Hocu da zivim u slobodnoj Srbiji", naravno, ako umesto slobodnoj stave njihovu istinitu teznju: "kolonijalnoj" ili "okupiranoj"ili "raskomadanoj" Srbiji. Jer kako to da sada dve trecine covecanstva vidi da je nasa borba za slobodu svetionik mira u svetu, a sacica nasih ljudi to negira, istice se u saopstenju. Otpor, pak, misli da je njegova "istorijska misija osudjena na uspeh". U dokumentu koji nosi naslov "Predlog memoranduma o drzavnim interesima Srbije" cije delove prenosimo, ova organizacija iznosi svoje glediste o stanju u Srbiji i upoznaje javnost sa svojim namerama. Falsifikovanje stvarnosti i kreiranje nenormalnog stanja, uz neprekidnu kriminalizaciju drustva prisutni su u danasnjoj Srbiji u svakom segmentu zivota. Poslednjih godina je neumoljiva drzavna propaganda prestala da falsifikuje stvarnost, i pocela da kreira apsolutnu negaciju stvarnosti. Svaki poraz tom propagandom ima se pretvoriti u pobedu, socijalna beda u ekonomsko blagostanaje, nevidjena represija u demokratiju, a svaka Vodina greska u politicku viziju. Izbledeli ostaci nekadasnje komunisticke ideologije, poigravanje sa surogatima ideja levice, te slavljenje praznika davno pokopane SFRJ, samo su sitni detalji velikog falsifikata realnosti u kome zive gradani Srbije. Kriminal i korupcija, logicni pratioci siromasnih diktatura, monstruozno se pravdaju opstom kriminalizacijom drustva u kome vladaju toliko besmisleni zakoni, da je svako primoran da ih krsi da bi preziveo. Tako su najveci kriminalci zasticeni, skriveni iza cinjenice da svi pomalo krse zakon. Odrzavanje ratne psihoze: Stalnim kreiranjem kriza i ratova rezim je postigao privid nacionalne homogenizacije. Napadnut i ugrozen narod ne postavlja pitanja socijalnih problema, ljudskih prava i demokratije. U okruzenju neprekidnog ratnog stanja i zveckanja oruzja koje se priprema za nove ratove, rezim kreira novu floskulu: "Jedinstvo naroda i rukovodstva". Svako ko kritikuje vlast dok je zemlja u ratu radi za neprijatelja - a rat se vodi stalno. Predrag Koraksic Corax, Danas Represivna masinerija sudova, policije i paravojnih formacija: Odustavsi potpuno od ideje da obezbedi vecinsku podrsku gradana, rezim je poslednjih nekoliko godina bio prinuden da "disciplinuje" narod. Po modelu "ako me ne vole, neka me se plase", Voda i njegova klika polako ali sigurno uvode otvorenu diktaturu u Srbiji. Zakoni postaju sve represivniji, sudovi vec potpuno otvoreno sude po nalogu vlastodrsca, a brutalnost policije prema politickim neistomisljenicima svakodnevna je pojava kojoj se gotovo niko ne cudi. Krada glasova na izborima se kao proveren koncept primenjuje u Srbiji od 1992. godine. Cinjenica da je 1996. ona dovela do velikih protesta stotine hiljada gradana, te da vecina ljudi zna da se glasovi biraca kradu, kao da nimalo ne uznemirava rezim. Ideoloski i simbolicki zamisljen na bazi nacionalne svesti, pojedinacne inicijative i zdravog srpskog inata, Otpor je u uslovima pojacane represije upravo procvetao, po fizickom zakonu akcije i reakcije koji u Srbiji glasi: "Dok raste represija rasce i otpor". Snagom licnog primera, mada potpuno svesni mogucih posledica po sebe, aktivisti Otpora sire oko svojih dela zdravu atmosferu, u kojoj se pojedinci sa strane uvek stavljaju pred dilemu "da li imas petlju da i ti pruzis otpor". Resenje te dileme, inace pogubno po rezim, lezi u jednostavnoj istorijskoj cinjenici da srpskom narodu nikada nije nedostajalo hrabrosti. Osnovci promoteri Otpora, mladi ljudi zabrinuti za svoju buducnost - demonstriraju i drugu vrstu prednosti: na njihovoj strani je, naime, jednostavna bioloska cinjenica da ce ziveti u Srbiji jos dugo posto Voda i njegova klika budu samo mali pasusi u udzbenicima istorije.      PLAVA BALADA E, moj Plavi, bio si malo sirov, al' ipak pravi Nikad u dilu sa bagrom, nikom u stranu, nikome duzan Bio si, sve u svemu, dobrom cukom naoruzan.   Sta da pricam, ja danas ne znam nikog ko ti je slican Spremnog da bez racuna, tacno u podne Razgrne slabe i kao Geri Kuper sam izade pred barabe.   Da, tu i tamo, setim se devojke po kojoj se znamo Cudljivo kasno leto sedamdes' koja, godina Raka Kad me je skolska ljubav ostavila zbog vojaka.   Davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri Na tvoje epolete sletele su zvezde dve - tri.   I tad su dosli popovi, pa topovi, pa lopovi I citav svet se izoblicio Ispuzali su gmizavci, pa lazljivci, snalazljivci Pa, ko je smeo da te podseca sta si Dobro se pamti samo prvi u klasi.   Ne znam, Plavi, meni se cinilo da Beograd slavi Veliki Uskrs duha, svi ti grafiti, a onda kordon Pred onom decom, ko pred toboz nekom hordom.   Znas sta sledi, ipak je ona bila nesto sto vredi Pa, kad se onog jula nismo potukli zbog njene casti Zar cemo sad zbog ovih ocajnika zeljnih vlasti.   Dok god je ovih frikova sa punom vrecom trikova Nista sto vredi nece vredeti Zar stvarno nema nacina pred najezdom prostacina Pa, ti si skolovan da hapsis taj talog A ne da pustas da ti izdaju nalog!   Sorry, Plavi, posalje me katkad srce na raport glavi Od starog drustva nista, neko je puk'o, neko je svirn'o, Ma, ti si super, brate, ako stvarno spavas mirno.   Dorde Balasevic

Jedanaesta sednica Gradanskog parlamenta Srbije PARTNERSTVO PROTIV NASILJA Dok su se stranacki lideri dogovarali u Skupstini grada Beograda, policija je tukla decu, a moj sin, matematicar, sada priprema ispit u Padinskoj skeli Novosadska sednica Gradanskog parlamenta Srbije (3. jun 2000.) otvorila je, snaznije nego prethodna u Kragujevcu, pitanje kojim ce putem krenuti Gradanski parlament. Podsetimo, pocetna ideja vodilja Parlamenta bila je otpor nasilju i zastita boraca za konkretna ljudska prava. Borba za ova prava shvacena je u stvari kao borba za odbranu prava na zivot i ona je u najcistijem obliku izrazena u slucaju odbrane Bogoljuba Arsenijevica Makija i Ivana Novkovica. Represija je, medutim, rasla, reklo bi se, proporcionalno nesposobnosti opozicije da organizuje politicku scenu. Pojavio se Studentski pokret Otpor koji je ubrzo prerastao u Narodni pokret Otpor. Istovremeno, priblizava se i vreme izbora. Javna scena je zatamnjena i po njoj samo sevaju pendreci. Mediji se zatvaraju i kaznjavaju, sudovi su stavljeni u sluzbu rezima, univerzitet se sistematski cisti od svake humanisticke i tragalacke ideje. Progon pokreta Otpor dobija biblijske razmere. Sta cini Gradanski parlament Srbije? Na jednoj strani, on zeli da sacuva autenticnu ideju odbrane prava na zivot, a na drugoj - da gradane Srbije zastiti od rastuceg haosa tako sto ideju odbrane konkretnih boraca za ljudska prava i za pravo na zivot vezuje za pripreme gradana za ucesce na izborima, jer su izbori alternativa neredima i nasilju. Zato je za sednicu u Novom Sadu GPS pripremio knjigu "Pravac promena" u kojoj su ugledni autori dali videnje informisanja, univerziteta, sudstva i ljudskih prava. Knjiga je predstavljena i ocekuju se reakcije gradana i gradanskih parlamenata. Oni treba da kazu da li su zainteresovani i da li prihvataju takav pravac promena. Kao i vise puta do sada, Srbija je i ovoga puta pred izborom i bila bi steta da i ovaj pravac promena potone u ravnodusnost. Druga vrsta opasnosti sastoji se u hiperaktivizmu i preorganizovanosti, zbog kojih bi pocetna ideja Gradanskog parlamenta mogla da bude gurnuta u zapecak. Naime, u Kragujevcu je vec izneta ideja i alternativnom parlamentu, da bi u Novom Sadu njen autor, Branislav Kovacevic (Koalicija Sumadija) ocrtao njene jasnije konture. Rec je o alternativnom, a mozda i kriznom parlamentu sa 250 mesta (kao u republickom), u kojem bi bile zastupljene politicke stranke, nevladine organizacije, sindikati. Parlament bi se prevashodno bavio zakonodavnom aktivnoscu. Drugu, znatno nestrpljiviju struju, predstavljaju oni ucesnici GPS-a koji su najneposrednije suoceni sa represijom zato sto su im clanovi porodice (najcesce deca) u Otporu. Treci su skepticni, jer smatraju da Gradanski parlament treba da se susprotstavi nasilju i da, stiteci ljude, pridobije pristalice za izbore. "Dok su stranacki lideri dogovarali u Skupstini grada Beograda, policija je tukla decu, a moj sin, matematicar, sada priprema ispit u Padinskoj skeli", rekao je Dragoljub Janes iz Odbora za ljudska prava u Boru. Na delotvornije akcije radi oslobadanja od straha pozvala je i Marijana Novakov, clan G-17 u Novom Sadu, strahujuci za svoje cetvoro dece, od kojih je troje u Otporu. Nebojsa Popov je primetio da "nama najvise nedostaje partnerstvo u odbrani od rastuceg nasilja rezima. To nasilje preti da ponisti ostatke energije iz 1996/97, u tom nasilju moze biti potrosena energija borbe kakvu sada imamo, a onda ce se startovati od nule, bez aktera opozicije, ali i bez vlasti, a u organizaciji nekog drugog aktera izvan zemlje. Ili cemo pricati o partnerstvu za sutra ili cemo se zajedno suprotstaviti nasilju i reci da je ta borba samo prvi korak u borbi za izbore", rekao je Popov.  U slicnom tonu razmisljao je i Dusan Prvulovic iz Odbora za ljudska prava u Negotinu koji je trazio da se GPS obavestava o aktivnostima u gradovima i da se GPS "vise bavi gradanima, da im otvorimo oci i da im pokazemo da nije sve borba za vlast nego za zivot". Olivija Rusovac      MITING BEZ ODGOVORA "Narodna odbrana od onih koji su u ratu sa sopstvenim narodom" je sintagma kojom je aktivista Otpora Nemanja Nikolic na mitingu opozicije 27. maja okarakterisao nove forme nenasilnog delovanja ove organizacije. "Otporasi" su opozicionim liderima dali rok od samo pet dana da podrze njihovu nenasilnu borbu, od strajka gladu po principu "sto studenata u strajku za jednog uhapsenog kolegu", do angazovanja citavog naroda na "pruzanju otpora ludilu". Predstavnik Otpora nije propustio da istakne kako je izgubljeno nedelju dana na uzaludnim sastancima opozicije, a njegovo izlaganje okupljeni gradani su odusevljeno pozdravili. Studentu su i na ovom protestu odrzanom 26. maja pokazali opozicionim prvacima da vise ne mogu da cekaju. Dolazak demonstranata pred Skupstinu grada bio je jos jedan dokaz da vise ne postoji samo jedna adresa na koju se upucuje narodni gnev zbog nepodnosljivog zivota, ali i neprimerene apatije. Utoliko je i nagovestaj Zorana Dindica da ce opozicija kroz pet dana izaci sa konkretnim programom svojih akcija, izgovoren na mitingu, zvucao tek kao novi potez u anesteziranju radikalno antirezimski nastrojenih gradana. Energija Otpora i studentska odlucnost da brane svoje fakultete i budu medusobno solidarni, naspram opozicionog dogovaranja do u beskraj, deluju mladalacki romantucno, ali i zrelo i dostojanstveno. Rokenrol lozinka "hocu sad i hocu sve" opste je mesto svih javnih istupa "otporasa" i pripadnika drugih studentskih organizacija. Oni kazu da nemaju sta da izgube, ne zele fasizam na univerzitetima, ne dozvoljavaju da ih nekaznjeno tuku i hapse. Opozicioni miting, pak, najblaze receno nije bio adekvatan odgovor na otimanje "ociju i usiju od Beograda", hapsenje i brutalno prebijanje gradana. Broj ucesnika - znatno manji nego na prethodna dva - ozbiljni je pokazatelj slabljenja poverenja gradana u kreatore dosadasnje strategije suprotstavljanja sve snaznijoj rezimskoj represiji, ili neprihvatanje ove prilicno potrosene i arhaicne forme protesta. Od 9. marta 1991. nijedan miting nije nista znacajnije promenio u odnosu snaga ili komunikaciji rezima sa ostalim politickim subjektima, a ikonografija, parole, zatvoreni gradovi i ponasanje policije ostaju samo opsta mesta mitingaskih avantura koja vrlo brzo proguta zaborav. Gradani spremni da se bore za promene i da u toj borbi rizikuju ocigledno zele nesto drugo. Mozda bas nenasilje koje predlazu studenti, a zasigurno bilo kakvu konkretnu akciju. B.T. (Danas, 29. maj 2000.)    Zbornik "Pravac promena", izdanje Gradanskog parlamenta i "Republike" PUTOKAZ ZA BUDUCNOST Usred rastuceg propadanja, zjapece provalije u koju se srlja i stihije nasilja, ipak trazimo pravac promena U Beogradu je prosle nedelje promovisan zbornik "Pravac promena" ( izdavaci Gradanski parlament Srbije i "Republika", autori Milan Kurepa, Srbijanka Turajlic, Zoran Ivosevic, Dobrosav Nesic i Rade Veljanovski, urednik Nebojsa Popov, predgovor Verica Barac), knjiga koja objedinjuje konstataciju stanja ljudskih prava, medija, visokog skolstva i sudstva u Srbiji i daje smernice za promene u ovim oblastima. - Knjiga "Pravac promena" nikoga ne ostavlja u nedoumici kakve su nam promene zapravo potrebne i moguce. U njoj ce citalac naci odgovore na ona najvitalnija pitanja koja se danas postavljaju u najneuralgicnijim oblastima drustvenog i politickog zivota savremene Srbije - stav je uglednog beogradskog novinara Dragosa Ivanovica, recenzenta ovog izdanja. Ivanovic ocenjuje da su "autori najpoznatiji i najpriznatiji ljudi u ovim oblastima", te da knjiga "ohrabruje upravo zato sto ne nudi jeftin optimizam, vec istrazivacki traga za pravim odgovorima; ne pribegava maglovitim i uopstenim razmatranjima, vec se hrabro i kvalifikovano suocava sa otvorenim problemima i preporucuje konkretna resenja, koja u ovim analitickim istrazivanjima predstavljaju srecan spoj tekovina moderne svetske misli u ovim oblastima i domace demokratske tradicije". Verica Barac u predgovoru sumira iskustva gradanske potrebe za pravo na zivot, aspekte pobune protiv nedemokratske vlasti, rezimsku represiju i udruzivanje u Gradanski parlament Srbije. - Usred rastuceg propadanja, zjapece provalije u koju se srlja i stihije nasilja, ipak trazimo pravac promena. Ne izmisljamo ga, vec ga trazimo u iskustvu konkretnih borbi za promene koju vec vode mnogi gradani i razliciti cinioci, politicki i nepoliticki - istice Verica Barac. Ona naglasava da su oslonci pozitivnog pravca u borbi za promene konkretna borba za ljudska prava i solidarna zastita ljudi koji u njoj ucestvuju, zalaganje za slobodu medija, autonomiju univerziteta i nezavisnost sudstva.  RESENJA ZA DOLAZECE VREME - Ono sto je ucinjeno na univerzitetu, ukoliko se danas pocne sa terapijom, ne moze da se izleci za manje od 25 godina. Dakle, oni koji su sada na vlasti upropastili su sledeceih 25 generacija studenata, zapravo, upropastili su zemlju - konstatovao je akademik Milan Kurepa na promociji zbornika, 31. maja u beogradskom Medija centru. Prema recima Radeta Veljanovskog, "neophodno je da za nekoliko vaznih oblasti imamo pripremljena resenja koja bi odmah mogla da se stave u demokratsku proceduru". Zoran Ivosevic je, pak, naglasio da su "neophodne garancije za nezavisnost sudova, jer proklamacije nisu dovoljne" i nagovestio da ce uskoro biti objavljeni tekstovi predloga zakona o sudstvu koji ce, izmedu ostalog, sadrzati i takva resenja. U tekstu pod naslovom "Zaokret u borbi za ljudska prava" Dobrosav Nesic ocenjuje da se "prema izjavama rezimskih eksponenata moze zakljuciti da vladajuci koalicioni partneri stavljajau znak jednakosti izmedu vlastitog zivota i funkcija u vlasti", te da se "represija nastavlja, sa opasnim naznakama moguceg krvavog zapleta". - U takvim okolnostima politicki angazman gradanina je veoma znacajan. Od neprocenjive je vaznosti da sve asocijacije koje artikulisu spontanu borbu gradana za pravo na zivot pojacaju pritisak na vlasti da prekinu teror, kako bi se stvorili elementarni uslovi za odrzavanje slobodnih izbora - zakljucuje Nesic. B. T.

Bliski susreti sa policijom OTPOR NA METI Gotovo svakodnevno leskovacka policija privodi otporase, aktiviste stranaka i nevladinih organizacija. U Leskovcu policija ne hapsi i ne batina zbog politike ali zato privodi na informativne razgovore. Cak i novinari koji pazljivo prate ovakve dogadjaje, danas nisu u stanju da sasvim pouzdano tvrde koliko je takvih privodenja i zadrzavanja bilo. Mnogi slucajevi iz straha od posledica nisu ni prijavljeni, mada se policija tokom "obrade" ponasala "rutinski". Privodeni su stranacki aktivisti i clanovi nevladine organizacije Narodni parlament zbog lepljenja plakata. Pred polazak na beogradski miting opozicije policajci su na zeleznickoj stanici zadrzali desetak clanova Srpskog pokreta obnove, navodno zbog kontrole licnih isprava, sve dok voz nije otisao. Karte su zadrzali. Pred ulazak u Vlasotince, neposredno pre pocetka mitinga opozicije u ovom mestu, patrola je zaustavila automobil koji je vozio narodnog poslanika Bojanu Ristic i dvoje novinara. Kontrola je trajala cetrdesetak minuta, dovoljno dugo da namernici zakasne na miting. Vozac je poslat na vanredni tehnicki pregled, iako je dan ranije registrovao vozilo, pregrmevsi prethodno sve podrazumevajuce tehnicke provere. Na polasku, ljubazni policajci su gospodi Ristic i novinarima pozeleli srecan put. Na informativni razgovor je privoden i Vladislav Ristic, najstariji demokrata leskovackog kraja. Njemu nije jasno zbog cega. Ispitujuci ga, policajci su pominjali Otpor. Bratislav Stamenkovic, koga je policija u toku maja i juna nekoliko puta trazila kod kuce i u kancelariji Narodnog parlamenta ciji je on predsednik, priveden je poslednjeg majskog dana na informativni razgovor nakon tribine na kojoj je predstavljen "Program za spas Srbije". Policija je, inace, imala priliku da se detaljno upozna sa ovim programom nezavisne grupe strucnjaka na samoj tribini, buduci da je tamo viden jedan broj policajaca u civilu. I pored urednih prijava, ni jedna od zajednickih akcija demokratske opozicije Leskovca nije prosla bez policijske intervencije. Tako je ucesce svih opozicionih lidera, nevladinih organizacija i Otpora u akciji deljenja letaka krajem maja u centru Leskovca proteklo u znaku oduzimanja propagandnog materijala od Bojane Ristic, narodnog poslanika, par minuta pre nego je dopisnik Slobodne Evrope i Danasa ostao bez kasete i prilike da zavrsi svoj posao. Kaseta je vracena kad su ucesnici akcije promenili lokaciju i razisli se na unapred dogovorene pozicije. Dvojicu clanova Demokratske stranke po oduzimanju letaka policajci su pojurili sluzbenim kolima, a ovi im koristeci privatne noge i jatake, pobegnu precicom, kroz pijacu. Zbog nosenja majica Otpora, jedan profesor Srednje muzicke skole, morao je da saslusa grdnju direktorke i pretnju da ce ostati bez posla. Nesto slicno je doziveo i N. A. ucenik sedmog razreda skole "Josif Kostic". On se sa svojim odeljenjem slikao ispred skole, kao sto je to svuda obicaj na kraju skolske godine. Kasnije je direktoru skole javljeno "sa nadleznog mesta" da je decak nosio majicu sa simbolom Otpora. Odmah je pala naredba da se sve fotografije prikupe i uniste. Osnovac N. A. je sutradan rekao pred direktorom Tomislavom Dinicem da ga nastavnica nije tukla, a direktor je, pak, naglasio da se protivi politizaciji skole. U svakom slucaju, nisu sve fotografije unistene. Dvojica ucenika nisu pristala da ih vrate, iako je direktor obecao da ce biti slikani "u istim pozama" i to besplatno. Opozicione stranke i aktivisti Otpora odbijali su tih dana decu iz ove skole koja traze uclanjenje u Pokret, majice i bedzeve. Objasnili su im da ova vrsta rizika nije za decu. Z. Rakic    Sampion rostiljijade otimao biltene NACELNIK NIJE ZA PROMENE Leskovac - Promotivna akcija leskovacke nevladine organizacije Narodni parlament, protekla je u subotu u znaku incidenata koje su izazvali pripadnici obezbedenja opstinskog odbora SPS. Srdan Stojkovic, poznat u Leskovcu kao sampion Rostiljijade u brzom jedenju cevapcica i po fizickim napadima na ucesnike mitinga Saveza za promene, na silu je od Ivana Kostica, aktiviste Narodnog parlamenta uzeo primerke biltena koje je ovaj delio na ulici. Bez biltena je ostala i Nevena Kostic koju je napao nepoznati mladic i zatim pobegao. Ona je osim biltena delila i letak namenjen samohranim roditeljima. Policija koja je ranije sprecavala sve akcije opozicionih stranaka, nevladinih organizacija i Otpora, u subotu nije prilazila aktivistima Narodnog parlamenta. Narodni parlament najavljuje da ce biti podnete prijave protiv pocinilaca. Srdan Stojkovic je napao Ivana Kostica svega tri dana nakon saslusavanja kod sudije za prekrsaje i suocenja sa Ratomirom Nikolicem, ucesnikom mitinga SZP koga je udario u predelu lica i naneo mu lakse telesne povrede. U Narodnom parlamentu povezuju dogadaj od subote sa prethodnim susretom jednog aktiviste i Zivojina Stefanovica, nacelnika Jablanickog okruga. Na ponudu da uzme primerak biltena, Stefanovic je izjavio da on "nije za promene".    Vladavina JUL-a i podanistvo Juga (ili obratno) POCASNI GRADANI CRNIH JUZNJACKIH RUPA Slobodan Milosevic je prosle godine, bez pravno valjane odluke Skupstine opstine Leskovac, proglasen za pocasnog gradanina prestonice rostilja. Mirjana Markovic je u Lebanu mesec dana kasnije ponela istoimenu titulu, a lokalne nomenklature podarile su laskava priznanja Mirku Marjanovicu (Medveda) i Milutinu Mrkonjicu (selo Cekavica) Ako je suditi po broju povelja i plaketa pocasnog gradanina kojima lokalne vlasti prema dobitnicima laskave titule isticu svoj emotivni odnos, vladajuca porodica Markovic - Milosevic i njeni trabanti, uzivaju na jugu Srbije najvisi stepen odanosti svojih sledbenika. Slobodan Milosevic je prosle godine, bez pravno valjane odluke Skupstine opstine Leskovac, proglasen za pocasnog gradanina prestonice rostilja. Mirjana Markovic je u Lebanu mesec dana kasnije ponela istoimenu titulu, a lokalne nomenklature podarile su laskava priznanja Mirku Marjanovicu (Medveda) i Milutinu Mrkonjicu (selo Cekavica). Reklo bi se svakome prema formatu, u srazmeri sa brojem stanovnika. Medutim, drugarica Markovic je povela na poene, ukrasivsi vitrinu i Plaketom pocasnog gradanina Crne Trave (obratimo paznju na naziv ovog slobodarskog mesta). Ona je na svecanoj sednici povodom Dana oslobodenja ustvrdila da je Jugoslovenska levica "zadovoljna efektima svog vladanja u devet opstina ciji su joj gradani pre tri i po godine poklonili poverenje". Zatim je svecano otvorila fabriku za preradu drveta "Interspid". Ova fabrika, kako tvrde mestani, jos nije pocela da radi, a Vlasotincani se, buduci da su nizvodno, nadaju da nikad nece ni proraditi, jer im fabrika vode ne funkcionise kako bi trebalo. Boje se da "Interspid" tokom prerade bukove grade ne pocne da ispusta u Vlasinu neorganske materije. Kazu, saleci se na svoj racun, da im tako i treba kad nemaju svog pocasnog gradanina (nikad nije kasno). "Taj dan bice zapisan krupnim slovima u istoriji crnotravskog kraja", zabelezile su novine crnotravske ciji je predsednik Redakcijskog odbora Zika Jovanovic, predsednik Skupstine opstine. Gradani, ipak, govore drugacije. Na mitingu 26. aprila bilo je najmanje Crnotravaca. Organizator je doveo ljude sa donjeg toka Vlasine gde je JUL pobedio na izborima, zatim iz Vlasotinca, Leskovca, Surdulice i Vladicinog Hana. U Crnoj Travi je, ustvari, pobedio SPS i JUL prisutna i ovde, gde privreda prakticno i ne postoji. Socijalisti su Jugoslovenskoj levici prakticno najveca opozicija, jer druge stranke u Crnoj Travi ne postoje. Razlog je u starosnoj i obrazovnoj strukturi stanovnistva - svako ko ojaca - odlazi. Uprkos "zadovoljavajucim efektima vladavine JUL", ranije SPS i prethodnika, narod se iz gornjevlasinskog sliva iselio. Oni koji su ostali, "zahvalni su Jugoslovenskoj levici", iako ona ocigledno nije odresila kesu. Uzvraceno je poveljom i plaketom koje, ako cemo iskreno, ipak nisu jeftine. I u Lebanu, gde takode neprikosnoveno vlada, JUL je dosao na vlast kao sto se predstavljao kao alternativa, kupujuci usput glasove biraca. Kadrovi socijalista bili su odmah po preuzimanju vlasti izlozeni neocekivanom sikaniranju. Netrpeljivost ovih partija traje i danas, ali se vesto prikriva od javnosti. U meduvremenu, po podacima objavljenim u Sluzbenom glasniku Republike Srbije, Lebane je jedna od tri najmanje razvijene opstine u Srbiji, samim tim i u Evropi. Nekretnine se u Lebanu i ne prodaju, jer nema zainteresovanih za kupovinu, iako cena nikad nije bila niza. Ekoloski pokret "Justinijan" upozorava da forsirana seca suma moze da dovede do potpune nestasice vode. Preduzeca su u krajnje teskoj situaciji, pa i ona kojima upravlja Gojko Marjanovic, predsednik opstine i lokalne organizacije JUL. Nekada perspektivna "Kozara" je zatvorena, ali su njeni radnici presli u Vicencu. Lebancani tvrde - uz posredovanje visokog funkcionera jedne od vladajucih partija. Zbog besparice i odlaska mladih stanovnika, stice se utisak da su i ulice i kafane opustele. Odlaze ljudi i iz Medvede, samo iz drugih razloga. Rec koja se u ovom mestu ranije nije tako cesto pominjala je "granica". U Cekavici propast (naravno, rec je o poljoprivredi). Lebancani kazu za svoje mesto "Miringrad" ili "bankrot siti", a Crnotravci tvrde da je Crna Trava uistinu crna, ali da "moze biti i crnja". Zoran Rakic      PROVALA S POTPISOM U noci izmedu 6. i 7. juna nepoznati pocinilac provalio je u prostorije Odbora za ljudska prava i unistio disk, graficku plocu i karticu. Izvrsena je premetacina i nacinjena steta od oko 700 nemackih maraka. Ovo je treca provala u prostorije Odbora za poslednjih godinu dana.      Pilot program humanitarne pomoci americkog naroda HRANA STIGLA DO LESKOVCANA Rezim pljacka i napada one koji daju U leskovackom Odboru za ljudska prava prosle nedelje je izvrsena podela humanitarne pomoci americkog naroda iz pilot - projekta. Paketi u kojima je 12,5 kilograma brasna, po kilogram pasulja, pirinca i secera, litar ulja i 250 grama soli dobilo je 350 socijalno najugrozenijih gradana, po spisku koji je sacinio Opstinski odbor Demokratske stranke, na osnovu relevantnih pokazatelja. Pomoc je stigla uz posredovanje Humanitarne organizacije "Nada" iz Bjeljine i kancelarije dr Dragoslava Avramovica. Punih 20 dana pomoc je bila uskladistena u presevskoj carinarnici, dok su vlasti iz dana u dan izmisljale nove papire koje treba pribaviti. Konacno, kada je i poslednji papir pribavljen, carinici su oduzeli 900 konzervi govedine i sardina, nabavljenih u Hrvatskoj, pozivajuci se na propis kojim se zabranjuje uvoz mesa iz ove zemlje "zbog ludih krava". Nasa nastojanja da saznamo da li su mozda i sardine "lude" - ostala su bez rezultata, a nezvanicno smo culi da "treba da budemo zadovoljni sto sve nije oduzeto". Usledili su brojni napadi, bestidne klevete na racun Odbora za ljudska prava, politizacija humanitarne aktivnosti. Istina, politicka pozadina postoji, jer u drzavi u kojoj desetak posto ljudi, zahvaljujuci vezama sa mafijokratijom, zivi bolje nego ikad, a ostalima je neophodna pomoc da bi preziveli, humanitarna delatnost je svakako politicka stvar. Nas su optuzili zbog toga sto smo delili. Optuzili su nas ljudi koji godinama nestedimice oduzimaju tude, ljudi koji samo pod ovim rezimom mogu da budu na slobodi. Recju, lopovi. Ocekujemo da uskoro u Leskovac stigne novi kontigent pomoci koji ce uz prehrambene artikle sadrzati i sredstva za higijenu. Ostaje da se nadamo da ce biti manje administrativnog sikaniranja. Da li ce vlasti dopustiti da pomoc dode do onih kojima je najpotrebnija? Odbor za ljudska prava - Leskovac    Obavezno procitati AVERZIJE, NEUROZE, BICEPSI, TRICEPSI . . . . . . strpljivo cekanje sudbine, a o bizonima da i ne govorimo . . . "Inace sastavljac ovih redova ima odavno averziju prema americkim tekstovima (priznajuci pritom Vilijamsu nadarenost i zanatsku stranu njegovog umeca) iz razloga sto americki autori godinama zaobilaze teme iz esencijalnih lomova americke istorije a to su genocid nad autohtonim americkim narodom - ponosnim Indijancima i unistavanje preko 50 miliona bufala (bizona). Sve dok se ne napravi otklon u tom pravcu, moja malenkost zadrzava diskreciono pravo da ne menja misljenje o americkoj drami. No, ako odbacimo ovu licnu percepciju, Tenesi Vilijamsu i njegovim dramama mora se priznati svetska slava, pazljivo gradena ogromnom reklamnom masinerijom. Velikoj slavi njegove drame "Tramvaj zvani zelja" u filmovanoj verziji znatno su doprineli Marlon Brando (u ulozi Kovalskog) svojom mladalackom lepotom, bicepsima i tricepsima, i neuroticna Vivijen Li, koja je deo svojih licnih neuroza pretocila u lik Blanse Diboa, identifikujuci se potpuno sa njom, strpljivo cekajuci vreme kada ce je sudbina ove tragetkinje stici u sopstvenom zivotu. I tako, zahvaljujuci ovim glumcima, predstava je postala kultna i etalon za ocenjivanje buducih postavki ove drame". "Nasa rec", "Neuroze americkog juga na leskovackoj pozornici", recenzija Stanka Miljkovica

Otpor nenasiljem (1) CEGA SE VLAST NAJVISE BOJI Neefikasnost opozicije sokoli rezim i izaziva konsterniranost gradana koji traze promene Pise: Gradimir Nalic Talas nasilja srbijanskog rezima kulminirao je maja ove godine hapsenjima i privodenjima na informativne razgovore hiljada gradana Srbije, prevremenim zatvaranjem univerziteta, gasenjem i okupacijom medija, brutalnim obracunima policije sa gradanima koji su, koristeci proklamovana ustavna prava i slobode, izasli na ulice protestujuci protiv represije i proglasavanje politickih protivnika neprijateljima zemlje. U korpusu neprijatelja istaknuti glasnogovornici partija na vlasti i predstavnici organa drzavne sile, pa cak i najvisi oficiri Vojske Jugoslavije, posebno mesto daju aktivistima Narodnog pokreta Otpor koji su sirom Srbije privodeni na nezakonit nacin u policijske stanice, ispitivani o pokretu kojem pripadaju, pri cemu im je obavezno postavljano pitanje o vezama sa inostranim vladama. Uzimani su im otisci prstiju i otvarani dosijei u politickoj policiji. Policija se obracunava sa mladima koji mirno protestuju, primenjujuci prekomernu fizicku silu, palice i suzavac. Uskraceni u pravu na adekvatnu medicinsku pomoc, kao i na strucnu odbranu, aktivisti Otpora se, u skracenom prekrsajnom postupku, osuduju i upucuju u zatvore. Zabelezeni su slucajevi hapsenja jedanaestogodisnjaka cija je krivica nosenja majice sa simbolom pokreta. Policija, protivno zakonu, proglasava citave gradove zabranjenim teritorijama za sve koji bi da na miran i propisan nacin, na prijavljenim i odobrenim skupovima, podignu glas protiv tiranije, torture i represije. Za manje od mesec dana nekoliko stotina gradana je povredeno u intervencijama policijskih ili parapolicijskih snaga. Istaknuti funkcioneri koalicije na vlasti traze od Skupstine Srbije donosenje zakona o terorizmu, za cije se donosenje nisu zalagali cak ni u vreme obracuna sa snagama Oslobodilacke vojske Kosova na Kosovu, pre i za vreme NATO intervencije. Istovremeno, opozicione politicke partije samo deklarativno upucuju izazove rezimu, postavljajuci sve manje rokove u kojima rezim mora obustaviti torturu i prestati sa gusenjem medija, univerziteta i ukidanjem osnovnih prava i sloboda. Pri tome, neefikasnost policije sokoli rezim i izaziva konsterniranost gradana koji traze promene. Povremeno se cini da akcije Otpora izazivaju podjednaku nervozu, kako kod vlasti, tako i kod pojedinih, uglavnom vecih opozicionih stranaka cije delanje izgleda indiferentno i mlako u poredenju sa uspesima Otpora i podrskom u narodu njegovim akcijama. Narodni pokret Otpor bori se za drustvene promene nenasilnim metodima politicke borbe, proklamujuci sledece ciljeve i nacela: - Zalaganje za demokratizaciju drustva; poboljsanje kvaliteta zivota gradana; propagiranje antifasistickih ideja i ukazivanje na opasnost od sirenja terorizma i nasilja u drustvu; zalaganje za autonomiju univerziteta i poboljsanje kvaliteta studija i polozaja studenata u drustvu; zastita zivotne sredine. Izlozen svakodnevnim histericnim optuzbama za terorizam i fasisticke metode delovanja, cini se da je Otpor primoran da obznani svoj antifasizam i odricanje od teroristickih metoda. Sve akcije Otpora su izvedene nenasilnim metodama, pri cemu je njihov uspeh upravo motiv za nezapamceni progon. U svojoj knjizi "Strategija nenasilnog delovanja" Zan-Mari Miler, objasnjava fenomen uspesnosti nenasilja kao strategije otpora: "Gde nenasilni otpor nije odmah moguc, nasilje pogotovu nije resenje. Ono sto otezava nenasilno delovanje jos vise otezava nasilno delovanje. Totalitarni rezim je po prirodi policijski te mu je zbog toga lakse spreciti nasilnu akciju nego nenasilnu." Izgleda da ova formula vazi i za muke srpskog rezima sa akcijama Narodnog pokreta OTPOR koji kao da potvrduju svedocenje ser Lajdela Harta: "Ako se mora tragati za simbolickim akcijama kako bi se izrazila volja da se ne podlegne beznadu i da se podrzava otpor duha i srca, onda ce one biti mnogo snaznije ako nisu nasilne". U novijoj istoriji svakako najpoznatiji propovednik i strateg nenasilnog otpora je Mahatma Gandi. U obracanju Indijskom nacionalnom kongresu Gandi predlaze metode nenasilja recima: "Nenasilje je kredo, dah mojeg zivota". I odista, taj "mrsavi i nagi fakir" - kako ga je Cercil nazivao - doveo je svoj narod do slobode i nezavisnosti vodenjem masovnih nenasilnih politickih akcija. Tesko je pobeci od utiska da bi Gandi i njegovi metodi bili potrebni danasnjoj Srbiji. Nenasiljem do pobede: Gandi     Jos jednom o patriotizmu PETPARACKE PRICE Pozivanje u patriotizam poslednji je krik trule drzave - u jakima se on podrazumeva Sto duze razmisljam, sve vise mi se cini da je pravi patriotizam neka vrsta sapunske opere; vrsta materijala od koje se prave najbolji roto-romani. Hocu da kazem, u pitanju je ljubav duboka, javna, i, najvaznije od svega, dvosmerna. Mislim da postoje samo dva gledanja na stvar. Po jednom, poniklom, u mrakovima teorije "krvi i tla", patriotizam je nekakva sveta obaveza svakoga ko je roden u jednoj drzavi, feudalni brak licnosti sa svojom postojbinom, geografskim pojmom na kojem je pojedinac imao srecu/nesrecu da zavrsi svoj fetusni ciklus i gde uopste nije bitno kako se ta drzava odnosi prema njemu. On ima magijsku duznost da je voli i postuje i, sto je najvaznije, brani od svega sto je ugrozava. Njoj je, pak, dozvoljeno da ga obmanjuje, laze, krade, peljesi, oporezuje, prebija, ubija, represira, zatvara i ponizava, tretira kao izvor prihoda, a ne izvor snage - ali on, taj famozni pripadnik populacije, mora i dalje da se ponasa kao arapska zena i postuje svoju duhovnu polovinu koja to ustvari nije. Pozivanje na patriotizam poslednji je krik trule drzave - u jakima se ona podrazumeva. Drugi nacin gledanja na stvar nije brak iz racuna, kako se to najcesce misli, vec jednostavno - dobar brak. Afera je obostrana. Covek je patriota jer voli svoju drzavu, a voli je jer voli i ona njega (sacuvaj me boze poredenja). U pravnom patriotizmu drzava je "alma mater", ona je ta koja prevrce svaki kamen u nekoj vukojebini planete da bi izbavila svog gradanina, ona je ta koja igra fer, ona vraca preplaceni porez, ona daje kredite za kucu, ona izbacuje dubre svakog utorka ujutru tacno kao sat, ona kaze "dobar dan", "hvala" i "da li je sve u redu", ona pazi na kusur, ona salje vatrogasce za tri minuta i ona je ta koja te savetuje da slobodno pitas i da niko nece da iskoristi tvoje neznanje. Ona se bori za tebe, da bi se ti borio za nju. U februaru ove godine mojoj zeni su ukrali torbu u Taylor's baru na Soho skveru.  Nista vazno unutra: pripejd mobilni telefon, kreditna kartica i neke sitnice. Kartica je blokirana za pet minuta. Na stvar smo odmah zaboravili. Zato nas je iznenadilo pismo policijske stanice Marylebone: nasli su torbu, bacenu negde ukraj, falili su samo mobilni i kartica. Molba je bila da se dode i pokupe stvari, u pismu koje i dalje cuvamo kao jedan od najboljih dokumenta koje sam ikada video o razlogu zbog koga covek treba da bude patriota. Ne samo da im je bilo zao sto smo pretrpeli stetu, ne samo da su pruzili savet kako da se trazi eventualna naknada od osiguravajuceg drustva, vec su ponudili i besplatnu psiholosku pomoc, u slucaju da su stres i ponizenje zbog opljackanosti bili toliki da se ne mogu istrpeti. Licno iskustvo iz policijske stanice bilo je jos bolje: ljubazni oficir, koji se ponasao kao da je sestra u sok-sobi, tihi govor i neprestano izvinjavanje zbog neugodnosti kojima smo bili izlozeni. Taj londonski bobi bio je socijalni radnik i terapeut istovremeno, sluzbenik u birou za izgubljene stvari i najbolji prijatelj - sve samo ne oficir, naduveni i autoritarni simbol drzave, jer drzava smo u ovom slucaju bili mi. Od naseg poreza je on svakog meseca nosio svoju platu kuci, mi smo mu bili poslodavci  i nase zadovoljstvo je bilo proizvod koji je on morao na kraju da "istraksluje" na uzvisenom strugu svoje duznosti. Toga dana zaljubili smo se u drzavu. Cinicne prirode uvek mogu da spekulisu da je u zapadnom svetu patriotizam samo posledica dobrog drzavnog marketinga. Da tamosnji stanovnici, omamljeni od rada, trke za parama i standardom i hromonizovane hrane ne mogu nikada da znaju sta je ta duseparajuca "t'ga za j'g", za dedinom tresnjom i sopstvenim stolom u kafani - sve u svemu, stvarima koje se moraju braniti po svaku cenu, bez obzira od koga i zasto. Ipak, ostaje kao neosporna cinjenica, i mera za uporedenje, da je u istoriji Amerike - kratke, reci ce neko - samo jedan od njenih gradana zatrazio politicki azil u drugoj zemlji. Svedskoj. Ne Srbiji. Lazar Dzamic (Vreme)