Elektronsko izdanje:
|
Zasto promene kod nas dolaze isuvise kasno JUG SRBIJE - MENTALITET RETROGRADNE LOGIKE Moralna i metrijalna beda, nedostatak inventivnosti, sveprisutni intelektualni mamurluk i camotinja, godinama od rezima odrzavani radi uskih politickih interesa i lakse manipulacije tim delom Srbije, ucinili su da kad je cela Srbija krenula na put promena jug ostane tamo gde je godinama bio. Kako dobiti "bitku za juznu prugu". Najveci deo Srbije je 24. septembra 2000. godine otvorio oci, ustao iz kreveta, udahnuo duboko vazduh - oslobodio se godinama nagomilavanih predrasuda i u glasacke kutije spustio listice, prateci ih u mislima sa puno optimizma i vere da vode put izlaska iz sveopste izolacije i daleko od sistema u kojem je oslobodeno i sveprisutno nasilje postalo sustina rezima, svirepost i metod u sprovodenju - primeni nasilja, a mrznja prema svakom coveku u Srbiji koji ne misli kao rezim vladajuce ideologije. Ovaj put oni najinventivniji u Srbiji videli su i njime krenuli, odmah nakon uvodenja visestranacja u politicki sistem u Srbiji, ili neposredno pre toga. Neki su se za njega odlucili kasnije, kada im je bilo dosta, javno proklamovane demokratije, a fakticki realizovane absolutisticke vlasti sa pogubnim posledicama. Deo srbijanskog gradanstva je prvi put 24. septembra 2000. godine, kada je krenuo ka birackom mestu, odlucio da nesto promeni. Najveci deo Srbije, uglavnom, krenuo je na taj put. Medutim, jedan deo Srbije, na krajnjem jugu, taj put nikako da vidi, ne zna da postoji, a i ne trudi se da ga potrazi. Sveprisutni intelektualni mamurluk i camotinja, moralna i mterijalna beda, nedostatak inventivnosti, godinama od rezima odrzavanih radi uskih politckih interesa rezima i lakse manipulacije tim delom Srbije, ucinili su da kada je cela Srbija krenula na put promena jug ostane tamo gde je godinama bio. Kada ceo svet i vecina gradana Srbije vidi da Milosevic vec poodavno ne pripada idejnom i politickom pokretu koji proklamuje, da su ga prevazisli i dogadaji i vreme, jug je kao nikada ranije uveren, da njegove ideje i rad tek treba da budu valorizovani u zemlji i svetu, da njegovo vreme tek dolazi. Dok skoro cela Srbija slavi odlazak Milosevica i njegove vlasti u istoriju, jug je okupiran srecom sto je velikom vecinom podrzao nastojanje Milosevica da dozivotno ostane predsednik. Dok svet Srbiji skida sankcije, a skoro cela Srbija se trudi da, oslobodena anateme i hipoteka kojima su je optertili Milosevic i njegova politika, ude u medunarodnu zajednicu kao ravnopravni clan, u zajednici sa Crnom Gorom ili samostalno, jug je uplasen da je Srbija na pragu da bude okupirana. Kada skoro cela Srbija tezi da benzin, zejtin i secer kupuje bez bonova, bez cekanja u redove i bez licne karte, kada hoce i koliko hoce - jugu je to sumnjivo. Jug ima naviku, godinama stvaranu, da sve to kupuje na bonove uz licnu kartu i sadomazohisticko iscrpljivanje u dugim redovima sa tri kolone. Ukorenjene navike se tesko menjaju, a pogotovo na jugu koji, u svom uverenju "pravovernog cuvara revolucije", smisao bitisanja nalazi i u tome da bude kocnica kad Srbija krene navise ima oblik tega i ulogu tega. Sto je uspesniji u kocenju i vuci unazad ili zadrzavanju Srbije u mestu, jug je zadovoljniji. Ovakav mentalitet ima za posledicu da promene u Srbiji poslednje dodu na jug, a cesto se uopste i ne dese. Ovakav retrogradni mentalitet juga je evidentni problem, ne samo njegov, vec i cele Srbije. Novi predsednik i nova vlast u Srbiji dobijaju ga kao naslede, jer su predstavnici stare vlasti na jugu ponosni sto je predstavljaju, uvereni da ce se cela Srbija opet vratiti na staro i doci - na jug. Nova vlast mora da bude svesna problema na jugu i da tamo mora biti stalno prisutna sa svim svojim mogucnostima i sredstvima, raspolozivim za prevazilazenje ovakvog nacina misljenja, kako bi se i tom delu Srbije pruzila sansa da razmislja kao ostala Srbija. Srbija se oslobodila problema juznjackog mentaliteta i dominantnog nacina razmisljanja popularno nazvanog "juzna pruga". Samo jos da dobije bitku za juznu prugu . . . Dragutin Vidosavljevic
CITAOCI I SARADNICI O LESKOVACKIM MEDIJIMA ISKRIVLJENA ILI PRAVA SLIKA? Mozda bi Leskovac i posle petog oktobra lutao izmedu zelje za istinom i boljim zivotom, strahova, lazi i pretnji da gradanima nije dozlogrdio klimav ekser. Izvuci stari i ukucati nov ekser, ispraviti sliku - bilo je resenje. Dok se do toga doslo tri lokalna medija; TL Leskovac, Radio Leskovac i nedeljnik Nasa rec, verovatno po ugledu na vece informativne rezimske kuce i uputstvima iz tadasnje vladajuca strukture, pratila su aktivnosti samo "podobnih" stranaka i gradana. Bavili su se hvalospevima, a o radu tadasnje opozicije bilo je reci samo kada neumesnim komentarima treba "izblatiti" one koji su mislili drugacije. Postoje novinari koji su jurisali u domenu svoje interesne sfere koristeci pritom u svojim tekstovima, kada je bilo reci o gradanima koji su izlazili na proteste ili celnicima i pripadnicima DOS-a i SPO-a, termine "huligani", "nato-placenici", "narkomani", "teroristi", "putujuci cirkus", "putujuca kamarila" . . . izgleda da se pritom nikada nisu setili da bar u recnicima jezickih nedoumica ili stranih reci i izraza potraze prava znacenja. U ovim informativnim kucama ima radnika koji su se tu zatekli, nisu podrzavali marginalizovanje istine, ali nisu imali kud. Neki novinari nisu trpeli neistinu i pisali su u nezavisnim medijima uprkos anonimnim pretnjama strahovladi, zrtvujuci vrednosti koje ih okruzuju. Nasuprot njima, neki su u jednom periodu sebe nazivali najopozicionijim novinarima, onda su se malo kasnije transformisali zbog sitnijih ili krupnijih interesa, a sada bi pa opet u drugi tabor grabeci i rukama i nogama da sto pre predu. Gnev naroda kulminirao je 5. oktobra; najvise omraze na sebe je navukao Aleksandar Davinic koji je uredivackom politikom TV Leskovac krivljenju one slike sa pocetka price, da su gradani hteli da "iskrive" kola hitne pomoci koja su ga vozila tamo gde ce mu biti lakse. Stara izreka kaze: "svetu se ne moze ugoditi", tako da ima onih koji hvale ovaj rad i onih nezadovoljnih, kriticki raspolozenih i onih koji odjednom ocekuju sve. I pored toga leskovackim medijima raste rejting. Informativni program pocele su da emituju i neke privatne radio stenice, a Radio 95, za sada, ovo radi najambicijoznije. Rad medija cesto kritikuju ljudi koji bi trebalo da se stide tekstova koje su pisali do petog oktobra. Mnogi od njih se trude da rasklimaju onaj ekser sa pocetka i iskrive sliku, dok su se mnogi transformisali, vredno i "objektivno" rade i trude se da se sto vise istaknu na prvoj slici, kako bi se videlo ko su i gde su oni (oduvek bili). Nema revansizma, ali amnestija nije amnezija. Milana Dordevic
SAMO VAS GLEDAMO . . . I SLUSAMO Podsetimo se samo, akteri doskorasnje vlasti kada su zajahali prvo su pod svoje uzeli medije. Krivica (bas krivica!) medija i novinara je ogromna, mozda cak i veca od krivice politicara. Vrlo je prosto, potrebno je da se napravi jedan medijski pretres i stvari postave na svoje mesto. A gospoda iz Demokratske opozicije Srbije ne bi smela da dozvole pridoslicama lagan ulaz. Pred vratima DOS red cekanja je vrlo dugacak, vidno prednjace lokalni novinari. Godinama su rusili pravo naroda na pravovremeno i istinito informisanje, pretvarajuci profesiju u licni interes, vreme iza nas je izrodilo veste kameleone. Bilo bi dobro da demokratija izrodi ljude i vise ne bude ni po babu, stricevima ni po politickom opredeljenju. Neka za pocetak bude "samo vas gledamo", a imam utisak ni slusani ni gledani jos uvek ne znaju kome je ovo upuceno. U meduvremenu bi gospoda iz svih politickih partija mogla da razmatra mogucnost donosenja propisa o ulazu i izlazu iz njihovih organizacija. Da ih ne bi opsedali isti ljudi . . . D. Jovanov
PONOVO DIKTAT IZ BEOGRADA Biraci iz Jablanickog okruga, gde je DOS na republickim izborima odneo pobedu, s nevericom posmatraju sta se odigrava ispred njihovih ociju. Obecanja i planovi se gube u sebicnosti, udvoristvu, a ponajvise transparntnom poltronstvu. Ako se u predizbornoj kampanji DOS borio za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije, zasto je dozvolio da beogradska garnitura kroji sudbinu Leskovca. Kao sto je poznato u proslom sazivu Skupstine Srbije bilo je sedam odbornika iz Jablanickog okruga od 250 poslanika. Ovog puta je DOS dobio dvotrecinsku vecinu u nasem okrugu i jedno mesto od 176 mandata, koliko i radikali koji imaju ukupno 22 poslanika i SPS sa 37 poslanika. Zbog cega se pristaje na podanistvo? Nece valjda beogradski politicari predstavljati Leskovac i u buducoj organizaciji Srbije? Mislili smo da je to samo SPS specijalitet. Za[to su mladost i pamet Leskovca provele silno vreme na demonstracijama? Zar moraju na rukovodeca mesta u opstinskim javnim preduzecima i ustanovama da se vracaju penzioneri, ili bi trebalo zaposljavati mlade skolovane ljude sa Zavoda za zaposljavanje, na kojem je oko 30 hiljada nezaposlenih. Zar je to program DOS. Protestuju i pijacni trgovci sa buvlje pijace zbog povecanja cena zakupa tezgi, a i zbog bivseg direktora koga je novi uzeo za savetnika. Dan kasnije protestuju nasa braca Kinezi sa iste pijace zbog povecanja cena zakupa tezgi. Ocigledno da Murta ima Kurtine navike. Bratislav Todorovic
NOVI POLIT KOMESARI Kuca u kojoj radim je odlucila da 7. decembra pozove Aleksandra Visnjica iz Nisa, jednog od osnivaca pokreta Otpor. Visnjic je bez ikakvih problema prihvatio gostovanje u ponudenoj emisiji koja pre svega ima informativni karakter i daje mogucnost slobode govora i misljenja svim stranama. Njegov dolazak je bio vise dana najavljivan. Sve bi se to zavrsilo kako treba da se dan posle gostovanja nije dogodila "slucajnost". I dan - danas tvrdim da slucajnosti nema. Znam da kad pozovete taksi sluzbu, dode automobil sa vozacem. Nikako ne ocekujem da na mestu suvozaca zateknem clana Socijaldemokratije i aktivistu Otpora Leskovac. A jos manje ocekujem pitanja i naredbe: - Vi radite tu? - Ko je iz Otpora gostovao kod vas? - Odakle vam pravo da pozovete Visnjica? - Kako je on mogao da dode bez prethodne najave Otporu Leskovac? - Ko uopste gostuje u toj vasoj emisiji? - Obavesticu lokalne medije da to tako ne moze? Da sad ja postavim par pitanja: - Odakle mu pravo da mi se obraca? - Odakle mu pravo da tako predstavlja Otpor? - I odakle mu pravo da se bez moje dozvole vozi o mom trosku? Inace, Visnjica su u Leskovcu sacekali i u redakciju doveli dvojica mladica iz pokreta Otpor Leskovac i jedan iz Kluba Demokratske omladine Leskovac. Ispravite me ako gresim, mi se to ponavljamo, je l' tako? Dragana Jovanov
U LESKOVCU NISTA NOVO Ranije nismo mogli da uocimo ni jedan disonantni ton u oslikavanju stvarnosti, a kakva je leskovacka medijska slika nakon vise od tri meseca slobodnog informisanja? Odjednom su nam se u domove uselili "strani placenici", "izdajnici". Pronadena su brda dokaza o kradama i mahinacijama u donedavno "uspesnim privrednim kolektivima". Partije, udruzenja gradana, krizni stabovi i strajkacki odbori su nas zatrpavali saopstenjima i reagovanjima . . . Ogroman prostor mediji trose na agencijske vesti do kojih gledaoci i slusaoci mogu doci i pracenjem republickih elektronskih medija. Za lokalne privredne, kulturne, komunalne i druge teme ne ostaje vremena. Kontakt-programi, analiticko novinarstvo, svakodnevne zivotne price gotovo da i ne postoje. Jedino "Nasa rec" odrzava tradiciju ovih novinarskih zanrova, mada su novinarski rukopisi, uz izuzetke, pod uticajem stila koji je gajio decenijama unazad, bez svezine i inventivnosti. Svi mediji se utrkuju u servilnosti novim vlastima, pa se budno prati i registruje svaki korak i funkcionera iz stranaka DOS-a bez ikakve selekcije, sto cesto deluje krajnje neukusno. B. Todorovic
|
|
Ljudska prava u Srbiji i Leskovcu GRADANI NEMAJU POVERENJE U DRZAVU Krsenje ljudskih prava koje je samoproklamovala, od strane drzave je znak duboke civilizacijske i humane krize drzave kao organizacije vlasti, i meduljudskih odnosa u njoj. Savezna Republika Jugoslavija pripada grupi drzava koja ljudska prava proklamuju. U svom Ustavu i pojedinim zakonskim propisima SRJ proklamuje postojanje ljudskih prava u njoj, a predvida i mehanizme njihove zastite. Medutim, u vremenu koje je dobrim delom za nama, ali u tragovima jos uvek sa nama, u Jugoslaviji Slobodana Milosevica, vladajucoj oligarhijskoj grupi proklamovana ljudska prava niti su bila poznata, a nije im bila ni potrebna njihova zastita. Ta grupa zivela je uverena da je iznad svakog prava.
U Leskovcu, svedoci smo, paralelno je tekla rezimska hajka protiv Odbora za ljudska prava, kroz provaljivanje u prostorije Odbora opd strane "nepoznatih pocinilaca" i odnosenja opreme iz prostorija preko kriminalisticko-finansijske kontrole od strane cak sestorice inspektora, do donosenja krajnje nezakonitog resenja o brisanju Odbora iz Registra drustvenih organizacija i udruzenja gradana. Istovremeno sa hajkom protiv Odbora, vodena je rezimska hajka protiv nasih slobodoumnih sugradana. Gradani Leskovca sposobni da slobodno misle i hrabri da to sto misle i kazu svakodnevno su bili privodeni na informativne razgovore, "zadrzavani" u SUP-Leskovac bez davanja resenja o razlozima zadrzavanja i mogucnosti zalbe, otvarani su im policijski doseijei iako krivicni postupak protiv njih nije pokrenut te su unapred okarakterisani kao kriminalci. Bratislava Stankovica iz Leskovca inspekotri SUP priveli su bez ikakvog povoda u zgradu SUP-a ostavili ga da sedi na klupi u hodniku, da bi ga policajac sa sluzbenim brojem 381091, bez razloga vezao lisicama za klupu a zatim ga tukao i ostavio vezanog da sedi u hodniku. Aktivisti Otpora Jeleni Mikic iz Leskovca pretresan je stan, bez naredbe za pretresanje, bez svedoka, zapisnika i bez potvrde o ulasku u stan. Da ne govorimo o pokretanju krivcnog postupka. To su samo neki detalji nase svakodnevice. Nosilac nasilja prema gradanima bila je policija, cije je ponasanje u odnosu na ljude dobilo karakter oslobodenog nasilja, koje nije sputano nikakvim pravilima. To je imalo za rezultat da se kod gradana razvije strah od policije i nepoverenje prema njoj. Nakon izbora i nasilnih promena u drzavi, kada su u pitanju ljudska prava i njihovca zastita, gradani su suoceni sa drugom vrstom problema. Ljudska prava se od strane drzavnih organa manje krse, ali se zbog toga u slucaju povrede ne stite efikasno. Sudovi i tuzilastva su organi koji su po prirodi svoje funkcije pozvani da gradanima pruze efikasnu zastitu u slucaju povrede ili ugrozavanja njihovih prava. Medutim Odboru za ljudska prava u Leskovcu i kancelariji JUKOM javlja se veliki broj gradana koji ukazuju na prosto neverovatne primere neefikasnog rada sudova u Leskovcu, Lebanu i Vrhovnog suda Srbije, sto dovodi u pitanje poverenje gradana. Karakteristican je slucaj Miroljuba Popovca iz Leskovca koji je u parnici koja se vodi pred Opstinskim sudom u Leskovcu pod brojem P. br. 2906/99, kao tuzeni podigao protivtuzbu 3. marta 2000. godine i stavio predlog za odredivanje privremene mere. Mada je po odredbama Zakona o izvrsenom postupku, postupak obezbedenja hitan, predsednik Veca je po predlogu odlucio tek nakon sedam i po meseci 20. oktobra 2000. godine. Na neefikasnost sudova ukazuje i primer parnice koja se vodi pred Opstinskim sudom u Leskovcu pod brojem P. br. 1865/95, od 1995. godine nije doneta presuda, ili slucaj Brankovic Slavice iz Vlasotinca koja je 29. marta 2000. godine podnela reviziju Vrhovnom sudu Srbije, a do danas nije dobila odluku VSS. Ovo su samo pojedini slucajevi od veceg broja koji su nam prijavljeni. Zbog ovakvog postupanja, bolje reci nepostupanja sudova, gradani Leskovca okoline sve manje i sve rede dozivljavaju sudove kao organe kod kojih mogu dobiti zastitu za njihova povredena ili ugrozena prava. Ili, prostije receno, gube poverenje u sudove. Strah i nepoverenje prema policiji i pravosudu kao zvanicnim drzavnim organima i institucijama sistema koji su duzni da pruze zastitu gradanima, dovodi ljude u situaciju da se u sve vecem broju za zastitu svojih prava, obracaju za pomoc Odboru za ljudska prava u Leskovcu i kancelariji JUKOM. Ovo pomeranje poverenja gradana sa zvanicnih drzavnih organa na nevladine organizacije dokazuje da postoji veliko nepoverenje gradana u zvanicne drzavne organe. Ova pojava nam stvara obavezu da problem evidentiramo i publikujemo ga, kao mogucu polaznu inicijativu nadleznim drzavnim organima da preuzmu mere da bi se rad policije i pravosuda izmenio i stavio u funkciju gradana. Namera i cilj nevladinih organizacija nije da preuzimanju funkcije nadleznih drzavnih organa u pogledu ostvarivanja i zastite ljudskih prava - to bi bilo u suprotnosti sa njihovom prirodom - vec da budu korektor, u ekstremnim situacijama kakve smo imali u bliskoj proslosti a delimicno se sa njima suocavamo i sada. Odbor za ljudska prava - Leskovac Kancelarija Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava
Humanitarna aktivnost Odbora za ljudska prava VISE OD STO TONA HRANE PODELJENO LESKOVCANIMA Jedna od sosnovnih delatnosti Odbora za ljudska prava u Leskovcu je humanitarni rad. Do oktobra ove godine u nasoj zemlji i nasem gradu nije bilo lako humanitarcima: problemi uvoza, carinjena, inspekcije, sprecavanje raspodele, cak i oduzimanje citavih isporuka. Sve to, ipak, nije obeshrabrilo aktiviste Odbora da podele pomoc ugrozenim gradanima nase opstine kad god su bili u prilici. I, mada neskromno zvuci, prilika nije bilo malo.
Od aprila do oktobra stizala je mesecna pomoc od 12 tona hrane koju smo podelili lokalnom socijalno ugrozenom stanovnistvu. Septembra meseca gradani Leskovca su uskraceni za najosnovnije zivotne namirnice jer im je carina, odnosno rezim, oduzeo celokupnu donaciju bez obrazlozenja. Vozacima je receno da cute i da budu srecni sto im i kamione nisu oduzeli kao sto su (privremeno) pasose. Zahvaljujuci razumevanju donatora u oktobru smo podelili duplu kolicinu: 12 tona ugrozenim gradanima i 12 tona osnovnih zivotnih namirnica leskovackoj bolnici koja je, takode, u teskoj, gotovo dramaticnoj situaciji. Ubrzo posle toga podelili smo izbeglicama u kolektivnim centrima novu garderobu - pantalone i kosulje. U toku je raspodela higijenskih i bebi-paketa za porodice raseljenih sa Kosova, izbeglice i lokalno ugrozeno stanovnistvo. Ovo je prva distribucija u okviru sestomesecnog projekta (decembar - april). Obezbedili smo za leskovacki Zdravstveni centar lekove koji ce stici cim obavimo uvozne i carinske formalnosti. Za novogodisnje i bozicne praznike obradovali smo sve malisane iz kolektivnih centara u kojima su smestene izbeglice. Vesna Karanfilovic
Odbor za ljudska prava protiv sefa leskovacke policije PUKOVNIKU IMA KO DA PISE Advokati Odbora za ljudska prava iz Leskovca podneli su krivicnu prijavu protiv pukovnika Zorana Mladenovica nacelnika SUP-a Leskovac koji je slusajuci svoje naredbodavce iz Socijalisticke partije Srbije, ostetio gradane Leskovca za hiljadu paketa humanitarne pomoci namenjene najsiromasnijima. Pomoc nije podeljena zato sto je nacelnik Mladenovic to zabranio. Protiv Zorana Mladenovica je, takode, podneta tuzba zato sto je naredio da se sa leskovackih ulica suklone aktivisti Odbora koji su delili besplatan hleb siromasnim Leskovcanima i zato sto je njegovih sest inspektora iz prostorija Odbora za ljudska prava odnelo opremu i dokumentaciju, vlasnistvo Odbora. Te stvari su polovinom decembra dva pokunjena uniformisana policajca vratila Odboru, ali cinjenica je da postupak prilikom oduzimanja nije bio zakonit. Ocekujemo da ce ovakav siledzijski odnos Zorana Mladenovica prema gradanima Leskovca i aktivistima Odbora za ljudska prava biti adekvatno sankcionisan. Odbor za ljudska prava - Leskovac
Radovi Sase Stojanovica u Berlinu i Becu VELIKI USPEH NASEG UMETNIKA Radovi slikara i performera iz Leskovca Sase Stojanovica bili su tokom novembra i decembra izlozeni u berlinskoj akademiji umetnosti, kao deo kolektivne postavke "Dosije Srbija - merenje stvarnosti devedesetih godina", projekta koji je sacinila dr Irina Subotic. "Dosije" cine radovi najznacajnijih modernih umetnika Srbije i umetnickih grupa "Led art", "Magnet" i "Aposutno", kao i vizuelni identitet Narodnog pokreta "Otpor". Ova kolektivna izlozba bice od 16. januara predstavljena u Akademiji umetnosti u Becu. Po recima likovnog kriticara Jovana Despotovica, postavka obuhvata "najreleventnije pojave na nasoj umetnickoj sceni tokom protekle decenije". Povodom dvadesetogodisnjice smrti Dzona Lenona Sasa Stojanovic je 8. decembra prosle godine na Trgu Republike u Beogradu izveo performans "Hrana za golubove", simbolicno podsetivsi na Lenonov pacifisticki angazman.
|
|
Dve godine od sudenja Odboru za ljudska prava DOUSNICI, POSLUSNICI, PAPAZJANIJA Radio Leskovac je zavredeo pozitivnu ocenu vladajuce partije ne odstupajuci od tragikomicne papazjanije precutkivanja, zamagljivanja i primitiviizma . . . - objavio je nas list u petom broju iz decembra 1998. Zbog ovih 17 reci i jednog zareza, na zahtev Zivka Ljubisavljevica, tada direktora Radio Leskovca, pokrenut je pocetkom 1999. godine prekrsajni postupak po zloglasnom Zakonu o informisanju. Najpre su 15. januara 1999. godine kaznjeni autor teksta Bojan Toncic i list Prava coveka sa 50 i 100 hiljada dinara, a potom, 21. januara, odgovorni urednik Dobrosav Nesic sa 70 hiljada i osnivac, Odbor za ljudska prava - Leskovac sa 100 hiljada dinara. Drugostepeni organ ukinuo je resenje o kaznjavanju autora teksta (po Zakonu ne moze da bude odgovorno lice), a Dobrosav Nesic bio je prinuden da odsluzi alternativnu varijantu kazne, mesec dana zatvora, od 13. maja do 13. juna 1999. godine, u vreme ratnog stanja. I u zatvoru je kaznjen za verbalni delikt - samicom.
Apokalipsa, danas Povod za pokretanje postupka je bio uvodnik spornog broja pod naslovom "Apokalipsa, danas" u kojem autor Toncic, povodom epidemije dizenterije u leskovackim vrticima pise: "Kad se u decjoj ustanovi pojavi zarazna bolest kao posledica 'niskog nivoa licne i kolektivne higijene' (iz izvestaja niskog Instituta za zastitu zdravlja) neko je kriv i trebalo bi da bude strogo kaznjen. Uobicajeno je, u Leskovcu, pogotovu, da bivsi i sadasnji favoriti partije na vlasti gledaju na tesku krivicu kao na elementarnu nepogodu. I da njihova stranka ne preduzima nista da ih udalji iz svojih redova, vec im omogucuje da i dalje uzivaju niz privilegija, pa cak i da napreduju. Svest o sopstvenoj odgovornosti segment je elementarne ljudske zrelosti koja se u javnom i politickom zivotu meri ostavkama, smenama, krivicnim prijavama i visegodisnjom robijom". U novembru 1998. godine je, naime, samo mesec dana posle prve, zabelezena i druga uzastopna epidemija bacilarne dizenterije ili enterokolitisa u leskovackim vrticima, i to zbog sporog sprovodenja mera koje je leskovacki Zavod za zastitu zdravlja nalozio Predskolskoj ustanovi "Vukica Mitrovic" (direktor je Jovica Dordevic, provereni SPS kadar). - Epidemija u vrticima svakom iole normalnom coveku namece pitanje da li je ovdasnja varijanta homo sapiensa u svojevrsnom podanickom mazohizmu otisla toliko daleko da misli kako je to sto joj truju mladuncad normalno? Iako ovakva pitanja zvuce krajnje naivno, treba ih postavljati zbog ocuvanja minimuma mentalnog zdravlja. Nakon godinama sablasne tisine, tokom kojih je mladost ostajala na bojistima, ili bezala glavom bez obzira iz ove ludnice - ima li iceg logicnijeg od zatrovane hrane u vrticima. Ima! To je cinjenica da roditelji cute dok ispijaju koncetrat bola, straha i ponizenja. Zato je dizenterija tek pojavni oblik mnogo opasnije bolesti, sveopste zatrovanosti u "Srbiji danas", a sva je prilika i ubuduce. Mrakom evropskog slepog creva hara neman koja kao da je sisla sa Direrove slike ili Koraksiceve karikature. Dizenterija je samo specificni vid stomaka dolazecih generacija za nove gastronomske carolije iz dvorske kuhinje. Za mrznju kojom ce ih trovati preko skolskih udzbenika, za manijake na univerzitetima, nezaposlenost i nove ratove. Sta li ce sve morati da progutaju . . . - pise u ovom tekstu. Bilo je previse. Lokalno vlasti afektivno reaguju i na prvoj konferenciji za novinare u 1999. godini ocenjuju Prava coveka kao "placenicki pamflet". - Najverovatnije ih neko sa strane placa, jer ne verujem da bi se nasla neka institucija, nezavisna, socijalisticka ili opoziciona, koja bio za ovo dala pare - konstatuje predsednik leskovackih socijalista i nacelnik Jablanickog okruga Zivojin Stefanovic. Za realizaciju planiranog odstrela socijalisti biraju proverene kadrove. Zivka Ljubisavljevica, Dragana Stankovica i predsednika Veca za prekrsaje Zorana Kocica, nadahnutog govora sa kontramitinga na Uscu u martu 19991. godine. Orvelovski proces Prilikom ispitivanja Dobrosava Nesica opstinski sudija za prekrsaje Dragan Stankvic ga je uporno nipodastavao obracajuci mu se sa "ti", a uslovi u kojima je odrzano sudenje bili su ispod svakog dostojanstva. Molbu branilaca da bar okrivcljenom i advokatima donesu stolice Stankovic je odbio, ostavljajuci okrivljenog, branioce, kao i prisutne gradane da sve vreme stoje, cime je pokazao apsolutno nepostovanje prava na dostojanstveno sudenje i odbranu - napisala ja u svom izvestaju predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovacevic-Vuco. Ona konstatuje i da je sudenje odrzano u neprimereno maloj prostoriji, iako su prisustvovali zainteresovani gradani, novinari, predstavnici nevladinih organizacija. - U toku javnog pretresa sudija je u jednom trenutku, na poziv neidentifikovane osobe, napustio sudenje, zadrzao se krace vreme i nakon toga upadljivo izmenio i do tada neprimereno ponasanje, ubrzavajuci postupak i ne dozvoljavajuci niti braniocima, niti Dobrosavu Nesicu da iznesu svoj stav. Javni pretres je poceo u 10 sati, a zavrsio se u 14 casova, kada je sudija protivzakonito, bez objavljivanja odluke dostavio pismeni otpravak Dobrosavu Nesicu i Bojanu Toncicu. Nakon urucenja pismenog resenja, sudija Stankovic se doslovno iskrao iz "sudnice". Navode odbrane da se u ovom postupku ne moze utvdivati istinost informacije, s obzirom da polurecenica na osnovu koje je voden ovaj postupak ne predstavlja informaciju, vec kritiku, odnosno vrednosni sud, Sud nije cenio. Sudenje vrednosnom sudu predstavlja povredu prava garantovanih u ustavima Republike Srbije i SR Jugoslavije i u Paktu o gradanskim i politickim pravima koji garantuju slobodu misljenja i izrazavanja. To Sud nije cenio i izrazio je nedvosmisleno nepostovanje prema najvisim aktima ove drzave - konstatuje Biljana Kovacevic-Vuco. Drugi zastupnik odbrane Gradimir Nalic je u vise navrata istakao da je sudija Stankovic "prekrsio cak i odredbe nakaradnog Zakona o informisanju". Svileni gajtan "Svileni gajtan u gradu tekstila. Spusta se noc. Nad Veternicom kao i da nema dana!". pise Vojkan Ristic u sestom broju naseg lista koji izlazi u rekordnom roku, zahvaljujuci pomoci kolega Jelke Jovanovic, Nikole Konstandinovica, Tatjane Tagirov, Gorana Kostica, karikaturiste Pradraga Koraksica Koraksa i stampariji "Kompjuter grafik". - Demokratska javnost je uverena da je suludo visoka novcana kazna - 170 hiljada dinara - kazna za glavobolje koje lokalna vlast ima sa Odborom koji bi u nevreme da stiti prava. Za ocekivanje da ce i drugi poslenici Povelje UN, kao i novinari biti na meti dojavljivaca i zastitnika sna gradanstva. Van spora, najvise ce stradati oni koji otvorenih ociju gledaju put kosovske kataklizme. Na leskovackom slucaju su vezbane jos dve novine, osim istovremenog kaznjavanja novina i nevladine organizacije: jedan mediji je prijavio drugi i ustolicena je vanzakonska institucija dopunjene prijave. To sto se istom licu sudilo dva puta za isto delo pokazalo se prevelikim zalogajem za leskovacko sudstvo, sto jos ne znaci da sledeci put nece proci. U Srbiji je sve moguce, osim pisati kao sav normalan svet", pise Jelka Jovanovic u uvodniku sestog broja Prava coveka. Beogradski Danas u redakcijskom komentaru konstatuje da se leskovacka prica "poklopila sa plotunom (predstavljanjem novog tajnog dokumenta CIA) kojim su Vojislav Seselj, Ratko Markovic i Milovan Bojic najavili sa vaskolikim izdajnicima srpstva". - Zasto Radio Leskovcu takva primedba smeta i kako jedan interni list, sa nekoliko stotina primeraka zbilja ima moc da ugrozi vodecu medijsku kucu u Leskovcu? Izvesno je da Prava coveka dospevaju u ruke onih koji na isti nacin misle, pa vec znaju za veze rezimskih medija i vladajuce klike. Oni, takode, znaju da je, uprkos naporima udarnog srpskog trojca da dokaze kako CIA finansira nezavisne medije i nevladine organizacije, rec o klasicnoj politickoj patka. Najnoviji krug srpske borbe protiv petokolonasa ocigledno je poceo u Leskovcu - pise Danas. Vlasnik stamparije koja je stampala sporni broj lista pozvan je u Sluzbu drzavne bezbednosti na informativni razgovor, Dobrosav Nesic dobio je resenje o prinudnoj naplati nepostojeceg poreskog duga od 45 hiljada dinara. Cinilo se da nema kraja pritiscima. Neposredno posle drugog prekrsajnog postupka u Leskovac je dosla grupa od 20 aktivista nevladinih organizacija u kojoj su, izmedu ostalih, bili pokojna koordinatorka Grupe 484 Jelena Santic, dr Svetlana Lilic iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, Miljenko Dereta, izvrsni direktor Gradanskih inicijativa. Tom prilikom oni su pruzili nezaboravnu pomoc i podrsku Odboru za ljudska prava. Gde su, sta rade Sudija Dragan Stankvic i dalje sudi i presuduje u leskovackom Organu za prekrsaje. Za prekrsajni postupak protiv Odbora za ljudska prava vezuje ga i poznanstvo sa uglednim beogradskim advokatom Nikolom Barovicem. - Aman, covece, nece ovo dugo da traje, neces moci da zivis u Leskovcu - rekao je Barovic Stankovicu u hodniku ispred sudnice. - Bas me pa briga, ja i nisam iz Leskovac, nego iz Vlasotince - odgovorio je Stankovic. Zabranjen mu je ulaz u zemlje Evropske unije, sto pravi veliki problem coveku koji se zove kao i on. Rec je, naime, o Draganu Stankvicu iz Beograda, direktoru i vlasniku trgovacke kuce "DIS eksport-import" koji je mescima bezuspesno pokusavao da dobije italijansku vizu, ali se Ambasada Italije slepo drzala spiska nepozeljnih. Stankovic iz Beograda je vizu dobio krajem prosle godine, na osnovu pismene potvrde Odbora za ljudska prava da on nije "onaj" Stankovic. Zoran Kocic, drugostepeni egzekutor i dalje je predsednik Veca za prekrsaje koje pokriva Pcinjski i Jablanicki okrug - "proslavio" se i odbacivanjem zalbe "Novina vranjskih" na resenje Opstinskog organa za prekrsaje u Vranju kojom su ovaj list i njegov osnivac Vukasin Obradovic kaznjeni sa 800 hiljada dinara, na osnovu prekrsajne prijave Niskog garnizona Vojske Jugoslavije. Formalni pokretac prekrsajnog postupka, narodski receno dousnik, Zivko Ljubisavljevic smenjen je sa mesta direktora Radio Leskovca; prica po carsiji da je bio "tajni clan" Demokrastke stranke Srbije i obogacuje leskovacki milje novim specifikumom. Odbio je ponudeni posao novinara u Radio Leskovcu, smesi mu se mesto poverenika Republickog komesarijata za izbeglice u opstini Leskovac. Zivojin Stefanovic je predsednik Opstinskog odbora SPS u Leskovcu, clan Glavnog odbora te stranke i nacelnik Jablanickog okruga (na poslednjoj funkciji se, najverovatnije, nece jos dugo zadrzati). Odbor za ljudska prava - Leskovac
|
