Elektronsko izdanje:
|
"Nasa rec" od oktobra do danas BEZDUSNA MOCVARA
Po jedan, dva i milion, los imidz. Ima li za jednu novinu nesto gore od loseg imidza? Nakon decenije necitanja i nekonstatovanja "Politike" ja licno tu novinu tesko (ako je i uopste uzmem u ruke) prihvatam, verujem da mnogi "Nasu rec" jos gledaju pod kosim uglom zenica, tako da samo vreme moze da nam spere poglede. S druge strane, oni koji su citali novinu radili su to uz epsko strpljenje i njihov broj je sve vise bio koeficijent solidarnosti no aktivnog odnosa. Verujte, promeniti lik jednoj novini nije lako, mozes to uraditi brzo, ili mozes to uraditi nikada. Mi smo se odlucili za varijantu "brzo". No, 5. oktobar nije bio dan casnih sestara vec dan revolucije. Lavina novog osecanja, glamuroznih demokratskih zelja i ocekivanja, nije bila samo okvir u kojem se rada kvalitet, bila je i brza pruga po kojoj se sparta ne hajuci za novinarski kodeks i etiku. Prevrtaci, konvertiti i dezurni politicki travestiti ocas su ponudili "svoje najbolje usluge" novom rezimu, najcesce i ne pitajuci da li tom rezimo takve usluge uopste trebaju. Iskustvo nas uci da svakom rezimu takve usluge trebaju, ali nada nam se rasteze pred provaliju koju treba da u prelomnim trenucima pregazi "posteno" novinarstvo. "Nasa rec" se skromno odlucila za posteno novinarstvo. Jednostavno, u opstem kovitlacu politickih razracuna, tektonskog slamanja Miloseviceve imperije bede i lazi, neprofilisanog graditeljstva nove vlasti, mi smo trazili jednostavnu putanju za prolaz kroz opsti lom i krs. Uveli smo jedan jedini zakon. Novina je mesto gde treba da se cuju sve strane. Deluje prosto ali je ambiciozno do bola. Za kratko vreme smo promenili sve i nismo otpustili nikoga. Priznajuci logiku da je u nasoj Skupstini socijalista koliko i DOS-ovaca prostorno smo novinu delili na obe strane. Ukoliko su simpatije nekada bile primetne, bile su samo u domenu zelje da se nase drustvo pomeri iz svetskog bloka komunisticko-tiranskih drzava feuda ka zajednici evro-americke interesno-politicke grupacije, jer ona, kakva god da je, vlada svetom. Bilo je dosta reci o krvolocnim manirima novih urednika, poredenja sa polit komesarima davne partizanske epopeje, ali je cinjenica cinjenica. To sto prostor za krivicno gonjenje onih koji su materijalno satrli ovu firmu i dalje ostaje otvoren nema veze sa nikakvim revansizmom, valjda ne treba to objasnjavati. I ono sto ostavljam za kraj ove impresije je geosocioloska konstatacija. Slicno Velikoj Britaniji koju niko ne moze da shvati ako u shvatanju ne pode od premise da je ona ostrvo, jednako vazi i za nas kraj. Ovo je Leskovac. Sve sto vazi za ostatak planete u Leskovcu ne mora da znaci. Predugo je ovaj kraj bio pusta i mutna mocvara mirne i bskrvne povrsine. No, nek ne vara utisak, pod prvim naslagama blatne vode u tihom i toplom mulju nije ni prijatno ni toplo. Tu navek duva sekspirovski tajfun. Gutaju se zabe i zmije, crvi i krokodili, jegulje i morske sirene. Nepojamno zivotna i zivahna pozornica u kojoj opstaju oni koji ocnjacima precizno vladaju. Nije lako u tom pretvornom drustvu naci zlatnu sredinu i biti posten do kraja. Iskreno receno, gresi se. Jos iskrenije da kazem, greske nisu namerne.
Radio Leskovac, postrevolucionarno OTVORENO, BEZ PRIMITIVIZMA Nova vlast sada zazire od pritisaka i kontrole medija
Televizija Leskovac: Bez razumevanja stranackih potreba STOLICA LEPSA OD FOTELJE
Pricaju ljudi (neki put se i slazem sa njima), kako su prvi put od osnivanja Televizije Leskovac zadovoljni programom. Novinare vise ne nazivaju pogrdnim imenima, sto im je posebno drago. Niko nije zvao da se buni sto na ekranu nema turbo-folk pevaca. Cak su i tolerantni prema partijama bivse vlasti koje dobijaju isti tretman kao ostale stranke, iako za besomucnu TV kampanju u onim ekskluzivnim vremenima duguju firmi, bezmalo 26 miliona dinara. Stvar je, naravno, na sudu, a zivot ide dalje. Dostojanstvo programa i radnika Televizije pojavilo se, dakle, u ocima javnosti za svega nekoliko nedelja. Racuni se redovno placaju a platni fond je od oktobra porastao sa 75 000 na 300 000 dinara. Plate posle duze vremena delimo redovno. Ima uslova da se investira u tehniku, pokrije signalom kompletno podrucje Jablanickog okruga i zatim insekticidom uniste zohari koji trce godinama neokrecenim prostorijama. Na kraju, podrazumeva se, prolece treba docekati u renoviranim prostorijama. Sve to, kako bi drugovi komunisti kazali - od sopstvenih sredstava. Ipak, nije sve idilicno. Moja ostavka je kovertirana od dana kad je u Televiziji organizovan zbor radnika sa tvrdnjom da plate nisu dovoljno visoke, mada niko ne spori da su nekoliko puta vece od onoga sto je isplacivao Prethodnik. Istovremeno, jedna velika vladajuca stranka pokrenula je kampanju da me zameni kandidatom za koga se pretpostavlja da nece biti toliko iskljuciv prema stranackim potrebama. Ostali partneri u vladajucoj koaliciji "ostro su reagovali" pa je stvar legla. Siguran sam u sebe, sedim, kao i svi novinari, na obicnoj stolici. Fotelja se polomila u vreme prethodnog mandata. Korisnika su odvezli sanitetskim vozilom. Danas je . februar. Juce je blagajna ponovo delila plate obracunate prema ucinku. Za prekosutra je ekipa koja ima potrebu da se pere od svoje politicke proslosti ponovo zakazala zbor radnika. Pozvan je i predsednik Upravnog odbora. Pisem ovo, a ruka mi drhti . . .
|
|
Izvestaj o zlostavljanju gradana romske nacionalnosti u leskovackoj policijskoj stanici "GORI SAM OD HITLERA!"
Medu Romima koje je policija protivpravno lisila slobode, a kasnije se uverila da nemaju oruzje su Trajce Bakic, Miroslav Ajdarevic, Srdan Kurtic, Sadrija Kurtic,Miodrag Bakterovic, Dragisa Zekic, Sava Ramic i Daka Zekic. Oni su podvrgunti visesatnom, a u nekim slucajevima i dvodnevnom zadrzavanju u zgradi policije, uz sistematsko zlostavljanje koje nas uz strah podseca na metode iz Jasenovca ili Ausvica, a i na srednji vek. Zajednicko za sve slucajeve je da su vecina njih za sve vreme boravka u policiji bili vezani lisicama za metalni ormar, nogu od stola ili radijator, nije im davana hrana cesto ni voda, pojedincima nije dozvoljen ni odlazak u WC. Policajci su se nad njima izivljavali obracajuci im se recima "Majku ti cigansku jebem", "Ja sam gori od Hitlera za Cigani i za Jevreji", tukavsi ih istovremeno i pesnicama, sakama i palicama i sutirajuci ih po celom telu cak i onda kada su se previjali na podu od bolova.
Tukao ga je rukama i palicom udarajuci ga po celom telu, u vise navrata, od cega je Ajdarevic dobio ogromne hematome na desnoj ruci i desnom ramenu. U jednom trenutku inspektor je imenovanom stavio u nozdrve ostre vrhove metalne "klanfe" za vadenje eksera, duge oko 40 santimetara govoreci mu istovremeno da ce ga ubiti ako ne prizna da poseduje oruzje. Uvece 28. januara inspektor nije dozvolio MIroslavu da pije kiselu vodu koju mu je doneo brat. Vezao ga je lisicama za klupu u hodniku policije, a flasu stavio na takvo odstojanje da je Ajdarevic mogao samo da je gleda, a ne i da pije. Vezan za klupu proveo je celu noc. Najtezi je slucaj Dake Zakarevica, Roma starog 76 godina, koga su policajci lisili slobode govoreci mu da treba da ode u policiju da potpise zapisnik u vezi sa biciklom koja mu je ukradena. Odveden je u policiju 27. januara, oko 10.00 sati, i drzan zatvoren u policijskoj zgradi, bez hrane do 29. jauara (pusten je u 13.00 sati). U policiji je proveo dve noci i dva dana vezan lisicama za metalni ormar ili cev radijatora, a za sve vreme inspektor i policajci u uniformi su ga tukli sakama po licu, pesnicama i palicama po ledima, iako im je rekao da je prilikom nedavnog pada polomio cetiri rebra. Sutirali su ga po nogama i nisu prestali cak ni kada mu je od udarca "ispalo" koleno. Namera im je, takode, bila da iznude priznanje da poseduje oruzje. Dana 29. jauara policajci su ga oko 13.00 sati dovezli kuci i izvrsili pretres bez naredbe i bez sacinjavanja zapisnika o pretresu, samo uz potvrdu o ulazenju u stan. Zlostavljani gradani su se nakon pustanja na slobodu obratili Odboru za ljudska prava i kancelariji Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u Leskovcu i zatrazili pravnu pomoc. U leskovackom Zdravstvenom centru punih dvadeset dana nisu hteli da im izdaju lekarska uverenja. Povrede su fotografisane a advokati Odbora i JUKOM-a preuzeli su slucajeve radi dalje obrade, u cilju pokretanja krivicnog postupka protiv inspektora i policajaca SUP Leskovac zbog krivicnih dela Iznudivanja iskaza, iz clana 65 Krivicnog zakona Republike Srbije, protivpravnog lisenja slobode iz clana 63. i protivzakonitog pretresa iz clana 69. istog zakona. Odbor za ljudska prava i kancelarija JUKOM o ovom slucaju obavestili su vise domacih i medunarodnih organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava, kao i republickog ministra unutrasnjih poslova. Odbor za ljudska prava Kancelarija JUKOM u Leskovcu
Inicijativa nevladinih organizacija KRACI VOJNI ROK I PRIGOVOR SAVESTI
Civilna sluzba obavljala bi se u privrednim, zdravstvenim, spasilackim i socijalnim organizacijama, odnosno ustanovama i trajala bi koliko i vojni rok. Po slovu predlozenih izmena prigovor savesti bi mogao da se izjavi i u prva dva meseca sluzenja vojnog roka, a ovo pravo bilo bi priznato i licima u rezervnom sastavu. Priznavanjem prava na prigovor savesti, kao temeljnog ljudskog prava, SR Jugoslavija bi nacinila korak ka usaglasavanju sa evropskim zakonodavstvom i justifikovala sve snazniji otpor sluzenja vojske - u korist drzave, odnosno socijalnih fondova, kao i mladica koji odbijaju da budu deo militantne masinerije. I na ovaj nacin bi se pokazalo da nova vlast ne zeli slepo poslusne podanike, odnosno taoce svoje samovolje, nego istinski zeli da izgraduje "uljudenu drzavu" u kojoj gradanin postupa po svojoj savesti, bez straha od represije. Izmene Zakona o Vojsci Jugoslavije trebalo bi da budu i pocetak konkretnih reformi oruzanih snaga, odnosno dekonstrukcije snaznog represivnog aparata koji nije sluzio bezbednosti gradana nego ocuvanju rezima. B. T.
Humanitarni rad u Odboru za ljudska prava se nastavlja ODECA I OBUCA ZA UGROZENE Odbor za ljudska prava u Leskovcu nastavlja pruzanje humanitarne pomoci u okviru saradnje I. A. N. Polovinom januara stigla je nova zimska garderoba zahvaljujuci donatoru Cafod-u. U okviru ovog projekta od 20-31. januara aktivisti Odbora podelili su 1320 zimskih jakni i cipela, za isto toliko korisnika koji se nalaze u bazi podataka Odbora.
Aluzije na dosadasnji rad nekih humanitarnih organizacija, na njihove zloupotrebe i nepravilnosti u radu bude sumnju ovih ljudi da neko moze da radi i pravilno ovaj posao. Odbor za ljudska prava u Leskovcu i ovim putem obavestava sve gradane kojima je potrebna ova vrsta pomoci, da ce svoju bazu podataka prosiriti, upisati nove korisnike cim pocne da radi sa novim donatorima. Za sada, u okviru saradnje sa I. A. N. lista korisnika ostaje nepromenjena. Na kraju, da se podsetimo sta smo sa I. A. N. do sada uradili. Krajem oktobra smo podelili nove pantalone i kosulje, donacija Mersy corpsa, za sve izbeglice u Poljoprivrednoj skoli. Decembra je zahvaljujuci donaciji CRS, podeljeno 350 higijenskih i bebi paketa za porodice izbeglih, raseljenih kao i lokalno ugrozenih stanovnika. Higijenski paketi stizu za iste porodice u februaru i aprilu. V. Karanfilovic
|
|
Medveda u pauzi izmedu pucnjeva NAMIRIVANJE STARIH RACUNA Kad novinari razgovaraju o Medvedi prica povremeno zna da bude apsurdna. Vest poslednjih nekoliko meseci jeste da se ne puca - ako ne puca na granici, mada se jedan od sagovornika obicno ne slaze s tim. Uz samu administrativnu granicu, najcesce tamo gde je podrucje sela Marovac, naoruzani Albanci svakodnevno ispale po neki rafal. Puca se koliko da se "pozdrave" policajci na susednim visovima, kada pri seci sume padne bukva, ali ima i konkretnijeg otvaranja vatre. Milivoj Kankaras iz Marovca ubijen je na svom imanju, a njegova zena ranjena. Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da se u ovom slucaju radilo o sukobu poslovnih interesa ili nenamirenim dugovanjima u trgovini stokom. Do sada je zabelezeno nekoliko oruzanih napada na Marovac, zaseok Mamulovac u selu Sijarina, kao i na Veliku Brajinu koja se nalazi na drugoj strani granicne linije, iza policijskog kontrolnog punkta kod Tulara, prema podujevskoj opstini. Pred Novu godinu, 31. decembra prosle godine, napad je u kasnim vecernjim satima trajao dva sata. Hicima iz mitraljeza "broving" namontiranog na sasiju terenskog vozila "lada niva" ostecena je marovacka skola. Sestoro daka, koliko ih trenutno ima u Marovcu i dalje odlaze na nastavu.
"Albanac dug smatra za prokletstvo koje ce trpeti njegova porodica ukoliko se poveriocu nesto lose desi, na primer da pogine u ratu", objasnjavaju Medvedani. Posle odlaska lokalnih Albanaca neposredno pred rat na Kosovu i nakon njega, etnicka struktura u ovoj opstini se bitno promenila. Danas u Medvedi i okolnim selima nema vise od 10 do 15 odsto Albanaca. Tvrde da ih niko nije oterao vec su "otisli po direktivi svojih". Kuce u Sijarini, Staroj Banji, Tularu, Kapitu, Grbavcu i ostalim albanskim selima neostecene su. Nije bilo paljevina osim u jednom slucaju za koji se tvrdi da je rezultat namernog ostavljanja svetla nakon selidbe. Pozar je ugasen, a vlasnik se posle nekoliko meseci pojavio, pogledao sta je ostalo i otisao nazad na Kosovo.
Ovakvu izdasnost republickih vlasti Nebojsu Covica, predsednika Koordinacionog tela za Presevo, Bujanovac i Medvedu, lokalne vlasti tumace kao nacionalni interes. Stranke DOS u Medvedi osuduju Covica sto nije izrazio zelju da se sa njima cuje i vidi, nego saraduje sa ljudima iz SPS. Onaj deo stanovnistva koji za sebe kaze da je "sit politike" sve cesce koristi formulaciju "samo kad bi prestalo da se puca . . ." Zoran Rakic
Jos se utvrduju posledice direktovanja poslanika JUL i SPS "MOTKA" ZA ASOVE SA LEVICE Oni koji prate dogadaje u leskovackoj privredi registruju i pokusaje radnika da na komandna mesta u fabrikama dovedu ljude za koje se pretpostavlja da znaju gde je izlaz iz tamnog vilajeta. Firme su godinama propadale, dogorelo je do nokata, pa su ljudi postali nestrpljivi. U dania petooktobarske revolucije, mnogi direktori, uzdanice rezima, postali su bez svojih kabineta i prinadleznosti. Novi su od radnika dobili upozorenje da se od njih ocekuju rezultati odmah po isteku sto dana. Prode i sto dana, ali noc nad ekonomijom ostala. Prvi dani oktobra prosle godine nezapamceni su i kao "dani kada su fabrike stale". Kada su kamioni i sleperi preduzeca "Jugekspres - Teretni sapbracaj" blokirali glavnu leskovacku ulicu, izasli su i radnici preduzeca "Toma Kostic", "Zele Veljkovic", "RUL", "Masinoteks", "Nevena", "Zdravlje", "Ulpin - Leneks" . . . "Mesokombinat" je proglasio totalnu obustavu rada i ucesnicima mitinga na Sirokoj carsiji priredio retko zadovoljstvo saopstenjem da su u ovoj firmi smenjeni clanovi Upravnog odbora i generalni direktor, ujedno i narodni poslanik, Sreten Ristic. Nedeljama posle ovog dogadaja koji je pokrenuo seriju smenjivanja direktora komentarisalo se da je to ucinjeno na zahtev DOS, pa se na kraju u jednoj novini pojavilo obavestenje da "DOS nema veze sa cevap mesom".
U oktobru je smenjen Milorad Vasikljkovic, generalni direktor Elektrodistribucije, svemocni sef JUL u Jablanickom okrugu, istovremeno i savezni poslanik. U Elektroprivredi Srbije su ocenili da je Vasiljkovic "odgovoran za ogromnu nenaplacenu realizaciju i lose vodenu politiku naplate, nedomacinsko poslovanje i rasipanje sredstava na raznorazne prezentacije i promocije". Za vrsioca duznosti direktora postavljen je dr Josif Spiric, nestranacka i nekompromitovana licnost. Cetvrti poslanik i jeste i nije smenjen sa direktorske funkcije. Radi se o "Porecju" i dr Dusanu Jovanovicu, tvorcu "Kalifornije na jugu Srbije". Kad je sredinom novembra prosle godine u GS "Nezavisnost" organizovao zbor radnika u Kombinatu, a zatim za novog direktora izglasao Gorana Cerovica koji se dan kasnije, kako je najavio, zaputio prema kabinetu generalnog direktora, dr Jovanovic je nestao. Najpre se mislilo da je na sluzbenom putu, zatim je otisao na odmor i na kraju, posle skoro dva meseca, nemoguce je pronaci ga da bi novom direktoru predao duznost. Ako neko zna gde je, neka javi . . . Milana Dordevic
Bivsi potpredsednik SO Leskovac u pritvoru ISTRAGA PROTIV JULOVCA Krsta Stojanovic, predsednik odbornicke grupe Jugoslovenske levice u Skupstini opstine Leskovac, bivsi potpredsednik leskovacke opstine i smenjeni direktor Zanatske zadruge "Vucje" uhapsen je i uz krivicnu prijavu predat istraznom sudiji. Leskovacka policija podnela je krivicnu prijavu zbog krivicnih dela zloupotreba sluzbenog polozaja i falsikovanja sluzbenih izjava..
|
|
INTERVJU: Slobodan Mitrovic Beli, smenjeni predsednik Opstinske grupe DOS u SO Leskovac POLITIKA JE STVAR KOMPROMISA Politicka biografija Slobodana Mitrovica Belog prosla je poslednjih trideset godina u znaku dva zapazena smenjivanja. Njega su 1989. godine pri kraju mandata predsednika opstine smenili po nalogu Slobodana Milosevica, Zoran Janackovic i Vladimir Stambuk, a zatim ga poslali u Sofiju kao privrednog savetnika, daleko od leskovackog politickog zivota. Vratio se na politicku scenu kao sef Odbornicke grupe vladajuceg DOS u SO Leskovac. Posle nekoliko uspesnih politickih manevra u pregovorima sa konkurentskim SPS - JUL taborom, smenjen je i sa ovog mesta. Predsednik je Opstinskog odbora Nove demokratije i ne namerava da se sasvim povlaci iz lokalne politike.
Na sastanku Odbornicke grupe DOS pred skupstinu uoci Nove godine neko je dobacio pitanje - sta je sa mojom ostavkom. Odgovorio sam da mi moja stranka Nova demokratija, ne dozvoljava da je dam i da mogu da me smene. Ja volim kad me smenjuju. Oni su imali vec spremljenog kandidata za sefa odbornicke grupe. I to je bila zavrsena igra.
Ja sam njima smetao. Jednostavno nisam mogao da se slozim sa nacinom na koji oni rade, pocev od formiranja nekakvog kluba Demokratske stranke u okviru DOS-a. DOS je DOS, on treba da potraje sto je moguce duze jer jedino tako mogu da se rese problemi ove zemlje. Gde je pravi razlog za Vase smenjivanje? - Imaju oni razloge u koje necu da se upustam. Ne bih nikoga da uvredim, jer ja sam ipak politicar, a mnogi od njih to nikada nisu bili, ne znam ni da li ce biti. Ja ovo ne racunam kao poraz - jer nije rec o porazu. Mene je smenio Milosevic, smenili su me i ovi iz leskovackog DOS, tacnije Demokratske stranke. Zasto postoji poseban Klub DS u okviru odbornickog kluba DOS u Skupstini opstine Leskovac? - Verovatno neki ljudi imaju potrebu da budu na vlasti, a ne znaju da je upotrebljavaju. Nisu dovoljno strucni. Politika se uci kao i sve drugo, ona je istovremeno diplomatija i kompromis. Pocinje sa diplomatijom, zavrsava se kompromisom. Ako neko ne cini kompromise ne moze da bude politicar. Milosevic nije bio diplomata i nije znao sta je kompromis, a mi smo dosli tu gde jesmo. Jeste li zadovoljni ucinkom nove vlasti? - Od Nove godine se ne pojavljujem u Skupstini osim kad je neki sastanak odbornicke grupe DOS. Odbornicki mandat necu da im dam i kad bi ga trazili. Morao bih da pitam gradane. Kao gradanin ne mogu da budem sasvim zadovoljan. Smece se sada iznosi redovno, mediji su promenili politiku, sigurno se moze jos dosta uciniti, ali pitanje je da li imamo dovoljno para. Mnogi me zaustavljaju, pitaju zasto je to tako, a ja nemam odgovora. Milana Dordevic
KONSTRUKTIVNA RASPRAVA ILI RASKOL? Po svemu sudeci kamen spoticanja nove lokalne vlasti su - kadrovi i podela celnih pozicija u opstini i okrugu Leskovacka Skupstina opstine kostituisana je medu poslednjim u Srbiji, 9. novembra. Da podsetimo, na konstituitivnoj sednici jedan odbornik koalicije SPS - JUL vratio je mandat, a kasnije se ustvrdilo da je on i kandidovan ispred leve koalicije u dogovoru sa DOS da bi se odmah nakon izbora povukao. I, kada je nakon brojnih izbornih peripetija izgledalo da su stvari krenule svojim tokom, doslo je na red novo pitanje - pat pozicija izazvana neresenim odnosima snaga (37:37) izmedu leve i desne koalicije. Pocetkom februara, na dopunskim izborima u Pecenjevcu, kandidat DOS odneo je ubedljivu pobedu, a pre toga je jos jedan odbornik JUL vratio mandat, tako da konacni odnos snaga 36:38 u korist DOS obecava nesto stabilniji rad leskovacke Skupstine. Kamen spoticanja ipak postoji U meduvremenu podela direktorskih funkcija prilicno je potresla redove DOS. Da nesto ne stima nagovestila je ostavka sefa Odbornicke grupe DOS Slobodana Mitrovica Belog. Na njegovo mesto iz redova Demokratske stranke dosao je Nebojsa Cakic. U vezi sa pricom da u okviru DOS na lokalnom nivou postoji raskol, Miodrag Cvetkovic, poverenik Demokratske stranke kategoricki tvrdi: "Odnosi izmedu DS i DSS su zadovoljavajuci ili korektni. Ali, dogada se nesto sto je u politici sasvim prirodno, kada se ima u vidu da se radi o koaliciji od 18 stranaka koje imaju dodirne tacke, ali izmedu kojih u politickim programima postoje razlike. Dakle, radi se o razlikama, ne o sukobima. Mi se ponekad i sporimo, sto je u redu, ali to nema karakter sukoba, raskola". Dve najjace stranke, po Cvetkovicevim recima, DS i DSS, imale su razlicite predloge kadrovskih resenja, ali su uz mnogo strpljenja, mnogo utrosenog vremena i energije ipak postignuti zadovoljavajuci rezultati. Bilo je problema sa postavljanjem direktora Sportskog centra "Dubocica" i Predskolske ustanove, ali je i tu postignuta saglasnost. I Petar Cvetkovic, predsedmik Regionalnog odbora i clan Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije ima slicno misljenje. - U funkcionisanju lokalne vlasti nema nikakvih sukoba izmedu stranaka DOS, narocito izmedu DS i DSS. S druge strane, postoje ne sukobi, vec sporenja clanica DOS, kao i DS i DSS na cisto politickom nivou, van lokalne vlasti, pre svega oko "kadrovanja". Mi necemo da ucinimo bilo sta sto moze da oteza funckionisanje lokalne vlasti i izazove raspad DOS. Mi smo u DOS da bismo ispunili ono sto smo obecali biracima, i u tom smislu saradivacemo sa Demokratskom strankom kao sa jednom od najjace partije u DOS - objasnjava Cvetkovic. I dok neke price idu u prilog tezi da je najzesci sukob izmedu dve najvece stranke, DS i DSS, prema drugim pricama trvenja su veca izmedu drugih manjih stranaka na jednoj i ove dve stranke na drugoj strani. Naravno, prikupiti cvrste dokaze i cinjenice i za jednu i za drugu tezu gotovo da je nemoguce. Ponekad izgleda kao da se svako sa svakim svada, kao i da svako sa svakim saraduje. To je, verovatno, i najblize istini. Da se ipak nesto iza kulisa krcka potvrdio je i clan Glavnog odbora DS i savezni poslanik Ivan Novkovic koji je na konferenciji za novinare istakao da je vreme da se prekinu dugi i neefikasni sastanci DOS koje ometaju bivsi clanovi SPS i JUL. Vece stranke iz koalicije DOS imaju svoje kandidate za nacelnika okruga, kao i za celne funkcije u sudstvu i policiji, ali izgleda da se i u samim strankama povodom ovoga vodi borba. Nakon sto je sukob obelodanjen, oglasile su se i druge stranke iz okvira DOS osudujuci ovakvo javno iznosenje "prljavog vesa". Gradanski savez Srbije pokusava da smiri tenziju, a predsednik Opstinskog odbora Drazen Ruzic kaze da nije bilo potrebe da se sa takvim stvarima izlazi u javnost. Sukobi ambicija i kadrovanje dali su i neke negativne rezultate. Bez obzira na to, lokalna vlast dobro funkcionise i nema ni govora o raspadu DOS, odlucno trvdi Ruzic. I sekretar Skupstine opstine Petar Cvetkovic (DSS) istice da ce se nastojati da se ubuduce takvi ekscesi ne desavaju jer ruse ugled DOS i potvrduje besprekorno funkcionisanje lokalne vlasti. Sukobi unutar samih stranaka posebna su prica. Da frakcije i struje postoje nema nikakve sumnje s tim sto se od javnosti ovo pomno krije, sto je i razumljivo. Pri tome,izgleda, vazi pravilo - sto je veca stranka, veca su unutrasnja trvenja. Nije tajna da Demokratska stranka jos uvek nema opstinski odbor i da njegovu funkciju obavlja koordinaciono telo, sastavljeno od uglednih clanova ove stranke. Ovo je nesto sto nije moglo da se sakrije od javnosti - postoje pretpostavke da slicnih stvari ima i u drugim strankama (ponovo u vezi sa podelom funkcija i polozaja), ali to ostaje u domenu carsijskih prica. Interesi gradana iznad svega? Infiltriranje ljudi koji su do skora pripadali starom rezimu u novi politicki milje svakako je uzrok mnogih nesporazuma i trvenja u okviru stranaka DOS, Preko rodackih, prijateljskih, poslovnih, komsijskih i ko zna kakvih veza dojucerasnji julovci i espeesovci uspeli su da uhvate zadnji voz i prebace se na pobednicku stranu. Ovakve pojave, naravno, ne mogu ostati skrivene od ociju javnosti sto bitno narusava ugled stranaka koje prihvataju "prebegle". Upravo su to cesto razlozi sukoba izmedu koalicionih partnera. Cinjenica je da od ovakvih pojava nije bila imuna gotovo ni jedna stranka, mada se sve zvanicno ograduju od toga. Ne retko spominju se i vrlo zvucna imena iz proslog rezima koji su preko noci preleteli na drugu stranu. Nerealno bi bilo ocekivati da u okviru jedne heterogene grupacije, ako sto je DOS, svi pevaju u istom horu. Nerealno, a u krajnjoj liniji i nepozeljivo. Razlicitih misljenja i razlicitog prilazenja problemima treba i mora biti. Ali, nikako ne na ustrb gradana i grada. A kako ce se ovo kadrovanje zavrsiti (predstoje promene u sudstvu, policiji, Okrugu), da li ce se dosledno postovati kriterijumi za koje se sve stranke deklarativno zalazu - na prvom mestu je strucnost a ne stranacka pripadnost - ostaje da se vidi. Ipak, ostaje snazan utisak da se preko stranaka cesto guraju licni interesi i ambicije. Bas kao sto je to donedavno bilo, u prethodnom rezimu, sto se ovom narodu dobro obilo o glavu. Sve ce, ipak, u krajnjoj liniji, biti diktirano "odozgo". Nova republicka Vlada i njena tela bice uzor ponasanja za one nanize - zavladaju li na vrhu nepotizma, korupcija i poltronstvo i lokalni politicari bice neminovno zarazeni ovim virusom koji na kraju, vec smo se jednom uverili, ubija. Bilo bi lepo da Leskovac izneveri svoju tradiciju i izdigne se sa dna. A to ce zavisiti od nove lokalne vlasti, olicene u strankama DOS i njihove spremnosti da ispostuju ono za sta se i deklarativno zalazu - da interesi gradana uvek budu iznad stranackih. Sonja Petrovic
|
|
Fenomen koji obelezava (postpetooktobarsku) Srbiju BOGOVI PREBEGA SU NOVAC I VLAST Zastrasujuce je, da pored sveg uzasa koji nam se dogadao za poslednjih deset godina, niko od vladajuce garniture nije osetio potrebu da kaze da je kriv, makar za nesto. Ne, oni su savrseni, a pakao, pakao to su drugi. Nema oprostaja bez pokajanja. Rec prebeg u srpskom jeziku oznacava coveka koji prelazi sa jedne od zaracenih strana na drugu. Nacin na koji ta druga strana prima prebege zavisi od njene snage. Slabi ih primaju rado, jaki nerado ili nikako. Prebegu se nikada mnogo ne veruje, jer onaj ko je izdao jednog gospodara izdace i drugog. U istoriji je zabelezeno da su ponosni ratnici vracali prebege njihovim gospodarima ili ih sami ubijali. Naravno, to je bilo u starim, dobrim vremenima. Bivse vladajuce stranke SPS i JUL, delile su svet da dve zaracene strane - sa jedne strane oni, sa druge svi ostali. Takva svest vladala je i kod vecine njihovog clanstva. Zbog toga smatram da je, za clanove pomenutih partija koji poslednjih meseci prelaze u druge politicke stranke, pravi naziv - prebeg. Politicki razvoj prosecnog prebega izgleda otprilike ovako: * do 24. 9. 2000. godine stabilan clan SPS ili JUL, najcesce srednji ili nizi partijski aparatcik, direktor ili rukovodilac u preduzecu pod drzavnom kontrolom, vlasnik privatne firme koja uziva drzavnu zastitu, ukratko deo strukture koja je bila finansijer i udarna pesnica bivseg rezima; * od 24. 9. do 5. 10. 2000. godine kolebljivi clan pomenutih partija; * od 5. 10. 2000. do 24. 12. 2000. godine simpatizer DOS-a; * od 1. 10. 2001 pa do daljeg, "oduvek" veliki opozicionar i protivnik Slobodana Milosevica. Neke od osnovnih psiholoskih karakteristika ove biloske vrste su: * nepokolebljiva ljubav i divljenje prema sebi; * odsustvo moralnih skrupula; * vlastoljubivost i srebroljublje; * bezobzirnost u ostvarivanju licnih ciljeva; * odsustvo bilo kakvog politickog stava. Prebeg voli da se predstavlja: * kao dugogodisnji simpatizer opozicije, takoreci "krtica" u protivnickim redovima; * kao covek koji je bio "primoran da ude", da bi ocuvao svoje pozicije; * kao covek koji se "zrtvovao" za narod. Prvo je naivno, drugo nemoralno, trece perfidno. Ciljevi prebega su, uglavnom, manje politicke partije iz koalicije DOS. Radi uclanjenja u novu partiju koristi porodicne, prijateljske i poslovne veze. Najjaca veza je neki, eventualno vec postojeci, prebeg u doticnoj partiji. Bogovi prebega su Novac ili Vlast, ali posle njih on je u prvom redu lojalan (nikada javno) svojim bivsim partijskim drugovima ili ljudima slicne mentalne strukture koje vrlo brzo prepoznaje, a od kakvih se po neki nade u svakoj partiji. Kad se kandiduje za ulazak u novu partiju prebeg se ponasa kao da nosi u miraz svoju javnu funkciju, ili direktorski polozaj, mada je njegovo ocuvanje, odnosno ponovno osvajanje glavni razlog njegovog dolaska. Prebeg voli da se predstavlja kao vest politicar il sposoban menadzer. Sto se tice politicke vestine, to je donekle tacno. On je majstor intriga, zakulisnih radnji, zastrasivanja, fizickog i mentalnog nasilja. Menadzerske sposobnosti prebega identicne su politickim i ne mogu se od njih odvojiti. Kao proizvod jednog zlocinackog rezima i jednog nakaznog politickog sistema, prebeg instiktivno zna da ne moze da opstane u normalnom drustvenom okruzenju. Zato, gde god to moze, obnavlja stare centre i strukture moci, stari nacin rada, stari nacin misljenja i dovodi svoje stare ljude. Jedan prebeg uvek tezi da dovede drugog, treceg i tako dalje, dok kao kancer ne zahvati i unisti ceo organizam. Njihov uticaj i dejstvo su fatalni. Bilo kakvo znacajnije ucesce prebega u politickom i ekonomskom zivotu zemlje onemogucice sprovodenje reformi koje su za ovaj narod pitanje zivota i smrti. Prebege prihvataju, najcesce, manje politicke partije iz koalicije DOS. Motivi za to mogli bi biti sledeci: * povecanje broja clanova stranke, sto ima znacaja u politickom marketingu; * privlacenje dela glasackog tela SPS i JUL; * pridobijanje u javnosti poznatih imena, opet u cilju politickog marketinga i u cilju prosirenja uticaja sopstvene partije; * finansijska podrska. Motivi su razumljivi, ali koriscenje prebega, osim za golo povecanje broja clanova je pogresna racunica. Vecinu glasackog tela SPS/JUL, na poslednjim izborima, nisu cinili predstavnici partijskog i drzavnog aparata i privrednih rukovodilaca (odakle poticu prebezi), vec sledece kategorije glasaca (koje se delimicno preklapaju): * ljudi fanaticno privrzeni licnosti Slobodana Milosevica; * ljudi privrzeni ideji socijalizma, koju su SPS/JUL koristili kao propagandni paravan, a cije znacenje su ove partije odavno zaboravile. Poslednje dve kategorije uvek su prvu posmatrale kao nuzno zlo. Smesno je i pomisliti da ce na nekim buducim izborima ti ljudi glasati za nove partije ljudi bivseg establismenta. Prebeg moze da pruzi svojoj novoj partij, preko starih veza, neke usluge u periodi dok delovi stare strukture vlasti jos finkcionisu, ali cena za to ce biti visoka, po onoj narodnoj "Ko sa davolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju". Finansijska sredstva koju prebezi mogu da ponude su velika. Poznato je da prakticno citava sadasnja finansijska elita nastala u sprezi bivseg rezima i kriminala. Po nekim istrazivanjima (Politika od 20. 1. 2001. godine) 70 odsto novih bogatasa potice iz direktorskih porodica. Novac koji oni poseduju potice od krvi, znoja i suza ovog naroda i narodu mora biti vracen. Njegova upotreba za neke druge svrhe predstavljala bi zlocin. Zadrzavanje prebega na starim polozajima, postavljanje na nove, pa cak i samo pojavljivanje u javnosti, izaziva strahovit gnev kod gradana i to ce partije koje ih primaju i te kako osetiti na prvim narednim izborima. Reakcije idu tako daleko, da ljudi koji su godinama podrzavali opoziciju izjavljuju da ce ubuduce radije glasati za SPS nego za partiju "X", koja je primila prebega "Y". Kao poruka treba da posluzi i izborna sudbina partija koje su povremeno koketirale sa starom vlascu. Promena misljenja, politickog stava, politicke partije, u normalnom svetu nije nesto nedozvoljeno, nemoralno ili retko. Ali ovo, jos uvek, nije normalna zemlja, niti su SPS i JUL normalne politicke organizacije. To su organizacije koje su, sa svojim vodom na celu, izvrsile tako temeljito razaranje svega cega su se dotakle, da su dovele narod na granicu fizickog unistenja. Na poslednjim izborima nije pobedio DOS, nije pobedila nekakva probudena politicka svest (ona se tek sada budi) - pobedio je instinkt samoodrzanja. Za novi pocetak neophodno je moralno prociscenje, neophodno je da krivci za zlocine budu imenovani i kaznjeni. Dok se ovo ne dogodi, svi ce biti krivi, a to je jedna od najperfidnijih, jedna od najgnusnijih prevara bivseg rezima. Svoju krivicu prebacili su na narod i od Srba napravili predmet prezira i mrznje. Zastrasujuce je, da pored sveg uzasa koji nam se dogadao za poslednjih deset godina, niko od vladajuce garniture nije osetio potrebu da kaze da je kriv, makar za nesto. Ne, oni su savrseni, a pakao, pakao to su drugi. Nema oprostaja bez pokajanja. Potrebni su novi ljudi, nova lica, jer stara izazivaju moru da ce prica biti ponovljena. Oni stari, cak i ako nisu krivi, neka sacekaju malo, U ovoj zemlji mnogo ljudi ceka sansu mesecima, godinama, decenijama. Mnogi su morali da je potraze u belom svetu, a mnogi su i umrli ne docekavsi je. Prilika mora da se pruzi onima koji je do sada nisu imali. Ljudi starog rezima, koji tvrde da su se promenili, treba da stanu na kraj reda, jer je to jedini nacin da dokazu svoju iskrenost i dobre namere. Srdan Stanic Kragujevac ("Danas")
Postoji li u lokalnoj leskovackoj vlasti potpuna svest o znacaju pozorista CETKE, METLE I - DASKE Jedan pragmaticni lokalni politicar godinama je javno govorio da pozoriste, sa stanovista marketinga, moze ono sto i sport, a da kosta neuporedivo manje. Krizno-stabovske promene koje su se u Leskovcu, gradu koji je vec odavno bio zreo za "cetke i metle", odigrale u prvom naletu oktobarskih dogadaja, jasno su oznacile prioritete nove vlasti: mediji, bitne drustvene organizacije, retke fabrike koje su prezivele SPS-ovsku ekonomiju . . . I, kako to, obicno biva, u ovoj ozbiljnoj politickoj igri, institucije kulture su ostavljene po strani. Mnogi ce reci da je to logican redosled prioriteta, ali . . . Svaki iole obrazovaniji pozoristnik, istoricar, ili politikolog, potvrdice cinjenicu da su znacaj pozorista za imidz vlasti razumeli svi uspesni i umni politicari - od Periklea, preko Elizabete, ali i ostalih Tjudora, pa Lujeva, Habsburga, bogami i pismenih i nepismenih Obrenovica, Karadordevica, a ako hocete i samog Broza. No, ne treba tako daleko ici u istoriju. Pogledajmo samo u kojoj meri se poklapaju ekspanzija pozorisnog zivota u Crnoj Gori i politicki rejting Mila Dukanovica. Da nismo usamljeni u ovom misljenju govore mnoge analize, a mozda ponajdalje ide ona (sa kojom bi, istini za volju, valjalo polemisati) pozorisnog kriticara Aleksandra Milosavljevica, koji istice Dukanovicevu svest o drzavotvornoj ulozi teatra. U evidentnom odsustvu bilo kakve kulturne politike u proteklih deset godina, neke sredine su individualnim naporom pokazivale u kojoj meri i sa kojom efikasnoscu u odnosu na ulozena sredstva, pozoriste moze da utice na imidz jednog grada (setimo se primera Krusevca, Sombora, a od nedavno i Uzica). Jedan pragmaticni lokalni politicar godinama je javno govorio da pozoriste, sa stanovista marketinga, moze ono sto i sport, a da kosta neuporedivo manje. Ovaj angazman, naravno, samo je predvorje sustinske uloge pozorista u drustvu. Da bi se krenulo dalje, osim potrebnog uslova (finansijera) vazan je i dovoljan uslov, a to je da se pomenuti finansijer ne mesa u repertoarsku i drugu politiku pozorista, vec da se osloni na proverene kvalitete, obezbedi im sredstva i kreativnu slobodu, a da ne zahteva samo - rezultate! Ako bilo ko od bivsih serifa LE town-a zucne i na kuvar knjigu se zakune da se nikada nije mesao u politiku lokalnog teatra, pisac ovog teksta ce mu otvoreno reci da laze, jer je sam doziveo skidanje predstava sa repertoara i zabrane gostovanja iz politickih razloga. Sve ovo napominjemo u svetlu cinjenice da je u leskovackom Narodnom pozoristu nedavno, na inicijativu dela ansambla, doslo do znacajnih kadrovskih promena. Bivsi upravnik Dragan Radovic je zbog pritiska zaposlenih podneo ostavku, a na celo kuce dosao je scenograf Predrag Cakic. Naslede prethodne uprave je bremenito. Ona evidentno nije uspela da ukaze na znacaj pozorista ondasnjim gradskim ocima, koji su, istini za volju, pozoriste dozivljavali kao "onu zgradu blizu opstine" i, s obzirom na to koliko su je posecivali, sigurno su mislili da su u gledalistu umesto obicnih ugradene elektricne stolice. Posledice takvog uzajamnog odnosa su nedopustivo slabo finansiranje i potpuna marginalizacija leskovackog teatra u jugoslovenskim okvirima. Doslo je do ozbiljnog osipanja ansambla (u kvalitativnom, ali ne i u kvantitativnom smislu) prestala je saradnja sa relevantnim rediteljima, a sve to je uslovilo odsustvo iole relevantnije repertoarske politike. Tehnicki uslovi su, i pored delimicne rekonstrukcije, svedeni na nivo daleko ispod normale, a unutrasnja organizacija strucnih sluzbi je u potpunosti zanemarena. To je, ustvari, desetogodisnja lancana reakcija koju pre svega hitno treba zaustaviti, a zatim radikalnim i promisljenim potezima usmeriti brod koji tone put ozbiljnog remonta. Hoce li za to nova uprava u pozoristu imati snage, zavisi pre svega ods toga hoce li uspeti novoj vlasti da objasni stanje u teatru i njegov znacaj za imidz celog grada. Ma koliko to nekome pretenciozno zvucalo, sposobnost (ili nesposobnost) nove lokalne vlasti moze vrlo lako da se prepozna upravo na daskama koje zivot znace. Zbog pozorista niko nije ostao bez vlasti, ali cinjenica da nijedna vlast nije opstala bez pozorista. Zeljko Hubac
|
