Elektronsko izdanje:
|
"Nasa rec" od oktobra do danas BEZDUSNA MOCVARA
Po jedan, dva i milion, los imidz. Ima li za jednu novinu nesto gore od loseg imidza? Nakon decenije necitanja i nekonstatovanja "Politike" ja licno tu novinu tesko (ako je i uopste uzmem u ruke) prihvatam, verujem da mnogi "Nasu rec" jos gledaju pod kosim uglom zenica, tako da samo vreme moze da nam spere poglede. S druge strane, oni koji su citali novinu radili su to uz epsko strpljenje i njihov broj je sve vise bio koeficijent solidarnosti no aktivnog odnosa. Verujte, promeniti lik jednoj novini nije lako, mozes to uraditi brzo, ili mozes to uraditi nikada. Mi smo se odlucili za varijantu "brzo". No, 5. oktobar nije bio dan casnih sestara vec dan revolucije. Lavina novog osecanja, glamuroznih demokratskih zelja i ocekivanja, nije bila samo okvir u kojem se rada kvalitet, bila je i brza pruga po kojoj se sparta ne hajuci za novinarski kodeks i etiku. Prevrtaci, konvertiti i dezurni politicki travestiti ocas su ponudili "svoje najbolje usluge" novom rezimu, najcesce i ne pitajuci da li tom rezimo takve usluge uopste trebaju. Iskustvo nas uci da svakom rezimu takve usluge trebaju, ali nada nam se rasteze pred provaliju koju treba da u prelomnim trenucima pregazi "posteno" novinarstvo. "Nasa rec" se skromno odlucila za posteno novinarstvo. Jednostavno, u opstem kovitlacu politickih razracuna, tektonskog slamanja Miloseviceve imperije bede i lazi, neprofilisanog graditeljstva nove vlasti, mi smo trazili jednostavnu putanju za prolaz kroz opsti lom i krs. Uveli smo jedan jedini zakon. Novina je mesto gde treba da se cuju sve strane. Deluje prosto ali je ambiciozno do bola. Za kratko vreme smo promenili sve i nismo otpustili nikoga. Priznajuci logiku da je u nasoj Skupstini socijalista koliko i DOS-ovaca prostorno smo novinu delili na obe strane. Ukoliko su simpatije nekada bile primetne, bile su samo u domenu zelje da se nase drustvo pomeri iz svetskog bloka komunisticko-tiranskih drzava feuda ka zajednici evro-americke interesno-politicke grupacije, jer ona, kakva god da je, vlada svetom. Bilo je dosta reci o krvolocnim manirima novih urednika, poredenja sa polit komesarima davne partizanske epopeje, ali je cinjenica cinjenica. To sto prostor za krivicno gonjenje onih koji su materijalno satrli ovu firmu i dalje ostaje otvoren nema veze sa nikakvim revansizmom, valjda ne treba to objasnjavati. I ono sto ostavljam za kraj ove impresije je geosocioloska konstatacija. Slicno Velikoj Britaniji koju niko ne moze da shvati ako u shvatanju ne pode od premise da je ona ostrvo, jednako vazi i za nas kraj. Ovo je Leskovac. Sve sto vazi za ostatak planete u Leskovcu ne mora da znaci. Predugo je ovaj kraj bio pusta i mutna mocvara mirne i bskrvne povrsine. No, nek ne vara utisak, pod prvim naslagama blatne vode u tihom i toplom mulju nije ni prijatno ni toplo. Tu navek duva sekspirovski tajfun. Gutaju se zabe i zmije, crvi i krokodili, jegulje i morske sirene. Nepojamno zivotna i zivahna pozornica u kojoj opstaju oni koji ocnjacima precizno vladaju. Nije lako u tom pretvornom drustvu naci zlatnu sredinu i biti posten do kraja. Iskreno receno, gresi se. Jos iskrenije da kazem, greske nisu namerne.
Radio Leskovac, postrevolucionarno OTVORENO, BEZ PRIMITIVIZMA Nova vlast sada zazire od pritisaka i kontrole medija
Televizija Leskovac: Bez razumevanja stranackih potreba STOLICA LEPSA OD FOTELJE
Pricaju ljudi (neki put se i slazem sa njima), kako su prvi put od osnivanja Televizije Leskovac zadovoljni programom. Novinare vise ne nazivaju pogrdnim imenima, sto im je posebno drago. Niko nije zvao da se buni sto na ekranu nema turbo-folk pevaca. Cak su i tolerantni prema partijama bivse vlasti koje dobijaju isti tretman kao ostale stranke, iako za besomucnu TV kampanju u onim ekskluzivnim vremenima duguju firmi, bezmalo 26 miliona dinara. Stvar je, naravno, na sudu, a zivot ide dalje. Dostojanstvo programa i radnika Televizije pojavilo se, dakle, u ocima javnosti za svega nekoliko nedelja. Racuni se redovno placaju a platni fond je od oktobra porastao sa 75 000 na 300 000 dinara. Plate posle duze vremena delimo redovno. Ima uslova da se investira u tehniku, pokrije signalom kompletno podrucje Jablanickog okruga i zatim insekticidom uniste zohari koji trce godinama neokrecenim prostorijama. Na kraju, podrazumeva se, prolece treba docekati u renoviranim prostorijama. Sve to, kako bi drugovi komunisti kazali - od sopstvenih sredstava. Ipak, nije sve idilicno. Moja ostavka je kovertirana od dana kad je u Televiziji organizovan zbor radnika sa tvrdnjom da plate nisu dovoljno visoke, mada niko ne spori da su nekoliko puta vece od onoga sto je isplacivao Prethodnik. Istovremeno, jedna velika vladajuca stranka pokrenula je kampanju da me zameni kandidatom za koga se pretpostavlja da nece biti toliko iskljuciv prema stranackim potrebama. Ostali partneri u vladajucoj koaliciji "ostro su reagovali" pa je stvar legla. Siguran sam u sebe, sedim, kao i svi novinari, na obicnoj stolici. Fotelja se polomila u vreme prethodnog mandata. Korisnika su odvezli sanitetskim vozilom. Danas je . februar. Juce je blagajna ponovo delila plate obracunate prema ucinku. Za prekosutra je ekipa koja ima potrebu da se pere od svoje politicke proslosti ponovo zakazala zbor radnika. Pozvan je i predsednik Upravnog odbora. Pisem ovo, a ruka mi drhti . . .
|
|
Izvestaj o zlostavljanju gradana romske nacionalnosti u leskovackoj policijskoj stanici "GORI SAM OD HITLERA!"
Medu Romima koje je policija protivpravno lisila slobode, a kasnije se uverila da nemaju oruzje su Trajce Bakic, Miroslav Ajdarevic, Srdan Kurtic, Sadrija Kurtic,Miodrag Bakterovic, Dragisa Zekic, Sava Ramic i Daka Zekic. Oni su podvrgunti visesatnom, a u nekim slucajevima i dvodnevnom zadrzavanju u zgradi policije, uz sistematsko zlostavljanje koje nas uz strah podseca na metode iz Jasenovca ili Ausvica, a i na srednji vek. Zajednicko za sve slucajeve je da su vecina njih za sve vreme boravka u policiji bili vezani lisicama za metalni ormar, nogu od stola ili radijator, nije im davana hrana cesto ni voda, pojedincima nije dozvoljen ni odlazak u WC. Policajci su se nad njima izivljavali obracajuci im se recima "Majku ti cigansku jebem", "Ja sam gori od Hitlera za Cigani i za Jevreji", tukavsi ih istovremeno i pesnicama, sakama i palicama i sutirajuci ih po celom telu cak i onda kada su se previjali na podu od bolova.
Tukao ga je rukama i palicom udarajuci ga po celom telu, u vise navrata, od cega je Ajdarevic dobio ogromne hematome na desnoj ruci i desnom ramenu. U jednom trenutku inspektor je imenovanom stavio u nozdrve ostre vrhove metalne "klanfe" za vadenje eksera, duge oko 40 santimetara govoreci mu istovremeno da ce ga ubiti ako ne prizna da poseduje oruzje. Uvece 28. januara inspektor nije dozvolio MIroslavu da pije kiselu vodu koju mu je doneo brat. Vezao ga je lisicama za klupu u hodniku policije, a flasu stavio na takvo odstojanje da je Ajdarevic mogao samo da je gleda, a ne i da pije. Vezan za klupu proveo je celu noc. Najtezi je slucaj Dake Zakarevica, Roma starog 76 godina, koga su policajci lisili slobode govoreci mu da treba da ode u policiju da potpise zapisnik u vezi sa biciklom koja mu je ukradena. Odveden je u policiju 27. januara, oko 10.00 sati, i drzan zatvoren u policijskoj zgradi, bez hrane do 29. jauara (pusten je u 13.00 sati). U policiji je proveo dve noci i dva dana vezan lisicama za metalni ormar ili cev radijatora, a za sve vreme inspektor i policajci u uniformi su ga tukli sakama po licu, pesnicama i palicama po ledima, iako im je rekao da je prilikom nedavnog pada polomio cetiri rebra. Sutirali su ga po nogama i nisu prestali cak ni kada mu je od udarca "ispalo" koleno. Namera im je, takode, bila da iznude priznanje da poseduje oruzje. Dana 29. jauara policajci su ga oko 13.00 sati dovezli kuci i izvrsili pretres bez naredbe i bez sacinjavanja zapisnika o pretresu, samo uz potvrdu o ulazenju u stan. Zlostavljani gradani su se nakon pustanja na slobodu obratili Odboru za ljudska prava i kancelariji Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u Leskovcu i zatrazili pravnu pomoc. U leskovackom Zdravstvenom centru punih dvadeset dana nisu hteli da im izdaju lekarska uverenja. Povrede su fotografisane a advokati Odbora i JUKOM-a preuzeli su slucajeve radi dalje obrade, u cilju pokretanja krivicnog postupka protiv inspektora i policajaca SUP Leskovac zbog krivicnih dela Iznudivanja iskaza, iz clana 65 Krivicnog zakona Republike Srbije, protivpravnog lisenja slobode iz clana 63. i protivzakonitog pretresa iz clana 69. istog zakona. Odbor za ljudska prava i kancelarija JUKOM o ovom slucaju obavestili su vise domacih i medunarodnih organizacija koje se bave zastitom ljudskih prava, kao i republickog ministra unutrasnjih poslova. Odbor za ljudska prava Kancelarija JUKOM u Leskovcu
Inicijativa nevladinih organizacija KRACI VOJNI ROK I PRIGOVOR SAVESTI
Civilna sluzba obavljala bi se u privrednim, zdravstvenim, spasilackim i socijalnim organizacijama, odnosno ustanovama i trajala bi koliko i vojni rok. Po slovu predlozenih izmena prigovor savesti bi mogao da se izjavi i u prva dva meseca sluzenja vojnog roka, a ovo pravo bilo bi priznato i licima u rezervnom sastavu. Priznavanjem prava na prigovor savesti, kao temeljnog ljudskog prava, SR Jugoslavija bi nacinila korak ka usaglasavanju sa evropskim zakonodavstvom i justifikovala sve snazniji otpor sluzenja vojske - u korist drzave, odnosno socijalnih fondova, kao i mladica koji odbijaju da budu deo militantne masinerije. I na ovaj nacin bi se pokazalo da nova vlast ne zeli slepo poslusne podanike, odnosno taoce svoje samovolje, nego istinski zeli da izgraduje "uljudenu drzavu" u kojoj gradanin postupa po svojoj savesti, bez straha od represije. Izmene Zakona o Vojsci Jugoslavije trebalo bi da budu i pocetak konkretnih reformi oruzanih snaga, odnosno dekonstrukcije snaznog represivnog aparata koji nije sluzio bezbednosti gradana nego ocuvanju rezima. B. T.
Humanitarni rad u Odboru za ljudska prava se nastavlja ODECA I OBUCA ZA UGROZENE Odbor za ljudska prava u Leskovcu nastavlja pruzanje humanitarne pomoci u okviru saradnje I. A. N. Polovinom januara stigla je nova zimska garderoba zahvaljujuci donatoru Cafod-u. U okviru ovog projekta od 20-31. januara aktivisti Odbora podelili su 1320 zimskih jakni i cipela, za isto toliko korisnika koji se nalaze u bazi podataka Odbora.
Aluzije na dosadasnji rad nekih humanitarnih organizacija, na njihove zloupotrebe i nepravilnosti u radu bude sumnju ovih ljudi da neko moze da radi i pravilno ovaj posao. Odbor za ljudska prava u Leskovcu i ovim putem obavestava sve gradane kojima je potrebna ova vrsta pomoci, da ce svoju bazu podataka prosiriti, upisati nove korisnike cim pocne da radi sa novim donatorima. Za sada, u okviru saradnje sa I. A. N. lista korisnika ostaje nepromenjena. Na kraju, da se podsetimo sta smo sa I. A. N. do sada uradili. Krajem oktobra smo podelili nove pantalone i kosulje, donacija Mersy corpsa, za sve izbeglice u Poljoprivrednoj skoli. Decembra je zahvaljujuci donaciji CRS, podeljeno 350 higijenskih i bebi paketa za porodice izbeglih, raseljenih kao i lokalno ugrozenih stanovnika. Higijenski paketi stizu za iste porodice u februaru i aprilu. V. Karanfilovic
|
|
Medveda u pauzi izmedu pucnjeva NAMIRIVANJE STARIH RACUNA Kad novinari razgovaraju o Medvedi prica povremeno zna da bude apsurdna. Vest poslednjih nekoliko meseci jeste da se ne puca - ako ne puca na granici, mada se jedan od sagovornika obicno ne slaze s tim. Uz samu administrativnu granicu, najcesce tamo gde je podrucje sela Marovac, naoruzani Albanci svakodnevno ispale po neki rafal. Puca se koliko da se "pozdrave" policajci na susednim visovima, kada pri seci sume padne bukva, ali ima i konkretnijeg otvaranja vatre. Milivoj Kankaras iz Marovca ubijen je na svom imanju, a njegova zena ranjena. Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da se u ovom slucaju radilo o sukobu poslovnih interesa ili nenamirenim dugovanjima u trgovini stokom. Do sada je zabelezeno nekoliko oruzanih napada na Marovac, zaseok Mamulovac u selu Sijarina, kao i na Veliku Brajinu koja se nalazi na drugoj strani granicne linije, iza policijskog kontrolnog punkta kod Tulara, prema podujevskoj opstini. Pred Novu godinu, 31. decembra prosle godine, napad je u kasnim vecernjim satima trajao dva sata. Hicima iz mitraljeza "broving" namontiranog na sasiju terenskog vozila "lada niva" ostecena je marovacka skola. Sestoro daka, koliko ih trenutno ima u Marovcu i dalje odlaze na nastavu.
"Albanac dug smatra za prokletstvo koje ce trpeti njegova porodica ukoliko se poveriocu nesto lose desi, na primer da pogine u ratu", objasnjavaju Medvedani. Posle odlaska lokalnih Albanaca neposredno pred rat na Kosovu i nakon njega, etnicka struktura u ovoj opstini se bitno promenila. Danas u Medvedi i okolnim selima nema vise od 10 do 15 odsto Albanaca. Tvrde da ih niko nije oterao vec su "otisli po direktivi svojih". Kuce u Sijarini, Staroj Banji, Tularu, Kapitu, Grbavcu i ostalim albanskim selima neostecene su. Nije bilo paljevina osim u jednom slucaju za koji se tvrdi da je rezultat namernog ostavljanja svetla nakon selidbe. Pozar je ugasen, a vlasnik se posle nekoliko meseci pojavio, pogledao sta je ostalo i otisao nazad na Kosovo.
Ovakvu izdasnost republickih vlasti Nebojsu Covica, predsednika Koordinacionog tela za Presevo, Bujanovac i Medvedu, lokalne vlasti tumace kao nacionalni interes. Stranke DOS u Medvedi osuduju Covica sto nije izrazio zelju da se sa njima cuje i vidi, nego saraduje sa ljudima iz SPS. Onaj deo stanovnistva koji za sebe kaze da je "sit politike" sve cesce koristi formulaciju "samo kad bi prestalo da se puca . . ." Zoran Rakic
Jos se utvrduju posledice direktovanja poslanika JUL i SPS "MOTKA" ZA ASOVE SA LEVICE Oni koji prate dogadaje u leskovackoj privredi registruju i pokusaje radnika da na komandna mesta u fabrikama dovedu ljude za koje se pretpostavlja da znaju gde je izlaz iz tamnog vilajeta. Firme su godinama propadale, dogorelo je do nokata, pa su ljudi postali nestrpljivi. U dania petooktobarske revolucije, mnogi direktori, uzdanice rezima, postali su bez svojih kabineta i prinadleznosti. Novi su od radnika dobili upozorenje da se od njih ocekuju rezultati odmah po isteku sto dana. Prode i sto dana, ali noc nad ekonomijom ostala. Prvi dani oktobra prosle godine nezapamceni su i kao "dani kada su fabrike stale". Kada su kamioni i sleperi preduzeca "Jugekspres - Teretni sapbracaj" blokirali glavnu leskovacku ulicu, izasli su i radnici preduzeca "Toma Kostic", "Zele Veljkovic", "RUL", "Masinoteks", "Nevena", "Zdravlje", "Ulpin - Leneks" . . . "Mesokombinat" je proglasio totalnu obustavu rada i ucesnicima mitinga na Sirokoj carsiji priredio retko zadovoljstvo saopstenjem da su u ovoj firmi smenjeni clanovi Upravnog odbora i generalni direktor, ujedno i narodni poslanik, Sreten Ristic. Nedeljama posle ovog dogadaja koji je pokrenuo seriju smenjivanja direktora komentarisalo se da je to ucinjeno na zahtev DOS, pa se na kraju u jednoj novini pojavilo obavestenje da "DOS nema veze sa cevap mesom".
U oktobru je smenjen Milorad Vasikljkovic, generalni direktor Elektrodistribucije, svemocni sef JUL u Jablanickom okrugu, istovremeno i savezni poslanik. U Elektroprivredi Srbije su ocenili da je Vasiljkovic "odgovoran za ogromnu nenaplacenu realizaciju i lose vodenu politiku naplate, nedomacinsko poslovanje i rasipanje sredstava na raznorazne prezentacije i promocije". Za vrsioca duznosti direktora postavljen je dr Josif Spiric, nestranacka i nekompromitovana licnost. Cetvrti poslanik i jeste i nije smenjen sa direktorske funkcije. Radi se o "Porecju" i dr Dusanu Jovanovicu, tvorcu "Kalifornije na jugu Srbije". Kad je sredinom novembra prosle godine u GS "Nezavisnost" organizovao zbor radnika u Kombinatu, a zatim za novog direktora izglasao Gorana Cerovica koji se dan kasnije, kako je najavio, zaputio prema kabinetu generalnog direktora, dr Jovanovic je nestao. Najpre se mislilo da je na sluzbenom putu, zatim je otisao na odmor i na kraju, posle skoro dva meseca, nemoguce je pronaci ga da bi novom direktoru predao duznost. Ako neko zna gde je, neka javi . . . Milana Dordevic
Bivsi potpredsednik SO Leskovac u pritvoru ISTRAGA PROTIV JULOVCA Krsta Stojanovic, predsednik odbornicke grupe Jugoslovenske levice u Skupstini opstine Leskovac, bivsi potpredsednik leskovacke opstine i smenjeni direktor Zanatske zadruge "Vucje" uhapsen je i uz krivicnu prijavu predat istraznom sudiji. Leskovacka policija podnela je krivicnu prijavu zbog krivicnih dela zloupotreba sluzbenog polozaja i falsikovanja sluzbenih izjava..
|
|
INTERVJU: Slobodan Mitrovic Beli, smenjeni predsednik Opstinske grupe DOS u SO Leskovac POLITIKA JE STVAR KOMPROMISA Politicka biografija Slobodana Mitrovica Belog prosla je poslednjih trideset godina u znaku dva zapazena smenjivanja. Njega su 1989. godine pri kraju mandata predsednika opstine smenili po nalogu Slobodana Milosevica, Zoran Janackovic i Vladimir Stambuk, a zatim ga poslali u Sofiju kao privrednog savetnika, daleko od leskovackog politickog zivota. Vratio se na politicku scenu kao sef Odbornicke grupe vladajuceg DOS u SO Leskovac. Posle nekoliko uspesnih politickih manevra u pregovorima sa konkurentskim SPS - JUL taborom, smenjen je i sa ovog mesta. Predsednik je Opstinskog odbora Nove demokratije i ne namerava da se sasvim povlaci iz lokalne politike.
Na sastanku Odbornicke grupe DOS pred skupstinu uoci Nove godine neko je dobacio pitanje - sta je sa mojom ostavkom. Odgovorio sam da mi moja stranka Nova demokratija, ne dozvoljava da je dam i da mogu da me smene. Ja volim kad me smenjuju. Oni su imali vec spremljenog kandidata za sefa odbornicke grupe. I to je bila zavrsena igra.
Ja sam njima smetao. Jednostavno nisam mogao da se slozim sa nacinom na koji oni rade, pocev od formiranja nekakvog kluba Demokratske stranke u okviru DOS-a. DOS je DOS, on treba da potraje sto je moguce duze jer jedino tako mogu da se rese problemi ove zemlje. Gde je pravi razlog za Vase smenjivanje? - Imaju oni razloge u koje necu da se upustam. Ne bih nikoga da uvredim, jer ja sam ipak politicar, a mnogi od njih to nikada nisu bili, ne znam ni da li ce biti. Ja ovo ne racunam kao poraz - jer nije rec o porazu. Mene je smenio Milosevic, smenili su me i ovi iz leskovackog DOS, tacnije Demokratske stranke. Zasto postoji poseban Klub DS u okviru odbornickog kluba DOS u Skupstini opstine Leskovac? - Verovatno neki ljudi imaju potrebu da budu na vlasti, a ne znaju da je upotrebljavaju. Nisu dovoljno strucni. Politika se uci kao i sve drugo, ona je istovremeno diplomatija i kompromis. Pocinje sa diplomatijom, zavrsava se kompromisom. Ako neko ne cini kompromise ne moze da bude politicar. Milosevic nije bio diplomata i nije znao sta je kompromis, a mi smo dosli tu gde jesmo. Jeste li zadovoljni ucinkom nove vlasti? - Od Nove godine se ne pojavljujem u Skupstini osim kad je neki sastanak odbornicke grupe DOS. Odbornicki mandat necu da im dam i kad bi ga trazili. Morao bih da pitam gradane. Kao gradanin ne mogu da budem sasvim zadovoljan. Smece se sada iznosi redovno, mediji su promenili politiku, sigurno se moze jos dosta uciniti, ali pitanje je da li imamo dovoljno para. Mnogi me zaustavljaju, pitaju zasto je to tako, a ja nemam odgovora. Milana Dordevic
KONSTRUKTIVNA RASPRAVA ILI RASKOL? Po svemu sudeci kamen spoticanja nove lokalne vlasti su - kadrovi i podela celnih pozicija u opstini i okrugu Leskovacka Skupstina opstine kostituisana je medu poslednjim u Srbiji, 9. novembra. Da podsetimo, na konstituitivnoj sednici jedan odbornik koalicije SPS - JUL vratio je mandat, a kasnije se ustvrdilo da je on i kandidovan ispred leve koalicije u dogovoru sa DOS da bi se odmah nakon izbora povukao. I, kada je nakon brojnih izbornih peripetija izgledalo da su stvari krenule svojim tokom, doslo je na red novo pitanje - pat pozicija izazvana neresenim odnosima snaga (37:37) izmedu leve i desne koalicije. Pocetkom februara, na dopunskim izborima u Pecenjevcu, kandidat DOS odneo je ubedljivu pobedu, a pre toga je jos jedan odbornik JUL vratio mandat, tako da konacni odnos snaga 36:38 u korist DOS obecava nesto stabilniji rad leskovacke Skupstine. Kamen spoticanja ipak postoji U meduvremenu podela direktorskih funkcija prilicno je potresla redove DOS. Da nesto ne stima nagovestila je ostavka sefa Odbornicke grupe DOS Slobodana Mitrovica Belog. Na njegovo mesto iz redova Demokratske stranke dosao je Nebojsa Cakic. U vezi sa pricom da u okviru DOS na lokalnom nivou postoji raskol, Miodrag Cvetkovic, poverenik Demokratske stranke kategoricki tvrdi: " |
