Elektronsko izdanje:
|
Kako je Krsta Stojanovic uhapsen pa osloboden DIZEL, DEVIZE, SMRZNUTA RIBA I "STIMULATIVNA NAKNADA" Nedugo posle svog istupanja za govornicom Skupstine opstine Leskovac i prozivanja ljudi iz koalicije DOS da su "pretili pojedinim odbornicima JUL-a kako ce izgubiti posao ukoliko ne vrate odbornicke mandate", Krsta Stojanovic, predsednik odbornickog kluba SPS-JUL, i bivsi potpredsednik Skupstine opstine Leskovac uhapsen je i uz krivicnu prijavu predat istraznom sudiji Okruznog suda u Leskovcu.
U meduvremenu, SUP Leskovac je pronasao i ponudio medijima jos jedan spisak krivicnih dela za koje se sumnja da ih je Krsta Stojanovic pocinio. Ponovo je rec o stanu, ali kupljenom za njegov racun od GP "Rad" iz Grdelice dizelom zanatske zadruge "Vucje". Uz to, tereti se da je od izvesnog Sinise Stancica primio 6 000 maraka za otplatu stana i - prisvojio ih. Po isteku pritvorskog roka od mesec dana Krsta Stojanovic je, uprkos drugacijem misljenju istraznog sudije Nebojse Stojicica, krajem februara pusten iz Okruznog zatvora u Leskovcu. Dan kasnije, Televizija Leskovac je objavila da je sudija Stojicic premesten iz istraznog u prvostepeni krivicni postupak. Sudskim vecem koje nije prihvatilo zahtev sudije Stojicica da se Krsti Stojanovicu produzi pritvor radi nastavljanja istraznih radnji predsedavao je, mimo godisnjeg rasporeda sudija, licno dr Tomislav Ilic, predsednik Okruznog suda u Leskovcu. Na insistiranje novinara, dr Ilic je pristao da ovim povodom sazove konferenciju za stampu. U vezi sa slucajem Krste Stojanovica saopstio je kako je "utvrdeno da on moze da se brani sa slobode dok se ne dokaze krivica". O statusu sudije Nebojse Stojicica, nije se precizno izjasnjavao. Novinare je zanimalo da li je Ilic clan JUL-a i da li je predsednik Upravnog odbora kombinata "Porecje". "Nisam clan ni jedne partije, a clan sam Upravnog odbora "Porecja", medutim, to je pocasna i neplacena funkcija" - odgovorio je dr Ilic. Vec sutradan, iz Porecja, gde se pre tri meseca promenilo rukovodstvo, a bivsi direktor dr Dusan Jovanovic nestao bez traga, stiglo je saopstenje u kojem se dokazuje da je predsednik Okruznog suda u Leskovcu istovremeno i predsednik Upravnog odbora ovog poljoprivrednog kombinata. Prilozena je i specifikacija isplata iz koje se vidi da je tokom 2000. godine primio 72 000 dinara kao "stimulativnu naknadu" i 5 181 dinar na ime toplog obroka. Uzeo je u novembru prosle godine i tablu smrznute ribe koja kosta 1 519 dinara. Dan kasnije, reagovali su Novica Ljubenovic, sekretar suda i Odbor za ljudska prava u Leskovcu. Ljubenovic je potsetio da "po zakonu i statutu "Porecja", njegovi clanovi imaju ista prava i duznosti po osnovu rada kao i ostali radnici u preduzecu". Milana Dordevic
KO JE DOBIO STAMBENE KREDITE Poslednjeg dana februara, Opstinsko javno tuzilastvo pokrenulo je istragu protiv Jovana Petkovica - Hokija, bivseg generalnog direktora "Zdravlja", Miroslava Jovica, bivseg finansijskog direktora i dr Veselina Petrovica, bivseg direktora Zavoda za zastitu zdravlja u Leskovcu. Petkovic i Jovic se smatraju odgovornim za nenamensko trosenje sredstava koja su deponovana kod "Ju banke" iskljucivo za dodelu stambenih kredita zaposlenima u DD "Zdravlje". Oni su na osnovu aneksa ugovora sa bankom, kako se navodi u saopstenju Tuzilastva, naknadno sacinili aneks kojim su dali saglasnost da "Ju banka" moze po svojim uslovima deliti kredite i trecim licima koja nisu uposljenici "Zdravlja", kao i radnicima "Zdravlja" pod istim uslovima bez obzira na odluke stambene komisije. Tako se desilo da direktori Milic Pantovic, Nikola Pavlovic, Stanimir Stojanovic i Milorad Stojkovic dobiju iznose od 40 000 do 80 000 dinara koje su nenamenski koristili jer su svi vec imali reseno stambeno pitanje. Veliki broj kredita, Ju banka je davala licima koja su novom rukovodstvu "Zdravlja" nepoznata, tim pre sto je na dopis iz "Zdravlja" sa zahtevom da se dostavi spisak svih korisnika stambenih kredita iz fonda fabrike odgovoreno da "to spada u domen poslovne tajne". Dr Veselin Petrovic, bivsi direktor Zavoda za zastitu zdravlja u Leskovcu, smenjen je na talasu oktobarskih promena u preduzecima i ustanovama. Dosao je pod udar Tuzilastva na osnovu prijava iz Zavoda. Njega terete da je pocetkom oktobra prosle godine otkazao ugovor sa Carinarnicom Presevo, koji je ranije upravo on zakljucio. M. D.
Istraga protiv Nikole Ilica, direktora "Jugekspresa - terenski saobracaj" S PODRSKOM U ZATVORU Strajk clanova Samostalnog sindikata "Jugekspres - Terenski saobracaj", zapoceo je 21. novembra prosle godine i rat saopstenjima protiv UGS "Nezavisnost", zavrsio se zasada hapsenjem Nikole Ilica, direktora ove prevoznicke firme. Njega su zbog postojanja sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj i povredio Zakon o platnom prometu policajci Sekretarijata unutrasnjih poslova Leskovac priveli 5. marta i predali istraznom sudiji Okruznog suda u Leskovcu. U krivicnoj prijavi koja je podneta protiv Nikole Ilica, tvrdi se da je u toku 2000. godine odobravao isplatu putnih troskova bez verodostojne dokumentacije, takode i da je pocetkom prosle godine potpisao fiktivni ugovor o cesiji na osnovu kojeg je bez postojanja duznicko-poverilackih odnosa jedno privatno preduzece iz Mladenovca "zaradilo" vice od 460 hiljada dinara. Ilica terete da je novac od zarade umesto na racun firme ciji je direktor usmeravao na racun "Nikotransa", samostalne radnje za prevoz, ciji je vlasnik njegov sin, uzimajuci pritom proviziju od 2,5 posto. M. D.
|
|
Poseta specijalnog izvestioca Komisije Un za ljudska prava Jirzija Dinstbira Leskovcu
Ja se nadam da ce nevladine organizacije imati sve manje posla, uprkos tome sto sam svestan da se borba za ljudska prava nikada ne zavrsava - rekao je gost Odbora za ljudska prava Dobro je sto ste uspeli da pobedite Milosevicev rezim. Smatram da su vase nevladine organizacije bile vrlo hrabre u uslovima u kojima su delovale i da su doprinele pobedi. Nadam se da cete dobro saradivati, jer je dobro imati ljude koji nisu na vlasti. Oni mogu biti od velike koristi zato sto gledaju iz druge perspektive. Vi u svojoj oblasti imate dodatne probleme sa Medvedom, ali ja se nadam da je Medunarodna zajednica shvatila sta se desavalo na Kosovu i da se to nece vise ponoviti. U ovim uslovima saradnje sa Kforom i Umnikom ja se nadam da ce terorizam biti ogranicen i savladan. Ne znam kako ce Sporazum funkcionisati, jer problem sa teroristima je sto oni nikad ne prihvatju tude predloge - rekao je Jirzi Dinstbir prilikom susreta sa predstavnicima leskovackih nevladinih organizacija i lokalne samouprave u Odboru za ljudska prava - Leskovac. Specijalni izvestilac konstatovao je "da svima treba da bude jasno da se granice ne mogu pomeriti i da jug Srbije moze da upali ceo Balkan ako se kriza u tom podrucju ne zaustavi". Leskovac su sa gospodinom Dinstbirom, u okviru njegove redovne posete Jugoslaviji pred podnosenje izvestaja Komisiji UN, posetili Jadranka Koceic i Misa Lukic, strucni saradnici iz Kancelarije UN u Beogradu. Specijalni izvestilac ocenjuje da problemi izmedu srpske i albanske populacije nisu nepremostivi. Dodao je i da su albanski ekstremisti pokazali svoje namere samim posezanjem za oruzjem u tzv. oslobodenju Albanaca "slovenskog ropstva" i naglasio da se nada da ce oni "sa idejom o stvaranju Velike Albanije ili Velikog Kosova konacno unistiti strpljenje Umnika, Kfora i NATO". O stanju na polju ljudskih prava na podrucju Jablanickog okruga, Dinstbira su izvestili predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu, Dobrosav Nesic i Dragutin Vidosavljevic, advokat leskovacke kancelarije Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava. - Nevladine organizacije su umnogome doprinele promenama, ali DOS to zaboravlja. I tada i sada stranacki interes je iznad gradanskog. Sadasnja vlast vrsi kadrovske promene po partijskoj pripadnosti, a ne po strucnosti. Po pitanju ljudskih prava, sada ima mnogo vise posla. Odbor saraduje vise od pet godina i sa Srbima i Albancima, jer je u sastavu naseg okruga i opstina Medveda. Tamo nikada nije bilo sukoba na nacionalnoj osnovi - rekao je Nesic. On je istakao da ce se akcenat u daljem radu Odbora staviti na odnose u Medvedi jer smatra da "u daljim razgovorima izmedu Srba i Albanaca treba da posreduju i predstavnici civilnog sektora". - U radu sluzbe primecujemo od pre dva, tri meseca vidan napredak. Gradani se oslobadaju stresa i strahova i iznose svoje probleme. Pored aktuelnih govore i o onima koji su ih godinama pritiskali. U prva dva meseca imamao duplo vise posla nego sto smo imali za osam meseci prosle godine. Ima slucajeva policijske represije, rasne diskriminacije, kao i krsenja prava od strane pravosudnih organa. - rekao je Dragutin Vidosavljevic. Vesna Karanfilovic, strucni saradnik Odbora za ljudska prava, zaduzena za humanitarni rad ovom prilikom kazala je da je podela humanitarne pomoci jedna od delatnosti Odbora. - U toku prosle godine podeljeno je 100 tona hrane. Posle promena u oktobru leskovackoj bolnici, kojoj i danas nedostaju lekovi i sanitetski materijal, uputili smo 15 tona hrane. Humanitarna slika ovog grada nije mnogo bolja od vase poslednje posete. Ima 6500 izbeglih i raseljenih lica, sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine - konstatovala je Karanfilovic i dodala da se u Komesarijatu za izbeglice dogodila celna kadrovska promena, ali da posao i dalje vodi covek koji je to ranije radio kao i da se sekretar za izbeglice u Crvenom krstu nije menjao. Naglasila je da su to ljudi ciji rezultati rada nisu bili na zavidnom nivou. Na pitanje da li ce obici kolektivne centre za izbeglice u Leskovcu, Jirzi Dinstbir je odgovorio da to nije planirano zbog gustog programa poseta gradovima Jugoslavije, ali da ce vec sledeci put to uciniti.
Sa konstatacijom da vlast treba da bude kontrolisana od strane nevladinog sektora slozila se i Divna Stankovic, clan nevladine organizacije Narodni parlament koja je rekla da "vlada opste nezadovoljstvo medu ljudima i da se nista bitno nije promenilo" i dodala da clanovi ove organizacije smatraju da je i njihova uloga kontrola vlasti. "Doslo je do osvescivanja ljudi" - rekla je Suzana Novakovic, clan UGS "Nezavisnost", ali je dodala i "da treba dati priliku novoj vlasti jer sve nas ceka mnogo posla". O zivotu Roma govorio je Nebojsa Ajvazovic, novi predsednik mesne zajednice Marko Crni. On je rekao da u samom gradu zivi oko 20.000 Roma i da u njihovim domovima ima izbeglica sa Kosova, a da je oko 600 porodica na rubu egzistencije. Naveo je i podatke o nedavnom incidentu izmedu Roma i policije. - Prvi put za poslednjih 50 godina dogodilo se da Rom bude predsednik mesne zajednice. Ova demokratija je stvarna, ali treba jos da se doteruje. - istakao je Ajvazovic. Jirzi Dinstbir je na kraju ovog susreta sve aktivnosti nevladinih organizacija, kao i Odbora za ljudska prava u Leskovcu, ocenio kao vrlo hrabre i konstatovao: - Ja se nadam da ce ove organizacije imati sve manje posla, uprkos sto sam svestan da se borba za ljudska prava nikada ne zavrsava. Milana Dordevic
Liga za Leskovac - propustena prilika za istinsku demokratizaciju KAKO JE UNISTENA PRETECA DOS Pocetkom septembra prosle godine, leskovacki Odbor za ljudska prava proglasio je prestanak postojanja Lige za Leskovac, lokalne politicke asocijacije stranaka, sindikata i nevladinih organizacija. Na taj korak bili smo prinudeni zbog sagledavanja politicke realnosti - formiranja Demokratske opozicije Srbije i istupanja iz Lige Demokratske stranke koja je zatim povukla za sobom Demohriscansku stranku Srbije, a onda ostale. Formiranjem DOS, leskovacki odbori opozicionih stranaka prestali su da posecuju sastanka Lige i ucestvuju u njenim aktivnostima.
Dobitna izborna kombinacija nestala je upornim opstruiranjem od strane Milorada Marjanaovica, tadasnjeg poverenika Demokratske stranke u Leskovcu, da bi se formiranjem DOS stranacki sastav antirezimskog fronta uz Srbiju, uz logisticku podrsku nevladinih organizacija i sindikata, sveo na prvobitni, originalni politicki koncept Lige. Da li je moglo drugacije? DOS je u Leskovcu izgubio izbore. Sa 31 osvojenim mestom na izborima za lokalnu skupstinu ne moze se govoriti o "briljantnoj pobedi". Ucinak ove koalicije na izborima u 75 izbornih jedinica "briljantan" je koliko i pobeda srpskog rezima nad NATO paktom. Do osvajanja vlasti u Skupstini opstine doslo se drugim "prakticnim metodama" - kooptiranjem trojice nezavisnih kandidata koji su uz logisticku podrsku JUL i SPS izabrani za odbornike, kao i Sporazumom o tehnickoj saradnji sa SPO. Time je omoguceno da i tri odbornika ove stranke "ucestvuju u vlasti", uz stalni rizik od ucena SPO i nesrazmerno visokih zahteva u procesu kadrovanja. Cak ni ovi kompromisi nisu bili dovoljni pa je DOS morao da poradi na iznudivanju dve odbornicke ostavke kako bi se stvarila tesna vecina u skupstinskom odlucivanju. Istrazivanje javnog mnjenja u Leskovcu i Jablanickom okrugu, koje smo dva puta u toku 2000. godine obavili na relativno visokom uzorku, pokazalo je da je Liga za Leskovac, makar se njena lista zbog izmenjenih okolnosti zvala DOS - mogla da osvoji odbornicke mandate u najmanje dve trecine izbornih jedinica. Milorad Marjanovic, bivsi sudija i vojni policajac, uspostavio je apsolutnu kontrolu nad aktivnostima opozicione koalicije. Predizborna kampanja DOS vodena je u interesu Demokratske stranke, a opstrukcija u obuci kontrolora bila je ocigledna. U svim izbornim jedinicama gde obuceni kontrolori nisu postojali, DOS je zbog uhodanog mehanizma krade izgubio izbore. Ideja objedinjavanja opozicije bez liderskih sujeta i stranackih interesa bila je u Leskovcu, a kasnije u celoj Srbiji, podrzana matematicki tacnim cinjenicama. Narod je bio sit desetogodisnjih neuspeha opozicionih stranaka. Biraci su izjasnjavanjem u anketama davali prednost zajednickoj listi. Vec postojece zajednistvo moralo je u Leskovcu da se unisti kako bi se doslo na isto. Ovoga puta uz (za par ljudi) trazenu lidersku poziciju. Odbor za ljudska prava - Leskovac
|
|
GRAD NA RASKRSCU Pred nama su dva puta - jedan koji vodi nazad, ka starim kadrovskim resenjima, propaloj i ispolitizovanoj privredi, drugi - u prosperitet, otvaranje i napredak. Na lokalnim vlastima je da izaberu pravi U odnosu na prve dane i nedelje "postrevolucionarnog" perioda politicki zivot Leskovca usao je u nesto mirnije vode, pre svega kada je funkcionisanje gradske Skupstine i Vlade u pitanju. Stranacki zivot i dalje kljuca kao u kotlu. Februar je obelezen daljim krunenjem redova SPS-JUL koalicije. Sednica SO Leskovac protekla je mirno, bez ocekivanih i vec oprobanih opstrukcija. Odbornik JUL Verica Jankovic dala je ostavku cime je dosadasnja pozicija levicara (37:37) oslabljena za jos jedan glas. Sednici nije prisustvovalo sest odbornika SPS-JUL koalicije, tako da su svi njihovi predlozi (vezani za sastav upravnih i nadzornih odbora u javnim preduzecima) glatko odbijeni. U nekim ustanovama postavljeni su vrsioci duznosti direktora, cime je DOS na lokalnom nivou institucionalizovao vlast. Od 22. januara do 14. februara odrzani su izbori za savete mesnih zajednica, cime su lokalni izbori zaokruzeni, a mesne zajednice dobila nova rukovodstva. Nakon dopunskih izbora u Pecenjevcu DOS je dobio jos jednog odbornika. DOS je, naravno, izrazio zadovoljstvo ovakvim ishodom izbora ali i SPO ciji je kandidat dobio 19 odsto glasova. Cak je i ugledni nedeljnik NIN kao izjavu nedelje preneo saopstenje Okruznog odbora SPO u Leskovcu gde se kaze: "zadovoljni smo rezultatima izbora u Pecenjevcu". Ovakvu izjavu SPO u svom saopstenju objasnjava cinjenicom da su u odnosu na decembarske izbore rezultati u Pecenjevcu poboljsani cak za 222 odsto! Probijeni lokalni okviri U prvoj polovini februara navrsilo se sto dana vlasti DOS u Leskovcu. Leskovac je ukljucen u neke programe o kojima je do skora mogao samo da sanja poput "Energije za demokratiju", "Skole za demokratiju" i slicnih. Ostvareni su mnogi kontakti sa vladinim i nevladinim organizacijama sirom sveta. Vodosistem "Barje" i sanitarna deponija odredeni su kao prioritetne investicione aktivnosti, a u perspektivi postavljeno je i pitanje gasifikacije grada. Lokalne vlasti ce ponuditi uslove za dolazak stranih investitora, ali kljucna pitanja - privredni razvoj i svojinska transformacija - ipak su ostali teme ze drzavne organe na visem nivou - lokalna samouprava tu malo sta moze da uradi. Lokalne vlasti ponudile su kadrovska resenja za stecajne upravnike (12 preduzeca u Leskovcu je u stecaju a broj onih koji je pred stecajem je jos veci). Na nivou grupacije tekstila formirana je ekspertska grupa sa zadatkom da obilazi fabrike i predlaze resenja, a planirano je da takve grupe budu formirane i za ostale oblasti - agrar, hemijski i metalni kompleks. Nove vlasti su uspele da probiju lokalne okvire i ostvare kontakte sa svetom. Ipak, lokalni problemi su tek naceti jer gotovo kompletni haos vladao je u svim oblastima - od komunalija do urbanizma i izgradnje grada. Neki projekti, poput onog o stocnoj hrani iz Amerike, doziveli su fijasko, sto ne predstavlja pozitivan poen za novu lokalnu vlast. Privreda i politika Desavanja u leskovackim kolektivima zauzimala su znacajna mesta u novinskim stupcima. U "Zdravlju" je ponovo promenjeno rukovodstvo, u "Inkolu" strajk i protesti, novo rukovodstvo dobio je i "Leteks", a drama u "Ulpin-Leneksu" nikako da se rasplete. Sve je ovo, naravno, povezano sa politickim miljeom naseg grada i potvrduje staru tezu o neraskidljivoj vezi privrede i politike. Dolazak Milorada Marjanovica, odbornika DOS u SO Leskovac, na mesto stecajnog upravnika u "Inkolu" obelodanilo je jos jedan sukob u okvirima vladajuce koalicije, mada je tacnije reci u Demokrastkoj stranci. Rad, red i disciplina i plate od 3.000 dinara, obecao je gospodin Marjanovic radnicima "Inkola". DOS se odmah ogradio od postupaka i izjava Milorada Marjanovica i njegovu najavu saradnje sa preduzecima "22. decembar" i "Eksporteks" osudio kao saradnju sa najeksponiranijim celnikom JUL Gojkom Marjanovicem. "Trazim od gospodina Marjanovica da objasni javnosti zbog cega je upravo ove ljude odabrao za spasioce radnika "Inkola" i njihovih porodica koji su dosli u ovakav ponizavajuci polozaj upravo pod vladavinom prethodnog rezima i angazovanjem ljudi kakvi su Gojko Marjanovic, Sinisa Kostic i Zivojin Stefanovic", kaze se tim povodom u saopstenju DOS. Deo radnika "Inkola" oglasio se saopstenjem za javnost i podrzao novog stecajnog upravnika. Tu, verovatno, ovoj prici, koja je jasna ilustracija sprege privrede i politike, nije kraj, niti je kraj nekim starim navikama i nacinu razmisljanja - da ce politicke veze i potezi mocnika, a ne trziste, kvalitetni programi i zdravo privredivanje, udahnuti zivot "privrednim mrtvacima". Korupcija kao nacionalna disciplina Slicnih politickih igara, vezanih za "kadriranje", ima i u drugim preduzecima, stari SPS-JUL, kadrovi se ne predaju, a u DOS svako gura svoju liniju. Privreda za to vreme nikako da krene sa mrtve tacke. Stranke DOS su pozdravile pocetak funkcionisanja pravne drzave u Leskovcu - hapsenje bivsih funkcionera i direktora. Iako je gradska vlada odmah formirala komisije za utvdivanje zloupotreba (za rad javnih preduzeca, ustanova, raspodelu stanova), ove komisije jos se nisu oglasile i saopstile javnosti rezultate svog rada, jer radi se o obimnom i teskom poslu. Sa narocitim nestrpljenjem javnost ocekuje nalaze komisije koja preispituje raspodelu stanova - kako onih u vlasnistvu opstine, tako i stanova solidarnosti. S druge strane, samo postojanje ovakvih komisija ima snazan psiholoski efekat na vlastodrsce iz prethodnog rezima, jer se ne zna cije ce ime biti obelodanjeno. Osnovni princip funkcionisanja prethodnog rezima bio je sistem malverzacija i trazenja rupa u zakonu, pa je retko ko na iole znacajnijoj funkciji prethodnih godina, uspevao da ostane van zacaranog kruga malverzacija.Otuda i veliko i sasvim opravdano nezadovoljstvo javnosti kada se na novim kadrovskim listama DOS nadu stara imena. Prethodni rezim je korupciju promovisao za osnovnu nacionalnu disciplinu pa ce pred novom vlascu biti velika odgovornost da i sama ne upadne u to klupko koja lako prione uz svaku vlast. Sukob i dalje tinja Moguci raskoli u Demokratskoj opoziciji Srbije potresli su leskovacku javnost i proteklih dana i nedelja. Bura izazvana javnim istupima vaznih ljudi iz DOS polako se stisavala ali je, i pored pribranog reagovanja mnogih celnika ove koalicije, koji su nastojali da "loptu spuste na zemlju" - gorak ukus ostao. Desavanja u Demokratskoj stranci bila su u sredistu javnog interesovanja i pre dolaska DOS na vlast. Poverenistvo DS (umesto izabranog predsednika) traje od februara 2000. godine kada je propala izborna skupstina stranke. Ovakvo stanje, koje je pretilo da ozbiljno destabilizuje DS, reseno je tako sto je poverenik svoja ovlascenja preneo na jedan tim - koordinacioni odbor koga cine najistaknutiji clanovi stranke. U vreme kada su vec poceli protesti zbog izborne krade 27. septembra, zbog nesporazuma unutar stranke dotadasnji poverenik Milorad Marjanovic dao je ostavku. Po odluci "odozgo" mesto poverenika, kao i regionalnog koordinatora DOS, zauzeo je Milorad Cvetkovic. Medutim, odnosi se nisu bitnije stabilizovali ni nakon sto je DOS "osvojio" vlast u leskovackoj opstini - i pored toga sto se clanovi ove stranke nalaze na kljucnim pozicijama u lokalnoj samoupravi. Desavanja u ovoj, i pored svega jakoj i infrastrukturno najbolje uredenoj strance, vise nisu bila nikakva tajna. Sonja Petrovic
Usaglasena kadrovska lista DOS DUH PROSLIH VREMENA Posle nekoliko nedelja napornog pregovaranja i usaglasavanja interesa vladajucih stranaka i njihovih kandidata u okviru leskovackog DOS, pocetkom marta konacno se pojavila "usaglasena kadrovska lista", najpre kao poverljivi dokument, za internu upotrebu, da bi ubrzo zavrsila put "transparentno", publikovanjem u "Nasoj reci". Kroz imena na ovoj listi provejavaju duhovi ranijih vremena prepoznatljivi u imenima za koje se vezuje nepotizam i donedavna pripadnost JUL i SPS. Nastavlja se praksa stare vlasti da se kadrovi biraju po partijskoj pripadnosti i stranackim kljucevima, a ne po strucnosti i znanju. Na spisku, koji je izasao u javnost, ima penzionera, ljudi koji su osudivani, pa cak i onih koji su se bavili kriminalnim aktivnostima. Nisu svi gradani glasali za DOS, sto ce reci, da i medu ljudima koji pripadaju strankama koje nisu pobedile, ima vrlo strucnih i kvalitetnih kadrova koji bi mogli da neke duznosti obavljaju profesionalno. Ponudena lista kandidata za najodgovornija mesta u institucijama politickog sistema na lokalnom nivou, kompromituje DOS Leskovca kao aktera u politickom zivotu, nesposobnog da od socijalista preuzme vlast, jer se na listi nalaze imena kadrova koji su bili stubovi Milosevicevog rezima ili su do juce bili clanovi SPS i JUL, a bili bi i dobri kandidati i da je Milosevicev rezim ostao na vlasti. Ta lista, uz nekoliko casnih i strucnih pojedinaca, sastavljena je po kriterijumima prijateljsko-rodbinske povezanosti umesto da se za "mesto trazi covek". Na ovo ukazuje cinjenica da su za pojedina mesta predlozeni penzioneri, za druga anonimusi u struci, kao i kandidati koji ne ispunjavaju uslove za ta mesta po vazecim kriterijumima, cesto sumnjivih biografija. Lista je dokaz da DOS Leskovca nije u mogucnosti da napravi distancu od stare vlasti i ukazuje da nova vlast ima isti mentalitet i odnos prema vlasti i gradanima kao prethodna, te da ce biti neodgovorna i vrsena u interesu pojedinaca na vlasti, a ne gradana. Odbor za ljudska prava - Leskovac
Kancelarija G 17 plus u Leskovcu nezadovoljna kadrovskom listom DOS UMESTO STRUCNOSTI STRANACKA PRIPADNOST Povod za oglasavanje kancelarije G 17 plus u Leskovcu bila je kadrovska lista DOS, predlozi za direktorske funkcije u nekim ustanovama, fondovima i javnim preduzecima koje imenuje Republika. - Srecna je okolnost sto kancelarija G 17 plus nije ucestvovala u sastavljanju kadrovske liste, jer se sa mnogim resenjima ne slaze. Kriterijum pri utvrdivanju kandidata nije bila strucnost vec prvenstveno stranacka pripadnost. Clanovi do skora vladajucih stranaka, kao i ljudi koji su na "losem glasu", koji su kompromitovani, ponovo su predlozeni za direktorske funkcije. Ima i ljudi koji su u poznijem zivotnom dobu, pa ne mogu vise biti dobra kadrovska resenja - rekla je Suzana Stojanovic Plavsic, zamenik poverenika kancelarije. Mladi i strucni ljudi nisu dovoljno zastupljeni u kadrovskim resenjima DOS-a, stav je kancelarije G 17 plus u Leskovcu. - I pored toga sto neki clanovi G 17 ucestvuju u vladi kao eksperti, na lokalnom nivou ovakva saradnja ne postoji. DOS u Leskovcu nije pokazao interes za saradnju sa strucnjacima iz G 17 plus, istice zamenik poverenika kancelarije G 17 plus u Leskovcu Snezana Stojanovic Plavsic.
DOS JE OD JUCE, JA NISAM! Povodom teksta "'Motka' za asove sa levice", objavljenog u proslom broju naseg lista, demantijem se oglasio Veselin Stankovic bivsi direktor "Trgoprometa". * Za 45 godine zivota proveo sam 15 godina radnog staza na javnim i odgovornim poslovima bez pripadnosti i jednoj stranci - sve do oktobra 1999. g. kada sam, silom javnosti dobro poznatih prilika, postao clan SPS - a bez ikakve funkcije, a kamoli visoke, a kamoli poslanik i to clanstvo sam posle 1 god. okoncao ostavkom a da za to vreme nisam imao ni jedan partijski sastanak niti bilo kakvo drugo politicko angazovanje. I to je cela moja politicka karijera. * Nije istina da sam rasprodao vise od polovine lokala (...) Sve prodaje izvrsene su u skladu sa Pravilnikom o prometu pokretnih i nepokretnih stvari preduzeca, putem licitacije ili u neposrednoj pogodbi pred nadleznom komisijom uz prethodnu procenu trzisne vrednosti od strane sudskog vestaka gradevinske struke, na osnovu odluka organa preduzeca i odobrenje nadleznog Ministarstva finansija, po izvrsenoj ponudi opstini Leksovac i uz overu ugovora kod suda. * Nije istina ni da se u javnosti nisam uspeo deklarisati kao davnasnji DOS-ovac. Ja to nisam hteo. DOS je od juce, ja nisam. Moja demokratija na delu i u privredi dovoljan je kapital da se ne moram nametati nikome. Ko hoce da se poredi sa mnom u tome mora najpre da se pokaze na delu i u privredi.
|
|
"Kolegijalnost" koja ne zna za granice neljudskog ponasanja KAFICA ZA OKRIVLJENE Markovic, Trajkovic i Stojmenovic su 8. septembra prosle godine, vracajuci se pijani sa proslave Dana oslobodenja Vladicinog Hana, presreli na izlazu iz zgrade SUP sestoricu otporasa koji su izlazili sa informativnog razgovora, vratili ih na sprat a zatim ih nekoliko sati sadisticki tukli Drugog dana marta ove godine, pred vecem Opstinskog suda u Vladicinom Hanu odrzan je glavni pretres u krivicnom postupku protiv policajaca Gorana Markovica, Gorana Trajkovica i Radivoja Stojmenovica, bivseg nacelnika hanske policije. Oni su na insistiranje Narodnog pokreta Otpor, Dragana Janjica poslanika iz Vranja kao i nekoliko domacih i stranih medija konacno stali pred sudiju, pola godine od kada su u pijanom stanju zverski mucili sestoricu aktivista Otpora. Da je cekanje na pravdu jos malo potrajalo, oni mozda ne bi ni videli hanski sud. Iako je hanski slucaj policijskog mucenja dvedesetogodisnjaka, uz vezivanje za noge i vesanje u tom polozaju, svojevremeno izazvao ogorcenje i gnusanje stanovnika Hana i demokratske javnosti, interesovanje za pocetak sudenja policajcima u krivicnom postupku svelo se na prisustvo roditelja. Inspektori su dosli u sud "pojacani" uniformisanim kolegama. Trajkovic je cak usao u verbalni sukob sa roditeljima Ace Radica, preteci da "prica nije zavrsena". Kod "kolega" nije se videla spremnost da reaguju zbog narusavanja javnog reda i mira, i to od strane okrivljenog u sudskoj cekaonici. Advokat Sava Grujicic otkazao je punomocje okrivljenima. Inspektor Markovic nije se pojavio na rocistu pravdajuci svoj izostanak zdravstvenim razlozima. Bivsi nacelnik Stojmenovic nije imao ideju koga bi angazovao za branioca. Uz to, sumnja zastupnika ostecenih da je predsednik veca Stoil Stankovic u prijateljskim odnosima sa okrivljenima i zahtev za njegovo izuzece - odbijeni su. Pre par meseci prekinuta je parnica za nadoknadu nematerijalne stete, koju su osteceni aktivisti Otpora pokrenuli preko Fonda za humanitarno pravo. Sud je obrazlozio da je potrebno sacekati ishod krivicnog postupka. U meduvremenu, desio se i dugo ocekivani disciplinski postupak protiv trojice policajaca. Vodili su ga oficiri iz policije Vranja. Pozvali su, prema proceduri, okrivljene i svedoke. Sa okrivljenima su pili kafu i prijateljski razgovarali, dok su svedoci, od pre pola godine zrtve torture, davali iskaz u stojecem polozaju, ulazeci u kancelariju jedan po jedan. Vladica Mircic, Davorin Popovic i Jugoslav Nikolic, trojica od sestorice mucenih otporasa kazu, opisujuci atmosferu na svedocenju, kako su im prilikom davanja iskaza policajci prijateljski savetovali da uzmu nesto da rade ili studiraju umesto sto uzaludno isteruju pravdu. U sva tri postupka pokazalo se da Trajkovic, Stojmenovic i Markovic ozbiljno misle kad se hvale u Hanu da uzivaju punu kolegijalnu zastitu "svojih sa posla". Videlo se i da prica o njihovoj suspenziji nije bila istinita. Svi rade tamo gde su radili, osim sto je Stojmenovic "malo pomeren u Vranje" za nacelnika saobracajne policije. Zivot, naravno, zna da bude surov a pravda spora, ali zasto toliko? Tek da se ne zaboravi - Markovic, Trajkovic i Stojmenovic su 8. septembra prosle godine, vracajuci se pijani sa proslave Dana oslobodenja Vladicinog Hana, presreli na izlazu iz zgrade SUP sestoricu otporasa koji su izlazili sa informativnog razgovora, vratili ih na sprat a zatim ih nekoliko sati sadisticki tukli. Vera Mircic, krunski svedok u ovom krivicnom postupku, vec je davala izjave koje su objavljivane u stampi. Ona je kriticnog dana prolazila preko hanskog nadvoznjaka sa zenom koja ce se takode pojaviti na sudu i videla kroz prozore batinanje. Najstravicnije je bilo vesanje za noge i udaranje palicom po genitalijama. U Vladicinom Hanu, tortura nad gradanima godinama je deo policijske prakse. Veliki broj privodenja podrazumevao je i krivicna dela zlostavljanja u sluzbi. Gradani Vladicinog Hana najcesce pominju imena nacelnika Stojmenovica i inspektora Gorana Markovica. Z. Rakic
Vinaracki Romi - zrtve rasizma i policijske brutalnosti ZNAS LI TI STA JE HITLER? Uobicajeni postupak privodenja osumnjicenih na informativni razgovor postao je u slucaju Roma iz sela Vinarce kod Leskovca rasisticko izivljavanje koje se, sto se policije tice, zavrsilo izdavanjem saopstenja. Povodom pisanja lista Danas o ovom slucaju (tekst slicne sadrzine objavio je i nas list), pod naslovom "Gori sam od Hitlera" i na insistiranje urednika TV Leskovac da i druga strana -u ovom slucaju policija, kaze svoju istinu, pojavilo se pomenuto saopstenje. - Lica koja se pominju u clanku po potrebi su pozivana na informativne razgovore u prostorije Sekretarijata i istovremeno je vrsen pretres njihovih stanova i ostalih prostorija u cilju pronalazenja predmeta krivicnih dela. Kod Bakic Trajceta pronaden je jedan pistolj marke "zbrojovka" kalibra 6,35 mm koji je drzao bez odobrenja, te mu je podneta prijava za prekrsaj iz Zakona o oruzju i municiji. Kod ostalih lica koja se pominju u clanku, a prema pisanju lista "Danas" maltretirana su i zlostavljana, nisu pronadeni predmeti krivicnih dela - tvrde u policiji. |
