Odbor

Štampano izdanje:

Izdavac: Odbor za ljudska prava - Leskovac; Glavni urednik: Bojan Toncic; Odgovorni urednik: Dobrosav Nesic

Kako je hapsio kapetan Vojne policije Milorad Marjanovic, donedavno prvi leskovacki demokrata

GOSPODINE KAPETANE, TUZBE SU VAM POCEPANE!

Milorad Marjanovic protivpravno je u vreme NATO intervencije u SRJ pritvorio Gorana Cekica iz Turekovca; Cekicev otac bio je na Kosovu, supruga bolesna od dijabetesa, majka sa desnom rukom u gipsu - dovoljno da Cekic bude uhapsen zbog "izbegavanja vojne sluzbe"; Resenje o odredivanju pritvora Cekicu je uruceno devet dana nakon donosenja, a vojni tuzilac pri Komandi Vojnog okruga u Nisu ukinuo ga je "zbog prestanka razloga zbog kojih je odreden" (razlozi nisu ni navedeni, pa nisu ni mogli da prestanu); Krivicni postupak protiv Cekica nije pokrenut, cime je dokazano da je nevin; Odbor za ljudska prava i kancelarija JUKOM podnece krivicne prijave protiv Marjanovica koji je za "doprinos otadzbini" unapreden u kapetana prve klase

Goran Cekic iz Turekovca kod Leskovca odbio je da ide u rat - nije mogao da ostavi porodicu nezbrinutu. Kada je 5. juna 1999. dobio mobilizacijski poziv, odazvao se i rekao da ne moze da napusti sina, suprugu i majku kojima je neophodan staratelj. Cekiceva supruga je tokom aprila i maja imala vise napada dijabetesa i, nakon lecenja u leskovackoj bolnici, pustena je kuci uz napomenu lekara da joj je, zbog nemogucnosti nabavke insulina u ratnim uslovima, neophodan nadzor, pratilac. Cekiceva majka je radeci na njivi polomila lakat i podlakticu, operisana je u leskovackoj bolnici i ruka joj je stavljena u gips. Svetislav Cekic, Goranov otac, mobilisan je u noci izmedu 23. i 24. marta i morao je, sa svojim kamionom, na Kosovo.

Goran Cekic nije otisao u rat, obratio se leskovackom Vojnom odseku, gde je punih sest dana ostao bez odgovora na pitanje sta je sa njegovim slucajem.

Obavesten je, 10. juna, da ce se slucaj ubrzo resiti. Istog dana policajci leskovackog SUP priveli su ga u komandu Vojne policije, ciji je staresina bio kapetan Milorad Marjanovic.

Kapetan Marjanovic je resenje o lisavanju Cekica slobode doneo 10. juna. Odbio je da razgovara sa njim i njegovom porodicom (u Vojnu policiju dolazili su Cekiceva supruga, majka, sin i ujak i arogantno su udaljeni).

Punih devet dana Cekic je bio u zatvoru bez resenja koje mu je, kako istice, uruceno tek pred polazak u Vojni istrazni zatvor u Nisu. U resenju kapetan Marjanovic konstatuje da postoji "osnovna sumnja da je Cekic ucinio krivicno delo neodazivanja pozivu i izbegavanja vojne sluzbe". Protivno zakonu u ovom resenju nisu posebno obrazlozeni osnovi za pritvor. Neistinito je navedeno vreme lisenja slobode Cekica - Cekic je uhapsen u 14. 30 sati 10. juna, a ne 18. 30, kako pise u resenju.

U Vojnom istraznom zatvoru u Nisu Cekic provodi jedan dan, nakon cega je osloboden; uruceno mu je resenje vojnog tuzioca kojim se pritvor ukida. U obrazlozenju tuzilac navodi da su razlozi za pritvor "prestali", kako bi pokrio postupak kapetana Marjanovica (ne navodi zbog cega su prestali - i ne moze, jer nisu ni postojali). Priznaje, medutim, da nije postojala osnovana sumnja, sto je jedan od osnovnih razloga da se odredi pritvor - to je dokazano time sto gotovo pune dve godine, od 3. marta 2001. godine, kada je donet Zakon o amnestiji, protiv Gorana Cekica nije pokrenut krivicni postupak.

Dodajemo ovome jos jednu pravnu konstataciju: Cekic je, dakle, protivpravno lisen slobode, a nije dao povoda za to, jer se javio na zborno mesto, kao i u Komandu Vojnog odseka Leskovac, kojoj je podneo zahtev za odlaganje sluzenja u Vojsci Jugoslavije. Na to je imao pravo po dva osnova: dva clana porodice bila su mu tesko bolesna, a drugi muski clan domacinstva vec je bio mobilisan, tako da bi njegovo odazivanje pozivu dovelo njegovu porodicu u izuzetno tezak polozaj.

Takode, kapetan Marjanovic nije obezbedio Cekicu strucnu pomoc za izjavljivanje zalbe, a resenje mu je urucio punih devet dana nakon lisavanja slobode.

Sluzba za pravnu pomoc Odbora za ljudska prava - Leskovac i Kancelarija Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u Leskovcu podnece povodom Cekicevog hapsenja krivicnu prijavu protiv kapetana prve klase Milorada Marjanovica zbog protivpravnog lisavanja slobode, falsifikovanja sluzbenih isprava, nesavesnog rada u sluzbi, unosenja neistinitog podatka u sluzbenu ispravu. Protiv drzave SRJ bice podneta tuzba za naknadu stete zbog vremena provedenog u protivpravnom pritvoru.

Odbor za ljudska prava - Leskovac



Posle "osmospratnice", "sesnaestospratnice", "Lepe Brene" Leskovac ima i jos jednu zgradu s nadimkom

"LOPOVKA" KRIJE TAJNU

Javna je tajna da su do takozvanih stanova solidarnosti najrede i najteze dolazili oni kojima su oni bili namenjeni. Zloupotreba je bilo na pretek, ali je i do podataka vrlo tesko doci. Prava coveka istrazuju ko je i kako je dosao do stanova u beloj zgradi na Masarikovom trgu, sagradene na mestu nekadasnje uprave preduzeca "Graditelj". Od zvanicnika na cija smo vrata zakucali culi smo uglavnom komentare da "to jos nije za javnost". Ovo je pocetak naseg istrazivanja, ocekujemo pomoc stanara ove zgrade i lokalnih vlasti, kako bismo otklonili sumnje u zloupotrebe sluzbenog polozaja, ili ih potvrdili.

Pri leskovackoj opstini postojale su Komisija za dodelu stanova kojima raspolaze opstina i Komisija za dodelu stanova solidarnosti (odnosno od jula 2000. godine Upravni odbor Fonda za solidarnu stambenu izgradnju). Rad ove druge komisije bio je nesto jasniji - raspisivan je konkurs i stanovi su dodeljivani preduzecima koja su bila u stanju da kao ucesce uplate 30 odsto od gradevinske vrednosti stana. Naravno, preduzeca uglavnom nisu imala sredstva za ucesce, pa su stanove uzimali oni koji su imali para (zna se ko je u prethodnom rezimu imao para), pod uslovima kreditiranja koje ni jedna banka ne bi dala.

Izvor manipulacija i zloupotreba bila je Komisija za dodelu stanova kojima raspolaze opstina. Ona je izmisljena sa tom namerom - lokalni funckioneri su se sastajali i bukvalno izmedu sebe delili kome je sta potrebno. Kriterijumi za dodelu stanova kojima raspolaze opstina bili su toliko "rastegljivi" da je u njih mogao da se ugura svako - samo ukoliko su se lokalni mocnici nameracili da to ucine.

Poznato je da su na "lopovku", zgradu na Masarikovom trgu, lokalni mocnici bacili udicu cim je pocela njena izgradnja. Iz Fonda solidarnosti "Dom" je u ovoj zgradi kupio devet stanova: dva od po 103,8 metara kvadratnih, jedan od 104,5 kvadrata i sest stanova od 37,8 do 61,4 kvadrata, Interesantna su ona tri stana sa vise od sto kvadrata. Rec je o superluksuznim, trosobnim stanovima, o kojima prosecan Leskovcanin moze samo da sanja.

Jedan od ovih stanova dodeljen je Javnom komunalnom preduzecu "Toplana", a dobio ga je bivsi direktor, tadasnji predsednik Izvrsnog odbora Skupstine opstine Leskovac Budimir Stoiljkovic.

Kako smo saznali iz nasih izvora, sindikat ovog preduzeca dodelio je stan svome direktoru jer, jednostavno, niko drugi nije imao toliko para da plati 30 odsto ucesca za ovako luksuzan stan. No, ni Stoiljkovic nije ostao duzan svojim radnicima, zauzvrat im je ponudio svoj stari dvosoban stan u lamelama (Ilije Strele) - primereno njihovom skromnom standardu. Da li ce na ovome ostati - tek ce se videti; novo rukovodstvu u "Toplani" ovu "svojinsku transakciju" nije sa odusevljenjem prihvatilo.

Vlasnik luksuznog stana postao je i bivsi funkcioner JUL i direktor Elektrodistribucije Milorad Vasiljkovic. Sta je cuveni Vasko uradio? Dao je svoj stan od 52 kvadrata u ulici Kralja Petra, platio 30 procenata od ostatka na ime ucesca (17,26 kvadrata), a preostala 34,54 kvadrata otkupio za 67 hiljada 513 dinara.

Za divno cudo, treci trosobni luksuzni stan ostao je nerasporeden - verovatno lokalni mocnici nisu uspeli da se dogovore ko ce ga prigrabiti (sto bi moglo biti veliko iskusenje i za novu vlast). Nerasporedena su ostala i tri manja stana.

Zasto su iz sredstava za solidarnu stambenu izgradnju (da podsetimo, svako celog svog radnog veka izdvaja 1,3 posto od bruto licnog dohotka za ovu namenu) kupovani ovakvi superluskuzni stanovi drugo je, ali pravo pitanje.

Krajem februara lokalne vlasti u Leskovcu formirale su komisiju ciji je zadatak da ispita sta se sve desavalo sa stanovima, kako su i kome deljeni, da li je bilo zloupotreba. Komisiji se, i pored velikog interesovanja javnosti, za sada nije oglasila pa se stice utisak da ne znaju da urade stvari kako treba, ili nesto kriju. Do nekih rezultata se doslo ali ce oni biti dostupni javnosti tek kada se nadu na dnevnom redu gradske vlade. Tada ce, verujemo, biti otklonjene sve sumnje, jer su neki stanari ove zgrade dosli posteno do svojih stanova. Dotle - strpljenja, ako ga neko jos ima.

D. J.



Na licu mesta: "Lopovka", jedna prica

RAPSODIJA U BELOM

Bela zgrada na Masarikovom trgu ima posebni parking ispred uvucenog ulaza. Predviden je za automobile stanara, pretezno vise srednje klase. Ni jedno rusko vozilo nismo videli. Nema ni polovnih.

Zgrada bez grafita: "Lopovka"

Dvoriste je uredno kao i ulaz prekriven belim resetkama. Pored ulaza - interfon, nenajavljeni ne mogu da udu. Za svaki stan - dugme, a pored dugmeta poznata prezimena.

Onaj kome uspe da se probije do stepenista moze sa obe strane ulaza da vidi postanske sanducice - ukupno 24, ali svega devet imena. Kazu da su neki stanovi jos u gradnji spajani po narudzbini u jedan. Stepeniste nije kao u ostalim zgradama. Sve je cisto i oplemenjeno raznim biljnim vrstama. Stanari koje srecete na hodnicima i stepenistu mahom su mladi ljudi.

Mogu se videti i standardno postavljena vrata, mada su neka u meduvremenu ocigledno zamenjena uz ugradnju sigurnijih brava. Na vecini vrata su blistave metalne plocice sa imenima stanara. Ima i par sistema za video-nadzor. I komsije su po svemu sudeci dobre i korektne. Nema ni jednog grafita na fasadi ni u okolini.

Kombinovanjem podataka koje smo dobili iz vise izvora - a zvanicno ih je nemoguce dobiti - dosli smo do spiska stanara zgrade na Masarikovom trgu. Pouzdano znamo da je medu stanarima i bivsi predsednik Izvrsnog odbora SO Leskovac Budimir Stojiljkovic, ali njegovog imena nema na spiskovima do kojih smo dosli. Nema, takode, ni imena Milorada Vasiljkovica, koji poseduje stan u ovoj zgradi.

Vlasnik Zoran Mladenovic poseduje stan od 90,54 kvadrata, Olgica Azapovic (46,83), GUMAPROMET (79,94), OPTIKA CAJS (90,02), Suncica i Zoran Doncic (46,83), Aleksandar Stevcic (74,94), Jovan Petkovic (137,37), Tomislav Trajkovic (77,38), Slavoljub Stojanovic (88,12), Sinisa Stevcic (48,34), Slavisa Mladenovic (77,91), INZENJERING PROM (93,37), Zoran Markovic (46,57), Miodrag Kocic (75,82), Milica Ljubenovic (88,36), WBL GENDER (47,68), Ljiljana i Dragan Dzunic (76,65), Ana Veljkovic (88,46), Ljiljana Stevcic (48,20), Ljiljana i Sinisa Stevcic (76,93), Desanka Dokic (89,77), Ljiljana Janackovic (47,18), Cvetko Milosevic (76,93).

M. D.



Vlada Srbije 5. aprila uvela privremene mere u Lebanu

KRIZNI STAB POSTAO PRIVREMENO VECE

Odlukom Vlade Srbije od 5. aprila u Lebanu su na snazi privremene mere u radu Skupstine opstine. Za devetoclano Opstinsko privremeno vece imenovani su ljudi iz kriznog staba DOS i oni ce upravljati opstinom do raspisivanja vanrednih lokalnih izbora. Pet clanova Veca su iz DS, jedan je vanstranacka licnost, a trojica iz ostalih stranaka DOS.

Odluka o uvodenju privremenih mera u Lebanu doneta je bezmalo mesec dana nakon sukoba pristalica Jugoslovenske levice koja je nakon izbora 24. septembra samostalno formirala vlast i Kriznog staba DOS.

L. B.



Jablanicki okrug dobio novog nacelnika

MILICEVIC NEOCEKIVANO RESENJE

Postavljane Milorada Milicevica, predsednika Opstinskog odbora Demokratske alternative, za novog nacelnika Jablanickog okruga, iznenadilo je i dobre poznavaoce politickih prilika u gradu. Najozbiljnije kandidate za ovu funkciju dale su dve najjace partije DOS - DS i DSS. Kandidat DS bio je bivsi poverenik ove stranke Milorad Cvetkovic, a kandidat DSS predsednik Regionalnog odbora Petar Cvetkovic, koji je smatran favoritom. Nedavno je, medutim, doslo do ozbiljnog verbalnog sukoba izmedu Cvetkovica i lidera Demokratske alternative, a razultat je Milicevicevo imenovanje.

Milorad Milicevic (1953), radio je kao profesor u Metalskom skolskom centru i Gimnaziji, a sada se bavi privatnim biznisom. Radi se o coveku cije je ime u politici do skora bilo nepoznato i isplivalo je tek sa njegovim imenovanjem za predsednika opstinskog odbora DA.

Ovim se potvrduju spekulacije da je Petra Cvetkovica iz trke za mesto nacelnika izbacio sukob sa Nebojsom Covicem, odnosno da je Covic dobro iskoristio svoj boravak na jugu Srbije da ucvrsti stranacku infrastrukturu.

D. J.

Zlocini i hapsenje Slobodana Milosevica

OD KOSOVA POLJA, PREKO CZ - DO HAGA

Slobodan Milosevic uhapsen je 1. aprila i odreden mu je pritvor zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio polozaj, prekoracio svoja ovlascenja, te da se udruzivao radi vrsenja krivicnih dela. Ono sto mu se stavlja na teret deluje benigno u odnosu na sve sto je u poslednjih deset godina uradio Srbima i narodima koji ih okruzuje. Bilans Miloseviceve vladavine su stotine hiljada mrtvih, ranjenih, bolesnih, raseljenih, osiromasenih . . .

Stoga su logicna ocekivanja da ce nekadasnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije naci u Hagu i odgovarati pred Medunarodnim tribunalom za ratne zlocine na prostoru bivse SFRJ. Polemika oko njegovog izrucenja Tribunalu se nastavlja, ali za one od kojih zavisi nasa buducnost dileme nema - Milosevic mora u Hag, a svaki dan koji SRJ koristi navodno za pisanje nekakvog zakona koji bi to omogucio kosta i kostace mnogo. Hag ili "korijenje", dakle - odaberimo sami. Od plebisticarne gazimestanske podrse Srba novom Vozdu i njegovim sumanutim namerama, Milosevic dolazi na usputnu stanicu ka Hagu, medu kriminalce.

Do sada se vecina gradana Srbije izjasnjavalo za "korijenje", a sada, po rezultatima ispitivanja javnog mnenja, raste raspolozenje da se Milosevic izruci. Ocena analiticara je da gradani Srbije zele da se izrucenjem Milosevica anulira njihova odgovornost za ratove. Ta odgovornost je, naravno, stepenovana, bas kao sto je njeno priznanje u skladu sa stepenovanjem elementarne moralnosti.

A njome, na zalost, ne mozemo da se pohvalimo. Na dvogodisnjicu pocetka NATO intervencije u SRJ pomenute su, ako sto je i red, nevine zrtve. Predsednik Kostunica pomenuo je, doduse, i "zlo koje smo drugima naneli". Ali ni reci o tom zlu, koliko je, ko ga je pocinio, imena i prezimena.

Leskovcani su itekako ucestvovali u njemu. Na Kosovu, aktivno ili pasivno. Rec je o ubistvima civilnog stanovnistva, silovanjima, unistavanju imovine i pljackama.

Niko o tome nije progovorio javno, niko nije priznao, niko nikog nije optuzio, prijavio. To je bestidno. Tako se ne ide u buducnost. Ucinilo se namah da su protesti rezervista u junu 1999. godine antiratni bunt, ali je obecanje da ce se dnevnice isplatiti, doduse u ratama, bilo dovoljno da obuzda gradanski gnev. Na zalost.

Jos nije kasno za suocavanje sa bliskom prosloscu. Prosle su dve godine, prekratko za zaborav.

B. T.



Politicka scena Leskovca

NASTAVLJENE STRANACKE RASPRAVE

Predsednik Vlade Srbije Zoran Dindic, ministar za nauku Dragan Domazet i ministar za kulturu Branislav Lecic posetili su 1. aprila Leskovac i razgovarali sa lokalnim rukovodstvom. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca Vlade Srbije otvorila je u Leskovcu regionalni centar (za Leskovac, Vranje i Prokuplje) i to nije bila prvoaprilska sala.

- Ovo je simbolicni pocetak koji treba da ispravi mnoge nepravde i ovome kraju da vrati nesto od industrijske snage koja je ovde 50 godina stagnirala - rekao je Dindic.

Naglaseno je da ce velika preduzeca morati da sacekaju, jer novca za sada za njih nema.

Posetu republickih funkcionera Leskovcu prokomentarisao je opstinski odbor Demokratske stranke u Leskovcu. Deo obecanja republicka Vlada pocela je da ostvaruje, Leskovac ce dobiti osam miliona maraka za kreditiranje projekta vezanih za mala i srednja preduzeca, konstatovale su demokrate. Medutim, OO DS nije zadovoljan nacinom na koji je Privredna komora organizovala boravak predsednika i ministara Vlade jer su selektivno pozvani direktori velikih drudtvenih preduzeca i to oni koji su bili bliski prethodnoj vlasti. Zbog toga se u javnosti stekao utisak da ce kredite dobiti isti ljudi koji su ih dobijali i u prethodnom rezimu.

Interesantno je da su dve "zaracene" strane u DS povodom ovog pitanja iznele u javnosti gotovo identicno misljenje. Na konferenciji za novinare Milorad Marjanovic, v.d. predsednika DS Leskovca, rekao je da je Privredna komora iskoristila prliku da promovise neke svoje ljude i da su glavnu rec na skupu vodili pripadnici leve opcije. No, Marjanovic se u isto vreme zalozio za to da uspesne privrednike, bez obzira na to kojoj strani pripadaju, treba podrzati i priznao je da je zbog takvog stava imao problema u DOS.

Ko ce biti skinut sa budzeta

Simptomaticno je da se premijer Dindic, prilikom ove posete Leskovcu, nije susreo sa leskovackim demokratama. Vest je, u novinarskim krugovima, odjeknula kao bomba. Zvanicnih objasnjenja ovakvog postupka, sem onog da je u Leskovcu boravio kao premijer, a ne predsednik stranke, nema, ali se moze naslutiti o cemu je rec: Dindic je leskovackim demokratama ostavio da sami resavaju svoje probleme. Na tome se, verovatno, nece zavrsiti - ipak ce poslednju rec o sukobu koji je u DS poslednjih dana eskalirao dati centrala stranke.

Mediji su, krajem marta i pocetkom aprila, veliku paznju posvetili predstojecoj sednici Skupstine opstine na kojoj se ocekivalo osvajanje budzeta opstine. Ono sto je karakterisalo budzet je predlog gradske Vlade da se skine sa budzeta takozvani razdeo 13 - koji obuhvata osam organizacija i udruzenja (oko 3,5 miliona dinara). Ovaj predlog izazvao je pravu buru, ali se sve zavrsilo na tome da je "razdelu 13" ipak odobreno jos tri meseca "zivitarenja" na budzetu. Ono sto je javnosti gotovo promaklo, ljude zaposlene u medijima dobro je uzdrmalo - malo je trebalo da na predlog odbornicke grupe SPS-JUL lokalna javna glasila budu skinuta s budzeta. Za sada sve je ostalo po starom, ali je medijima stavljeno do znanja da se moraju okrenuti trzistu.

Budzet je, na redovnom zasedanje SO Leskovac, usvojen kako je i predlozen. Odbornici su izglasali da se reprezentacija smanji za milion dinara i da se ta sredstva usmere u skolstvo, a predsednik gradske Vlade Aleksandar Tasic ovo je prokomentarisao vise kao "pokazivanje dobro volje" nego li stvarnu pomoc obrazovanju.

U medijima je odjeknulo da su Milorad Marjanovic i jedna grupa odbornika svojim glasovima vise puta otvoreno podrzali SPS i JUL, a suprotstavili se ostalim odbornicima koalicije DOS. Tako je sa dnevnog reda skinut predlog o postavljanju Bojana Krazica za vrsioca duznosti direktora Centra za socijalni rad, iako je prethodno usaglasen stav partija DOS po ovom pitanju i dobijena saglasnost nadleznog ministarstva.

Na isti nacin prosao je predlog o prosirenju delatnosti Direkcije za urbanizam i izgradnju - da Direkcija ubuduce samostalno vodi investicije, kao i da kupuje i prodaje nekretnine za sopstveni racun. Iako se deo odbornika DOS ovome ostro suprotstavio, tvrdeci da se na ovaj nacin apsolutno gubi kontrola nad preduzecem, uz podrsku odbornika SPS i JUL, predlog je prosao. Ovakvu odluku sekretar opstine Petar Cvetkovic ocenio je kao nerazumljivu i kontradiktornu i najavio da ce ovo pitanje ponovo biti pokrenuto pred gradskom vladom, kako bi ona dala predlog Skupstini za donosenje odluke koja ce biti "razumljiva i u skladu sa zakonom".

O deponiji "Zeljkovac" u Briselu

U meduvremenu, zivot u gradu je tekao svojim tokom, ne bez trzavica. Lokalne vlasti najavile su pocetak izgradnje deponije "Zeljkovac", tome su se ostro suprotstavili ekolozi tvrdeci da ekoloski kriterijumi u projektu nisu postovani. Da podsetimo, projekat "Zeljkovac" naci ce se maja na stolu donatorske konferencije u Briselu, ali je malo nade da ce "proci". Kako nezvanicno saznajemo, za tako sto nedostaje politicka podrska iz Beograda. Grdne glavobolje lokalnim vlastima zadali su mestani Dusanova visednevnom blokadom puta do deponije. Svoja prava traze i ulicni prodavci. Vlasti su, izgleda, resile da otkazu gostoprimstvo Kinezima, delegacija privrednika iz Kine nedavno je u opstini ne previse srdacno docekana (iako su nudili novac i sirovine, a ne trgovinu i "kineske pijace").

Stranacki zivot u gradu svodi se na hrpu saopstenja za javnost i stalne konferencije za novinare gde svako komentarise aktuelne dogadaje iz svog, stranackog ugla. Hapsenje Milosevica zdusno su podrzale sve stranke DOS-a, Leskovac je posetio Vuk Draskovic i, povodom svoje nove knjige, odrzao tribinu.

Sonja Petrovic



SMENJEN MARJANOVIC

Za poverenika postavljen prof. dr Dragoljub Zivkovic. Predsednistvo Demokratske stranke na predlog Izvrsnog odbora raspustilo je 19. aprila Opstinski odbor DS u Leskovcu zbog, kako nezvanicno saznajemo, "politicke krize nastale u stranci". Za poverenika DS imenovan je prof. dr Dragoljub Zivkovic, inace predsednik SO Leskovac, koji ce predloziti sastav Poverenistva. Na Izbornoj skupstini pocetkom marta za predsednika je izabran dr Miodrag Miladinovic. Pocetkom aprila Milorad Marjanovic, predvodnik druge struje, sazvao je sednicu Opstinskog odbora na kojoj je "smenjen" Mladinovic, a funkciju predsednika preuzeo je sam Marjanovic.

Pobedena strana, koju predvodi Marjanovic, priblizila se po nekim izvorima SPO.



Ko je predsednickog kandidata DOS polio bojom

KOSTUNICU "OBOJIO" ZDERAC CEVAPA?

Zamenik Opstinskog javnog tuzioca, Ljubisa Nikolic, podneo je optuzni predlog protiv Srdana Stojanovica zvanog Trle zbog sumnje da je izvrsio krivicno delo sprecavanja ili ometanja javnog skupa iz clana 76. Krivicnoh zakona Republike Srbije.

Stojanovic je, kako se kaze u optuznom predlogu. " . . . 18. 09. 2000. godine oko 20 casova bacio jaja, a zatim i crvenu farbu u pravcu predsednickog kandidata Vojislava Kostunice. Kesa je pala na glavu svedoka Milorada Mitica . . .".

Zamenik tuzioca se zali da istraga tapka u mestu jer je, kako navodi, SUP Leskovac prijavu prosledio Tuzilastvu tek 22. marta. Istraga nije nasla za shodno da kriticnog dana prikupi dokaze u obliku zaprljanih delova odece, kese sa bojom kao ni izjave svedoka i ostecenih medu kojima je i sam predsednicki kandidat.

- Mi smo organ krivicnog gonjenja. Onako kako zavedemo predmet, tako ga i radimo. Posao otkrivanja i istraznog obradivanja predmeta rade SUP ili inspekcijski organi, a oni su u ovom slucaju kasno i nekompletno reagovali - objasnjava u razgovoru za Prava coveka zamenik tuzioca Ljubisa Nikolic.

Kesa sa crvenom bojom bacena je 18. septembra sa treceg sprata "osmospratnice" pored Veternice, na binu sa koje se velikom broju gradana obratio predsednicki kandidat DOS Vojislav Kostunica.

Snimak bacanja farbe precizno je zabelezen kamerom TV Leskovac, ciji je direktor bio Aleksandar Davinic, leskovacki dopisnik Politike Ekspres. Ruzica Stefanovic, novinarka TV Leskovac, u udarnoj vecernjoj informativnoj emisiji propratila je snimak bacanja boje na Vojislava Kostunicu konstatacijom da je ovakav postupak "odgovor gradana Leskovca na izdajnicku politiku . . ."

Dva dana kasnije Demokratska stranka u Leskovcu odrzala je konferenciju za novinare na kojoj je poslanicki kandidat Milorad Marjanovic saopstio da su aktivisti ove stranke videli ljude iz obezbedenja lokalnog SPS kako zurno odlaze u zgradu Okruga zamazani po rukama crvenom bojom.

U meduvremenu se nije pojavio ni jedan dokaz potreban Tuzilastvu da kompletira optuzni predlog.

Srdan Stojanovic Trle zapazen je pre dve godine kao sampion Rostiljijade u brzom jedenju cevapcica. Zatim se, kao clan obezbedenja Opstinskog odbora SPS, procuo posle fizickog napada na Ratomira Nikolica, aktiviste DS, tokom jednog mitinga Saveza za promene. Ostaje, medutim, nerazjasnjeno ko je Stojanovicu nalozio da u ime gradana Leskovca "odgovori na izdajnicku politiku" tadasnjeg kandidata, a danasnjeg predsednika SRJ.

Z. R.



Dr Veselin Petrovic po okoncanju disciplinskog postupka

VRHUNAC SAMOVOLJE

Saopstenje za javnost koje je Opstinsko javno tuzilastvo izdalo povodom stavljanja zahteva za sprovodenje protiv primarijusa dr Veselina Petrovica, doskorasnjeg direktora leskovackog Zavoda za zastitu zdravlja, zbog sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj, dr Petrovic nije zeleo da komentarise dok je postupak trajao. On je rekao da "pravosudni organi treba da rade svoj posao u cilju dokazivanja istine" i dodao da nije bilo nikakvog dogovora, ni ugovora sa carinarnicom u Presevu, odnosno da je koriscenje laboratorije Zavoda za zastitu zdravlja u Leskovcu nastavljeno i posle njegove smene.

- Kao odgovoran covek zeleo bih da kazem da se u mom slucaju ne radi o krsenju ljudskih prava od strane drzave, niti revansizmu aktuelne vlasti, vec strahovitim zloupotrebama grupice ljudi iz Zavoda.

Tok disciplinskog postupka koji je pokrenut protiv njega, dr Petrovic nazvao je vrhuncem samovolje i zloupotrebe sluzbenog polozaja.

- Postupak je pokrenut 15. februara. Izvestaj komisije zavrsen je dvanaest dana kasnije. Osporeno mi je koriscene dokumentacije Zavoda, radi pripreme odbrane zbog cega sam angazovao advokata kome uz osporavanje ovlascenja, takode nije dostavljena trazena dokumentacija. Nisu pozvani ni svedoci odbrane.

Ishod ovog postupka je izricanje mere dr Petrovicu o prestanku radnog odnosa. Za Prava coveka bivsi direktor Zavoda za zastitu zdravlja dao je svoje videnje svega sto se dogodilo.

- Miomir Mitrovic je u meduvremenu unapreden u nacelnika Sektora za opste, ekonomsko-finansijske i tehnicke poslove. Ujedno je dobio ovlascenje za vodenje disciplinskog postupka i izricanja mere. Za to radno mesto je ranije predvidena visoka skolska sprema, a on nema odgovarajuci stepen obrazovanja. O terminu izmene u sistematizaciji radnih mesta, odgovor nije mogao da mi da ni pomocnik direktora Zivko Zlatanovic, zaduzen za pravnu regulativu. Zbog bahatog ponasanja Mitrovica na ponovnom saslusanju, trazeno je njegovo izuzece. U nameri da po svaku cenu izvrsi zadatak v. d. direktora Miroslave Dimitrijevic, nastavio je sa svojim prljavim poslom, ocenjuje dr Petrovic.

On je po savetu svog branioca napustio disciplinski postupak sa obrazlozenjem da ni jedan argument iz njegove pisane odbrane nije uvazen kao ni izjave svedoka. Mitrovic je dodao optuzbe za koje se na pocetku postupka nije znalo i zatim Petrovicu 9. aprila izrekao meru prestanka radnog odnosa.

- Sve se to dogada, meni, coveku koji je na polju zdravstva umnogome zaduzio ovaj kraj i ljude. Radio sam godinama na odgovornim mestima i funkcijama, gradio zdravstvene ustanove, osnivao sluzbe, radio na njihovom usavrsavanju, ujedno sam i nosilac najveceg priznanja u zdravstvu Srbije, nagrade dr Dragisa Misovic za izuzetan doprinos razvoju i organizaciji primarne zdravstvene zastite u Republici Srbiji, sumira epilog svoje price dr Veselin Petrovic i najavljuje da ce se zaliti.

M. D.

Policajac Ivan Cvetkovic tvrdi da nije zeleo da tuce i ubija gradane koji su se suprotstavili bivsem rezimu

STARESINA JE REKAO: PUCACU U SVAKOG KO ODBIJE DA PUCA U NAROD

Policajac Ivan Cvetkovic je krajem septembra 1999. upucen sa leskovackom specijalnom jedinicom u Beograd, gde su bile u toku demonstracija Saveza za promene.

- Okupio nas je komandir Nenad Stojkovic i rekao da ukoliko dode do intervencije protiv naroda, mi moramo izvrsiti naredenja, dok ce u policajca koji odbije da intervenise on sam pucati. Nisam znao sta da radim, poceo sam da razmisljam da napustim policiju. Nakon formiranja DOS ocekivali su se veliki mitinzi, a ja nisam hteo da intervenisem protiv naroda i stavim se na stranu vlasti - kaze Cvetkovic u razgovoru za nas list.

Bez znanja staresine Ivan Cvetkovic je uzeo pasos i otisao u Budimpestu. Austrijsku granicu je presao "na crno", javio se policiji i trazio politicki azil. Austrijske su ga vlasti, medutim, deportovale u Madarsku, odakle se vratio kuci. Za to vreme je koristio godisnji odmor, ali je SUP Leskovac dobio podatke o njegovom deportovanju.

- Komandir Milivoje Stoiljkovic me je ispitivao, ja sam slagao da sam tamo narusavao javno red i mir i da su me zbog toga deportovali, nisam rekao da sam trazio politicki azil. Posto nisam uspeo u inostranstvu plasio sam se da cu ostati bez posla jer ne bih imao od cega da zivim - kaze Cvetkovic

Disciplinski sud je Cvetkovica suspendovao "zbog krsenja ugleda policije", odlaska iz zemlje bez znanja pretpostavljenh. Nakon toga, vracaju ga na posao, na radno mesto "mazac, perac, gumar":

- To je bilo olaksanje za mene jer nisu mogli da me nateraju da bijem narod. Posle radnog vremena redovno sam isao na mitinge opozicije. U leskovackom SUP nikada se vise nisu spremali nego pred ove izbore. Zoran Mladenovic je SPS dao mercedes, koji je nakon izbora vracen MUP. Mene su prebacili na fotokopirni aparat i bio sam vrlo zadovoljan.

Ivan Cvetkovic je bio policajac vise od 12 godina - u Leskovcu i Vucju. Njegova prica pocinje jos sa uvodenjem visestranackog sistema u bivsoj Jugoslaviji. Prilikom formiranja SPS staresine su ubedivale policajce da se uclane u ovu partiju. Prvi visestranacki izbori Ivana su zatekli na Kosovu - glasalo se u zapecacenoj koverti, ali su staresine znale da je on glasao za SPO. Od tada biva proglasen za "neprijatelja policije i naroda, izdajnika, stranog placenika". Ivan prica da je na lokalnim izborima 1996. godine, policija ucestvovala na izbornim kradama.

Zbog svog suprostavljanja Ivan je bio obelezen. Medu prvima je u sastavu specijalnih jedinica bio angazovan u kosovskom ratu, da bi se otuda vratio rastrojen, sa psihickim traumama i problemima.

Ono sto Ivana najvise boli ipak je to sto se 5. oktobra u policiji nije ni dogodio.

- Svih ovih godina bilo mi je veoma tesko - ljudi, gradani, gledali su me popreko zato sto sam policajac, s druge strane u SUP sam bio maltretiran i sikaniran.

Obratio sam se lokalnom rukovodstvu i rekli su mi da moram da se strpim i sacekam promene u SUP. Tamo sve funkcionise po starom. Od 5. oktobra 2000. u leskovackom SUP zaposljeno je pedesetak novih radnika, ali jos rade isti ljudi, oni koji su tukli narod i dalje su policajci. Julovske veze i dalje funkcionisu, zloupotrebljavaju se automobili, mobilni telefoni, kao da se 5. oktobar nije ni desio - rezignirano kaze Ivan.

Nacelnik leskovackog SUP Zoran Mladenovic zaposlio je sina kao sefa kriminalisticke tehnike, u Beogradu polaze neke ispite i svakog ponedeljka sluzbenim autom vozi se do Beograda, a u petak vraca u Leskovac. Koristi i mobilni telefon svoga oca i na to niko ne reaguje - rezigniran je Cvetkovic.

IZVRSAVAO OBAVEZE, NIJE ISKORISTIO PRAVA

Disciplinski sud MUP Srbije doneo je 27. jula 2000. godine presudu kojom se Ivan Cvetkovic oglasava krivim zbog toga sto je odbio izvrsenje naredenja, ponasao se na nacin koji je stetio ugledu sluzbe i ucinio teze povrede radne obaveze i duznosti, te se zbog toga rasporeduje na radno mesto u trajanju od 18 meseci sa nizom strucnom spremom.

"Disciplinski sud je ocenio sve otezavajuce i olaksavajuce okolnosti od uticaja na krivicu radnika. Stoji cinjenica da je rec o iskusnom radniku koji je do sada izvrsavao sve postavljene zadatke, da se po zavrsetku rata nalazio u losem psihickom stanju, da do sada nije disciplinski kaznjavan, ali i cinjenica da je isti morao znati da se ponasa u skladu sa propisima i pravilima o nacinu vrsenja poslova u MUP", navodi se u obrazlozenju presude.

Cvetkovic se nije zalio, pa je u skladu sa Odlukom doneto resenje o rasporedivanju, na koje imenovani nije podneo zalbu. Njegovo pravo je bilo da nakon nastupanja pravosnaznosti u roku od 15 dana, pokrene radni spor, sto Ivan Cvetkovic nije ucinio, odgovor je leskovackog SUP povodom ovog slucaja.

Ivan Cvetkovic istice da je vise puta trazio pravnu pomoc u SUP, ali da je uvek bio grubo odbijen. Podneo je zahtev za obnovu disciplinskog postupka. Odlucio je da se prikljuci Nezavisnom sindikatu policije, a od 26. marta nalazi se u "belom" strajku - dolazi na posao ali ne radi. Dobio je upozorenje da ce zbog ovakvog ponasanja ostati bez plate i toplog obroka. A on bi zeleo samo jedno - da ponovo bude policajac. Jer, ako su ga se setili onda kada je trebalo da ide u rat na Kosovu, nada se da ce ga se setiti i sada - policijski posao voli, za to se skolovao i godinama ga uspesno obavljao, sto mogu da potvrde svi koji Ivana znaju.

Sonja Petrovic

Sporost leskovackog pravosuda, ili namerno odugovlacenje postupaka

KOGA STITE ISTRAZNI ORGANI

Pravna sluzba Odbora za ljudska prava podseca na krivicne prijave koje je podnela.

Podneta je krivicna prijava opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu protiv policajca SUP Leskovac Novice Lazarevica zbog krivicnog dela narusavanja nepovredivosti stana iz clana 68. Krivicnog zakona Republike Srbije, jer je provalio - upao u stan ostecenog Stankovica Bratislava - Buce iz Leskovca. Po prijavi je Opstinsko javno tuzilastvo stavilo zahtev za sprovodenje istraznih radnji, a istrazni sudija protiv Lazarevica sprovodi krivicni postupak KI. br. 462/2000. Rec je, u stvari, o istraznim radnjama i u tom postupku su saslusani osteceni Bratislav i njegova supruga kao svedok. Prijava je podneta 13. 09. 2000. godine.

PUKOVNIKU IMA KO DA PISE

Odbor za ljudska prava obavestava javnost Jablanickog okruga da je podneo dve krivicne prijave protiv nacelnika SUP Leskovac Zorana Mladenovica Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog krivicnog dela zloupotreba sluzbenog polozaja iz cl. 242 st. 1. KZRS. Od momenta podnosenja krivicnih prijava, dana 10. 10. 2000., pa do danasnjeg dana, skoro sest meseci, Opstinsko javno tuzilastvo po prijavama nije preduzelo nikakve radnje.

Zbog nepostupanja Opstinskog javnog tuzilastva po podnetim prijavama izrazavamo oprevdanu sumnju da ostaci starog rezima nastoje da zastite nacelnika, kao jednog od stubova tog rezima.

Odbor za ljudska prava - Leskovac

Dana 14. jula 2000. godine podneli smo krivicnu prijavu Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu protiv policajca SUP Leskovac sa sluzbenim brojem 381091 zbog krivicnog dela zlostava u sluzbi, zato sto je ostecenog Stankovic Bratislava Bucu, clana Narodnog parlamenta tukao dok je bio lisicama vezan za klupu u hodniku leskovacke policije. Prijavu je Tuzilastvo odbacilo aktom Kt. br. 623/2000 od 30. avgusta 2000. godine, ali smo podneli optuzni predlog u ime ostecenog kao supsidijarnog tuzioca koji je kod Opstinskog suda u Leskovcu zaveden pod K. br. 718/2000. Po tom optuznom predlogu, koliko smo informisani, nije uradeno nista.

Podneta je krivicna prijava protiv nacelnika SUP Leskovac pukovnika Zorana Mladenovica Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog krivicnog dela zloupotreba sluzbenog polozaja iz clana 242. KZRS, sto je u toku kampanje protiv nevladinih organizacija prosle godine doneo resenje kojim se Odbor za ljudska prava brise iz registra drustvenih organizacija i udruzenja gradana iz izmisljenih razloga koji nemaju oslonac u zakonu. Po prijavi nista nije uradeno od jeseni prosle godine.

Podneta je krivicna prijava protiv nacelnika SUP Leskovac Zorana Mladenovica Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog krivicnog dela zloupotreba sluzbenog polozaja, iz clana 242. KZRS, jer je u vreme nestasice hleba naredio policiji da onemoguci aktiviste Odbora za ljudska prava u Leskovcu da gradanima podele besplatno 500 vekni hleba. Po prijavi nista nije radeno jos od jeseni prosle godine.

Podneli smo privatnu tuzbu za ostecenu ucenicu leskovacke gimnazije Miletic Draganu iz Leskovca, protiv profesora Masinske skole u Leskovcu Stevanovic Zorana iz Vinarca zbog krivicnog dela uvrede iz clana 93. KZRS, jer je ovu ucenicu u vreme ucenickih protesta zbog izborne krade osamario i skoro oborio na pod hodnika skole. Po tuzbi se vodi krivicni postupak pred Opstinskim sudom u Leskovcu pod K br. 906/2000 gde je pretres okoncan i ocekuje se donosenje osudujuce presude.

U ime i za racun Mihajlovic Dragana iz Leskovca koga su policajci SUP Leskovac prebili u zgradi policije nanevsi mu lake telesne povrede po celom telu podneli smo Opstinskom sudu u Leskovcu privatnu tuzbu protiv policajca SUP Leskovac Zdravkovic Sase zbog krivicnog dela laka telesna povreda, po kojoj sud ne postupa, pa nemamo broj predmeta.

Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu podneli smo krivicnu prijavu protiv NN policajaca SUP Leskovac zbog krivicnog dela zlostava u sluzbi iz clana 66. KZRS, sto su zlostavljali i pretukli Mihajlovic Dragana iz Leskovca dok je bio vezan za klupu u hodniku policijske zgrade. Po predmetu Tuzilastvo ne postupa, pa nemamo broj predmeta.

Krivicna prijava podneta je protiv Zorana Vukasinovica, aktuelnog sekretara SO Leskovac, predsednika Drzavne komisije za utvrdivanje ratne stete, i drugih lica clanova te komisije, Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog kr. dela zloupotreba sluzbenog polozaja iz clana 242 KZRS. Rec je o prijavi podnetoj u ime gradana sela Gornje Polje cije su kuce ostecene prilikom raketiranja mosta na Juznoj Moravi, a steta nije adekvatno utvrdena i gradani nisu obesteceni.



G-17 plus sondirala javno mnjenje - Romi protestvovali

KO PRLJA GRAD?

Poslednjeg dana marta, Predsednistvo Drustva "Rom" iz Leskovca objavilo je u listu "Nasa rec" saopstenje u kojem istice svoju iritiranost konstatacijom kancelarije G 17 u Leskovcu, na osnovu ispitivanja javnog mnjenja da "40 odsto Leskovcana smatra kako bi grad bio cistiji i lepsi ukoliko u njemu ne bi bilo Roma".

Romska zajednica zaprepascena je cinjenicom da je G 17 svoju anketu tako koncipirala da istakne negativan uticaj Roma na cistocu i lepotu grada bez ispitivanja uticaja ostalih socijalnih slojeva gradana Leskovca. Romi Leskovca su zabrinuti da navedena konstatacija koristi potrebama interesnih grupa poput "skinhedsa", da mozda ima dublju politicku pozadinu i moguce dalekosezne posledice - kaze se u saopstenju Predsednistva Drustva "Rom".

NEMA REAKCIJA

Kao sto smo vec izvestavali, policajci SUP Leskovac priveli su nekoliko Roma tokom traganja za neprijavljenim naoruzanjem, a zatim ih u zgradi policije nekoliko dana i noci bezdusno tukli, ne dajuci im vodu i hranu. Ucinak je bio "mrsav" - jedan pistolj "zbrojovka" kalibra 6,35 koji je pripadao ocu Trajceta Bakica, jednog od zlostavljanih. Za pistolj Bakic nije imao dozvolu na svoje ime jer je cekao da posle oceve smrti resi ostavinski postupak.

Akcija legalizacije i oduzimanja neprijavljenog licnog naoruzanja jos uvek traje. Disciplinski postupak protiv policajaca je izostao kao i ostre politicke reakcije, koje su najavili narodni poslanici Jakov Stamenkovic i Miodrag Stamenkovic

Kancelarija G 17 plus reagovala je odmah, izrazavajuci "najdublje zaljenje ali i cudenje" zbog nesporazuma sa romskom zajednicom.

Na konferenciji za novinare, kad smo prezentovali rezultate istrazivanja, jasno smo osudili negativne reakcije gradana prema drugim nacijama i etnickim manjinama, kao i uverenje da su uticajem medija i aktuelne politike oni mogu menjati. Neki su mediji objavili istrazivanja bez naseg komentara. Drugi, kao TV Leskovac, prilog su emitovali uz nas komentar u kojem smo osudili pojave etnocentrizma, nacionalizma, sovinizma i rasizma - kaze se u saopstenju za javnost koje je potpisala Snezana Stojanovic-Plavsic, koordinator tima za ispitivanje javnog mnjenja G 17 plus u Leskovcu.

Ona takode istice da su izostale ocekivane reakcije ekstremnih grupa, politickih stranaka i pojedinaca, ali je sa velikim iznenadenjem i neprijatnoscu primljeno reagovanje onih cije nacionalne i licne interese je njen tim pokusao da zastiti.

Povodom ankete i pitanja - da li bi Leskovac bio lepsi i cistiji da u njemu nema Roma, reagovao je u okviru redovne konferencije za novinare i Drazen Ruzic, predsednik Opstinskog odbora Gradanskog saveza u Leskovcu i potpredsednik SO.

Pitanje jeste nesrecno i neprecizno formulisano i istrgnuto iz konteksta. Medutim, nisu krivi anketari niti mediji koji su preneli rezultate. Zabrinjava rezultat te ankete, ocenio je Ruzic i "u ime svih gradana" izvinio se romskoj zajednici u Leskovcu.



Odbor za ljudska prava nastavio podelu humanitarne pomoci

"EKOPAKS" I DALJE POMAZE LESKOVCANE

Vec najavljena humanitarna pomoc u higijeni, sa manjim zakasnjenjem stigla je u leskovacki Odbor za ljudska prava krajem marta. Aktivisti Odbora podelili su, i ovog puta po ranije sacinjenom spisku, 250 paketa sa higijenskim artiklima za isto toliko porodica u stanju socijalne potrebe, raseljenima sa Kosova i izbeglickim porodicama. Sva deca rodena 1998. i mlada dobila su bebi pakete, a zahvaljujuci saradnji sa Patronaznom sluzbom leskovackog Zdravstvenog centra bebi pakete dobio je veci broj dece nego do sada, ukupno 90.

I ovoga puta broj zainteresovanih bio je znatno veci od kolicine pristigle robe. Pakete smo distribuirali po starom spisku, nove korisnike nismo upisivali jer nismo dobili saglasnot donatora, te se svi prigovori i odnose na nemogucnost upisa i dobijanja paketa. Nakon brojnih poseta predstavnika donatora uspeli smo da dobijemo nacelnu saglasnost za evidentiranje novih korisnika, ali bez obecanja da ce se odmah i naci na spisku za distribuciju.

U meduvremenu uradili smo i popis izbeglica u svim kolektivnim centrima naseg regiona, koji ce od sada pomoc primati neposredno, tamo gde i zive.

Ovom prilikom zelimo da obavestimo nasu javnost i o saradnji Odbora sa jednom nevladinom organizacijom iz inostranstva, koja je veoma zainteresovana da sto skorije zapocne investiranje u infrastrukturu i finansijski razvoj grada i regiona, a veliki su izgledi da ce otvoriti i kancelariju u kojoj bi zaposlenje naslo i nekoliko nasih sugradana. Odbor za ljudska prava, kao njihov lokalni partner, pomaze im koliko je potrebno. Njihove ekipe su skoro svakodnevno na terenu u nasem regionu, kako bi na licu mesta videli potrebe i mogucnosti ulaganja.

Nakon brojnih administrativnih problema, humanitarna pomoc u lekovima nama prijateljske nevladine organizacije "Ekopaks" iz Vircburga (Nemacka) dosla je u Leskovac i urucena je leskovackom Zdravstvenom centru. Rec je o pomoci u lekovima vrednoj 2,5 hiljada dolara. Neposredno pred NATO intervenciju u Jugoslaviju i posle rata "Ekopaks" nam je poslao ukupno 25 tona humanitarne pomoci u hrani, lekovima i garderobi.

V. Karanfilovic



Nevladine organizacije u Leskovcu

"PRAZNA STOLICA" I DALJE PRAZNA

U SR Jugoslaviji, jos uvek su u upotrebi stari termini za oznacavanje dobrovoljnih i neprofitnih organizacija: drustvene organizacije, udruzenja gradana. Pod tim terminima ih poznaje i domace zakonodavstvo. Medutim, iako pojma nevladine organizacije nema u nasem zakonodavstvu, recnicima i leksikonima, on sve vise ulazi u upotrebu, i odomacuje se u svakodnevnoj komunikaciji. Jos uvek, kod vecine gradana, prisutno je njegovo neshvatanje i tumacenje NVO kao anti-vladinih organizacija, sto je uglavnom uslovljeno semantickom slicnoscu ovih pojmova.

U Leskovcu je do 5. oktobra prosle godine delovalo samo nekoliko nevladinih organizacija, ali su politicke promene pogodovale stvaranju novih koje traze svoje mesto i mogucnost da ostvare svoje zamisli. Neke od aktivnih organizacija treceg sektora su Narodni parlament, Edukacioni centar, Cesid, G17 plus, Centar za razvoj demokratije, Centar za nenasilno resavanje konflikata, Zelena akcija, Romski centar juzne Srbije, Autonomni centar samohranih roditelja, Gradska kuca - centar za razvojne promene, Centar za kreativno delovanje, Skolski parlament, Centar za razvoj sela i poljoprivrede, Zenski centar, Leskovacki ekoloski pokret, Centar za razvoj neprofitnog sektora juzne Srbije. O njihovim aktivnostima izvestavacemo u narednim brojevima.

Pocetkom marta leskovacke nevladine organizacije dostavile su Skupstini opstine Leskovac inicijativu da se u Izvrsnom odboru SO obezbedi prazna stolica za predstavnika nevladinog sektora. Drazen Ruzic, potpredsednik SO podrzao je u jednom od svojih javnih istupa ovu inicijativu isticuci da, ukoliko same organizacije treceg sektora ne mogu da se dogovore, njihove interese u gradskoj vladi zastupa predstavnik organizacije G17 plus. Odbor za ljudska prava je tim povodom reagovao saopstenjem u kojem protestuje zbog ove izjave i naglasava da je potpredsednik Ruzic clan leskovackog ogranka G17 plus.

"Prazna stolica" i dalje je prazna.

Milana Dordevic