Elektronsko izdanje:
|
Zlocini i hapsenje Slobodana Milosevica OD KOSOVA POLJA, PREKO CZ - DO HAGA Slobodan Milosevic uhapsen je 1. aprila i odreden mu je pritvor zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio polozaj, prekoracio svoja ovlascenja, te da se udruzivao radi vrsenja krivicnih dela. Ono sto mu se stavlja na teret deluje benigno u odnosu na sve sto je u poslednjih deset godina uradio Srbima i narodima koji ih okruzuje. Bilans Miloseviceve vladavine su stotine hiljada mrtvih, ranjenih, bolesnih, raseljenih, osiromasenih . . . Stoga su logicna ocekivanja da ce nekadasnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije naci u Hagu i odgovarati pred Medunarodnim tribunalom za ratne zlocine na prostoru bivse SFRJ. Polemika oko njegovog izrucenja Tribunalu se nastavlja, ali za one od kojih zavisi nasa buducnost dileme nema - Milosevic mora u Hag, a svaki dan koji SRJ koristi navodno za pisanje nekakvog zakona koji bi to omogucio kosta i kostace mnogo. Hag ili "korijenje", dakle - odaberimo sami. Od plebisticarne gazimestanske podrse Srba novom Vozdu i njegovim sumanutim namerama, Milosevic dolazi na usputnu stanicu ka Hagu, medu kriminalce. Do sada se vecina gradana Srbije izjasnjavalo za "korijenje", a sada, po rezultatima ispitivanja javnog mnenja, raste raspolozenje da se Milosevic izruci. Ocena analiticara je da gradani Srbije zele da se izrucenjem Milosevica anulira njihova odgovornost za ratove. Ta odgovornost je, naravno, stepenovana, bas kao sto je njeno priznanje u skladu sa stepenovanjem elementarne moralnosti. A njome, na zalost, ne mozemo da se pohvalimo. Na dvogodisnjicu pocetka NATO intervencije u SRJ pomenute su, ako sto je i red, nevine zrtve. Predsednik Kostunica pomenuo je, doduse, i "zlo koje smo drugima naneli". Ali ni reci o tom zlu, koliko je, ko ga je pocinio, imena i prezimena. Leskovcani su itekako ucestvovali u njemu. Na Kosovu, aktivno ili pasivno. Rec je o ubistvima civilnog stanovnistva, silovanjima, unistavanju imovine i pljackama. Niko o tome nije progovorio javno, niko nije priznao, niko nikog nije optuzio, prijavio. To je bestidno. Tako se ne ide u buducnost. Ucinilo se namah da su protesti rezervista u junu 1999. godine antiratni bunt, ali je obecanje da ce se dnevnice isplatiti, doduse u ratama, bilo dovoljno da obuzda gradanski gnev. Na zalost. Jos nije kasno za suocavanje sa bliskom prosloscu. Prosle su dve godine, prekratko za zaborav. B. T.
NASTAVLJENE STRANACKE RASPRAVE Predsednik Vlade Srbije Zoran Dindic, ministar za nauku Dragan Domazet i ministar za kulturu Branislav Lecic posetili su 1. aprila Leskovac i razgovarali sa lokalnim rukovodstvom. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeca Vlade Srbije otvorila je u Leskovcu regionalni centar (za Leskovac, Vranje i Prokuplje) i to nije bila prvoaprilska sala. - Ovo je simbolicni pocetak koji treba da ispravi mnoge nepravde i ovome kraju da vrati nesto od industrijske snage koja je ovde 50 godina stagnirala - rekao je Dindic. Naglaseno je da ce velika preduzeca morati da sacekaju, jer novca za sada za njih nema. Posetu republickih funkcionera Leskovcu prokomentarisao je opstinski odbor Demokratske stranke u Leskovcu. Deo obecanja republicka Vlada pocela je da ostvaruje, Leskovac ce dobiti osam miliona maraka za kreditiranje projekta vezanih za mala i srednja preduzeca, konstatovale su demokrate. Medutim, OO DS nije zadovoljan nacinom na koji je Privredna komora organizovala boravak predsednika i ministara Vlade jer su selektivno pozvani direktori velikih drudtvenih preduzeca i to oni koji su bili bliski prethodnoj vlasti. Zbog toga se u javnosti stekao utisak da ce kredite dobiti isti ljudi koji su ih dobijali i u prethodnom rezimu. Interesantno je da su dve "zaracene" strane u DS povodom ovog pitanja iznele u javnosti gotovo identicno misljenje. Na konferenciji za novinare Milorad Marjanovic, v.d. predsednika DS Leskovca, rekao je da je Privredna komora iskoristila prliku da promovise neke svoje ljude i da su glavnu rec na skupu vodili pripadnici leve opcije. No, Marjanovic se u isto vreme zalozio za to da uspesne privrednike, bez obzira na to kojoj strani pripadaju, treba podrzati i priznao je da je zbog takvog stava imao problema u DOS. Ko ce biti skinut sa budzeta Simptomaticno je da se premijer Dindic, prilikom ove posete Leskovcu, nije susreo sa leskovackim demokratama. Vest je, u novinarskim krugovima, odjeknula kao bomba. Zvanicnih objasnjenja ovakvog postupka, sem onog da je u Leskovcu boravio kao premijer, a ne predsednik stranke, nema, ali se moze naslutiti o cemu je rec: Dindic je leskovackim demokratama ostavio da sami resavaju svoje probleme. Na tome se, verovatno, nece zavrsiti - ipak ce poslednju rec o sukobu koji je u DS poslednjih dana eskalirao dati centrala stranke. Mediji su, krajem marta i pocetkom aprila, veliku paznju posvetili predstojecoj sednici Skupstine opstine na kojoj se ocekivalo osvajanje budzeta opstine. Ono sto je karakterisalo budzet je predlog gradske Vlade da se skine sa budzeta takozvani razdeo 13 - koji obuhvata osam organizacija i udruzenja (oko 3,5 miliona dinara). Ovaj predlog izazvao je pravu buru, ali se sve zavrsilo na tome da je "razdelu 13" ipak odobreno jos tri meseca "zivitarenja" na budzetu. Ono sto je javnosti gotovo promaklo, ljude zaposlene u medijima dobro je uzdrmalo - malo je trebalo da na predlog odbornicke grupe SPS-JUL lokalna javna glasila budu skinuta s budzeta. Za sada sve je ostalo po starom, ali je medijima stavljeno do znanja da se moraju okrenuti trzistu. Budzet je, na redovnom zasedanje SO Leskovac, usvojen kako je i predlozen. Odbornici su izglasali da se reprezentacija smanji za milion dinara i da se ta sredstva usmere u skolstvo, a predsednik gradske Vlade Aleksandar Tasic ovo je prokomentarisao vise kao "pokazivanje dobro volje" nego li stvarnu pomoc obrazovanju. U medijima je odjeknulo da su Milorad Marjanovic i jedna grupa odbornika svojim glasovima vise puta otvoreno podrzali SPS i JUL, a suprotstavili se ostalim odbornicima koalicije DOS. Tako je sa dnevnog reda skinut predlog o postavljanju Bojana Krazica za vrsioca duznosti direktora Centra za socijalni rad, iako je prethodno usaglasen stav partija DOS po ovom pitanju i dobijena saglasnost nadleznog ministarstva. Na isti nacin prosao je predlog o prosirenju delatnosti Direkcije za urbanizam i izgradnju - da Direkcija ubuduce samostalno vodi investicije, kao i da kupuje i prodaje nekretnine za sopstveni racun. Iako se deo odbornika DOS ovome ostro suprotstavio, tvrdeci da se na ovaj nacin apsolutno gubi kontrola nad preduzecem, uz podrsku odbornika SPS i JUL, predlog je prosao. Ovakvu odluku sekretar opstine Petar Cvetkovic ocenio je kao nerazumljivu i kontradiktornu i najavio da ce ovo pitanje ponovo biti pokrenuto pred gradskom vladom, kako bi ona dala predlog Skupstini za donosenje odluke koja ce biti "razumljiva i u skladu sa zakonom". O deponiji "Zeljkovac" u Briselu U meduvremenu, zivot u gradu je tekao svojim tokom, ne bez trzavica. Lokalne vlasti najavile su pocetak izgradnje deponije "Zeljkovac", tome su se ostro suprotstavili ekolozi tvrdeci da ekoloski kriterijumi u projektu nisu postovani. Da podsetimo, projekat "Zeljkovac" naci ce se maja na stolu donatorske konferencije u Briselu, ali je malo nade da ce "proci". Kako nezvanicno saznajemo, za tako sto nedostaje politicka podrska iz Beograda. Grdne glavobolje lokalnim vlastima zadali su mestani Dusanova visednevnom blokadom puta do deponije. Svoja prava traze i ulicni prodavci. Vlasti su, izgleda, resile da otkazu gostoprimstvo Kinezima, delegacija privrednika iz Kine nedavno je u opstini ne previse srdacno docekana (iako su nudili novac i sirovine, a ne trgovinu i "kineske pijace"). Stranacki zivot u gradu svodi se na hrpu saopstenja za javnost i stalne konferencije za novinare gde svako komentarise aktuelne dogadaje iz svog, stranackog ugla. Hapsenje Milosevica zdusno su podrzale sve stranke DOS-a, Leskovac je posetio Vuk Draskovic i, povodom svoje nove knjige, odrzao tribinu. Sonja Petrovic
Ko je predsednickog kandidata DOS polio bojom KOSTUNICU "OBOJIO" ZDERAC CEVAPA? Zamenik Opstinskog javnog tuzioca, Ljubisa Nikolic, podneo je optuzni predlog protiv Srdana Stojanovica zvanog Trle zbog sumnje da je izvrsio krivicno delo sprecavanja ili ometanja javnog skupa iz clana 76. Krivicnoh zakona Republike Srbije. Stojanovic je, kako se kaze u optuznom predlogu. " . . . 18. 09. 2000. godine oko 20 casova bacio jaja, a zatim i crvenu farbu u pravcu predsednickog kandidata Vojislava Kostunice. Kesa je pala na glavu svedoka Milorada Mitica . . .". Zamenik tuzioca se zali da istraga tapka u mestu jer je, kako navodi, SUP Leskovac prijavu prosledio Tuzilastvu tek 22. marta. Istraga nije nasla za shodno da kriticnog dana prikupi dokaze u obliku zaprljanih delova odece, kese sa bojom kao ni izjave svedoka i ostecenih medu kojima je i sam predsednicki kandidat. - Mi smo organ krivicnog gonjenja. Onako kako zavedemo predmet, tako ga i radimo. Posao otkrivanja i istraznog obradivanja predmeta rade SUP ili inspekcijski organi, a oni su u ovom slucaju kasno i nekompletno reagovali - objasnjava u razgovoru za Prava coveka zamenik tuzioca Ljubisa Nikolic. Kesa sa crvenom bojom bacena je 18. septembra sa treceg sprata "osmospratnice" pored Veternice, na binu sa koje se velikom broju gradana obratio predsednicki kandidat DOS Vojislav Kostunica. Snimak bacanja farbe precizno je zabelezen kamerom TV Leskovac, ciji je direktor bio Aleksandar Davinic, leskovacki dopisnik Politike Ekspres. Ruzica Stefanovic, novinarka TV Leskovac, u udarnoj vecernjoj informativnoj emisiji propratila je snimak bacanja boje na Vojislava Kostunicu konstatacijom da je ovakav postupak "odgovor gradana Leskovca na izdajnicku politiku . . ." Dva dana kasnije Demokratska stranka u Leskovcu odrzala je konferenciju za novinare na kojoj je poslanicki kandidat Milorad Marjanovic saopstio da su aktivisti ove stranke videli ljude iz obezbedenja lokalnog SPS kako zurno odlaze u zgradu Okruga zamazani po rukama crvenom bojom. U meduvremenu se nije pojavio ni jedan dokaz potreban Tuzilastvu da kompletira optuzni predlog. Srdan Stojanovic Trle zapazen je pre dve godine kao sampion Rostiljijade u brzom jedenju cevapcica. Zatim se, kao clan obezbedenja Opstinskog odbora SPS, procuo posle fizickog napada na Ratomira Nikolica, aktiviste DS, tokom jednog mitinga Saveza za promene. Ostaje, medutim, nerazjasnjeno ko je Stojanovicu nalozio da u ime gradana Leskovca "odgovori na izdajnicku politiku" tadasnjeg kandidata, a danasnjeg predsednika SRJ. Z. R.
Dr Veselin Petrovic po okoncanju disciplinskog postupka VRHUNAC SAMOVOLJE Saopstenje za javnost koje je Opstinsko javno tuzilastvo izdalo povodom stavljanja zahteva za sprovodenje protiv primarijusa dr Veselina Petrovica, doskorasnjeg direktora leskovackog Zavoda za zastitu zdravlja, zbog sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj, dr Petrovic nije zeleo da komentarise dok je postupak trajao. On je rekao da "pravosudni organi treba da rade svoj posao u cilju dokazivanja istine" i dodao da nije bilo nikakvog dogovora, ni ugovora sa carinarnicom u Presevu, odnosno da je koriscenje laboratorije Zavoda za zastitu zdravlja u Leskovcu nastavljeno i posle njegove smene. - Kao odgovoran covek zeleo bih da kazem da se u mom slucaju ne radi o krsenju ljudskih prava od strane drzave, niti revansizmu aktuelne vlasti, vec strahovitim zloupotrebama grupice ljudi iz Zavoda. Tok disciplinskog postupka koji je pokrenut protiv njega, dr Petrovic nazvao je vrhuncem samovolje i zloupotrebe sluzbenog polozaja. - Postupak je pokrenut 15. februara. Izvestaj komisije zavrsen je dvanaest dana kasnije. Osporeno mi je koriscene dokumentacije Zavoda, radi pripreme odbrane zbog cega sam angazovao advokata kome uz osporavanje ovlascenja, takode nije dostavljena trazena dokumentacija. Nisu pozvani ni svedoci odbrane. Ishod ovog postupka je izricanje mere dr Petrovicu o prestanku radnog odnosa. Za Prava coveka bivsi direktor Zavoda za zastitu zdravlja dao je svoje videnje svega sto se dogodilo. - Miomir Mitrovic je u meduvremenu unapreden u nacelnika Sektora za opste, ekonomsko-finansijske i tehnicke poslove. Ujedno je dobio ovlascenje za vodenje disciplinskog postupka i izricanja mere. Za to radno mesto je ranije predvidena visoka skolska sprema, a on nema odgovarajuci stepen obrazovanja. O terminu izmene u sistematizaciji radnih mesta, odgovor nije mogao da mi da ni pomocnik direktora Zivko Zlatanovic, zaduzen za pravnu regulativu. Zbog bahatog ponasanja Mitrovica na ponovnom saslusanju, trazeno je njegovo izuzece. U nameri da po svaku cenu izvrsi zadatak v. d. direktora Miroslave Dimitrijevic, nastavio je sa svojim prljavim poslom, ocenjuje dr Petrovic. On je po savetu svog branioca napustio disciplinski postupak sa obrazlozenjem da ni jedan argument iz njegove pisane odbrane nije uvazen kao ni izjave svedoka. Mitrovic je dodao optuzbe za koje se na pocetku postupka nije znalo i zatim Petrovicu 9. aprila izrekao meru prestanka radnog odnosa. - Sve se to dogada, meni, coveku koji je na polju zdravstva umnogome zaduzio ovaj kraj i ljude. Radio sam godinama na odgovornim mestima i funkcijama, gradio zdravstvene ustanove, osnivao sluzbe, radio na njihovom usavrsavanju, ujedno sam i nosilac najveceg priznanja u zdravstvu Srbije, nagrade dr Dragisa Misovic za izuzetan doprinos razvoju i organizaciji primarne zdravstvene zastite u Republici Srbiji, sumira epilog svoje price dr Veselin Petrovic i najavljuje da ce se zaliti. M. D.
|
|
Policajac Ivan Cvetkovic tvrdi da nije zeleo da tuce i ubija gradane koji su se suprotstavili bivsem rezimu STARESINA JE REKAO: PUCACU U SVAKOG KO ODBIJE DA PUCA U NAROD Policajac Ivan Cvetkovic je krajem septembra 1999. upucen sa leskovackom specijalnom jedinicom u Beograd, gde su bile u toku demonstracija Saveza za promene. - Okupio nas je komandir Nenad Stojkovic i rekao da ukoliko dode do intervencije protiv naroda, mi moramo izvrsiti naredenja, dok ce u policajca koji odbije da intervenise on sam pucati. Nisam znao sta da radim, poceo sam da razmisljam da napustim policiju. Nakon formiranja DOS ocekivali su se veliki mitinzi, a ja nisam hteo da intervenisem protiv naroda i stavim se na stranu vlasti - kaze Cvetkovic u razgovoru za nas list.
- To je bilo olaksanje za mene jer nisu mogli da me nateraju da bijem narod. Posle radnog vremena redovno sam isao na mitinge opozicije. U leskovackom SUP nikada se vise nisu spremali nego pred ove izbore. Zoran Mladenovic je SPS dao mercedes, koji je nakon izbora vracen MUP. Mene su prebacili na fotokopirni aparat i bio sam vrlo zadovoljan. Ivan Cvetkovic je bio policajac vise od 12 godina - u Leskovcu i Vucju. Njegova prica pocinje jos sa uvodenjem visestranackog sistema u bivsoj Jugoslaviji. Prilikom formiranja SPS staresine su ubedivale policajce da se uclane u ovu partiju. Prvi visestranacki izbori Ivana su zatekli na Kosovu - glasalo se u zapecacenoj koverti, ali su staresine znale da je on glasao za SPO. Od tada biva proglasen za "neprijatelja policije i naroda, izdajnika, stranog placenika". Ivan prica da je na lokalnim izborima 1996. godine, policija ucestvovala na izbornim kradama.
Ivan Cvetkovic istice da je vise puta trazio pravnu pomoc u SUP, ali da je uvek bio grubo odbijen. Podneo je zahtev za obnovu disciplinskog postupka. Odlucio je da se prikljuci Nezavisnom sindikatu policije, a od 26. marta nalazi se u "belom" strajku - dolazi na posao ali ne radi. Dobio je upozorenje da ce zbog ovakvog ponasanja ostati bez plate i toplog obroka. A on bi zeleo samo jedno - da ponovo bude policajac. Jer, ako su ga se setili onda kada je trebalo da ide u rat na Kosovu, nada se da ce ga se setiti i sada - policijski posao voli, za to se skolovao i godinama ga uspesno obavljao, sto mogu da potvrde svi koji Ivana znaju. Sonja Petrovic
|
|
Sporost leskovackog pravosuda, ili namerno odugovlacenje postupaka KOGA STITE ISTRAZNI ORGANI
Podneta je krivicna prijava protiv nacelnika SUP Leskovac Zorana Mladenovica Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog krivicnog dela zloupotreba sluzbenog polozaja, iz clana 242. KZRS, jer je u vreme nestasice hleba naredio policiji da onemoguci aktiviste Odbora za ljudska prava u Leskovcu da gradanima podele besplatno 500 vekni hleba. Po prijavi nista nije radeno jos od jeseni prosle godine.
Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu podneli smo krivicnu prijavu protiv NN policajaca SUP Leskovac zbog krivicnog dela zlostava u sluzbi iz clana 66. KZRS, sto su zlostavljali i pretukli Mihajlovic Dragana iz Leskovca dok je bio vezan za klupu u hodniku policijske zgrade. Po predmetu Tuzilastvo ne postupa, pa nemamo broj predmeta. Krivicna prijava podneta je protiv Zorana Vukasinovica, aktuelnog sekretara SO Leskovac, predsednika Drzavne komisije za utvrdivanje ratne stete, i drugih lica clanova te komisije, Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu zbog kr. dela zloupotreba sluzbenog polozaja iz clana 242 KZRS. Rec je o prijavi podnetoj u ime gradana sela Gornje Polje cije su kuce ostecene prilikom raketiranja mosta na Juznoj Moravi, a steta nije adekvatno utvrdena i gradani nisu obesteceni.
G-17 plus sondirala javno mnjenje - Romi protestvovali KO PRLJA GRAD? Poslednjeg dana marta, Predsednistvo Drustva "Rom" iz Leskovca objavilo je u listu "Nasa rec" saopstenje u kojem istice svoju iritiranost konstatacijom kancelarije G 17 u Leskovcu, na osnovu ispitivanja javnog mnjenja da "40 odsto Leskovcana smatra kako bi grad bio cistiji i lepsi ukoliko u njemu ne bi bilo Roma". Romska zajednica zaprepascena je cinjenicom da je G 17 svoju anketu tako koncipirala da istakne negativan uticaj Roma na cistocu i lepotu grada bez ispitivanja uticaja ostalih socijalnih slojeva gradana Leskovca. Romi Leskovca su zabrinuti da navedena konstatacija koristi potrebama interesnih grupa poput "skinhedsa", da mozda ima dublju politicku pozadinu i moguce dalekosezne posledice - kaze se u saopstenju Predsednistva Drustva "Rom".
Ona takode istice da su izostale ocekivane reakcije ekstremnih grupa, politickih stranaka i pojedinaca, ali je sa velikim iznenadenjem i neprijatnoscu primljeno reagovanje onih cije nacionalne i licne interese je njen tim pokusao da zastiti. Povodom ankete i pitanja - da li bi Leskovac bio lepsi i cistiji da u njemu nema Roma, reagovao je u okviru redovne konferencije za novinare i Drazen Ruzic, predsednik Opstinskog odbora Gradanskog saveza u Leskovcu i potpredsednik SO. Pitanje jeste nesrecno i neprecizno formulisano i istrgnuto iz konteksta. Medutim, nisu krivi anketari niti mediji koji su preneli rezultate. Zabrinjava rezultat te ankete, ocenio je Ruzic i "u ime svih gradana" izvinio se romskoj zajednici u Leskovcu.
Odbor za ljudska prava nastavio podelu humanitarne pomoci "EKOPAKS" I DALJE POMAZE LESKOVCANE Vec najavljena humanitarna pomoc u higijeni, sa manjim zakasnjenjem stigla je u leskovacki Odbor za ljudska prava krajem marta. Aktivisti Odbora podelili su, i ovog puta po ranije sacinjenom spisku, 250 paketa sa higijenskim artiklima za isto toliko porodica u stanju socijalne potrebe, raseljenima sa Kosova i izbeglickim porodicama. Sva deca rodena 1998. i mlada dobila su bebi pakete, a zahvaljujuci saradnji sa Patronaznom sluzbom leskovackog Zdravstvenog centra bebi pakete dobio je veci broj dece nego do sada, ukupno 90. I ovoga puta broj zainteresovanih bio je znatno veci od kolicine pristigle robe. Pakete smo distribuirali po starom spisku, nove korisnike nismo upisivali jer nismo dobili saglasnot donatora, te se svi prigovori i odnose na nemogucnost upisa i dobijanja paketa. Nakon brojnih poseta predstavnika donatora uspeli smo da dobijemo nacelnu saglasnost za evidentiranje novih korisnika, ali bez obecanja da ce se odmah i naci na spisku za distribuciju. U meduvremenu uradili smo i popis izbeglica u svim kolektivnim centrima naseg regiona, koji ce od sada pomoc primati neposredno, tamo gde i zive. Ovom prilikom zelimo da obavestimo nasu javnost i o saradnji Odbora sa jednom nevladinom organizacijom iz inostranstva, koja je veoma zainteresovana da sto skorije zapocne investiranje u infrastrukturu i finansijski razvoj grada i regiona, a veliki su izgledi da ce otvoriti i kancelariju u kojoj bi zaposlenje naslo i nekoliko nasih sugradana. Odbor za ljudska prava, kao njihov lokalni partner, pomaze im koliko je potrebno. Njihove ekipe su skoro svakodnevno na terenu u nasem regionu, kako bi na licu mesta videli potrebe i mogucnosti ulaganja. Nakon brojnih administrativnih problema, humanitarna pomoc u lekovima nama prijateljske nevladine organizacije "Ekopaks" iz Vircburga (Nemacka) dosla je u Leskovac i urucena je leskovackom Zdravstvenom centru. Rec je o pomoci u lekovima vrednoj 2,5 hiljada dolara. Neposredno pred NATO intervenciju u Jugoslaviju i posle rata "Ekopaks" nam je poslao ukupno 25 tona humanitarne pomoci u hrani, lekovima i garderobi. V. Karanfilovic
|
|
Lebane u tri slike: Od poplave do potonuca STECAJNI UPRAVNIK CE IMATI POSLA U poslednje tri decenije, javnost je u ovoj zemlji tri puta pokazala natprosecno interesovanje za Lebane. Sredinom sedamdesetih ovo mesto je prezivelo veliku poplavu i tada je uz pomoc "sire drustvene zajednice" naglo izgradeno uz nagli priliv ruralnog stanovnistva. Lokalni izbori novembra 1996. godine, trijumf JUL i osvajanje 29 odbornickih mesta od postojeceg 31, a zatim potiskivanje do tada vladajuce Socijalisticke partije Srbije na margine politickog zivota, ustanovilo je novu praksu na politickoj sceni Srbije. Nekadasnje funkcionere i kadrove SPS nova vlast je proganjala i sikanirala. Iako na republickom nivuo u koaliciji, JUL i SPS u Lebanu bili su ljuti neprijatelji a pokrovitelj Gojka Marjanovica, predsednika SO Lebane i njegove strukture vlasti, bila najmocnija zena tadasnje Srbije, kasnije i pocasni gradanin Lebana. Socijalisti Lebana imali su podrsku socijalistickih vlasti Leskovca, pa su analiticari u Donjoj Jablanici upravo tu nasli pozadinu nekoliko velikih strajkova i politickog oranja gradilista sportske hale, dan pred svecano polaganje kamena temeljca. U meduvremenu, stanovnici Lebana poceli su svoje mesto da nazivaju "Miringrad" ili "Bankrot siti". Septembra prosle godine na lokalnim izborima JUL je ponovo trijumfovao. Polovinom marta Lebane je pocelo da zivi u znaku prevrata i blokade kljucne saobracajnice koja ga povezuje sa Leskovcem i ostatkom sveta. Lansiran je i termin "opstinski puc" koji ranije nije koriscen u izvestavanju. Mira u akrostihu U atmosferi sveukupnog "dosovanja" i u "prestonici JUL" pokusane su promene. Najpre je nekoliko stotina ljudi, predvodeno clanovima devet novoizabranih saveta mesnih zajednica sa juga Opstine, organizovalo pred zgradom SO "blokadu upozorenja" trazeci od predsednika Gojka Marjanovica i odbornika JUL da podnesu ostavke. Tri dana kasnije, kad su upali u opstinsku zgradu "radi promene nenarodne julovske vlasti", takode su bili podrzani od 200 do 300 ljudi. Prilikom kontraudara Gojka Marjanovica 16. marta videno je vise od hiljadu gradana Lebana i okoline, ali je bilo i premlacivanja clanova Kriznog staba DOS. Istraga je pokazala da lakse i teze telesne povrede nisu posledica spontanosti vec predumisljaja dvadesetak dobro placenih sofera i opstinskih sluzbenika opremljenih metalnim sipkama i policijskim palicama. Medu njima se nalazio i po koji stanovnik obliznjeg sela Sumane, odakle je Gojko Marjanovic. Neki su kasnije privedeni i kaznjeni kracim zatvorskim kaznama.
Tacku na otvorene sukobe u Lebanu stavio je tada Zoran Zivkovic, savezni ministar policije, koji se tu zatekao na proputovanju iz Medvede. Posle krace prepirke sa Gojkom Marjanovicem on je naredio policiji da isprazni opstinsku zgradu i blokira ulaz. Sledecih nekoliko nedelja pristup je bio dozvoljen samo ekipama koje su kontrolisale budzet opstine. Blokadom lokalne uprave stvoreni su osnovni uslovi za uvodenje privremenih mera, bas kao sto su lokalni odbori stranaka u okviru DOS to zatrazili sluzbenim dopisom Vladi Srbije mesec dana ranije. Posle nekoliko dana blokade i dve posete funkcionera Ministarstva pravde zaduzenih za lokalnu samoupravu, put prema Leskovcu ponovo je bio prohodan. Na konferenciji za novinare u Lebanu, Gojko Marjanovic je "za sve nemile dogadaje" optuzio Novu Srbiju i njenog kopredsednika Velimira Ilica. Pozdrav iz Vicence Lebane, iscekujuci prinudnog upravnika, i dalje poverenje poklanja Gojku Marjanovicu, osporenom predsedniku SO i neprikosnovenom sefu JUL. Tih i prijatan u ophodenju, predusretljiv mada "zaboravan" u vezi sa datim obecanjima, dokazani kombinator u predizbornim igrama, Marjanovic je do finesa razradio tehnologiju vladanja u lokalnom okruzenju. Direktor je i zakupac Eksporteksa, najveceg drustvenog preduzeca. Direktor je stamparije Polet. Marjanovic poseduje i pogone konfekcije u Beogradu. Optuzuju ga za postojanje firme u Ukrajini, kao i ortackog biznisa u Vicenci, centru italijanske kozarske industrije. Razvijanjem ovog posla nestala je, navodno, lebanska fabrika za preradu koze, koju je Marjanoviceva opstinska uprava planirala da pretvori u sportsku halu a zatim odustala. U meduvremenu nestale su masine ali i radnici koji se uglavnom nalaze u Vicenci. Oni su uz odredene devizne iznose bez problema dobijali vize i ostajali u Italiji. Aktuelne optuzbe (jos) opozicionih stranaka u Lebanu na racun Gojka Marjanovica i njegovog aparata vlasti nisu sporne. Po svim ekonomskim kriterijumima, Opstina spada medu najsiromasnije u Srbiji. Plate cesto iznose po par stotina dinara i kasne po nekoliko meseci. Kapitalni objekti kao vodosistem Kljuc, zapocet u vreme vladavine socijalista, nisu zavrseni. Reka Sumanka zbog nemilosrdne sece okolnih suma ostala je bez dovoljno vode pa je susa u Lebanu prosloga leta dobijala povremeno razmere elemnatarne nepogode. Ovakav ambijent morao je da podrazumeva ubedljivu pobedu opozicije na poslednjim lokalnim izborima sto je izostalo. U politickom ambijentu koji je Gojko Marjanovic stvorio kako je odgovaralo njegovom nacinu vladanja moglo je da se konstatuje ono sto je objavljeno u nekoliko novinskih tekstova - da je Lebane "socijalni drustveni specifikum kome je sudeno da ostane poslednja boljsevicka oaza u srcu Evrope" i da je politika lokalnih vlasti ali i opozicije "maloletnicka". DOS u Lebanu, koji je trazio u vladi Srbije uvodenje privremenih mera, najveca je posle JUL politicka snaga ali ne i dovoljno uticajna. Neuspeli pokusaj nasilnog preuzimanja vlasti dokaz je da JUL nije nestao sa politicke scene u Srbiji. Upravljan svojim "podanickim mentalitetom", narod se jos vecinom opredeljuje za vlast, makar ona bila i lokalna. U Lebanu je izbor suzen jer opozicija nije do sada iznedrila dovoljno ubedljivi pandam Gojku Marjanovicu u liku nekoga od postojecih lokalnih lidera. Zoran Rakic
Lebane danas - zivot na privremeni rok PRIVREMENE MERE JE UVEO BOG, A NE VLADA Na obodu centra Lebana, na suncanoj strani Cukljenika, italijanski humanitarci (COPI) uveliko izgraduju koloniju za izbeglice iz Kninske krajine. Za ove, uglavnom stare ljude konacno se nazreo kraj visegodisnjeg stradanja beskucnika.
Motika kao katastar Analizirati Lebane znaci uocavati jednostavne lebanske muke, a dopire se i u srz srpskih nevolja. Sa tacke gledista Vlade Srbije, Lebane ce biti ispit da njena politika ne krece sa Terazija a zavrsava se u Bubanj Potoku. Ako sagleda i resi politicko-ekonomsku nevolju ove opstine, budite sigurni da ce i Srbija ostati na karti Evrope. U suprotnom. . . Lebane je aktivni deo balkanskog paradoksa. Ovo je mesto u kome vise od mesec dana ne rade sluzbe. U zgradi SO setkaju se, umesto cinovnika, policajci. Pecati, dokumentacija za, sada aktuelno, ostvarivanje prava na deciji dodatak, uprkos isticanja roka, ne izaziva nervozu. Ova stavka ionako je vec iz porodicnih budzeta. Cemu maticari - retka vencanja obavljaju se u crkvi a izvodi za drzavljanstvo ionako su suvisni - biti ovdasnji drzavljanin nije pitanje privilegije vec tereta. (Pitajte Vesnu sa pocetka teksta i jos par hiljada Lebancana koji su napustili rodno mesto). Omedivanje njiva i placeva, po lokalnoj praksi, oduvek je vise bilo u domenu motke i srca u junaka nego karaktera. Na radost svih poreskih obveznika i kancelarije Uprave prihoda su zakljucane. Ono,doduse, niko se i nije bas pretrzao da placa obaveze ali ovako je bar savest mirna jer "bas kad sam hteo da platim porez zatvorise mi Opstinu". Nezadovoljni su, jedino, ugostitelji. Lokalne birokrate su izgubile na znacaju pa ih niko vise ne vodi na "mufte" pice. U letnjoj basti "Kod Papija" (dozvoljena kolicina reklame, prim. ur.) kao da vidim seni Bakunjina i Kropotkina. Piju kvas i zadovoljno caskaju jer Lebane prakticno pokazuje kako anarhizam nije samo politicka teorija. Jednako su i JUL i DOS bili nezadovoljni duzinom trajanja ovog anarhistickog sna, a jednako ce im biti kada se privremenim merama, prekine. JUL ce bolovati iz prostog razloga sto je ostao bez vlasti, a DOS sto u taze prihvacenoj lovini nece biti ni malo slasti. Na stranu ekonomska pustinja kao posledica sestogodisnjeg vladanja levice. Lebane nikada nije bilo bogato i pucanstvo sito - problem ce predstavljati regularna politicka tehnologija kao osnovni (ako ne i jedini ) doseg oktobarske liberalne revolucije. Lokal pre globala Vlada Srbije progledala je kroz prste hajducima DOS koji su 12. marta zaposeli opstinu i uvela privremene mere. Na veliku zalost sarlatanskog dela DOS, koji ovaj cin proglasava svojom konacnom pobedom, privremene mere ne znace i trajno osvajanje vlasti. Jer, pravi izbori predstoje vrlo brzo. Ako je u grejs-periodu Gojko Marjanovic, eks predsednik opstine, uspeo da ispegla dokumentaciju, po ugledu na Slobodana Milosevica, on ce na predstojecim izborima pojaviti kao kandidat grupe gradana. Kao sto i najneupuceniji znaju njemu je do JUL i ranije bilo stalo kao Milosevicu do Srbije, tako da osnovni argument borbe DOS protiv Marjanovica i ekipe nece postojati. Ako je pameti Vlada ce lebanske izbore raspisati pre "Kostunicinih" jesenjih opstih izbora. Rezultati naseg lokala moraju biti predmet najozbiljnije analize kako bi se evntualne greske ispravile na globalnom nivou. Gde je tu mesto za Vesnu sa pocetka price. Problem je u tome sto ona vise ne zivi ovde. Sustina svake politicke storije sadrzana je u akterima, zivim ljudima. Deficit tog politickog materjala je lebanski (time i srpski) problem broj jedan. Lebanski DOS ima istorijsko i "bozje" pravo da pobedi na predstojecim izborima, ali vecina onih koji tu pobedu znaju da izvojuju, i ocuvaju, vise ne obitava u ovom mestu. Oktobarsko skidanje zastora sa monumenta zvanog Srbija ocekivali smo sa zebnjom za ono sto cemo videti. Umesto naherene konstrukcije ukazala se gomila suta. . . Medutim, decenija antiprosvetiteljstva protekla je u strajkovima, protestima, obustavi nastave zbog bombardovanja, nedostatka mazuta, praznika, izrazavanja podrske. . . Sve je to dovelo dotle da se sada Lebane (i Srbija) suocava sa istinom na vrlo grub i surov nacin iskljucivo zbog deficita onih koji mogu i znaju da nam pomognu u pozitivnom resavanju netipicnog problema 21. veka za jednu ljudsku zajednicu - golog opstanka. Zoran Stankovic - Papi
|
|
Kome treba leskovacko pozoriste? GRAD OSTAVIO TEATAR NA CEDILU Nista novo, reklo bi se, ali od nove vlasti ocekivali smo novu kulturnu politiku, barem prema onim institucijama koje su aktivne
Narodno pozoriste u Leskovcu, uz pomoc Ministarstva i nekih nevladinih organizacija, ucinilo je nekoliko kljucnih stvari u pravcu konsolidacije stanja u sopstvenoj kuci, pokrenulo je rad na novom projektu iskljucivo parama Ministarstva, krenulo u agresivnu medijsku prezentaciju na sirem planu i saradnju sa drugim institucijama kulture na jugu Srbije, u onim sredinama koje su strateski bitne za ovu drzavu (Bujanovac, Medveda, Presevo). A sta je za to vreme uradila Opstina (tj. uprava Opstine), osnivac Pozorista. Problem dugova nije resen, za nove projekte nije dat ni jedan dinar, a dokle ide ignorisanje ilustruje cinjenica da se tesko resavaju i problemi vezani za skromne telefonske racune, o materijalnim troskovima i drugim oblicima ispunjavanja osnovnih finansijskih obaveza nema ni reci. Pozoriste je ostavljeno na cedilu. Nista novo, reklo bi se, ali od nove vlasti ocekivali smo novu kulturnu politiku, barem prema onim institucijama koje su aktivne. Kao kap u prepunoj casi pojavila se informacija o nacrtu budzeta Leskovca za ovu godinu, cije su stavke, ocigledno, samo prepisane od prethodne vrlo nesposobne SPS-JUL vlasti, i uz malo matematike prikazane kao nove cifre. Da novca nema dovoljno, jasno je, ali da nema informacija koliko ga ima, nije! Prema ovom nacrtu ispada da svoje aktivnosti mogu da planiraju SUBNOR, Turisticki savez i neke jos marginalnije organizacije, jer znaju sa koliko novca raspolazu, ali ne i Pozoriste. Kako napraviti plan za narednu sezonu ako se ne zna koliko je novca iz uopstene stavke za kulturu namenjeno najznacajnijoj instituciji kulture u Leskovcu? Kako izaci na neki od konkursa Ministarstva kada se ne zna sa cime se raspolaze u sopstvenoj kuci? I dok ta neizvesnost traje, ostali gradovi polako anuliraju pocetnu prednost koju je leskovacki teatar stekao zahvaljujuci sopstevnoj agilnosti. U Nisu se, na primer, zna da Narodno pozoriste raspolaze sa 1,450.000 dinara, a Pozoriste lutaka sa 950.000 i na osnovu toga se pravi repertoar i spisak zelja u odnosu na Ministarstvo. Dakle, o cemu je ovde rec? Nije u pitanju samo besparica, jer ona je realna. U pitanju je klasicna nesposobnost da se u Opstini pokriju aktivnosti institucija, zapanjujuci voluntarizam i, treba otvoreno reci, lenjost. A to vodi necemu sto smo vec imali priliku da vidimo. Ime mu je nistavilo. Zeljko Hubac
KUCAMO NA VRATA (NE)ZABORAVLJENIH ASOVA Kratka anatomija jednog morala: O tuziocima i sudijama KAO I DZELATI RADIO SVOJ POSAO Dragan Stankovic: Pitanje - da li sam postupao po savesti, u ovom kontekstu nije umesno Na udar legendarnog, sada na srecu nepostojeceg, Zakona o javnom informisanju, dosla je u januaru 1999. godine i nasa novina. Zbog 17 reci i jedne zapete u petom broju Prava, po prijavi Zivka Ljubisavljevica, tada direktora Radio Leskovca, kaznjen je autor teksta "Pisati kao sav normalan svet" sa 50 i list Prava coveka sa sto hiljada dinara. Zatim je presuda preinacena u kaznjavanje Dobrosava Nesica, odgovornog lica, sa 70 i novina sa sto hiljada dinara. Drugostepeni organ je ukinuo resenje o kaznjavanju autora teksta, a Dobrosav Nesic je u vreme ratnog stanja alternativno odlezao u zatvoru deo kazne, uglavnom u samici zbog verbalnog delikta. Neposredni egzekutor na osnovu Zakona bio je Dragan Stankovic, sudija Opstinskog organa za prekrsaje. Danas, gledajuci na ovu aferu sa istorijske distance od dve godine, sudija Stankovic kaze da je "kao profesionalac koji zivi od plate samo radio svoj posao". - Eto, sticajem okolnosti dobio sam bas ja taj predmet. Mozda su ga namerno meni rasporedili, mozda i nisu. Zakon o javnom informisanju je postojao i ja sam kao sudija bio duzan da postupam po njemu. Sudija nije tu da komentarise da li je zakon ispravan ili nije vec mora da ga primenjuje. Ja za ovo sto radim primam platu i morao sam da postupam po zakonu. Pitanje da li sam postupao po savesti, u ovom kontekstu nije umesno - kaze sudija Stankovic. U kancelariji na spratu, koja je po slobodnoj proceni cetiri puta veca od sudnica u kojima se izricu presude, Dragan Stankovic objasnjava da je kriticnog dana bio dezurni sudija i da je predmet Radio Leskovac protiv Prava coveka jednostavno njemu dopao. On je sudio i takozvane politicke predmete tipa "javni red i mir"ali, kako istice - bez stranackog opredeljenja. Da li ga je mimo profesionalne obaveze kao coveka mucila savest zbog izricanja rigoroznih kazni, svejedno sto je njihov iznos bio propisan Zakonom! Sudija Stankovic objasnjava da je pred ovim slucajem bio na velikom iskusenju. Takav predmet, objasnjava on, do tada nije suden. Mada spada u iskusnije sudije bio je pod velikom presijom jer je po zahtevima Zakona trebalo doneti presudu u roku od 24 sata. Politicke presije sa strane, kako istice - nije bilo. Zoran Rakic
COVEK BEZ ZADUZENJA Promene u Leskovcu odstranile su sa direktorskog mesta Zivka Ljubisavljevica, visegodisnjeg prvog coveka ove radio-difuzne ustanove. Pazeci se od apriornih optuzbi da zagovara revansizam, nova vlast u SO Leskovac zaposlila ga je u odeljenju za drustvene delatnosti, kao i ranije bivsi rezim Slobodana Milosevica, smenjenog direktora TV Leskovac. Njih dvojica dele skromnu kancelariju sa jednim ormarom i dva pisaca stola. Na raspolaganju im je i telefonska limija koju koristi Komesarijat za izbeglice. Opstinski sluzbenici kazu da ih je tesko zateci na poslu jer im niko ne daje poslove, a i oni se ne interesuju . . . Niko od opstinskih funkcionera kojima smo se obratili za pomoc nije znao da nam kaze naziv radnog mesta Zivka Ljubisavljevica. Jedan od njih je ipak uspeo da se seti da je radno mesto izmisljeno kako bivsi direktor ne bi na sramotu novih vlasti ostao bez posla. Kao "tajni clan DSS", kako se neposredno nakon smene predstavljao, Ljubisavljevic nije uspeo da se izbori za ozbiljniju poziciju na poslu. U opstini se komentarise kako niko i nije bio spreman da mu u tome pomogne, poucen negativnim medijskim posledicama zaposljavanja bivsih kadrova SPS i JUL. Price koje su do pre par nedelja bile aktuelne - o njegovom mogucem kadrovanju za neku od funkcija u okviru opstinskih drustvenih delatnosti, proverili smo - nisu tacne. Redakcija
SUDIJA ZORAN STOJANOVIC NOVI NACELNIK SUP LESKOVAC Odlukom Ministarstva unutrasnjih poslova za novog nacelnika SUP Leskovac postavljen je Zoran Stojanovic, sudija Opstinskog suda u Leskovcu poznat po sudenju u predmetu drzave protiv Ivana Novkovica, tehnicara TV Leskovac, sada saveznog poslanika. Sudija Stojanovic je krajem prosle godine u ovom krivicnom postupku doneo oslobadajucu presudu " . . .usled nepostojanja krivicnog dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti", zbog cega je prebacen u parnicno odeljenje. Nekoliko dana po preuzimanju duznosti nacelnika SUP Leskovac najavio da ce posebno insistirati na resavanju najtezih krivicnih dela na podrucju odgovornosti SUP Leskovac. N. P.
Vise od hiljadu potpisnika zahteva za oslobodenje Slobodana Milosevica OBUSTAVITE LOV NA LJUDE "Milosevic tzv. 'etnicki cistac' propovedao je multinacionalno jedinstvo, a ne nacionalnu aroganciju" smatraju potpisnici Apela Vise od hiljadu ljudi potpisalo je na internet adresi www.srpska-mreza.com apel "obustavite lov na ljude uperen protiv Slobodana Milosevica". Potpisivanje je pocelo 10. marta, dakle, pre Milosevicevog hapsenja, a na web stranu srpske mreze moze se pristupiti i sa sajta Socijalisticke partije Srbije. U tekstu apela navodi se da "dolepotpisani zele da izraze svoje gadenje i protivljenje planiranom sudenju bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu od strane sadasnjih srpskih vlasti i njihovih partnera u NATO". Potpisnici Apela optuzuju NATO i Haski tribunal za zlocine, a sadasnje vlasti za sluganstvo i odbacuju sve optuzbe protiv Slobodana Milosevica. "Milosevic tzv. 'etnicki cistac' propovedao je multinacionalno jedinstvo, a ne nacionalnu aroganciju" smatraju potpisnici Apela potkrepljujucu to navodima da je u vreme rata u Beogradu zivelo 100 hiljada Albanaca. Oni, takode, navode da se "najgori zlocini za koje je Milosevic optuzen nikada nisu dogodili", primerice Racak ili Trepca. Oni isticu da je "stvarni greh Slobodana Milosevica sto je pokusao da odrzi 26 nacija koje cine Jugoslaviju slobodnim od kolonizacije i okupacije NATO i SAD, da sacuva prirodna bogatstva svoje zemlje, privredu i medije da ne budu ukradeni od multinacionalnih korporacija; da sacuva institucije svoje zemlje od kontrole americkih konsultanata i savetnika . . ." Medu potpisnicima Apela iz celog sveta veliki je broj poslanika u evropskim parlamentima, javnih radnika i profesora, iseljenika, ali i stanovnika Srbije. Apel su, izmedu ostalih, potpisali novinari Ljiljana Milanovic, supruga pritvorenog Dragoljuba Milanovica, cije se oslobadanje takode zahteva, Aleksandar Daja i Spomenka Deretic, ali i nekoliko Leskovcana - Zagorka Ilic, Slobodan Ilic, Snezana Ilic, Dragana Cvetanovic i Danijel Jovanovic. Mnogi od potpisnika Apela iz inostranstva su i bivsi jugoslovenski studenti, ucesnici na radnim akcijama ili autori clanaka i knjiga o desavanjima na bivsim jugoslovenskim prostorima. D. B.
|
