Elektronsko izdanje:
|
Politicka hronika: Na pragu vruceg leskovackog leta POLITICKI DIKTAT BEOGRADA I posle pola godine dosovska vlast u Leskovcu stoji na staklenim nogama. Sve je teze oteti se utisku da politicku mapu grada kroji Beograd Odnos snaga u leskovackoj Skupstini opstine, barem do zakljucenja ovog broja, bio je 39 - 36 u korist vladajuce grupacije DOS i SPO. Koalicije DOS cine: 25 odbornika Demokratske stranke Srbije, po dva Socijaldemokratije i Nove demokratije i po jedan Pokreta za demokratsku Srbiju i Gradanskog saveza Srbije. Kada se tome dodaju tri poslanika SPO bivsi opozicioni saldo je - 39. Ovo su zvanicne cifre dobijene od nadleznih organa u leskovackoj opstini. Leskovackoj javnosti, medutim, dobro je poznato da se iza brda mnogo toga valja, da se politicki zivot u gradu kreira po kuloarima i zvanicne brojke ne odrazavaju pravo stanje stvari. Stvari su kulminirale prelaskom grupe odbornika DS u PDS proslog meseca, bas na stranacku slavu DS 7. maja. Poverenik DS u Leskovcu Dragoljub Zivkovic kaze da PDS jos nije dostavio spisak odbornika koji je presao u ovu stranku. Medutim, nezvanicno zna se koji su odbornici promenili dresove: Suzana Misic, Aleksandar Veljkovic, Ivica Pesic, Predrag Pesic, Rade Jovic, Zivojin Stojkovic i Stanko Mitic, kaze dr Zivkovic.
U svom pismu OO DS i Statuitarnoj komisiji Marjanovic odbacuje sve optuzbe i ceo slucaj svodi na politicki obracun Zorana Zivkovica i vrha stranke sa politickim neistomisljenicima. Ne delu je nova partijska diktatura po uzoru na Slobodana Milosevica, konstatacija je Marjanovica. On istice da je ostao clan jedne od stranaka koalicije DOS bez prekida clanstva pa mu se, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o izboru narodnih poslanika, odbornicki mandat ne moze oduzeti. Na insistiranje novinara predsednik Zivkovic je prokomentarisao jednu pricu koja, kao i sve ostale "carsijske price" kruzi gradom, naravno bez cinjenickog utemeljenja. Radi se o mogucnosti da PDS "progura" Milorada Marjanovica za novog predsednika gradske Vlade. - Ako bi PDS to pokusao, to bi bila otvorena provokacija ne samo Demokratske stranke vec i DOS. Bilo bi to, na neki nacin, izrugivanje volji gradana. Ovim cinom PDS bi rusio lokalnu vlast - prokomentarisao je Zivkovic. Marjanovic je, medutim, ovakvu mogucnost potpuno odbacio ponavljajuci da ce ostati dosledan svojim principima i da lokalnu vlast nece rusiti. U domenu gradskih prica, a ne ozbiljnog novinarstva, jeste i to da bi savezni poslanik Ivan Novkovic u nekom novom odnosu snaga mogao biti predsednik opstine. Ako vlast na lokalnom nivou bude paralisana zbog politickih blokada, Vlada Srbije ima pravo da preduzme vanredne mere jer ima obavezu da obezbedi uspesno funkcionisanje vlasti na lokalnom nivou - prokomentarisao je predsednik opstine Zivkovic mogucnost uvodenja prinudne uprave u Leskovcu. Istina je da je koalicija DOS lokalnu vlast u Leskovcu formirala, kako se sada popularno kaze, "na misice". Od tada je proslo dosta vremena a stvari i dalje, idu sa losih na gore - medustranacki odnosi postaju sve komplikovaniji, politicke strasti se usijavaju, problemi u lokalnoj sredini se sporo resavaju. Prakticno, i posle pola godine dosovska vlast u Leskovcu stoji na staklenim nogama pa se moze ocekivati vruce politicko leto. Ali, sve je teze oteti se utisku da politicku mapu grada kroji Beograd. Dogadaji "odozgo" prelivaju se na lokalnu sredinu i to na prilicno negativan nacin, preko leda i na stetu Leskovcana. U ovoj situaciji, cini se, najpametnije postupa opozicija - SPS. Zale se na revansizam i progon svojih clanova, na iskljucene telefone. U dosovske zamke se ne uplicu, mudro cute i posmatraju sa strane sakupljajuci materijal i poene za neke nove izbore. I cekaju sledecu priliku uzdajuci se vec u poslovicnu zaboravnost naroda. Sonja Petrovic
Povodom vracanja para medijima kaznjavanim po Zakonu o javnom informisanju I ZATVORENICI IMAJU PRAVO NA NOVCANU NAKNADU Ministar finansija u Vladi Srbije Bozidar Delic vratio je 18. juna 8,5 miliona dinara predstavnicima 11 medija koji su kaznjavani po Seseljevom Zakonu o javnom informisanju Srbije i jos 2,9 miliona dinara koji su na ime kazne placali direktori i urednici. Cedomiru Jovanovicu, funkcioneru DS i predsedniku poslanickog kluba DOS u Narodnoj skupstini Srbije, vraceno je 350.600 dinara, koliko je iznosila kazna za stapmanje biltena "Promene". Uz duzno postovanje Slavku Curuviji koji je ubijen 11. aprila 1999. godine, Odbor za ljudska prava - Leskovac podseca da je odgovorni urednik lista "Prava coveka" Dobrosav Nesic jedini odsluzio zatvorsku kaznu po Zakonu o javnom informisanje. Nesic je 21. januara 1999. godine kaznjen sa 70 hiljada dinara zbog 17 reci iz teksta objavljenog u petom broju ovog lista, pod naslovom "Apokalipsa, sada!": "Radio Leskovac je zavredeo pozitivnu ocenu vladajuce partije, ne odstupajuci od tragikomicne papazjanije precutkivanja, zamagljivanja i primitivizma . . ." Nesic i "Prava coveka" nisu platili kaznu, vec je tokom bombardovanja SRJ odgovorni urednik odsluzio zatvorsku alternativu (13. maj - 12. jun 1999. ). Drzava je medijima vratila kaznu u nominalnom iznosu - zaboravljajuci kamatu - a kako je Nesic kao zatvorenik za 30 dana zaradio 30 zatvorskih dnevnica po 60 dinara Odbor i on ocekuje naknadu od 1.800 dinara. Rec je, pre svega, o simbolicnom cinu razumevanja ljudi koji su se zajedno suprotstavili zlu i kao priznanje svim ljudima sa juga Srbije koji su bar nesto rizikovali u borbi protiv jednog antimodernog, anticivilizacijskog rezima. Odbor za ljudska prava - Leskovac
Mestani Bogojevca zive u ekoloskom paklu SMRAD NESNOSAN, ZARAZA SIGURNA Privatni mesari koji ostatke iznutrica i kostiju zaklane stoke bacaju u korita Veternice i Juzne Morave postali su nocna mora za stanovnike sela Bogojevce koje je smesteno na uscu ove dve reke, dvadesetak kilometara od Leskovca. "Operacije" istovara su uglavnom nocne, a nadosle vode raznose klanicni otpad koji se zadrzava na zbunju i granama vrba duz gusto obrasle obale.
Predstavnici komunalne inspekcije i SO Leskovac nisu dosli, iako su uredno pozvani. Na tribini je receno da su zdravlje i zivoti Bogojevcana vec dugo ugrozeni, a konkretan je zakljucak i predlog - uredenje kolektora. Pre tri decenije planirana postrojenja za preradu gradskih otpadnih voda nisu izgradena, pa je donji tok Veternice kod Bogojevca poprimio crnu boju. Revoltirani mestani su zahtevali nasilno zatvaranje kolektora, ali kako je zakljuceno na tribini, tada bi Leskovac imao probleme. Od kolektora do arteskog bunara koji snabdeva pijacom vodom Leskovac i Bogojevce ima samo 140 metara, pa je to cvoriste postalo stalni izvor opasnosti od zagadenja sirih razmera. Za produzenje industrijskog i komunalnog kraka kolektora do Morave, potrebno je pet miliona nemackih maraka. Svesni da budzet opstine Leskovac ne moze da podnese ovaj trosak ni za narednih nekoliko godina, Bogojevcani su odlucili da zatraze medunarodnu pomoc kako bi sacuvali svoje zdravlje i zivote. Dodatni problem je saniranje stare gradske deponije i nedostatak novca za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. Mestani se zale da od nesnosnog smrada cesto ne mogu da otvore prozore. Ostaci klanicne industrije, koje voda nosi nizvodno do usca, zakace se za granje i ostaju, raspadajuci se, na istom mestu nedeljama. Izbacuje se organski otpad i siri nesnosan smrad sa istrulelih i sasusenih ostataka, naveo je jedan od mestana, uz opasku da se ne moze disati i da ce sa vrucinama postati nesnosno. U selu su osim pasa lutalica lisice stalni gosti, a ima i vukova koji silaze sa obliznje planine. Bogojevcani se plase da ih ove zivotinje ne napadnu ili rasire besnilo. Milorad Milicevic, nacelnik Jablanickog okruga, okupio je na insistiranje novinara TV Leskovac, nacelnike svih inspekcija, jer niko od njih nije znao da prokomentarise probleme Bogojevca. Republicki sanitarni inspektor Svetislav Jankovic obecao je da ce nadlezni organi sanitarne, veterinarske i komunalne inspekcije Jablanickog okruga u najkracem roku sanirati teren, a pocinioci biti kaznjeni. M. Dordevic
Krivicna prijava protiv predsednika SO Lebane UHAPSEN GOJKO MARJANOVIC Lebane - Gojko Marjanovic, bivsi predsednik SO Lebane, uhapsen je i uz krivicnu prijavu predat istraznom sudiji Okruznog suda u Leskovcu 18. juna. Marjanovic je osumnjicen za zloupotrebu sluzbenog polozaja, falsifikovanje sluzbene izjave i neosnovano koriscenje kredita. U saopstenju SUP Leskovac, navodi se da je Marjanovic 1998. godine 30 tona vune nabavljene iz Makedonije, vredne 180 hiljada maraka, predstavio kao vlasnistvo "Maga", privatnog preduzeca svog sina, i nalozio da se vec placena vuna ponovo dinarski plati na racun "Maga". U prijavi se jos navodi da je Gojko Marjanovic 2000. prisvojio deset hiljada DEM podignutih sa deviznog racuna drustvenog preduzeca "15. MAJ - Eksport-tekst", ciji je bio direktor. Kriminalisticka policija navodi da je Marjanovic deo kredita dobijenog od fonda za razvoj republike Srbije radi podsticanja izvoza, neosnovano preneo na racune nekoliko privatnih preduzeca. Novac je koriscen za izmirivanje obaveza koje su privatne firme imale prema SO Lebane, kojom je rukovodio Marjanovic, a za ovu operaciju je sacinjena fiktivna dokumentacija. Z. Rakic
|
|
IMA LI KRAJA POLICIJSKOJ TORTURI NAD GRADANIMA NA JUGU SRBIJE ZLOCINI BEZ KAZNE Policajac OUP Surdulica Boban Stamenkovic u uniformi MUP i civilno lice Nenad Cvetkovic iz Laguzana 25. decembra 2000. godine izmedu 21:15 i 22:00 sata, u hotelskoj sobi hotela "Vlasina" na Vlasinskom jezeru, bezobezirno su pretukli Mirjanu Savic iz mahale Vlasina Rid na Vlasinskom jezeru, nanevsi joj teske telesne povrede zbog kojih je jos na bolovanju. Policajac Stamenkovic stavljao joj je, kako Mirjana Savic navodi, sluzbeni pistolj na grlo. Policija surdulickog OUP, ciji je nacelnik Dragan Stankovic, nije htela da dode na uvidaj ni na poziv osoblja hotela i ostecene, koja je recepcionar hotela. Nacelnik Dragan Stankovic se oglusio na poziv Nikole Savica, oca nesrecne devojke, koji ga je 27. decembra 2000. zamolio da posalje policiju radi uvidaja. Protiv policajaca disciplinski postupak nije pokrenut, niti prekrsajni protiv civila Cvetkovica.
Epilog: Radivoje Jankovic iz Surdulice je mucen i krvnicki prebijen u zgradi surdulicke policije, nacelnik OUP Dragan Stankovic i dalje ne zna ko su izvrsioci, valjda mu nije jasno sta se desilo u zgradi gde je on nacelnik, pa nikog nije ni pozvao na disciplinsku odgovornost o cemu je aktom obavestio prebijenog Jankovica. Inspektori OUP Surdulica Milan Dimitrijevic i Boban Arizanovic, oduzeli su 24. avgusta 2000. godine svom penzionisanom kolegi Nazifu Ramanovicu iz Surdulice 1.160 DM i 3.085 dinara, u centru Surdulice, iako nije zatecen u preprodaji deviza. Za inspektore je bilo dovoljno da je zatecen na mestu gde se obicno preprodaju devize. Nacelnik OUP Surdulica Dragan Stankovic je penzionisanom kolegi, koji je jos bio i na terapiji, odredio pritvor u trajanju od tri dana zbog osnovane sunje da je izvrsio krivicno delo iz Zakona o deviznom poslovanju. Naknadno je utvrdeno da krivicnog dela nema, pa je podnet zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka kod saveznog deviznog inspektorata da bi kako-tako opravdalo oduzimanje deviza. Prekrsajni postupak se ne zavrsava, a kako nije pokrenut krivicni postupak to nema mogucnosti ni da se pokrije protivzakonito odreden pritvor penzionisam policajcu. Epilog: po osnovu odluke nacelnika OUP Surdulica Dragana Stankovica penzionisani i bolesni policajac Ramanovic Nazif iz Surdulice je tri dana nezakonito bio lisen slobode, oduzet mu je novac a nikakav krivicni postupak protiv njega nije pokrenut. Nacelnik i policajci koji su prekoracili ovlascenja nisu snosili posledice. Ove price namenjene su savesti odgovornih u Ministarstvu unutrasnjih poslova Srbije, jer i nacelnik Stankovic i drugi uniformisani likovi iz ovih prica i dalje nose uniforme MUP RS, a plate dobijaju izmedu ostalog i od novca zlostavljanih gradana iz ovih prica. Odbor za ljudska prava - Leskovac
Jos jedan slucaj bestijalnog ponasanja pripadnika leskovackog MUP INSPEKTORI ZLOSTAVLJALI MAJKU I SINA "Dragan Cenic i Todor Cvetkovski suspendovani su zbog, kako saopstava leskovacki SUP, "teze povrede radnih obaveza i duznosti" Inspektori policije Dragan Cenic i Todor Cvetkovski pretukli su u jednoj od najprometnijih ulica u Leskovcu Nenada Zivkovica (34), a njegovu majku Grozdu Nesic tukli su pre toga u njenoj kuci. Kako saznajemo neposredni povod bio je pokusaj Zivkoviceve majke da iseli sluzbenika policije iz Dakovice, koji se bespravno uselio u njenu kucu uz znanje Cenica i Cvetkovskog. Uoci zakljucenja ovog broja Prava coveka, inspektori Cenic i Cvetkovski suspendovani su zbog, kako saopstava leskovacki SUP, "teze povrede radnih obaveza i duznosti". Nenada Zivkovica su, kako nam je saopsteno, policajci napali na prilazu kuci pred oko 50 svedoka.
Grozda Nesic tvrdi da se "gost" uselio u kucu bez njenog znanja. - Ne poznajem ga, juce sam ga videla prvi put. Oni ga pokrivaju. Ja sam usla u svoju kucu, Cenic je poceo da me gura i udara. Evo modrice kako me je udario, i vredao me. Nakon deset minuta dosao je Cvetkovski i uvrtao mi uvo kao da sam ja dete od pet, sest godina, a ne zena od sezdeset godina - objasnjava Grozda Nesic deo dogadaja. Dezurni lekar hirurskog odeljenja leskovacke bolnice navodi da je Zivkovic doveden u besvesnom stanju, sa vidnim povredama. Nagnjecenje glave i tela, krvni podliv na glavi u predelu potiljka sa leve strane, nagnjecenje leve polovine grudnog kosa i oguljotine na desnoj nadlaktici, kao i u predelu desne lopatice, povrede su koje su kod Zivkovica konstatovali lekari. U neuroloskom nalazu pise da pacijent ima i potres mozga. Grozda Nesic obratila se Odboru za ljudska prava. Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora, ocenjuje da "policajci sporo menjaju naviknuti odnos prema gradanima". - U ime ostecenog Zivkovica Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava i Odbor za ljudska prava podnece krivicne prijave protiv inspektora i tuzbe za naknadu materijalne i nematerijalne stete. Obavestili smo Centar za torturu u Beogradu i Trauma centar Medunarodne mreze pomoci iz Beograda - kaze Vidosavljevic. Policajci u svom izvestaju navode da prema Zivkovicu "nisu upotrebljavana nikakva sredstva prinude, pa ni fizicka snaga". Nasa redakcija uputila je poziv Cvetkovskom i Cenicu da daju svoje videnje ovog dogadaja, ali se oni nisu odazvali. U leskovackom SUP saznajemo da ce uskoro biti izdato saopstenje sa novim elementima. M. D.
DANSKE HUMANITARKE POMOGLE LESKOVACKOJ BOLNICI Aktivisti Medunarodne zenske lige za mir i slobodu iz Kopenhagena doneli su 5. juna u leskovacki Zdravstveni centar poklone u vrednosti od 50 hiljada nmackih maraka. Hanne Norup Carlsen i Inger Nyegaard posle obilaska Beograda, Crne Gore i Kosova gde su, kako navode, bile odlicno prihvacene i sa srpske i sa albanske strane, aktivistkinje Medunarodne zenske lige za mir i slobodu iz Kopenhagena, dosle su u Leskovac posredstvom Odbora za ljudska prava. Zahvaljujuci saradnji koju su ove dve nevladine organizacije uspostavile jos u periodu predizborne kampanje u Srbiji, leskovacka bolnica je dobila donaciju iz Danske. Medunarodna zenska liga za mir i slobodu nije prvi put u Jugoslaviji. Ona je bila aktivna u dostavljanju humanitarne pomoci pocev od 1992. godine. Hanne Norup Carlsen i Inger Nyegaard Jensen, aktivistkinje ove organizacije, izjavile su na konferenciji za novinare odrzanoj u leskovackoj bolnici, da su donele pomoc u lekovima, kao i krevete, pizame i mantile za zdravstvene radnike. Novac za prevoz dobile su od danske vlade, ali za ostalo snalaze se uz pomoc prijatelja i licnih fondova. - U Danskoj je lakse dobiti stvari nego novac. Firme i fabrike su spremne da pomognu, ali svi nude proizvode. To je velika steta, jer kako vidimo za mnogo sta ovde su potrebne pare. Drago nam je da mozemo da budemo od pomoci. Danska je nazalost clanica NATO, ali mi mislimo da treba pregovarati, a ne bombardovati. Aktivistkinje Medunarodne zenske lige za mir i slobodu dodale su kako u "Danskoj nije problem biti opozicija, nije opasno reci sta mislis". - U narednih nekoliko dana prikupicemo podatke i fotografije kako bi videle gde je pomoc otisla i time ostvariti mogucnost da ponovo dode - obecale su gospode. Ispred Zdravstvenog centra u Leskovcu donatore je pozdravio dr Zoran Andelkovic koji se u ime pacijenata i zdravstvenih radnika zahvalio i Ligi i Odboru. Andelkovic je izrazio interesovanje za saradnju sa danskim zdravstvenim centrima radi zamene lekara i edukacije u odredenim granama medicine. - Mi imamo pametne ljude, ali smo osiromaseni u tehnologiji, pa znanje cesto ne mozemo da primenimo na adekvatan nacin. Drago mi je da smo ostvarili kontakt, jer vam nekom narednom prilikom mozemo javiti sta nam je prioritetno potrebno. Donacije su uvek dobrodosle, ali je cinjenica da cemo nadalje morati sve vise da se oslanjamo sami na sebe - zakljucio je dr Andelkovic. Gosce su posle obilaska svih mesta najavile nove donacije i skori dolazak sefa Lige Matilde Seldhaus, koja je, kako su navele, veoma zainteresovana da poseti Leskovac. M. D.
|
|
Sudije Opstinskog suda u Leskovcu nezadovoljne tretmanom PLATE U ZATVORENOJ KOVERTI, KREDITI I STANOVI TAJNI Odboru za ljudska prava obratio se jedan od sudija Opstinskog suda u Leskovcu, tvrdeci da su on i mnoge njegove kolege nezadovoljni tretmanom i nepravilnostima koje se cine u Sudu. O tome se, kako kaze, komentarise u privatnim razgovorima, ali se u javnosti cuti. Nacin isplate zarade je jedan od izvora nezadovoljastva, jer se plate vec nekoliko godina dele u zatvorenim kovertama sto, navodno, nije praksa u opstinskim sudovima drugih gradova.
- Nigde se ne vidi ni ko je dobio stan, a poznato je da je na lokaciji stare Geodetske uprave izvrsena uplata dva velika stana. Jedan je za Milana Stojanovica, predsednika Suda, a drugi za Miroslava Velickovica, sudiju Okruznog suda u Leskovcu, koji je i ranije dobio jedan stan manje kvadrature. On je dobio prosirenje iako mu se broj clanova domacinstva smanjio jer mu se cerka udala. Vitomir Mihajlovic, sef racunovodstva, ima kucu u Zabljanu, stan u Vrnjackoj banji, a dobio je jos jedan ciji je prethodni vlasnik Miroslav Velickovic. Sudija Mira Arandelovic dobila je stan, iako je ranije dobila stambeni kredit i sagradila porodicnu stambenu zgradu - kaze sudija i dodaje da ima jos mnogo nepravilnosti medu kojima je i koriscenje voznog parka bez putnih naloga, pa se cesto sluzbeni automobili koriste u privatne svrhe. Nas sagovornik tvrdi da jos nije sacinjen izvestaj rada Suda za proslu godinu kao ni raspored rada za ovu, iako se jun primice kraju. Predsednik Opstinskog suda u Leskovcu Milan Stojanovic u kratkom telefonskom razgovoru za "Prava coveka" nije zeleo nijedan od ovih navoda da komentarise - sprema se za odlazak na duzi odmor. M. D.
Simptomaticna neefikasnost policije u rasvetljavanju teskog krivicnog dela PROVALNIK POZNAT, ALI JE NA SLOBODI Iz porodicne kuce u Stupnici Radojici Marinkovicu 1992. godine ukradeno je 18 hiljada maraka, cetiri hiljade dolara i zlatan nakit. Iako je pljacka prijavljena Leskovackom SUP aprila iste godine, slucaj do danas nije resen. Sudski pretres koji je bio zakazan 4. maja odlozen je, a predmet je upucen istraznom sudiji radi pokretanja istraznog postupka, jer se radi o krivicnom delu teske krade za koje je predvidena kazna zatvora do deset godina. Radojica Marinkovic od 1972. godine zivi u Nemackoj a kucu u Stupnici povremeno posecuje. On tvrdi da je od samog pocetka "slucaj bio kristalno jasan", kao i da je bilo jasno ko su pocinioci ovog dela. Naime, kuca nije obijana, a samo je osoba u koju sumnja znala gde se nalazi kljuc, kao i zlato i novac. - Prijava i uvidaj pljacke izvrseni su 18. aprila 1992. godine, Nakon dva dana predmet je oduzet od inspektora Kaluderovica i dat je Draganu Cenicu. Medutim, najlaksi slucaj u istoriji kriminala do danas nije resen. Od dana prijavljivanja slucaja pa do decembra iste godine bio sam pet puta u SUP, dolazio sam iz Nemacke prelazeci razdaljinu od 1350 kilometara u jednom pravcu, ali sve uzalud - istice Marinkovic. Radojica Marinkovic optuzuje inspektora leskovackog SUP da slucaj nije ozbiljno shvatio, da svoj posao nije radio, kao i da neke svedoke nije hteo da saslusa - glavna osoba u koju je Marinkovic sumnjao nije saslusana jer inspektor "nije imao goriva da ode do nje". - Da li SUP nije mogao da resi ovaj slucaj, ili je neko podmicen - ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim. Jer, ljudi u koje sumnjam da su me pokrali javno su izjavljivali da je milicija njihova, da im niko nista ne moze jer ih milicija stiti. Zvali su me telefonom u Nemacku trazeci da se dogovorimo i da problem resimo u cetiri oka, sto sam ja odbio - tvrdi Marinkovic. On istice da "na dogovorene sastanke inspektor Cenic nije dolazio, tvrdio je da zna ko su lopovi, ali da mu nacelnik nije dozvolio da ih privede". - Govorio je da je stalno ostavljao pozive navrata kuce osumnjicenih, ali da su se oni krili i nisu hteli da se odazovu. Od ljudi koji rade u SUP saznao sam, medutim, da se na mom predmetu uopste i ne radi. Radojica Marinkovic se 1993. godine obratio MUP u Beogradu i dobio je obecanje da ce se slucaj ubrzati, ali bez rezultata. Preko prijatelja iz Nisa i njihovih rodackih veza izdejstvovao je da se povodom njegovog slucaja sastanu nacelnici prokupackog i leskovackog MUP. - Razgovarali su otvoreno i saznao sam da je moj slucaj stopirao Sava Marjanovic, bivsi nacelnik u penziji. Ponudili su mi sledece resenje problema - ako ne angazujem advokata, slucaj ce se zavrsiti. Jer, rekli su mi, lopovi su priznali - kaze Marinkovic. U leskovackom SUP sve ove optuzbe odbacuju kao neosnovane. Na ovom slucaju se radilo, isticu, postoji podebeli dosije, ali je nazalost ostao neresen. Ovaj slucaj se ni po cemu ne razlikuje od ostalih krada koje su ceste u gastarbajterskim kucama, a mnoge od njih ostanu neresene - tvrde u leskovackom SUP. Odbor za ljudska prava, Leskovac
Kako je AIK "Trgovina" finansirala Socijalisticku partiju Srbije i JUL BANKROT FIRMA POMAGALA VLAST Preduzece u stecaju u vise navrata upucivalo sredstva na ziro-racune donedavno vladajucih stranaka Finansiranje donedavno vladajucih partija od strane poslusnih direktora leskovackih firmi svih ovih godina bila je javna tajna. Pare su, na mig politickih mocnika, davali i sakom i kapom direktori uspesnih firmi, ali i rukovodioci onih koje su tavorile, ciji radnici nisu primali plate ili su se preselili na Zavod za trziste rada. Vesti direktori su za partiju uvek uspevali da iskopaju po koji dinar. Primer ovakvog poslovanja je AIK "Trgovina". Iakose ne radi o velikoj sumi koja je u periodu od 28. oktobra 1999. godine do 18. oktobra 2000. godine uplacivana na ziro-racun SPS i JUL, slucaj je ineresantan jer je preduzece sve to vreme bilo pod stecajem! Naime, prema izvodima iz Zavoda za obracun i placanje, AIK "Trgovina" je u pet navrata uplatila novac na racun SPS - 28. oktobra 1999., 20. marta 2000., 29. juna 2000., 7. septembra 2000. i 18. oktobra 2000. - i jednu na ziro-racun JUL (16. 08. 2000.). Ukupno je uplaceno desetak hiljada dinara. Nije, dakle, rec o sumi koja je uplacivana tada vladajucim partijama vec - princip. Ovo leceskovacko preduzece nalazi se u stcaju od septembra 1999. godine, kada je oko 150 radnika upuceno na Zavod za trziste rada. Za stecajnog upravnika Privredni sud je postavio Nikolu Durovica, koji je 19. oktobra 2000. godine smenjen. Na njegovo mesto dosao je raniji direktor Toma Mladenovic. Za celu pricu bitno je i to da troskovnik preduzeca koje je u stecaju odreduje Stecajno vece. Trag vodi u Privredni sud - da li je Stecajno vece odobrilo ovakvo trosenje para? Saznali smo da u troskovnicima ni za jedan mesec ovakva stavka nije predvidena, niti se SPS i JUL spominju u specifikacijama potrazivanja i izvestajima o radu pomocu kojih su Stecajno vece i stecajni upsravnik uglavnom komunicirali. Zakljucak - stecajni upravnik je na svoju ruku, knjizeci, verovatno, taj izdatak pod stavkom "ostali troskovi" ili nekom drugom vratolomijom poklanjao pare SPS i JUL. Bar tako dokumentacija kaze. Sadasnji stecajni upravnik AIK Trgovina Toma Mladenovic potvrdio je da ovakve uplate tada vladajucim partijama zaista postoje. O svemu ovome, kao i o ostalim zloupotrebama koje su uocene (prodaja stana, osnovnih sredstava, sklapanje ugovora) dokumentacija je sakupljena i predata nadleznim organima, tvrdi Mladenovic. Odbor za ljudska prava - Leskovac
Funkcioneri SPS u Vlasotincu podelili lovce u dva drustva i tabora I SRNE POSTALE POLITICKE ZRTVE Poslednjih sest godina zaslugom Vojislava Ljubenovica, bivseg predsednika Skupstine opstine Vlasotince, i Zivana Susulica, sadasnjeg gradonacelnika Vlasotinca, tada predsednika Opstinskog odbnora Socijalisticke partije Srbije, jedinstveno loviste "Luznica" na podrucju vlasotinacke opstine, podeljeno je na dva dela. To je potvrdeno resenjem Ministarstva poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Srbije. Lovci iz Svoda, sela na pola puta od Vlasotinca prema Crnoj Travi, izabrali su Ljubenovica za svog predsednika, njegovog oca Zariju Ljubenovica imenovali za lovocuvara i sa blagoslovom Glavnog odbora tada vladajuce partije formirali ekskluzivno loviste "Crtovo" na jednoj trecini nekada jedinstvene lovne povrsine. Iako je ova operacija imala zvanicnu formu, obavljena uz znanje funkcionera Lovackog saveza Srbije, loviste "Crtovo" nikada nije priznato od strane lovaca iz Vlasotinca. Granica dva lovista provucena je kroz selo Ravni Del ciji stanovnici moraju da placaju dve lovne karte ukoliko zele da love. Svodanski lovci ne dozvoljavaju prilaz i prolaz clanovima vlasotinackog udruzenja "Bogisa Popovic - Gisa", mada se po poslednjem resenju Ministarstva jedinstvenim lovistem gazduje iz Vlasotinca.
Dva policajca OUP Vlasotince prikupila su obavestenja o krivicnom delu, mestu, vremenu, sredstvima i pociniocima, medu kojima je i jedan odbornik SO Vlasotince, ali ih je tadasnji nacelnik OUP Vlasotince, Zoran Jovic, u dogovoru sa tadasnjim predsednikom opstine Vlasotince Vojislavom Ljubenovicem, sprecio da u ovom slucaju postupe po zakonu i pravilu sluzbe. Zato je nacelnik Jovic, kako isticu svedoci, oba policajca koji su ucestvovali u predkrivicnom postupku kaznio da sest meseci primaju platu umanjenu za deset posto. Policajci su sacuvali dokumentaciju kao dokaz pokolja srnece divljaci i uloge politicke i izvrsne vlasti u sprecavanju policije da protiv pocinilaca krivicnih dela podnesu prijave. Pod pritiskom javnosti, Lovacki savez Srbije i nadlezno ministarstvo obecali su da ce nepravda biti ispravljena. M. D
|
|
INTERVJU: Biljana Kovacevic-Vuco, predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava NOVA VLAST IGNORISE TRECI SEKTOR
- Rec je, ustvari, o uobicajenom ponasanju u pravnom vakuumu koji jos postoji zato sto kod nas nema razlike izmedu profitnih i neprofitnih organizacija. Karakteristika nevladinih organizacija je da su one neprofitnog karaktera. To ne znaci da one ne smeju da sticu profit, vec da on ne sme da bude distributivnog karaktera, mora da se ulaze u rad i ostvarivanje ciljeva organizacije. Sada se, medutim, nevladine organizacije tretiraju kao i pravna lica, u pogledu poreskih i obaveza platnog prometa, deviznog poslovanja. Nema razlike izmedu kompanija koje ostvaruju ogroman profit i nevladinih organizacija cija je svrha delatnosti potpuno drugacija. Po novim poreskim zakonima ocigledno je da ni nova vlast apsolutno nema nameru da uvede poreske povlastice za nevladine organizacije, kako je to uradeno u Americi i evropskim drzavama, a to je sustina opstanka nevladinih organizacija. One su retko samoodrzive. Sva su udruzenja, cak i distroficari, paraplegicari i slepi, svrstana u istu kategoriju poreskih obveznika, kao "pravna lica", sto je monstruozno. Sve se odvija po logici koja podrazumeva da su nevladine organizacije sakupljaci velikog novca. Ona postoji i kod vlasti i kod intetelektualaca koji su nezadovoljni svojim polozajem i zele da preko optuzivanja nevladinih organizacija dokazu svoju vrednost koja materijalno nije valorizovana. Dakle, za njih su nevladine organizacije negativni parametri, ljudi koji mlate praznu slamu u primaju velike pare iz inostranstva. Ostali su relikti razmisljanja po kojem je izdaja unositi novac u zemlju, novac od kojeg prezivljavaju mnoge porodice, a iznositi ogroman drzavni kapital je patriotizam. U pogledu pravnog statusa nevladinih organizacija nista se nije promenilo. Nisu, medutim anulirane ni ocigledno resresivne odluke drzavnih organa? - Na zakonskom osnovu stanje je nepromenjeno, u sudovima je nepromenjeno, jedino nema novih progona nevladinih organizacija, to je jedina razlika. Postupci koji su protiv njih pokrenuti traju, a malo se zna da su nevladine organizacije, ljudi koji u njima rade, u nekoj vrsti administrativnog ili krivicnog postupka, zbog vestackog, represivnog kriminalizovanja njihovog politickog angazmana u periodu vladavine Slobodana Milosevica. To legalisticki ne moze da se resi, jer postoje zakoni kojima se nevladinim organizacijama stavljaju na teret protivpravne radnje, a ti zakoni su i onda i bili neadekvatni, ai sada su. Oni su bili politicki instrument da neko bude krivicno diskvalifikovan. U jednom trenutku zasmetale su nevladine organizacije - platni promet nije funkcionisao, one su primale donacije iz inostranstva koje nisu mogle da idu preko ziro racuna. I, da budemo posteni, taj novac je ulazio u zemlju kada je bilo najteze, veliki broj ljudi je zahvaljujuci tome uspeo da opstane. Zrtve pod Milosevicem, zrtve i danas? - Ne bih bas rekla da su nevladine organizacije zrtve i danas, ali trpe posledice nebrige drzave za njihovo postojanje, poreske olaksice i omogucavanja brzeg i lakseg dobijanja donacija, sto ce nevladine organizacije nastaviti da cine, sada kada je to normalni nacin komunikacije. Sta bi drzava trebalo da uradi u ovom prelaznom periodu, kao neku vrstu "prve pomoci"? - Zakon o nevladinim organizacijama je odavno trebalo da bude donet, a ne da se oteze s njegovim donosenjem, kao da je rec o sistematskom zakonu za ozdravljenje privrede. Svuda u svetu nevladine organizacije funkcionisu po jednom principu: laka i brza registracija, priznavanje pravnog statusa i domacim i stranim nevladinim organizacijama, ne bave se politickom kampanjom za izlazak na izbore, ne pomazu finansijski politicke stranke i imaju poreske olaksice. To bi sve trebalo da se nade u novom zakonu, ali on jos nije na dnevnom redu. Napravljen je jedan miks starih i novih zakona. On u sustini nije los, ali nisu olaksani registracija i delovanje - nema bitnih restrikcija, ali nema ni pomaka. Danas, dakle, u jednom vakuumu koristimo stare zakone, imamo vlast koja je ignorantska prema nevladinim organizacijama i cekamo novi zakon koji bi regulisao njihov polozaj. Premijer Dindic je na Trecem forumu nevladinih organizacija najavio sastanke sa predstavnicima nevladinih organizacija jednom mesecno. Da li ce to biti prilka da se ove primedbe direktno iznesu?
Mnoge organizacije su ulozile izuzetne napore u obaranju Milosevicevog srezima, rizikovale su, ljudi su hapseni, pokretani su postupci protiv njih. Sada je, medutim, vidljid ignoranstki odnos vlasti prema njima, o njima se ne vodi racuna, ne u smislu priznavanja prvoborackog staza, nego uvodenjem reda u ovu oblast. Tretiraju se i sa odredenom dozom prezrenja, sto mislim da je lose, nefer i jako ruzno. Zene u crnom dobile su Milenijumsku nagradu UNIFEM, kandidovane su za Nobelovu nagradu za mir, Natasa Kandic je postala pocasni doktor nauka Univerziteta u Valensiji, nisam cula da im je iko cestitao. Putujemo po svetu, cenjeni smo vise u Americi ili Nemackoj, nego ovde. Dolaze strani zvanicnici, uvek zele da razgovaraju sa nama, a sa nasim polticarima samo po nekad prijatno procaskamo, nema nadgradnje. Rad nevladinih organizacija ce biti mnogo tezi, nema represije, ali one tek treba da se izbore za svoju poziciju.
B.T.
Povodom inicijative za donosenje zakona o ombudsmanu TEMELJ GRADANSKIH SLOBODA Jos u 17. i 18. veku pojavljuje se ideja o nuznosti uspostavljanja organa ili pojedinca koji treba da stite zakonitost i ljudska prava svih od svakog ko pokusa da ih ugrozi i koji ce moci da se o tome izjasne, ali i intervenisu, sprece i kaznjavaju onog ko ove principe krsi. Institucija ombudsmana je prvi put uvedena Ustavom Svedske iz 1808. godine. Tvorac ove institucija pod nazivom "Justitie Ombudsman" je istaknuti pravnik tog vremena Hans Jerta. Glavna funkcija ombudsmana je da bude moderator izmedu kralja i naroda. Dva su bitna razloga za uspostavu ovakve institucije: nesposobnost uprave da kontrolise samu sebe i opasnost da prava i slobode gradana budu povredeni u bilo kojoj prilici, pa i pred sudom i od suda. Institucija ombudsman je jedan od kamena temeljaca demokratije i zastite sloboda u Svedskoj. Osnovne funkcije ombudsmana su: - Ispituje sve slucajeve povrede prava i zakona za koje se sazna, ili mu na njih ukazu gradani; - Vodi postupak i goni pred sudom svakog funkcionera koji u vrsenju duznosti bude korumpiran, ponasa se protekcionaski ili iz bilo kog razloga krsi zakon i zanemaruje svoju odgovornost; - Ocenjuje pravne akte i presude vrhovnih sudova i krivicno goni cak i najvise sudije ukoliko proceni da su doneli nepravicnu presudu; - Podnosi izvestaj parlamentu; - Ukazuje na slobost zakona i predlaze izmene i dopune, ili donosenje novih; - Predsedava komisiji za slobodu stampe. U nasem okruzenju jedino je Bosna i Hercegovina uvela ombidsman. D. Nesic
Nevladine organizacije izabrale predstavnike za "prazne stolice" u opstini Leskovac CIVILNO DRUSTVO PORED VLASTI Divna Stankvic, osnivac Zenskog centra, izabrana je za predstavnicu leskovackih nevladinih organizacija u Skupstini opstine, a Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava, zastupace interese treceg sektora i gradana i Izvrsnom odboru SO Leskovac, odlucili su predstavnici 21 nevladine organizacije na sastanku odrzanom krajem maja. Njihovi predstavnici u lokalnim organima vlasti imace pravo na diskusiju, ali ne i na odlucivanje. Posto se mnogi problemi sa kojima se lokalna samouprava suocava preplicu sa zastitom zivotne sredine, odluceno je da, pored smenjivih predstavnika u opstinskoj vladi i parlamentu, bude i jedan clan Leskovackog ekoloskog pokreta. Pocetkom marta, nevladine organizacije u Leskovcu dostavile su SO Leskovac inicijativu da se u Izvrsnom odboru obezbedi prazna stolica za predstavnika nevladinog sektora. Drazen Ruzic, potpredsednik Skupstine, podrzao je u jednom od svojih javnih istupa ovu inicijativu ali do popunjavanja ove stolice predstavnikom NVO - do sada nije doslo. Snezana Stojanovic-Plavsic, clan Kancelarije G 17 plus u Leskovcu, ocenila je da su delegirani predstavnici ljudi od poverenja i sa iskustvom u kontroli vlasti, sto bi trebalo da bude i njihova osnovna funkcija. Dogovoreno je da se jednom mesecno sve nevladine organizacije sastaju radi konsultacija i daljih dogovora. Predstavnici lokalne samouprave se nisu pojavili na ovom sastanku, iako su prethodno bili pozvani, a nije se odazvao ni jedan od 75 pozvanih odbornika. M. D.
|
|
Kako je vojnik iz Tuzle, buduci dramski pisac, u Leskovcu zavoleo pozoriste, muckalicu, dert . . . JEDINO JE CEZNJA ISTINITA U Beogradu cu, kasnije kao student, nauciti da pravim razliku izmedu dobrih i loseh predstava, dobrih i losih pozorista. Sa predstavama iz Leskovca bilo je drugacije: samo magija i zanos. Toliko cestitki, zelja i pozdrava u zivotu nisam cuo. Ne verujem da bih se privikao i da sam ostao duze. Pamtim to ne iz pakosti. Da nije bilo tog svakodnevnog terora muzickog smeca najverovatnije ne bih uocio, ne bih zavoleo pesme Tome Zdravkovica i posebno Sabana Bajramovica. Pise: Ranko Bozic Sta imam ja sa Leskovcem? Glupi Bosanac . . . Cudna mi cuda; osamdesetih dobio poziv da tu odsluzim vojsku i to je sve. "Blize bi ti bilo da iz Tuzle sluzis vojsku u Becu ili Pesti", rekao mi je skolski drug iz Gimnazije. "Uzmi auto-kartu, proveri!". nisam proveravao. Tih godina su karte i kartografi polako poceli da ulaze u modu. Za taj trend nisam imao smuisla. Ne znam da li sam pre vojnog poziva ista konkretno znao o Leskovcu . . . ne mogu da se setim. Da; u najbojljoj ekipi tuzlanske "Slobode" godinama je branio Leskovcanin Ranko Cakic. Osim na stadionu, vidao sam ga i na gradskom korzou. Za nase bosansko uho pricao je mnogo smesno, ali branio je . . .covece" Moja baba i djed su grad u koji je trebalo da odem nazivali Ljeskovac. To me je i zasmejavalo i nerviralo. U redu je ijekavica, objasnjavao sam im, ali ne mozete ijekavizirati ime grada. Par puta ce mi poslati neki dinar u vojsku i stalno je na koverti pored broja vojne poste pisalo ime grada - Ljeskovac . . . S druge strane, zasmejavalo me je i nerviralo neki put sto ni za jednog starijeg ili manje obrazovanog Leskovcanina ja nisam bio Tuzlak. Uvek Tuzlanac . . . Toliko o jezickim razlikama. U stvari, samog grada se slabo secam. Ostale su mi neke slike i situacije. Recimo, zevamo u grupi leskovackim ulicama i jedan stariji vojnik kaze: Znate li da se u Leskovcu svaka druga, treca devojka zove Sladana? Nismo znali pa smo proveravali. Mimoidu nas neke devojke, ti kazes Sladana, i stvarno, jedna se okrene. Najcescese na tome se i zavrsavao kontakt s leskovackim devojkama, ma gotovo uvek, ali s tim proveravanjima nismo prestajali do kraja vojnog roka: - Pazi one tri! Sta mislis koja je Sladana? - Ne znam. Meni su sve tri Sladane. - Hoces u pivo da je ona plava? - Vazi! Leskovac pamtim po dobroj hrani i groznoj muzici. Stigao sam iz bosanskog grada i nisu mi bili strani specijaliteti s rostilja . . .ali leskovacki rostilj, pa muckalice, urnebes salate, papricice i sta ti ja znam! Secam se kafane "Zlatno burence", sto smo se tu ozderavali . . . Ni zvuci novokomponovane muzike nisu mi bili ni strani ni nepoznati u rodnom gradu, ali je postojala mogucnost da im umaknes, da im se sklonis s puta. U Leskovcu nije. Iz svake kafane, s lokalnog radija, tutnjalo je sve vreme. Toliko cestitki, zelja i pozdrava u zivotu nisam cuo. Ne verujem da bih se privikao i da sam ostao duze. Pamtim to ne iz pakosti. Da nije bilo tog svakodnevnog terora muzickog smeca najverovatnije ne bih uocio, ne bih zavoleo pesme Tome Zdravkovica i posebno Sabana Bajramovica. U Leskovcu nisam stekao ni jednog prijatelja Leskovcanina. To je moguce. Prijatelji se sticu u ravnodusnom gradu, Leskovac nije ravnodusan: kad si vojnik, svi su ti prijatelji. Tako je bilo. Gde god da udes u kafanu, stizalo je pice za tvoj sto. Sit sam se napricao sa silnim nepoznatim svetom. Sve predusretljive face, ljubazne, blagonaklone. Otvorite uz pice srce i dusu, ali kad sledeci put dobijes izlazak u grad, necete se videti ponovo. Naidu drugi . . . Juznjacki sentiment! Nalikovao je bosanskoj emociji: sve razumevanje, sve ljubav, sve ljudska toplina, ali jednom kad padne mrak na oci razgori cudovisnu mrznju i bude zlo do neba. U nekoj tekstilnoj fabrickoj hali slavili smo, sta ono bese . . . nocenje Stafete mladosti, tako nesto. Celovecernji skup. Zajedno s leskovackom omladinom pratili smo prigodan program: recitovali, borbene pesme, posle disko muzika. Bilo je klope, pica, jedna simpaticna Sladana. Cinilo se da cemo nekako pregurati tu Stafetu do jutra . . . Onda se pojavila treca smena: stariji, sredovecni ljudi, muskarci i zene u plavim mantilima. Kad ih pogledas - nemas sta da vidis: sve ispijeno, umorno, pregazeno . . . Pridruzili su se "slavlju" i promenili muziku. Kad su oni zaigrali, krenulo je ludilo. Ostace mi za ceo zivot slika kako su se najednom preobrazili ti neugledni ljudi: bilo je debelih, pikljavih, zgurenih, nekih zena u opasnim godinama. Samo su bljesnuli . . . Ko folklorno drustvo i jos lepse, jos lude i neposrednije! Imalo je u mojoj Bosni dobrih pricalica, dobrih pevaca na svakom koraku, ali urodenu eleganciju pokreta, smisao za igru, prvi put sam video kod ljudi u Leskovcu. I nije paprika ono osnovno po cemu pamtim ovaj grad. Definitivno nije. Leskovac je u to vreme bio jedinstven, valjda u celom svetu, jos po necem. Imao je besplatno profesionalno pozoriste. Nisam bio narocito fasciniran time. Poput vecine voleo sam bioskop, a ne pozoriste. Slucajno jednom, kad nije bilo para za kafanu i kad su bioskopi vrteli iste filmove, nasli smo se pred vratima pozorista. I zamisli, bio je problem da nas puste. Kao, nemamo karte. Kazem, pozoriste je besplatno, sta ce nam karte. Dobro; dajte nam onda karte. Vec su razdeljene . . . Bili smo uporni, pa jos vojnici, i na kraju su nam ipak pronasli mesto i pustili u salu. Bilo je prijatno toplo unutra, sedista udobna i mislio sam da cu u najgorem slucaju slatko da prespavam sledeca dva sata. Nije bio najgori slucaj . . . Podigla se zavesa i ja sam u sekundi zavoleo pozoriste. Preterujem, mislite. Ma, toliko mi se svidela jedna glumica na sceni da sam samo zinuo. Valjda je to to. Tesko da ima bolji nacin da covek zavoli pozoriste. Od te veceri, svaki moj izlazak u grad, pocinjao je ili se zavrsavao na vratima leskovackog pozorista. U Beogradu cu, kasnije kao student, nauciti da pravim razliku izmedu dobrih i losih predstava, dobrih i losih pozorista. Sa predstavama iz Leskovca bilo je drugacije: samo magija i zanos. Sve je preterivanje, kaze Kafka u pismu Mileni, jedino je ceznja istinita. Ponekad se, medutim, preteruje i s tom ceznjom. Sta imam ja s Leskovcem . . . izuzev ceznje. Autor teksta je dramski pisac i filmski scenarista iz Beograda
PODZEMNI ELEKTRONSKI LET "Raj na nebu . . . pakao na zemlji", Supernaut i "Belgrade Cofee Shop Sessions Volume 1 - JAZZVA/SPEED LIMIT" Ako je vasa glad za Rolingstonsima ostala neutaljena u samom startu nulte decenije novog milenijuma, za onim Stonsima na prelazu iz sezdesetih u sedamdesete, kada su im se vec desili svi Altamonti, Satanska Velicanstva, Brajeni Dzonsi, Marijane Fejtful, poreski problemi i ah! - sve ono jos kasnije; ako je, dakle, usred ovih mracnih tonova koji su se njima prevukli u jednom casu, ostalo upaljeno izvesno narocito, groznicavo svetlo koje vas kroz sva naredna desetleca stalno iznova provocira i mami svojom starinskom gradskom beznadeznoscu, sto za svoju najpotpuniju definitivnu metaforu ima pesmu "Gimme Shelter" - onda cete izmedu Partibrejkersa i Supernauta na domacem terenu uvek izabrati ove druge. Jer, da vidimo, oni prvi tj. Partibrejkers, pokupili su sav polet "Street Fighting Man" i "Jumpin' Jack Flash", te onaj Cak Beri ambijent iz mladalackih fascinacija Kita Ricardsa, dok su ovima drugima tj. Supernautu preostali "Sister Morphine" i rhithm & blues muljevite transakcije crnog i belo naslede. Ali, to nije ni izdaleka sve! Uzmete li u ruku najnovije CD izdanje Supernauta "Raj na nebu . . . Pakao na zemlji", alternativno decentne etike Beograund, cucete jos tehnolosku upornost prvobitnog elektronskog roka, utemeljenog tekstovima u ondasnje revolucionarno aktuelne, marksisticki ili negativno utopisticki intonirane filozofske struje, plus, industriju mrakovitih urbanih malstrema u svojim tvrdim, prekookeanskim varijantama, plus, bezazlene ekspertize zanrova poput regea iz prakse ranih osamdesetih, zdruzene sa jos malo belog britanskog bluza sezdesetih na ovoj lepoj, toploj, ispevanoj iz srca, ploci Srdana Dileta Markovica i njegovog benda, na kojoj danas u Srbiji jedino - uz pomenute Partibrejkers - mozete da cujete stari rok do negde samog pocetka osme decenije, sa pravovremenim solazama tokom otprilke dvadesetak pokrivenih godina sto se uticaja tice, a da vam se od svega ne povraca. Jer ovo . . . ovo post-novotalasno secanje na Stonse, zvuk sastava Dr Feelgood, i beli blues Johna Mayella i T. S. Mc Phae-Ja, sa unikatnim osecajem za prvobitne zvucne boje industrijskog drustva, energicna je stvar od pedigrea i slusacete je ponovo i ponovo.
Podzemni elektronski let ovim navedenim plocama apsolutno je osiguran sto se tice valjanosti ponudenog uputstva za navigaciju. Supernaut su pri tom starinskiji, iako u neku ruku i potpuno liseni staromodnosti, njihove rime izlaze iz tradicije velikih rok poeta a njihova produkcija nabijena je nervima i misi'nim vlaknima koje je tesko kontrolisati i iz kojih se neprestano cedi nesto duboko ljudsko, ukljucujuci tu i onog morbidnog Frankestajna na poledini albuma, nalik na cuvenog Malteskog sokola, ovde sa skrgama u koje je zabijen neki nadnaravni ekser ili metak. JAZZVA/SPEED LIMIT, pak, sa svojim svedenim, iako paradoksalno tehnoloski raskosnim zvukom i ravnodusnom omotnicom sa prekidacima svojih masina u otvoreno zelenoj i zamrljano ljubicastoj boji, prihvatljivo je i relaksirajuce psihodelicno potomstvo za poneti i upraznjavati na bilo kom mestu. Recju, drevni roman koji se prepisuje rukom i jednim sve nepostojecim pismom i aktuelna hit knjiga u dzepnom svom izdanju. Zorica Kojic |
