Elektronsko izdanje:
|
U ocekivanju nove gradske vlade TIHO ODMERAVANJE SNAGA Moze li iko, u ovom trenutku, pomiriti stranke koje cine koaliciju DOS u Leskovcu Da ce politicko leto u Leskovcu biti vrelo znalo se jos pre poslednjeg skupstinskog zasedanja, no, sredinom juna desavanja u lokalnim skupstinskim klupama potvrdila su ono sto je i politickim laicima bilo jasno - u Leskovcu DOS drzi vlast na jedvite jade i najmanji politicki povetarac moze da je poljulja. Kljucna opasnost ne preti sa leve koalicije, vec upravo od onih koji participiraju u vlasti. Prelazak grupe odbornika iz Demokratske stranke u Pokret za demokratsku Srbiju nagovestio je novi odnos snaga u Skupstini. Osim sto je odbornik Milorad Marjanovic, zahvaljujuci glasovima leve koalicije cvrsto "ostao u sedlu", i mnogi drugi predlozi DOS pali su u vodu, jer su protiv njih glasali zajedno leva koalicija, PDS, ali i delovi drugih stranaka koje cine DOS koaliciju. Svi sa svima ruse sve I pored svega, PDS je ustanovio da nije u koaliciji sa Socijalistickom partijom Srbije. - Za nas je najznacajnije to sto se na poslednjoj sednici SO glasalo po zakonu. Od 36 odbornika DOS sedamnaestoro je glasalo za oduzimanje mandata Marjanovicu, a sta je sa ostalima - zapitao se preko medija predsednik Opstinskog odbora PDS Petar Dordevic.
U sledece raspisivanje izbora u izbornoj jedinici u kojoj je DOS Marjanovicu omogucio (i oduzeo mandat) a sledstveno i na ostalim mestima gde su izabrani odbornicima koji su naknadno promenili stranku. I njima ce biti oduzeti mandati i bice raspisani izbori u tim izbornim jedinicama, najavljuje Dragoljub Zivkovic. Na sednicama DOS zauzet je stav da strukturu vlasti u Leskovcu ne bi trebalo menjati, te da se koalicioni sporazumi moraju ispostovati. Privremeno zatisje Nakon ovog skupstinskog zasedanja i stranackih reagovanja, u politickom zivotu Leskovca doslo je do privremenog zatisja - paznju javnosti privukla je eksplozija bombe u kaficu, ovim povodom oglasila se i Vlada "u ostavci". A onda je ekstradicija Slobodana Milosevica u Hag zasenila sve ostale politicke dogadaje. Stranacki zivot u gradu, prakticno, ovih vrelih letnjih dana, lebdi u nekom bezvazdusnom prostoru. Sve dileme ostaju otvorene, pitanja nedorecena. Iako je predsednik gradske Vlade Aleksandar Tasic na poslednjoj sednici Skupstine jasno i glasno rekao da napusta ovu funkciju, i o tome se spekulise jer, nikome nije poznato da su predsednik i clanovi gradske Vlade potpisali bilo kakve ostavke. No, za Leskovcane i nije bitno da li se radi o Vladi u ostavci ili ne - vazno je da ona, u sadasnjim uslovima, pri sadasnjem odnosu snaga u Skupstini, ne moze da funkcionise. Naredno skupstinsko zasedanje ocekuje se pocetkom avgusta. Gradonacelnik bi trebalo da imenuje mandatara a, da bi nova Vlada dobila poverenje Skupstine, potrebno je da za nju glasa 38 odbornika. Epilog se ocekuje na jesen. Rekonstrukcija rekonstrukcije Politicki zivot u gradu nije ostao imun na desavanja u vrhu drzave. Oglasio se lokalni odbor Demokratske stranke Srbije trazeci renkonstrukciju Savezne i Republicke vlade, ali i predlazuci mandatara za lokalnu Vladu. Predsednik regionalnog odbora Petar Cvetkovic naglasio je da ce ova stranka ponuditi nekoliko kandidata za tu funkciju. Da li ce leskovacki DOS podrzati nove ambicije svog koalicionog partnera, zasada se ne zna ali je malo verovatno. Istina je da je uticaj ove stranke u nekim drzavnim okvirima, prema svim istrazivanjima najveci, ali je pitanje da li je to tako i u lokalnim okvirima. Jer, da potsetimo, DSS u lokalnoj skupstini ima samo pet (ili cetiri?) odbornickih mesta. Iz nezvanicnih izvora saznajemo da DS na ovakvu kombinaciju i ne pomislja i da bi insistiranje na tome ozbiljno uzdrmalo deo DOS koji, koliko-toliko normalno funkcionise. Po ugledu na vrh stranke, DSS najavljuje formiranje svog odbornickog kluba na lokalnom nivou. Najavljeno je, takode, da ce DSS oduzeti mandat Aladinu Stanisavljevicu cim se dobije dokaz da je on pristupio PDS. - Pomiricemo DOS - najavljuje Nova Srbija. U ovom trenutku, i pored sve dobre volje, tesko je poverovati u ovako optimisticke najave. Jer cini se da stranke koje cine koaliciju DOS u Leskovcu nikada nisu bile dalje od tolerancije i razumevanja i da se vremenom jaz produbljuje, a most koji spaja stranke u jedinstvenu politicku grupaciju stoji na sve klimavijim stubovima. Sonja Petrovic
Kako je Novica Antic, referent HTZ u "Balkanu" umro od muke SMRT U PRISUSTVU GLADI Zucna rasprava o visegodisnjoj poslovnoj agoniji "Balkana" mogla je da proizvede jos tragicnih posledica da ekipa Hitne pomoci nije stigla na vreme Novica Antic (47), referent zastite na radu u Hotelsko ugostiteljskom preduzecu "Balkan", zbog stresova prezivljenih na zboru radnika dobio je srcani udar i preminuo nesto kasnije u bolnici. Njegova smrt je na dramatican nacin oslikala privrednu i socijalnu situaciju u Leskovcu. Iako sindikalno neangazovan, on je bio iritiran odlukom direktora HUP "Balkan" da zakaze zbor radnika, sat uoci odrzavanja zajednickog sastanka dva postojeca sindikata, samostalnog i nezavisnog. Kako svedoce ucesnici zbora, dosao je vidno uzrujen, cesto je ulazio i izlazio, a povremeno je predsedniku Skupstine preduzeca i direktorima upucivao pretnje da ce biti uhapseni zbog malverzacija. Zucna rasprava o visegodisnjoj poslovnoj agoniji ove firme, mogla je da proizvede jos tragicnih posledica da ekipa Hitne pomoci nije stigla na vreme. Milica Stojanovic, radnica "Balkana", zadrzana je u bolnici, a desetak radnika zatrazilo je pomoc zbog naglo izazvanih zdravstvenih smetnji. Dobili su injekcije sa sredstvima za smirenje. Sindikat "Nezavisnost" i Samostalni sindikat odrzali su ponovo zajednicki sastanak, ali ovoga puta da bi demantovali pisanje dva dnevna lista. Novica nije umro na sindikalnom sastanku, vec mu je pozlilo na zboru koji su zakazali direktor i predsednik Skupstine preduzeca, bila je poruka zajednickog sindikalnog skupa. Posle burne svade izmedu sindikalaca i prozvanih novinara sastanak je prekinut, a pitanje zasto je "lokacija" smrti bitna za Novicu Antica ostalo je bez odgovora. Sustinu stresne atmosfere u gotovo svim privrednim organizacijama u Leskovcu niko, bar zasad, nije prepoznao ni zvanicno komentarisao. Radnici nalaze zajednicki imenilac u cinjenici da firme rade sa dvadesetak do 30 odsto stvarnih mogucnosti, kontrole raznih inspekcija cesto su sumnjive, dok besparica stvara osecaj nemoci, nervozu i trvenje. Smrt Novice Antica usled srcanog udara na zboru radnika to dramaticno oslikava. Z. Rakic
Sindikalni rat u konditorskom drustvenom preduzecu "Toma Kostic" DRAMA U REZIJI DIREKTORA U "Tomaku" postoje dva sindikata, dve skupstine preduzeca, dva upravna odbora i jedan generalni direktor Sindikalno pletivo u DP "Toma Kostic" toliko se u poslednjih mesec dana zamrsilo da ce se resenje, po svemu sudeci, potraziti na sudu. Grupa radnika, clanova sindikata "Nezavisnot" u ovoj firmi, potrazila je pocetkom jula pomoc u leskovackom Odboru za ljudska prava, nakon odluke rukovodstva da im podeli resenja o rasporedivanju na niza radna mesta i tipska resenja o godisnjim odmorima koja su redom datirana od 16. jula. Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora i Kancelarije JUKOM, zakljucio je na osnovu uvida u dokumentaciju i razgovora sa radnicima da u "Tomaku" sve vrvi od nelegitimnosti. Skupstina preduzeca, koju podrzava sendikat "Nezavisnost", smenio je tzv. samostalni sindikat pokretanjem postupka za opoziv clanova Skupstine. Na dan kad je Skupstina zasedala i imenovala novi upravni odbor, deo radnika prekinuo je proizvodnju i, voden Savezom sindikata i sa blagoslovom direktora, odrzao zbor na kome je stavljeno do znanja da oni ne podrzavaju Skupstinu vec direktore. Bilo je svade i neposrednog fizickog kontakta izmedu radnika pa je Skupstina nastavila rad u prostoru komsijskog "Ulpina". Veoma brzo, samostalci su zakazali referendum i medu svojim clanstvom imenovali novi sastav Skupstine preduzeca, a za predsednika Jovicu Stojanovica, predsednika sindikata. Generalni direktor preduzeca Novica Dordevic, ohrabren ovakvom podrskom, krenuo je u akciju primerenog kaznjavanja onih koji su trazili smenu Upravnog odbora i ukazivali na nepravilnosti u radu direktora. - Sva resenja degradiraju zaposlene i proizvode stetne posledice. Njima su najvise osteceni oni koji su hteli da rade a nagradeni su radnici koji su strajkovali protiv Skupstine preduzeca krseci Zakon o strajku. Strajk nije organizovan radi ostvarenja ekonomskih i profesionalnih interesa radnika nego da bi se zastitio direktor i njegovi saradnici - ocenjuje Dragutin Vidosavljevic Pristalice samostalnog sindikata isticu da su zadovoljni redovnim platama koje u proseku iznose 5 - 6 hujlada dinara. Konkurentski sindikat "Nezavisnost" ukazuje da je u konditorskoj industriji takav prosek znak da firma propada ili da se novac negde odliva. Umesto poredenja sa prilikama u drugim granama lokalne industrije, oni nude pokazatelje iz srodnih preduzeca "Bambija", "Kondivika" ili "Starka", gde su plate i po nekoliko puta vece. Najavili su da ce uskoro predstaviti javnosti sadrzinu krivicnih prijava protiv direktora Dordevica i njegovih saradnika. Ukazujuci na revansizam direktora i kolega iz Saveza sindikata, jedna radnica, daktilograf sa 23 godine staza koja je premestena na radno mesto cistacice, kaze da su joj urucili resenje o rasporedivanju recima: "Ovo je drugi cin". Kosara Ilic, rukovodilac Marketinga, ukazuje na predistoriju ovog slucaja, podsecajuci da Skupstina koja je nedavno smenjena nikad i nije mogla da funkcionise, jer su pristalice Samostalnog sindikata to uvek sprecavali silom. Ona je prilikom razgovora sa novinarima u Odboru za ljudska prava ukazala na objektivnu egzistencijalnu ugrozenost stotinu porodica ciji su clanovi zaposleni u DP "Tomako" i najavila da se "Nezavisnost" nece zaustaviti u isterivanju pravde. U "Tomaku" postoje dva sindikata, dve skupstine preduzeca, dva upravna odbora i jedan generalni direktor. Ime svog kandidata za ovu funkciju oponenti aktuelnom rukovodstvu - jos nisu saopstili. M. Dordevic
|
|
INTERVJU: Dr Dusan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose CIVILNI SEKTOR - CEKAONICA ZA OTPALE POLITICARE Do 5. oktobra nevladine organizacije su bile angazovane na rusenju Milosevica i imale su zapazenu ulogu, pogotovu tokom i posle bombardovanja SRJ, jer su tada odrzavale antirezimsku mobilizaciju gradana. Bez njih tesko da bi bilo obnove uticaja politickih stranaka medu gradanima. Dakle, kljucni period, kada je opozicija sama diskreditovala Savez za promene, od kraja 1999. do aprila 2000. godine, bio je period potpunog pada uticaja politickih stranaka. Tada su nevladine organizacije bile vro aktivne, a pred sam kraj Milosevicevog rezima odigrale su vaznu ulogu u medusobnom povezivanju stranaka i sindikata - kaze u razgovoru za Prava coveka Dusan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose.
Kako procenjujete posledice delovanja organizacija koje nove vlasti favorizuju? - To su krugovi nevladinih organizacija koje su kreranjem monstruma koji se zove "demokratski nacionalizam" dali legitimitet necemu sto je po definiciji protiv civilnog drustva koje podrazumeva demokratiju i otvoreno drustvo. Nevladine organizacije u sluzbi "demokratskog nacionalizma" su isti monstrum kao slovenacko "civilno nacionalno drustvo". Pojavljuje se jos jedan fenomen - da se i novi i stari vladari prebacuju u civilni sektor. Novi vladari, koji su ranije bili u tzv. trecem sektoru, nikako ne zele da ga napuste, vec bi da ga koriste za jacanje svog uticaja. Takode, bivsi ministri i funkcioneri inetnzivno prave svoje organizacije. Dakle, nevladin sektor postaje neka vrsta cekaonice - za otpale politicare i one koji ce tek da otpadnu. Gde vidite mesto i ulogu nevladinih organizacija u postpetooktobarskoj Srbiji? - Ovde stvari nisu zavrsene. Duboko se ne slazem sa spojem vlasti i korupcije koji se vrsi preko nevladinog sektora, posebno sa iskljucivanjem autenticnih nevladinih organizacija koje su vec dokazale da imaju mobilizatorsku ulogu. Ocigledan je pokusaj da se napravi milosevicevski sistem bez Milosevica i tome su nevladine organizacije prepreka. A ljudi iz DOS znaju da potencijal nevladinih organizacija nije istrosen. Sta vise, da ce doci jos jedan talas pokreta, da ce vlasti DOS imati dve faze urusavanja. Prva je vec sada evidentna i ona ce se okoncati kao manje-vise dogovorena, ali kroz svade, izbore, skandale. Potom dolazi sledeci talas koji ce biti izveden kroz organizovane pokrete. Ocekujem da ti pokreti izbace nove lidere - to treba ocekivati u 2002. godini, ova masinerija ne moze dugo da opstane. Lideri DOS to znaju i pokusavaju da uniste potencijal nevladinih organizacija i na njihova mesta dovedu organizacije koje kontrolisu. Cak su spremni da ti urade uz pomoc JUL i SPS. Politicka funkcija alternative, dakle, nije zavrsena? - Naravno, evo, recimo, sta rade najagilnije organizacije. JUKOM i Mreza za prigovor savesti sakupili su 30 hiljada potpisa za promenu Zakona o vojsci, sto je poptuno uzdrmalo status qvo. Setimo se zakona o amnestiji - koliko je kalambura morala da izvede vlast, da organizuje i strajkove preko drzavne bezbednosti ne bi li odlozila primenu zakona. Pogledajmo i otvaranje dosijea, diskreditaciju vlasti pod uticajem treceg sektora. Nevladine organizacije su trazile otvaranje dosijea, a novi ministri Zarko Korac i Dusan Mihajlovic su ih otvorili i zatvorili, sto je u sustini njihova diskreditaija. Uveren sam da ce ipek morati da budu potpuno otvoreni. Dakle, potencijal nevladinih organizacija postoji. Podsetimo se i pokretanja pitanja istine o zlocinima u Srebrenici - to su otvorile nevladine organizacije, pod njihovim uticajem morao je da bude prikazan film "Krik iz groba". Videlo se tada da ne stoji citava Kostunicina prica o nacionalnom ponosu, odnosno da je taj nacionalni ponos ubijen u Srebrenici. Mogu li nevladine organizacije da uticu na dekonstrukciju Milosevicevog rezima? - Stara vlast je potpuno diskreditovana, opstaje jedan deo ljudi koji ima novac i socijalni uticaj i ti ljudi ce promeniti boju, pokusati zaci u NVO. Medutim, politicki uticaj i funkcija nevladinih organizacija ostaje. DOS ce morati sam da vodi predizbornu kampanju, simulirace ucesce nevladinog sektora, ali ce autenticne organizacije da odbiju saradnju. Ocekujam da ce one nametati obaveze DOS, da ce nastaviti da ispostavljaju zahteve da se stane na put kriminalu, mafiji, da se pronadu nestali i kazne krivci, kao sto to sada rade NUNS, Otpor, Odbor za oslobadanje Ivana Stambolica i mnogi drugi.
Na lokalu se dogada slicno kao na republickom nivou, nevladine organizacije imaju sve razloge za nezadovoljstvo svojim polozajem i tretmanom koji imaju kod novih vlasti? - Na lokalnom nivou su nevladine organizacije trostruko pogodene, pre svega bile su najvaznije u obaranju Miloseviceve vlasti. Ljudi iz lokalnih organizacija su pozvali birace da glasaju za DOS, oni dele odgovornost sa vlastima, mozda je njihova i veca nego nekih poslanika. Da bi se rusio Milosevic uvedena su neka pravila koja se pokazuju pogubnim, zato sto je izmisljena takozvana uloga intermedijatora, supervizora projekata. Lokalne organizacije su bile prinudene da za svoje projekte konkurisu kod tih intermedijatora. Oni su i ranije bili bahati, posebno su bahati sada, zadrzavaju novac koji drzava dobija za razvoj nevladinog sektora i rekonstrukciju i demokratiju. Stoga vrlo malo sredstava dode do lokalnih organizacija koje su preuzele velike obaveze prema gradanima svojih sredina. Nastaje period u kojem ce lokalne nevladine organizacije morati da preuzmu lobiranje za pojedine politicke opcije, ali i za vrlo konkretne zivotne potrebe, poput obrazovanja, komunalnih uredenja i slicnih. Povecace se uloga regiona, stvarace se regionalne liste, to je buducnost. Treci znacajan faktor je to sto ce lokalne organizacije biti sacuvane od korupcije. Korupcija se obavlja preko sefova piramida i kad eksplodira, a ocekujem da se to uskoro dogodi, unistavace ugled politicara i nekih fondacija. Ojacace se ugled ljudi u lokalu koji su uspeli da posteno izguraju ovaj period. Bojan Toncic
VODOVOD U ROMSKOM NASELJU Pocetkom maja ove godine leskovacki Odbor za ljudska prava posetili su predstavnici americko-irske nevaldine organizacije Mercy Corps, koja vec nekoliko meseci u saradnji sa Odborom kao lokalnim partnerom ispituje potrebe Jablanickog okruga i mogucnosti ulaganja. Predstavnici ove organizacije obisli su tada opstine Leskovac i Medvedu radi uvida u stanje objakata koji su usli u pilot projekat i njegove potvrde i realizacije. "Mercy Corps" u okviru ovog projekta, izmedu ostalog, finansira u Leskovcu popravku vodovoda u romskom naselju na teritoriji mesne zajednice "Marko Crni" gde je ranije cesto dolazilo do poplava. Problem popravke vodovoda u ovom delu grada izgledao je neresiv, jer nije bilo finansijskih sredstava. Pronalazenjem donatora i obezbedivanjem sredstava Odbor je kao posrednik preuzeo posao nadgledanja radova i pracenja razvoja dalje situacije na ovom i na ostalim projektima. Za radove na vodovodnoj i kanalizacionoj mrezi koji su okoncani ili jos traju, Mercy Corps je izvodacima radova, Vodovodu i Direkciji za urbanizam i izgradnju, uplatio 2,5 miliona dinara. Stanovnici ovog dela Leskovca isticu zadovoljstvo sto ce naselje, napokon, imati kruzni tok vode.
Nasi sagovornici isticu da su uz pomoc Mercy Corps obezbedena i sradstva za nabavku pumpe za vodu u vrednosti od oko milion dinara. Zavrsetak radova na infrastrukturi u mesnoj zajednici "Marko Crni" ocekuje se krajem jula. M. D.
Prvi politicki tok sou u Leskovcu TRANSPARENTNO S OPSTINARIMA Odbor za ljudska prava organizovao je u saradnji sa Televizijom Leskovac prvi politicki tok sou koji je polovinom juna emitovan direktno iz hola Narodnog muzeja. U prisustvu dvadesetak gostiju, stranackih ljudi i aktivista nevladinih organizacija, i uz ucesce gledalaca, predsednik Skupstine opstine Leskovac Dragoljub Zivkovic i potpredsednik SO Drazen Ruzic govorili su otvoreno o svim pitanjima koja su nakon promene vlasti u Leskovcu postala aktuelna i bitna za funkcionisanje grada. Civilni sektor je predstavljao Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava. Deo razgovora asocirao je na samom pocetku emisije na nedavno istrazivanje lokalnog javnog mnjenja iz kojeg se vidi da gradani, pored ostalog, nisu zadovoljni kadrovskim resenjima u opstinskoj upravi. Nesic je istakao nezadovoljstvo nevladinog sektora personalnim resenjima u Opstini i javnim preduzecima. TV Leskovac ce narednu emisiju "Transparentno" realizovati krajem jula uz ucesce svih narodnih i saveznih poslanika sa ovog podrucja. U terminu koji je planiran kao mesecni, vec u avgustu, umesto u Leskovcu, transparentno ce se razgovarati u Medvedi gde TV Leskovac postavlja dva repetitora. P. C.
|
|
BATINE SA DOZOM IRACIONALNOSTI Ima mnogo razloga sto je poslovica "sila Boga ne moli" tako rasprostranjena u narodu. Posebno na jugu Srbije. Kad silu primeni uniformisano lice, cesto iz privatnih razloga i prema licnom nahodenju, za slucaj se obicno ne sazna. Uz torturu po pravilu idu i pretnje, a zrtve cute jer se boje da im se ne desi nesto mnogo gore. U Leskovcu i okolini zabelezeno je poslednjih meseci nekoliko primera policijske represije. Uobicajeni postupak privodenja na informativni razgovor, pretvorio se u slucaju nekoliko Roma iz prigradskog naselja Vinarce kod Leskovca u rasisticko izivljavanje koje se, sto se policije tice, zavrsilo bez posledica - izdavanjem saopstenja za javnost. Dragan Mihajlovic - Paja, brutalno je pretucen ispred svog kioska samo zato sto je dvojici policajaca, vlasnicima slicne radnje, cinio konkurenciju nizim cenama cigareta. Policajci-preduzetnici zabranili su Mihajlovicu da se bavi ovim poslom. Kad je doslo do svade, zaboravili su na duh slobodnog trzista i probudili zveri u sebi. Na jednoj od najprometnijih ulica Dragan Cenic i Todor Cvetkovski, inspektori leskovackog SUP, presreli su i pretukli Nenada Zivkovica. Njegovu majku Grozdu Nesic maltretirali su u porodicnoj kuci iz koje je ona pokusala da iseli sluzbenika policije iz Dakovice koji se neovlasceno uselio nekoliko meseci ranije. Slucajevi koji su zabelezeni u "zoni odgovornosti" surdulicke i hanske policije razlikuju se od leskovackih po povecanoj dozi - iracionalnosti. O mucenju sestorice aktivista Otpora u Vladicinom Hanu, javnost je vec upoznata. Nacelnik policije i dvojica inspektora koji su ucestvovali u izivljavanju nad ovim mladicima kaznjeni su na sudu zatvorskim kaznama od dva do pet meseci. I zadrzali radno mesto. Decembra prosle godine Mirjanu Savic, recepcionera hotela "Vlasina" na Vlasinskom jezeru, pretukli su i silovali u sobi koju je koristila kao radnik hotela, Boban Stamenkovic, policajac surdulickog Odeljenja unutrasnjih poslova, i Nenad Cvetkovic, besposlicar, ranije osudivan zbog silovanja.
- Inspektor Jovanovic me presreo na ulici i kazao mi da za pet minuta dodem u policiju, a kada sam se pojavio u njihovoj kancelariji, poceli su krvnicki da me udaraju. To je trajalo nekoliko sati osim kad su pravili pauze od po petnaest minuta. Na kraju su mi naredili da legnem na leda i izujem cipele. Tada se Jovanovic popeo na moje cevanice i pendrekom me tukao po stopalima. Kad god bi zamahnuo, mislio sam da ce srce da mi stane - prica Radivoje Jankovic. Njegova supruga je zbog stresa koji je pretrpela ostala bez deteta u cetvrtom mesecu trudnoce. Jankovici ni danas nmeaju decu. Posledice ovog dogadaja bile su nepopravljive. Radivoje Jankovic je u meduvremenu osuden i na zatvorsku kaznu jer je sud u Surdulici odbacio njegovu tuzbu protiv policajaca. Njihova - u kojoj tvrde da ih je klevetao - prihvacena je. Jankovicima najteze pada kad policajci produ pored njihove radnje i smeju se. Radivoje Jankovic ponekad pomislja da je pravda dostizna samo kad je covek sam uzme u ruke . . . U Leskovcu, Surdulici i selu Vlasina Rid gde zivi Mirjana Savic, clanovi zajednickog tima IAN - medunarodne mreze pomoci i Centra za torturu koji deluje pri Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava, obisli su zrtve policijske torture. - Postoji svest da je tortura kakva se primenjuje na ovim prostorima poslednjih nekoliko decenija nesto sasvim normalno kad je rec o kontaktima jednog broja ljudi sa vlascu, a vlast je sklona da tu okolnost obilato koristi. Kod svih zrtava koje smo obisli primecuju se simptomi posttraumatskih stresnih poremecaja. To je nesto cime nije obelezen samo zivot ove grupe ljudi vec, u jako dugom periodu i zivoti svih koji zive na ovim prostorima - kaze dr Vladimir Milosevic, psihijatar IAN. Zorka Kovacevic, sef Centra za torturu pri JUKOM, kaze da se poslednjih meseci prijavljuje sve vise ovakvih slucajeva. Ona smatra da je neophodno formiranje anketnog odbora koji bi radio na prikupljanju dokumentacije o ovakvim slucajevima. - Jugoslavija je potpisnica medunarodne Konvencije za borbu protiv torture i time se obavezala da reaguje i sankcionise pocinioce krivicnih dela koja se svrstavaju pod pojam torture - smatra Zorka Zivkovic. Z. Rakic
Prvi Milosevicev esalon napreduje uz blagoslov DOS VLASOTINACKI KURTA I MURTA Tomislav Stojanovic, predsednik Opstinskog suda u Vlasotincu, sve vreme Milosevicevog rezima bio je predsednik ili clan raznih komisija, pocev od izbora 1990. godine do 2000. godine. Clanovi Demokrastke stranke u Vlasotincu i danas cuvaju njegovo resenje br. 41/90 od 10. decembra 1990. godine, kojim kao predsednik Izborne komisije izborne jedinice broj 160 Vlasotince, odbija prigovore Miroslava Dojcinovica, clana SPO, i Dragana Dodrevica, clana Demokratske stranke, izjavljene na rad Birackog odbora na birackom mestu broj 52, Crna Trava. Dojcinovic i Dordevic su prigovor podneli jer su na tom birackom mestu glasala lica koja imaju prebivaliste van Crne Trave i lica koja su upisana u vise birackih spiskova. Stojanovic je kao clan mnogih izbornih komisija pocev od ove iz 1990. godniie do Savezne na izborima 2000. godine, doneo mnoga resenja kojima odbija prigovor opozicije. Zabrinjava saznanje da je on dobio saglasnost od Opstinskog suda u Vlasotincu i Okruznog suda u Leskovcu da bude izabran za sudiju Okruznog suda u Leskovcu. Vojislav Ljubenovic, dugogodisnji predsednik Skupstine opstine Vlasotince, sada voljom svog mentora Tomislava Ilica, predsednika Okruznog suda u Leskovcu, strucni saradnik u sudu, dugogodisnji je beskompromisni borac protiv demokratskih snaga u Vlasotincu i sire - dobio je saglasnost Kolegijuma Opstinskog suda u Vlasotincu i Okruznog suda u Leskovcu, cak za dve funkcije u vlasti protiv koje se svim snagama borio, za mesto predsednika Opstinskog suda u Vlasotincu i za sudiju Okruznog suda u Leskovcu. Slobodan Kocic, sudija Opstnskog suda u Vlasotincu, jednom vec razresen te duznosti, clan Savezne izborne komisije u Leskovcu na izborima 2000. godine i covek od poverenja bivse vlasti, dobio je saglasnost Kolegijuma Opstinskog suda u Vlasotincu da u novoj vlasti bude sudija Vrhovnog suda. Sve ovo ukazuje da kadrovi iz prvog esalona bivseg Milosevicevog rezima i dalje vode kadrovsku politiku u pravosudu nove vlasti protiv koje su se borili, koja izgleda nije sposobna ni da ispita njihov "minuli rad" i da ih eventualno pozove na odgovornost, vec mirno posmatra njihovo napredovanje. Da li je ministar pravde Vladan Batic uveren da su mu ovakvi kadrovi jedina alternativa u pravosudu? Bilo bi to veliko razocaranje za sve demokratske snage i znak da je vlast DOS usla u jednosmernu ulicu koja vodi odlasku sa vlasti. Odbor za ljudska prava Leskovac
Sudbina krivicnih prijava protiv prekrsilaca zlocina ZASTO PRAVOSUDE CEKA Dragan Mihajlovic - Popaj iz Leskovca zlostavljan je i prebijen od strane policajaca SUP Leskovac 18. novembra 2000. godine, najpre na ulici u naselju "Dubocica", zatim u zgradi SUP Leskovac. Tom prilikom su mu, kako lekari kazu, nanete lake telesne povrede. Advokat kancelarije JUKOM podneo je 15. februara 2001. godine krivicnu prijavu protiv NN policajca SUP Leskovac, zbog krivicnog dela zlostavljanja u sluzbi, kako je kod Opstinskog javnog tuzilastva u Leskovcu zavedenog kao K.T. br. 180/01. po tuzbi postupa zamenik tuzioca koji je od policije Leskovac zahtevao da prikupi obavestenja o slucaju i sluzbeno ga izvesti. Po nasem saznanju policija do danas takva obavestenja nije dostavila. Odbor i kancelarija JUKOM podneli su i privatnu tuzbu protiv policajca SUP Leskovac Zdravkovic Sase, zbog krivicnog dela nanosenja lake telesne povrede. Po toj tuzbi Opstinski sud u Leskovcu do sada nije postupao (u prebijanju Mihajlovica je, naime, ucestvovalo vise policajaca, a jednog od njih, Sasu Zdravkovica, osteceni poznaje, pa je protiv njega podneo privatnu tuzbu, a protiv ostalih koje ne poznaje krivicnu prijavu kao protiv NN izvrsilaca). Rome iz Vinarca, Bakic Trajceta, Ajdarevic Miroslava, Zekic Daku, Kurtic Sadriju i Srdana i dve Romkinje policija je maltretirala 27. i 28. januara 2001. godine. Advokat kancelarije podneo je Opstinskom javnom tuzilastvu u Leskovcu u ime i za racun ostecenih Bakic Trajceta, Ajdarevic Miroslava, Kurtic Sadrije i Kurtic Srdana, krivicne prijave zbog krivicnog dela zlostavljanja u sluzbi protiv jednog policajca, protiv koga je podneta i privatna tuzba za krivicno delo nanosenja lake telesne povrede, u ime i za racun ostecenog Ajdarevica. Krivicna prijava je podneta 19. aprila 2001. godine, a privatna tuzba 25. aprila 2001. godine. Po krivicnoj prijavi zamenik OJT u Leskovcu Ljiljana Zlatanovic pozvala je ostecene Rome na razgovor radi davanja podataka o dogadaju. Kako osteceni navode, ponasala se prema njima kao da su oni okrivljeni. Protiv Zorana Mladenovica, bivseg nacelnika SUP Leskovac Odbor za ljudska prava i Kancelarija JUKOM podneli su dve krivicne prijave 10. oktobra 2000. godine. Mladenovic je protivzakonito, sprovodeci politiku Milosevicevog rezima protiv nevladinih organizacija, doneo resenje o brisanju Odbora iz Registra udruzenja gradana. Ta prijava je od Opstinskog javnog tuzilastva u Leskovcu odbacena (aktom zamenika OJT u Leskovcu Ljubise Nikolica). Odbor i JUKOM podneli su 5. aprila ove godine zahtev za sprovodenje istrage kao supsidijarni tuzioci, za isto delo i dogadaj, a po pouci iz napred navedenog akta i time nastavili gonjenje u istom predmetu. Po nasem zahtevu za sprovodenje istrage koji je podnet istraznom sudiji Opstinskog suda u Leskovcu, istrazni sudija je doneo resenje kojim je odredio da se protiv bivseg nacelnika SUP Leskovac sprovede istraga zbog krivicnog dela zloupotrebe sluzbenog polozaja. Na to resenje okrivljeni Mladenovic je izjavio zalbu Krivicnom vecu Opstinskog suda u Leskovcu, pa je vece kojim je predsedavao predsednik Okruznog suda u Leskovcu Ivan Stojanovic, uvazilo zalbu okrivljenog Mladenovica, preinacilo resenje istraznog sudije o sprovodenju istrage i odbilo zahtev za sprovodenje istrage. Druga krivicna prijava podneta je protiv Mladenovica zato sto je sprecio aktiviste Odbora da dele hleb gradanima, tako sto je na plato ispred robne kuce "Beograd" poslao policiju koja je akciju onemogucila. . . Krivicnu prijavu je odbacila zamenik Opstinskog javnog tuzioca u Leskovcu Ljiljana Nikolic. Istraznom sudiji Opstinskog suda u Leskovcu podnet je zahtev za sprovodenje istrage, ali nema obavestenja da li postupa po zahtevu. Odbor za ljudska prava Leskovac
Odbornicki mandat u sluzbi ometanja politickih neistomisljenika SUDIJA UCIO ODBORNIKA DA JE IMUN Dana 21. juna 2001. godine pred Opstinskim sudom u Vlasotincu bilo je zakazano sudenje u krivicnom postupku protiv okrivljenog Stanojka Stojanovica, odbornika Jugoslovenske levice u Skupstini opstine Vlasotince, zbog krivicnog dela uvrede ucinjenog 14. maja 2001. godine, na stetu Valentine Dinkic iz Vlasotinca, clana OO Demokratske stranke Vlasotinca, i Milosa Petrenja iz Vlasotinca, clana Otpora iz Vlasotinca. Okrivljeni je navedenog dana ispred zgrade SO Vlasotince, psovao, vikao na njih, vredao ih na razne nacine, prevrnuo sto na kome su se nalazili spiskovi sa potpisima gradana Vlasotinca za smenu opstinske vlasti, te ostecene i druge gradane Vlasotinca sprecio da izraze svoje misljenje o opstinskoj vlasti, zbog cega su oni, preko advokata Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, protiv njega podneli privatnu tuzbu. Po tuzbi postupa sudija Opstinskog suda u Vlasotincu Slobodan Kocic. Nakon otvaranja pretresa i uzimanja generalija od okrivljenog, sudija ga je poucio da je on odbornik u SO Vlasotince, te da ima imunitet, a zatim ga upitao da li se poziva na odbornicki imunitet, a na potvrdan odgovor okrivljenog Stojanovica, odlozio pretres da bi od SO Vlasotince zatrazio odobrenje za krivicno gonjenje odbornika. Advokatu JUKOM, inace punomocniku privatnih tuzioca, sudija Kocic nije dao priliku i mogucnost da se izjasni i ukaze da ni po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, ni po Ustavu Republike Srbije ni po clanu 83. Zakona o lokalnoj samoupravi odbornici nemaju potpuni krivicnopravni imunitet, a nemaju ni procesni imunitet, vec da po cl. 83. Zakona o lokalnoj samoupravi imaju samo ograniceni krivicnopravni imunitet. To znaci da su oslobodeni krivicne odgovornosti za krivicna dela koja ucine u toku zasedanja Skupstine opstine izrazenim misljenjem i za dati glas, i da se samo za ta dela mogu pozvati na imunitet, a ne i za dela ucinjena na ulici van skupstinskog zasedanja. Procesni imunitet, sto znaci da se prema nekom ne moze preduzeti krivicno gonjenje bez odobrenja nadleznog organa, ne priznaju ni ustavi ni Zakon o lokalnoj samoupravi. U konkretnom slucaju, nije bilo potrebno nikakvo odobrenje za krivicno gonjenje okrivljenog odbornika. Odbor za ljudska prava Leskovac
|
|
INTERVJU: Psiholog Olgica Miletic, direktor Gimnazije u Leskovcu HEROJI NISU NA HEROINU Mentalno zdravlje mladih ugrozava se svih ovih godina a mi smo na to pristajali samo zato sto smo cutali.Ne priznajem kategoriju kolektivne krivice, ali ipak kazem da smo kolektivno cutali. Za utehu, ako nas deca pitaju sta smo radili svih ovih godina, mi koji smo se bunili, na nacin na koji smo mogli, mozemo bar da kazemo "bilo malo petlova na mnogo spavaca" Kada covek razmisli koliko je razloga da mladi, i samim tim labilniji deo nacije, pokusava da pobegne od sumorne stvarnosti, , lakse je da se shvati zasto narkomanija postoji u skolama i zasto deca skrecu paznju na sebe delikventnim ponasanjem. Tesko je, medutim, shvatiti indolentnost nastavnika koji svakodnevno udisu miris marihuane u skolskim hodnicima ili posmatraju tehnologiju udisanja lepka bez namere da to prijave policiji.
Najcesca reakcija na dugotrajnu frustraciju svakako je neuroticno reagovanje, odnosno agresivnost. MI cemo se tek sada suocavati sa agresivnoscu novih generacija koje su se rodile i stasale u haosu duplo poremecenih vrednosti. Srednji sloj koji je potpuno nestao iz socijalne strukture, nudio je potomstvu svoje kategorije vrednosti - biti posten, raditi i ziveti od toga. Deca su, medutim, videla da neki ljudi koji nista ne rade, ili rade drugu vrstu posla, mnogo bolje zive i imaju statusne simbole - od dzipa do lanaca oko vrata i namecu svoja merila. Jedna anketa u beogradskim osnovnim skolama pre nekoliko godina pokazala je da je deci najatraktivnije zanimanje dilera. Dodatna je stvar sto su deca, ziveci u tom okruzenju, gledala drugu realnost na televiziji, gde svega ima, sve funkcionise, a kada se vrate u stvaran zivot, ne znaju gde su. Ni prisustvo mnogobrojnih sapunica, spanskih serija, nije slucajno. Gledajte druge zivote, zaboravite gde ste, kako zivite i sta se sa vama desava. Ljudi koji ih prate ponasaju se kao zavisnici - ako propuste neku epizodu, ne znaju sta ce sa sobom. Mentalno zdravlje mladih ugrozava se svih ovih godina a mi smo na to pristajali samo zato sto smo cutali.Ne priznajem kategoriju kolektivne krivice, ali ipak kazem da smo kolektivno cutali. Za utehu, ako nas deca pitaju sta smo radili svih oveih godina, mi koji smo se bunili, na nacin na koji smo mogli, mozemo bar da kazemo "bilo malo petlova na mnogo spavaca". Nije slucajno sto zivimo na bensedinima. Koliko dugo ce se kod dece ispoljavati posledice ratnih strahota, bombardovanja, ucesca bliskih clanova porodice u ratu? - Posledice svih ovih desavanja tek ce se ispoljiti. Bombardovanje su prezivela i tek rodena deca i generacije koje su tada i sada u adolescentnom dobu. MI smo pokusavali da koristimo neke odbrambene mehanizme, da zastitimo decu tvrdeci kako "nece nas, bombarduju vojne ciljeve". Onda je na televiziji moglo da se vidi kako bombarduju i civilne ciljeve. Niste mogli da objasnite deci da televizija laze. Mala deca su vec prezivela traume, i ona imaju posledice - na svaki zvuk gledaju u nebo. Adolescenti su branili svoje mentalno zdravlje nocnim druzenjima. To ce sigurno obeleziti ceo njihov zivot u smislu mogucih pojavljivanja panicnih strahova, koji se posebno ispoljavaju tokom srednjeg doba. Mogu da se pojave kao posledice depresija, anksioznost, panicni strahovi praceni strahom od smrti. U kontrolisanom haosu i sistemu bez vrednosti, mladi su ispoljavali podrazumevajuce ponasanje. Zivelo se u vremenu kad si mogao da radis sta hoces, cak i da ubijes a da za to ne odgovaras. Zakon je stitio mafiju, a ona je mnogima odgovarala kao medijski uzor. Da li su represivne mere, poput ogranicavanja rada kafica, pravo resenje? - To nije pravo, ali je dobro resenje. Mislim da kafice treba zatvarati u ponoc, kao sto se radi svuda u svetu. Bioloski je neopravdano da mladi provode noc na ulici. Bioritam ne moze da se izmesti, pa da se danju spava, nocu zivi. To je odgovaralo sistemu koji im nije ponudio posao i buducnost. Zato pozdravljam tu inicijativu. Nigde u svetu ne mozete videti maloletnike u zoru na ulici. Zalozila bih se i za kampanju zabrane prodaje alkohola maloletnicima. Oni mogu da ga kupe na svakoj trafici. Da ne govorimo o lekovima koje prodaju privatne apoteke. Svakako da i porodica i skola i policija moraju da se ukljuce u te akcije, kako deca ne bi mogla da za sto ili trista dinara kupe bombu. Treba oformiti i radionice u kojima ce se mladi uciti nenasilnom resavanju konflikata i gde ce shvatiti da pistolj ili bombu ne mogu lako potezati. U svemu tome, porodica je najvazniji faktor. Nuzno je da se vrati samopouzdanje, vera u moralne vrednosti da se deca emocionalno stabilizuju i oslobode straha, jer strah najvise steti mentalnom zdravlju. Stizu nezadovoljna i gladna deca i mora se mnogo raditi. I znate, u psihologiji postoji pojam "efekat bake" - kakva je majka bila prema vama takvi cete i vi verovatno biti prema svojoj deci. Kakvi su izgledi da se narkomanija suzbije ili da se |
