Elektronsko izdanje:
|
UZNEMIRUJUCE VRUCE ZATISJE Odnose u lokalnoj Demokratskoj opoziciji Srbije i dalje obelezavaju trvenja na relaciji Demokratska stranka - Pokret za demokratsku Srbiju. Demokratska stranka Srbije ne stoji po strani, vec nastojeci da bude spona i tzv. stabilizirajuci faktor, prikuplja politicke poene Nastavak sa 1. strane Dindiceve demokrate su formirale Izvrsni odbor kao operativni organ, a na njegovo celo su postavili doskorasnjeg predsednika stranke dr Miodraga Miladinovica. Roba koju su clanovi DS kao humanitarnu pomoc odneli ne Kosovo nije uzeta iz robnih rezervi, kako je tvrdio Vuk Draskovic, vec je prikupljena iskljucivo sponzorstvom, a zbog te izjave protiv lidera SPO podnece tuzbu, naglasili su vodece demokrate Leskovca. Republicki poslanik dr Jakov Stamenkovic odlucno je demantovao "jos jednu klevetu od strane lokalnih radikala za govornicom republicke Skupstine". Radikali su ustvrdili da je u otvaranje diskoteke u Domu kulture prste umesao sam lider DS "sa ciljem da u Leeskovcu stvori novu 'Madonu'". DS nije umesana u malverzacije u vezi sa diskotekom, niti ima svoje kadrove u Domu kulture, naglasio je dr Stamenkovic. Unutarstranacki zivot, osim ovih letnjih detalja, u jednoj od najvecih leskovackih stranaka tekao je daleko od javnosti. Ono sto je do novinara procurilo jeste julska poseta ogranku DS nekih clanova Izvrsnog odbora iz Beograda. Ocitali su bukvicu lokalnim demokratama, zahtevajuci da hitno rese problem u svojim redovima kako bi konacno ova stranka sa sebe skinula ljagu zbog ucestalih unutrasnjih trvenja. Leskovacke demokrate moraju biti "kao nove" vec krajem avgusta, a sredinom septembra, nezvanicno saznajemo, bice odrzana skupstina DS kada ce u pohode lokalnim demokratama sigurno doci neko sa vrha stranke. Mnogi prizeljkuju da to bude i sam Dindic. No, o tom - po tom. Prema izvorima Prava coveka, funkcioneri iz Beograda dosli su u Leskovac sa "punim dzakom" para kako bi podmirili nagomilane racune - nije tajna da je ova stranka, iako vladajuca, do skora bila bez telefona zbog neplacenog racuna, a i na sluzbenim prostorijama im se ne moze pozavideti. Za ocekivati je da ce se leskovacke demokrate uskoro udenuti u novo ruho. Pod uslovom da stave - ili se stavi - tacka na unutarpartijska trvljenja sto, pretpostavljamo, nije vise molba sa vrha nego direktiva. Koliko vrede toliko i rade Leskovacki DOS funkcionise u skladu sa kvalitetom ljudi u strankama koje ga cine. U proteklom periodu neke stranke koje su participirale u vlasti DOS bolovale su od opozicionog sindroma i u tom se maniru ponasale. - U pitanju je, dabome, i politicka kultura ucesnika politickog zivota - rekao je predsednik SO Leskovac i poverenik DS prof. dr Dragoljub Zivkovic u intervjuu lokalnom nedeljniku komentarisuci funkcionisanje lokalnog DOS. Odnose u lokalnom DOS i dalje obelezavaju trvenja na relaciji DS-PDS. U meduvremenu, PDS je formirala svoju odbornicku grupu na celu sa Miloradom Marjanovicem. Petar Cvetkovic, predsednik regionalnog odbora DSS i republicki poslanik, ocenjuje da i pored sveg pomaka ka boljem u radu lokalne samouprave nema. - Vremena nema, mora mnogo brze da se radi i po cenu da se prave greske. Ne bih mogao da izrazim zadovoljstvo ponasanjem vecine clanica DOS. Nema dovoljno odgovornosti kod nekih ljudi koji su u pojedinim strankama isplivali i dosli do rukovodecih mesta. Ne smemo stavljati glavu u pesak - lokalni DOS veoma je ukocen zbog odnosa izmedu DS i PDS. Ne ulazimo u njihove sukobe, ali pokusavamo da ukazemo da je u interesu gradana da se sporazum postigne - ocenio je on naglasavajuci kako "propusta ima i kada su u pitanju kadrovska resenja". DOS bez alternative I takav DOS u Leskovcu nema alternativu. Na SPS i JUL ne treba ni pomisljati, a "prinudna uprava bi za grad bila velika sramota". - To znaju sve sukobljene strane, ali uvek cekaju poslednji momenat da popuste. I pored svega vlast u Leskovcu je i dalje u rukama DOS. Skupstina donosi opste odluke, a izmedu dva zasedanja odluke donosi Izvrsni odbor koji funkcionise. Znaci, DOS je u Leskovcu na vlasti bar do sledece sednice Skupstine kada je moguc drugaciji odnos snaga, u sta sumnjam. U pitanju su iskljucivo licne netrpeljivosti pa je nedopustivo da one dovedu neke iz DOS u koaliciju sa SPS i JUL - komentarise Cvetkovic. Aleksandar Tasic, predsednik gradske Vlade, na poslednjoj sednici Skupstine 19. juna podneo je ostavku. No, ostavka nije potpisana pa ostaje dilema - da li je Vlada u ostavci ili je ponovo po sredi neka politicka igra. Tim povodom, kao sekretar opstine i pravnik, Petar Cvetkovic kaze: - Predsednik IO podneo je ostavku na sednici Skupstine, gde se vodi zapisnik, a ne u kafani ili preko medija. To znaci da je ostavka punovazna. Nema sumnje da je ostavka Aleksandra Tasica bila iznenadenje za sve, a prema nekim nasim izvorima, i njegova stranka DS ozbiljno mu je zamerila zbog ishitrenog i samovoljnog postupka. I pored svega ima izgleda da ce Tasic ostati kandidat DS prilikom formiranja nove gradske vlade. DSS predlaze svog kandidata za mandatara, ali (jos) ne tako cvrsto i ultimativno vec pre kao resenje o kome se moze razgovarati. DSS sebe vidi kao sponu izmedu zaracenih strana u okviru DOS na lokalnom nivou, svakako, prikupljajuci time znacajne poene za sebe. Ali, kako velike podele iz Beograda jos nisu zvanicno prenete u Leskovac, valja i na ovu posrednicku ulogu gledati sa rezervom. U oba smera. Iako najavljena za avgust, nova sednica Skupstine bice odrzana pocetkom septembra, a poslednji zakonski rok je 19. Do tada prividno zatisje u politickom zivotu grada traje. Preovladuju neke druge teme: poskupljenja, privatizacija, zavrsetak bazena, privredna previranja. Uzurbano se priprema donatorska konferencija za Leskovac, a osim sredstava za zavrsetak plivackih bazena, lokalni funkcioneri nastoje da od Covica "izvuku" jos koji dinar. Sa istim ciljem i nacelnik okruga ovih vrelih avgustovskih dana obilazi svet. Jer najveci problemi Leskovca ipak su u sferi ekonomije i vrte se oko magicne reci - novac. Tisina je, dakle, samo prividna. Ispod nje se kriju nove politicke kombinatorike, lobiranja, podzemne radnje i planovi lokalnih politickih aktera. Skrivene i pritajene politicke strasti i ambicije vrlo brzo ce, poput usijane lave, zapljusnuti i probuditi vrucinom omamljene Leskovcane. Nadajmo se da ce ovoga puta to doneti i neceg pozitivnog. Sonja Petrovic
Grabovnica, mesto gde smrt sa malom zadrskom ne bira godiste GROBLJE JE POSTALO TESNO U atarima grabovickih sela eksplodiralo je vise od 170 NATO-projektila velike razorne moci, a iz obliznjeg vojnog objekta isteklo je mnogo nafte. Danas biljni svet na mestima udara ne uspeva, a statistika rodenih i umrlih je porazavajuca
Ivan Milovanovic, parohijski svestenik to potvrduje izvodom iz knjiga rodenih i umrlih za selo Velika Grabovnica i kaze da je u ovom selu 1977. godine krsteno devetnaestoro novorodene dece, a umrlo sedmoro ljudi, uglavnom starijih. Ni jedan od njih nije bolovao od raka. Podaci za 1998. godinu pokazuju da je krsteno trinaest, umrlo osam. Polovina umrlih bolovali su od kancerogenih bolesti. Godinu dana kasnije, 1999. u crkvenu knjigu je upisano cetrnaest krstenja i osamnaest sahrana. Od umrlih desetoro su bolovali od raka. Slicno je bilo i 2000. godine - sedam krstenja i sesnaest sahrana. Petoro pokojnika imali su rak, svedoci svestenik Milanovic. Podaci republickog zavoda za statistiku razlikuju se od crkvenih ali takode ukazuju na naglo povecanu smrtnost u dve Grabovnice i okolnim mestima. U odnosu na prosek 1997/98, udvostrucen je broj umrlih 1999/2000, a novorodenih umanjen za trecinu. Dragan Stankovic, direktor leskovacke ispostave republickog zavoda za statistiku, ukazuje da su ovi podaci potpuniji od crkvenih jer ljudi cesto umiru u bolnici ili van mesta stanovanja, sto se sluzbenim putem prosleduje Zavodu. Grabovnicani potvrduju da se u ovim selima umire cesce negi ikad. Verica i Sima Cojic pokazuju travu koja je iznad njihove kuce na mestu udara projektila sasusena, dok u okolini ima normalnu boju. Vocnjaci ne radaju kao ranije, kazu, a stabla se cesce suse. Pitaju da li u Leskovcu postoji neko ko bi kontroliso upotrebljivost vode iz njihovih bunara. Tu vodu oni piju - nemaju drugu. - Sad umire mnogo vise mladih nego starijih ljudi. Bas krajem godine u kojoj je zapoceo i zavrsen rat, izbrojali su ljudi na zadusnicama oko 70 novih grobova. Poceli su ljudi da kupuju parcele na njivama oko groblja. Nema vise mesta za sahranjivanje - kaze Verica Cojic. U Grabovnici se boje da ce kasnije biti jos gore jer se u selu zna koliko je pocelo da poboljeva tokom ratne godine. Neke su vec ozalili. Boza Dordevic, kamenorezac, ranije profesor u jednoj od leskovackih srednjih skola, prica kako je u njegovoj ulici umrlo u ovoj godini sestoro ljudi. Za svoju majku zna da je bolesna od raka a za sebe da je u ratu zaradio cir na zelucu. On je bio mobilisan kao jedan od retkih strucnjaka za merenje radioaktivnosti, pa sumirajuci svoje nalaze kaze da su ispitivanja na uranijum pokazala negativne rezultate. Ipak, upozorava da nisu obavljena sva potrebna merenja. - Ni jedan od instrumenata koje smo koristili nije tacno pokazao o kom izotopu se radi. Vise verujem da je rec o nekom nepoznatom hemijskom elementu iz eksplozivnog punjenja koji je izazvao vecu ekolosku katastrofu nego osiromaseni uranijum koji ovde nismo nasli - tvrdi Dordevic. Grabovnica i okolna sela nisu u leskovackom kraju jedina mesta u kojima je rasiren problem povecane smrtnosti. Postoji bojazan da ova prica vazi za celu opstinu. Milana Dordevic
Zavrsen sudski spor izmedu BK "Telekom" i "Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu NOVAC ILI METAK Na osnovu pravosnazne sudske presude, BK "Telekom" kao pravni sledbenik PP "Juma" i "Astra banke" treba da isplati holding kompaniji "Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu 15,5 miliona nemackih maraka. Time je stavljena tacka na dugogodisnji sudski postupak koji je voden u Privrednom sudu u Beogradu i Visem privrednom sudu. Medutim, na dinarskim i deviznim racunima BK "Telekoma" nema priliva, tako da je na ziro racun "Koka hibrid komerca" do sada leglo nesto vise od 400 hiljade dinara. U meduvremnu, direktor holding kompanije u Donjem Sinkvcu Jovica Aleksic odrzao je pres konferenciju na kojoj je izneo tvrdnje da se njegovoj porodici preko telefona preti da ce dobiti "metak u glavu, a ne pare". Po njegovim recima, sudski postupak trajao je neuobicajeno dugo zbog opstrukcia BK "Telekoma", ali i naklonosti sudija prema finansijskim mocnicima kakvi su braca Karici. - Miljenici bivseg rezima ne mire se sa konacnom sudskom odlukom i pokusavaju na sve nacine da ne izmire ono sto moraju, pa ce moj advokat zatraziti od nadleznog suda da na imovinu BK "Telekoma" stavi hipoteku i blokira racune preduzeca - saopstio je Aleksic novinarima. BK "Telekom" oglasio se preko medija tvrdeci da je "Koka hibrid komerc" uspela da raznim vratolomijama dug od 4 miliona maraka pretvori u petnaestak miliona. Nije na odmet reci i to da ima osnova za sumnju da je u ovaj slucaj politika zaista umesala prste. Naime, leskovackoj javnosti kompanija "Koka hibrid komerc" poznata je po cestim sudskim sporovima, ali i sa bliskim finansijskim vezama sa politickim krugovima - najpre sa Seseljevim radikalima, a kasnije i sa Jugoslovenskom levicom. Odbor za ljudska prava - Leskovac
|
|
Kacinari - hronika jedne nelegalne trgovine KAKO ZASTITI KUPCA I ZAKUPCA Nastavak sa 1. strane Odbor za ljudska prava koji se sa kancelarijom JUKOM angazovao na zasttiti Stefana Kacinarija. Marjanovic je okvalifikovao kao dusebriznika koji "pravi predstavu ispred lokala okupljajuci gradane, trudne zene i nazovi predstavnike nevladinog sektora, predstavljajuci pritom Kacinarija kao zrtvu rezima". Oni pausalno ocenjuju presude sudova i navodno stite interese drzave Srbije a ne isticu da to cine zbog honorara koje dobijaju da bi u Leskovcu pravili predstave, zakljucio je Marjanovic. Izvodi sa ove konferencije za novinare dan kasnije su i objavljeni, a Odbor za ljudska prava reagovao je saopstenjem u kojem istice da se konacno pokazalo ko stoji iza slucaja Stefana Kacinarija: "Milorad Marjanovic, 'poznati lovac u mutnim vodama' i zvanicno se oglasio kao zainteresovana strana u nezakonitom pokusaju oduzimanja lokala jedinog Albanca filigrana u Leskovcu". Atakom na drzavnu imovinu i porodicu Kacinari, Marjanovic i njegovi saucesnici direktno miniraju napore drzavnog vrha u stvaranju uslova za zajednicki zivot Srba i Albanaca na ovom prostoru, zakljucuje se u saopstenju leskovackog Odbora za ljudska prava, uz konstataciju da je povlacenje predloga za izvrsenje o iseljenju iz lokala ciji je Kacinari zakupac, jedino razumno i korisno resenje u sukobu vise interesa. Nezakonita licitacija Spor oko lokala u centru Leskovca ciji je zakupac poslednjih 16 godina Albanac Stefan Kacinari, zlatar i filigran, dobio je, kako se vidi, ozbiljnu politicku dimenziju. Otvorena je i mogucnost da se utvrdi zaboravljena krivicna odgovornost bivseg direktora JP "Dom" koje u Leskovcu gazduje poslovnim prostorom, kao i nekoliko opstinskih funkcionera koji su 1998. godine ucestvovali u donosenju odluke o prodaji ovog i nekoliko susednih lokala na licitaciji. Ovi objekti su vlasnistvo drzave a licitaciju je raspisala SO Leskovac i primila novac od kupaca, bez znanja i odobrenja Vlade Srbije. Stefan Kacinari ukazuje na cinjenicu da je legalnost ove licitacije sudski osporena i da je on, kao i drugi zakupci, svojevremeno finansijski ucestvovao u izgradnji trgovackog centra na osnovu cega mu je odobreno visegodisnje neplacanje zakupa. Novac od sporne prodaje lokala "Dom" je uplatio namenski, na ziro-racun SO Leskovac, za dovrsavanje plivackih bazena. Bazeni jos nisu zavrseni, kupci traze da im se omoguci useljenje u lokale koje su platili, a opstinski funkcioneri su priznali da je javno preduzece neosnovano prodalo imovinu Republike Srbije. Stefan Kacinari odbija da se iseli do konacne odluke republickih organa i pokazuje potvrdu iz JP "Dom" da je uredno i redovno placao zakupninu. Posto je najpre zapecatio Kacinarijevu radnju, sudski izvrsitelj je nekoliko puta, na zahtev JP "Dom" pokusao da je iseli, kako bi bila ustupljena kupcu. To su sprecili aktivisti leskovackog Odbora za ljudska prava uz asistenicju pedesetak gradana medu kojima su najglasniji bili vlasnici susednih lokala. Oni se protive izvrsenju sudskog resenja tvrdeci da JP "Dom" pokusava da iseli iz Leskovca jedinog preostalog Albanca, znajuci pritom da je lokal, kao i nekoliko susednih, nelegalno prodat. Odbor za ljudska prava oglasio se istoga dana na Televiziji Leskovac saopstenjem u kojem ukazuje na "diskriminatorski karakter sudskih odluka i sovinisticki mentalitet zaposlenih u JP 'Dom' i u sudovima", kao i na "povampireni srpski nacionalizam". Na ovo saopstenje reagovao je Nebojsa Zlatanovic, v.d. direktora JP "Dom", tvrdeci da se "raskidanje ugovora o zakupu i insistiranje da se izvrsi pravosnazna odluka ne moze tretirati kao pokusaj necijeg proterivanja iz Leskovca, niti kao krsenje ljudskih prava", dodajuci pri tome da "Odbor za ljudska prava nije trecestepeni sud", i da "radi sve drugo a najmanje se bavi zastitom prava gradana". Odbor za ljudska prava podneo je Okruznom javnom tuzilastvu krivicnu prijavu protiv predsednika i clanova Izvrsnog odbora SO Leskovac, kao i direktora JP "Dom", koji su taj status i zvanje imali u 1998. godini, kad je doneta i realizovana odluka o prodaji lokala u zanatskom centru "Sop Dokic". U krivicnoj prijavi se tvrdi da su okrivljeni kao sluzbena i odgovorna lica "neovlasceno otudili sredstva u svojini Republike Srbije a novac dobijen kupoprodajom uplatili na racun SO Leskovac umesto u budzet vlasnika imovine, pribavivsi tako protivpravnu korist SO Leskovac. Nacionalna diskriminacija U slucaj se ukljucio i Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, zvanicnim zahtevom saveznom ministru za nacionalne manjine Rasimu Ljajicu, srpskom premijeru Zoranu Dindicu, kao i predsedniku Vlade Srbije Nebojsi Covicu, da sprece iseljavanje Stefana Kacinarija iz lokala u centru Leskovca, zbog postojanja osnovane sumnje da je rec o nacionalnoj diskriminaciji. Vladi Republike Srbije i Direkciji za imovinu Republike Srbije otisao je iz leskovackog Odbora za ljudska prava dopis u kojem se pojasnjavaju okolnosti ovog spora. O kakvom se krsenju zakona radilo prilikom prodaje lokala u zanatskom centru "Sop Dokic", dokazuje i tuzba preduzeca "Dom", kojom se trazi ponistenje ugovora o kupoprodaji ovog lokala, kao nezakonitog, kaze se u dopisu Vladi Srbije. U Opstinskom sudu u Leskovcu, kako je novinarima izjavio predsednik Suda Milan Stojanovic, nalaze se dva zahteva u vezi sa spornim lokalom. Preduzece "Dom" zahteva prinudno iseljavanje Stefana Kacinarija dok Upravni odbor "Doma" trazi obustavu postupka iseljenja. Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava, ukazuje na nelogicnu okolnost da je ova nevladina organizacija u slucaju Kacinarija bila u prilici da stiti interese drzave, pored sveg postojeceg drzavnog aparata. Advokati JUKOM podneli su Opstinskom sudu u Leskovcu zahteve za izuzece Mirjane Randelovic, postuspajuceg izvrsnog sudeje u ovom sporu, Milana Stojanovica, predsednika Opstinskog suda kao i izvrsnog radnika Milorada Lukovica. On se, kako istice u podnesku punomocnika Stefana Kacinarija, ponasao neprimereno prilikom prvog pokusaja izvrsenja, pretio policijom a na kraju insistirao da se Kacinariju oduzme oruzje za koje je imao urednu dozvolu. Ipak, policija je oruzje zaplenila. Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora za ljudska prava u Leskovcu, ocenio je potez JP "Doma" da povuce predlog za izvrsenje kao racionalan i vrlo pragmatican. Insistiranje na izvrsenju je besmisleno, "jer bi kupac, takode, morao da se seli u slucaju da se drzava koja je vlasnik odluci na prodaju lokala". - Prethodne opstinske vlasti ucinile su kriminalnu radnju sprovodenjem nelegalne licitacije cime su ugrozile ljudska prava Stefana Kacinarija, ali i kupca koji je lokal na licitaciji uredno isplatio. Zbog toga smo protiv tadasnjih celnika opstine i JP "Dom" podneli krivicne prijave - kaze Vidosavljevic. Sad je zaslugom bivsih lokalnih vlsti otvoren i slucaj Zakline Nedeljkovic, udovice sa dvoje male dece, ciji je suprug pre smrti prodao lokal u Beogradu da bi kupio ovaj u Leskovcu. Nedeljkovici potrazuju novac ili lokal. U Opstini i JP "Dom" kazu da toliko para sada - nemaju. Zoran Rakic
Saopstenje za javnost Odbora za ljudska prava u Leskovcu BIVSI SUDIJA PONOVO LOVI U MUTNOM Na konferenciji za novinare, sa koje su izvestili TV Leskovac i dnevni list Danas, konacno se pokazalo ko stoji iza slucaja Stefana Kacinarija. Poznati "lovac u mutnim vodama", inace bivsi sudija, bivsi kapetan vojne policije, bivsi predsednik OO Demokratske stranke, bivsi koordinator leskovackog DOS i bivsi menadzer a sada clan Pokreta za demokratsku Srbiju, gospodin Marjanovic i zvanicno se oglasio kao zainteresovana strana u nezakonitom pokusaju oduzimanja lokala jedinog Albanca filigranca u Leskovcu. Ovakav pokusaj otimanja drzavne imovine i pokusaj proterivanja porodice Kacinari iz Leskovca sprecili su kancelarija Odbora za ljudska prava i JUKOM sa ciljem da se zastiti imovina Republike Srbije, egzoistencijalna i ljudska prava iste porodice a sa namerom da se onemoguci prikrivanje osoba koje su nezakonito otudile drzavnu imovinu. Povlacenjem predloga za izvrsenje odluke o iseljenju iz lokala gospodina Kacinarija je jedino razumno i korisno resenje po sve ucesnike u sukobu interesa. Apelujemo na organe MUP Leskovac i Drzavne bezbednosti da se ozbiljno pozabave ovim slucajem i njegovim akterima, posebno ulogom bivseg sudije Milorada Marjanovic kao njihovog ekspenenta, u cilju zastite imovine republike Srbije i njenog interesa, a zarad svih gradana Srbije. Odbor za ljudska prava Leskovac, Kancelarija YUCOM Dobrosav Nesic, Odbor
Leskovacka policija prebila i privela Predraga Stojkovica JUTARNJI BUREK IZAZIVA POLICAJCA Nastavak sa 1. strane U pekari "Dokic", gde je sve nenadano pocelo, Ivan i Predrag su osim Dokica zatekli jos jednog policajca. Kao i uvek, narucili su burek i seli za svoj sto u nameri da plate kad krenu, sto je inace obicaj u ovoj i mnogim drugim pekarama. Policajac Dokic koji je sa kolegom sedeo za susednim stolom, obratio im se recima: - Momci, ja mislim da ono sto se naruci treba i da se plati. Ivan Stanisavljevic se na to, uz izvinjenje, obratio prodavacici upitavsi je da li mogu prvo da jedu pa onda da plate. - Naravno da moze, nije vam prvi put - odgovorila je prodavacica i servirala policajcima i sebi kafu. Oni su joj onda predlozili da popije kafu za susednim stolom sa Stojkovicem i Stanisavljevicem sto su njih dvojica ljubazno odbili uz obrazlozenje da su samo dosli da jedu. Policajac Dokic je zatim ustao i, kako tvrde Stojkovic i Stanisavljevic, pozvao preko sluzbene "Motorole" pojacanje recima: - Dodite odmah, imamo problema . . . Iako su ova dvojica zaprepasceni zbivanjima poceli da objasnjavaju kako nisu pravili probleme, policajac im je zatrazio licne karte i rutinski ih pogledao. Onda im je naredio da udu u "maricu" koja je brzo stigla, odbivsi Stojkovicevu molbu da pre privodenja zakljuca bicikl i unese pumpu u pekaru, kako je neko ne bi ukrao. Prilikom ulaska u zgradu SUP Leskovac, koja se nalazi stotinak metara od pekare, Dokic je Stojkovicu koji je isao ispred njega kazao da pozuri, dodavsi uz to jednu od uobicajenih psovki, a zatim ga udario nekoliko puta sluzbenom palicom po ledima. Kad su usli u hodnik ispred dezurane, zatrazio je od clanova interventne jedinice da ih vezu, sto oni ipak nisu ucinili. Da nije bilo batina, sve bi se manje-vise lepo zavrsilo. Ivan Stanisavljevic i Predrag Stojkovic su ispraceni iz policije uz rutinsko upozorenje - "da vam se ovo vise nije desilo", i obecanje da "ovoga puta nece biti podnesene krivicne prijave, kao da nista nije bilo". - Sta vi mislite? Hteli ste na mene i kolegu - kazao je na kraju policajac Dokic, vrativsi im licne karte. Predlozio je pritom Predragu Stojkovicu "fer obracun", mimo sluzbenih prostorija "ako treba", sto je ovaj odbio. U sluzbi Hitne pomoci, gde se Predrag Stojkovic javio odmah po izlasku iz zgrade policije, preporucili su mu da odustane od uzimanja lekarskog uverenja ubedujuci ga da ce ga drugi policajci prebiti ukoliko tuzi njihovog kolegu Dokica. Lekarsko uverenje je uspeo da izdejstvuje tek na urgenciju nacelnika ortopedije. U njemu pise: "Nagnjecenje desne strane grudnog kosa, pretezno lopatice desno i leve slabinske loze. Krvni podliv grudnog kosa - zadnja strana, jedan desno, dva levo". Iz izvestaja lekara specijaliste ortopeda vidi se da su krvni podlivi duzine 25-30 i sirine 2-3 centimtra. U Odboru za ljudska prava, gde se Stojkovic prvo obratio za pravnu poomoc, ovaj slucaj ocenjuju kao "cisto izivljavanje policije i to nad licem koje ima 50 kilograma". - Doslo je vreme kad od nekih policajaca ne mozemo vise na miru ni da jedemo - konstatuje Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora, i najavljuje tuzbu protiv policajca Dokica i Republike Srbije, uz zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne stete Stojkovicu. U Opstinskom odboru DS u Leskovcu ne kriju svoje ogorcenje ovim slucajem. Dusan Pesic, portparol ove stranke, najavljuje da ce insistrati na licnoj odgovornosti policajca Dokica, kako cela policijska sluzba zbog ovakvih ispada ne bi trpela stetu. - Strogo kaznjavanje radnika SUP u ovakvim slucajevima obaveza je i interese policije kako bi vratila izgubljeni ugled kod gradana - kaze Dusan Pesic Milana Dordevic
Medunarodna zenska liga za mir i slobodu MIROTVORCI NOSE POMOC U Leskovcu je u avgustu boravila Mathil Feldhaus, koordinator Amnesti Internesenela Danske za Balkan i clanica Medunarodne zenske lige za mir i slobodu. Direktan povod za njen dolazak je nastavak saradnje sa leskovackim Obdorom za ljudska prava u prikupljanju humanitarne pomoci za leskovacku bolnicu.
Tokom boravka u Leskovcu Mathilda i clanovi Odbora posetili su Odeljenje decije stomatologije i Leskovacku bolnicu i utanacili listu za sledecu posiljku iz Danske. Ono sto izdvaja ovu organizaciju je cinjenica da oni proveravaju kvalitet robe, nabavljuju samo zahtevane stvari i lekove, prate svaku isporuku i vracaju nepotrebne stvari. Ovog puta Mathilda je donela, o svom licnom trosku, stomatoloske instrumente. Inace, ona je clan Amnesti Internesenela i prati dogadanja na Balkanu od 1982. i bila je vrlo srecna da ove godine moze slobodnije da putuje i da srece ljude iz razlicitih organizacija za ljudska prava. I kako sama kaze: - Veoma je bitno napraviti razliku izmedu vlade i ljudi. Ukoliko su uslovi zivota prihvatljivi i ako postoji mogucnost za normalan zivot, ljudi su sposobni da zive zajedno, ali ako im Vlada to oduzme, oni ce ratovati. M. P.
|
|
Sudije - protiv gradana i nove opstinske vlasti PREDMETI LEZE U FIJOKAMA Zakon o parnicnom postupku, kao i zakoni o krivicnom, izvrsnom i vanparnicnom postupku, dakle svi procesni zakoni koji vaze na teritoriji Srbije, sadrze odredbe o hitnosti tih postupaka, koje obavezuju sudije da postupajuci po tim zakonima u zastiti prava i interesa gradana, postupaju hitno i efikasno. Prevedeno na jezik laika to znaci da je na sudovima i sudijama da za sto krace vreme i uz sto manje troskova pruze sudsku zastitu gradanima koji im se za pomoc obracaju.
Odbor za ljudska prava u Leskovcu kao i kancelarija JUKOM kao nevladine organizacije nemaju zakonske mogucnosti da uticu na poboljsanje efikasnosti i rada pravosudnih organa i nosioci pravosudnih funkcija te su najcesce primorani da gradanima ukazuju da se radi o "sistemskom" problemu. Medutim, cinjenica da ove dve nevladine organizacije postupaju u skladu sa Opstom deklaracijom Generalne skupstine UN o pravima coveka, ciji clan 8 priznaje svakom coveku pravo "da ga nadlezni nacionalni sudovi efikasno stite od dela krsenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima" a clan 10 svakom priznaje pravo "na pravicno i javno sudenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom", obavezuje NVO da na dostupan nacin istaknu problem neazurnosti pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija. Posebno je ilustrativan nacin rada u Opstinskom sudu u Leskovcu, koji poprima karakter opstrukcije zvanicnoj vlasti i potrebi gradanima da imaju efikasnu i pravicnu sudsku zastitu, kao i potrebi i obavezi drzave da im to obezbedi. Odbor i JUKOM nastoje da animiraju nadlezne drzavne organe da preduzmu mere u cilju prevazilazenja problema, a mozda animiraju i same nosioce pravosudnih funkcija da se sete svog ljudskog i sudijskog dostojanstva, pa da izmene odnos prema svom inace casnom poslu, i gradanima. Sa tom namerom NVO navode nekoliko slucajeva neshvatljive neazurnosti sudija Opstinskog suda u Leskovcu, koje imaju karakter teskih povreda zakona po kojima nastupaju, a na stetu prava gradana i ugleda drzave a ciji us funkcioneri, i od kojih dobijaju platu. SLUCAJ PRVI. Miroljub Popovic iz Leskovca u parnici pred Opstinskim sudom u Leskovcu P. br. 2906/99, P. br. 705/2000, 3. marta prosle godine stavio je predlog za odredivanje privremene mere. Sudija toga suda Mileusnic Milan, mada je po Zakonu o izvrsnom postupku bio duzan da po predlogu "postupe hitno", o predlogu je odlucio nakon sest i po meseci, 20. oktobra 2000. ostavljajuci stranku g. Popovica da se snalazi kako zna i ume za tih sest i po meseci povodom prava za ciju je realizaciju stavio predlog za odredivanje privremene mere. SLUCAJ DRUGI. Stojkovic Slavko iz Leskovca je protivnik predlagaca u vanparnicnom postupku za odredivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost koji se vodi pred Opstinskim sudom u Leskovcu (P. br. 100/96). Postupak je po izricitoj odredbi Zakona o vanparnicnom postupku hitan. Postupajuci sudija Mirjana Lazarevic, raspravu je zavrsila 19. marta 1997. godine, a resenje je pismeno uradila i stranci dostavila nakon cetiri godine i cetiri meseca dana 2. avgusta 2001. godine. Uz to je g, Stojkovica obavezala da kamatu na glavni dug od 2.767,55 dinara placa od donosenja resenja, navodno 19. 03. 1997. godine, tako da po navodima stranke g. Stojkovica kamata iznosi petostruko vise nego glavni dug, te je sudija prekrsivsi odredbe procesnih zakona o rokovima za donosenje i dostavljanje odluke i uopste odredbe o hitnosti ovog postupka stranci g. Stojkovica nanela stetu a protivnoj stranci donela imovinsku korist. SLUCAJ TRECI. Andelkovic Sima iz Leskovca, kako kaze, vodi radni spor pred Opstinskim sudom u Leskovcu od 16. februara 1993. godine kada je podneta tuzba. Predmet nosi najnoviju oznaku P. br. 3157/98, nalazi se u vecu sudije Milicevica koji ga je nasledio od drugih kolega. Zbog neazurnosti suda i sudija spor nije resen ni nakon osam i po godina, iako su takvi sporovi po izricitoj odredbi ZPP hitni, tako da postoji mogucnost da se stranka penzionise a da sud ne zavrsi njegov radni spor. SLUCAJ CETVRTI. Pred Opstinskim sudom u Leskovcu Javno preduzece za stambene usluge "Dom"u Leskovcu podnelo je 9. 2. 2001. tuzbu kod njih zavedenu pod br. 179/2001, protiv tuzenih Nedeljkovic Zakline, Milene i Dusana, radi ponistenja ugovora o prodaji nepokretnosti u svojini drzave Republike Srbije koje je "Dom" nezakonito otudio. Kod Opstinskog suda u Leskovcu tuzba je zavedena kao P. br. 631/2001, po kojoj sudija toga suda Ljiljana Bacovic punih sest meseci ne postupa. Valjda nema interesa da zastiti imovinsko-pravne interese i prava drzave od koje dobija platu. SLUCAJ PETI. Sudija Opstinskog suda u Leskovcu Mira Randelovic je u parnici pred P. br. 1865/95 raspravu drzala pet godina pocev od 13. maja 1995. godine, kada je tuzba podneta do 08. maja 2000. godine kada je zakljucila raspravu. Mada je po izricitoj odredbi Zakona o parnicnom postupku, bila duzna da u roku od osam dana od dana zakljucenja rasprave donese presudu, sudija Randelovic je presudu donela i strankama dostavila tek po proteku sedam i po meseci, 26. decembra 2000. godine i nakon intervencije Ministarstva pravde aktom od 27. novembra 2000. godine i odgovora predsednika Opstinskog suda u Leskovcu tom ministarstvu od 26. decembra 2000. godine da presuda jos nije uradena. Zbog ovakvog odnosa prema poslu sudije Mire Randelovic bili smo zbunjeni njenim azurnim postupkom u predmetu I. br. 1168/01, kada je za manje od 20 dana i usvojila predlog za izvrsenje i pokusala da na silu iseli g. Stefana Kacinarija. Nadu da je gospoda Randelovic kao sudija promenila odnos prema poslu i postala azurna, izgubili smo zbog saznanja da nakon povlacenja predloga za izvrsenje od strane Javnog preduzeca za stambene usluge "Dom" ni za tri dana nije htela da donese i strankama dostavi resenje o obustavi postupka, vec je otisla na odmor, i da je njen "ad hoc" pokazana azurnost u navedenom predmetu, za nju bila samo napor da se oduzi onima koji su joj pored kuce koju ima dali i stan, a koji stoje u mraku iza celog slucaja Kacinari, koji izgleda i leskovacka policija ne sme da razbistri. Ovo su samo neki od slucajeva koji na upecatljiv nacin govore o stanju u Opstinskom sudu u Leskovcu, odnosno sudija prema poslu strankama i drzavi u cijoj funkciji treba da budu i koji ih placaju. Pri ovakvom stanju stvari uvereni smo da ministar pravde Republike Srbije g. Vladan Batic nije imao u vidu leskovacko pravosude kada je izjavio "da se nalazi na celu najboljeg ministarstva". Ukoliko je imao u vidu i leskovacko pravosude, namece nam se zakljucak da bi ministar morao da menja kriterijume ili da Vlada promeni ministra pravde. O. L. J.
JUL OTISAO - STIGLA STAMPA Odlukom Vlade Srbije, prvo na zahtev JUL, a potom DOS, Crna Trava je dobila prinudnu upravu zbog "apsolutne blokade skupstinskog odlucivanja". JUL je povukao svojih 13 odbornika, pa tako dvanaestoro preostalih iz SPS i grupa gradana nisu imali potrebnu vecinu za donosenje odluka.
- Prethodnici su preterivali u saradnji sa novinarima pa je neko izbrojao da se bivsi predsednik Crne Trave Zika Jovanovic u jednom broju crnotravskih novina koje su, inace, izlazile po potrebi, pojavio na 29 fotografija od 31 koliko je ukupno objavljeno u broju - kaze Ristic. JUL je kao organizacija, tvrde Crnotravci, nestao sa lokalne politicke scene ali su clanovi i dalje uz vlast tako sto su neometano usli u druge partije. Najvise ih ima u Novoj demokratiji i Demokratskom centru. I Zika Jovanovic, predsednik SO u vreme apsolutne dominacije JUL, primljen je u jednu od stranaka DOS. Nasi sagovornici potvrdili su ovu okolnost, ali odbijaju da kazu o kojoj je partiji rec. Ipak, mnoge promene vidljive su u Crnoj Travi golim okom. Varosica je cistija i urednija nego ranije. Za ljude koji poznaju lokalne prilike i fenomen migracija koji je ovde bolna tema, vest je pojava Srecka Zlatanovica, koji se doselio iz Prokuplja i zaposlio u Javnom komunalnom preduzecu kao direktor. Poslednjih pola veka, ljudi su odavde samo odlazili. Zvanicno sa cetiri, a realno sa 2,5 hiljade stanovnika, Crna Trava ima deset puta manje stanovnika nego 1951. godine i tri puta manje nego 1981. Ipak, Zlatanovic, koji je kupio stan kad se doselio iz Prokuplja, istice da je Crna Trava mesto buducnosti. Kaze da su cene nekretnina povoljne i krecu se u rasponu od 250 do 400 nemackih maraka za kvadratni metar u stambenoj zgradi. Bioskop ce, kako tvrde u Crnoj Travi, sasvim izvesno proraditi pocetkom skolske godine. Biblioteka postoji ali na njenoj fasadi povrsine dvadesetak kvadratnih metara nema vise murala prepoznatljivog sa buketom i lastavicom. Stilizovane konture ove ptice vire sa jos nekoliko zidova. Ispod sveze nanetog kreca. Ne radi ni fabrika "Interspid", koju je prilikom primanja povelje pocasnog gradanina maja lane otvorila Mirjana Markovic, iako je Zika Jovanovic svojevremeno obezbedio bez naknade objekat za trajno koriscenje. Opstina je u sudskom sporu i sa turistickim preduzecem "Evropa" u Surdulici koje je svojevremeno pod nejasnim uslovima preuzelo jedini crnotravski hotel "Vilin Lug". Crna Trava je poslednjih pet godina bila jedino mesto u Srbiji gde nije stizala stampa. Od juna ove godine u prodavnici "Kvalitet" Aleksandra Gligorijevica, mogu se na zadovoljstvo mestana i prolaznika koji putuju ka Vlasinskom jezeru kupiti novine. Dnevno se proda stotinak primeraka raznih listova. Z. Rakic
Kako su poslovali "Lemind - FPL" i "Martibo" KUPUJES, PRODAJES, ODUZIMAS I DODAJES! Slobodan Mitic, inspektor i visi strucni saradnik leskovacke filijale Zavoda za obracun i placanja NBJ, kontrolisao je u maju, poslovanje preduzeca "Lemind - Fabrika plastificiranih limova" nakon prijave grupe radnika. Inspektor je uocio niz nepravilnosti, a neke od njih odnose se na kupoprodajne odnose "Lemind - FPL" sa "Kompanijom Martibo", vlasnistvom bivseg sudije Milorada Marjanovica, sadasnjeg sefa Odbornicke grupe PDS u Skupstini opstine Leskovac. U obavestenju koje je dvema sindikalnim organizacijama FPL 12. jula ove godine uputilo Odeljenje kriminalisticke policije leskovackog SUP navodi se da je policija "nakon izvrsenih provera po anonimnoj prijavi radnika i po zahtevu Opstinskog javnog tuzilastva, podnela krivicne prijave" protiv Jasne Stevanovic, direktorke preduzeca, i Gradimira Tasica, komercijalnog direktora FPL, zbog osnovane sumnje da su izvsili krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja. Bivsi direktor preduzeca Slobodana Stamenkovica tereti se i zbog nesavesnog rada u privremenom poslovanju. SUP navodi da je materijalna steta za koju se sumnja da je nastala zloupotrebom i nesavesnim radom Stamenkovica veca od 600 hiljada dinara. Policija sumnja da je Gradimir Tasic zloupotrebama nacinio stetu vecu od 1,3 miliona dinara, odnosno da je "Martibu" omogucio protivpravnu imovinsku korist od 918 hiljada dinara. Zapisnik o kontroli ZOP procitan je krajem avgusta na sednici Skupstine "Lemind - FPL", ali Skupstina nije predlozila disciplinske mere protiv lica osumnjicenih za teska krivicna dela. "Lemind - FPL" dobio je, na osnovu ugovora potpisanog 7. aprila 1998. godine, zajam od 79.469 kilograma elektrolitnog cinka za pocinkovanje lima. Po slovu zapisnika, roba koja je pozajmeljena radi realizacije izvoznog posla prodata je "Kompaniji Martibo", a nenaplacena potrazivanja FPL u odnosu na ovo preduzece iznose 95.935,46 dinara. Privredni sud u Leskovcu doneo je 9. oktobra 2000. resenje o izvrsenju, naplati ovih potrazivanja, koje do momenta kontrole nije izvrseno. - Cink je, mimo svih zakonskih propisa, prodat preduzecu "Martibo", iako je nabavljen za realizaciju izvoznog posla. "Martibo" je cink prodao Fabrici plastificiranih limova u Vucitrnu, iako je sa ovom firmom "Lemind - FPL" u izuzetno dobrim poslovnim odnosima vec dvadesetak godina. Kamata koju nasa fabrika treba da plati na racun pozajmljenog cinka je sada narasla do 95 hiljada dinara - kaze za Prava coveka Sasa Milenkovic, jedan od radnika koji su sa ovim poslom upoznali organe gonjenja. Obimnu dokumentaciju o poslovnoj saradnji "Lemind - FPL i "Kompanije Martibo" Prava coveka dobili su uoci zakljucenja ovog broja i bice objavljena u narednim brojevima kao dokument. B. T.
|
|
Tomako: Suspenzije i premestaji za sindikalce "DESET DANA PRE ROKA" Mesec dana po izbijanju katastrofalnog pozara u DP "Tomako" i "Moravka", lokalni mediji su imali zadovoljstvo da objave kako "kremovi krecu punom parom" i kako su posledice pozara otklonjene, a objekat saniran. Dragan Ilic, komercijalni direktor "Tome Kostica", najavio je da ce "i ove godine proizvesti 1.200 tona kvalitetnih kremova". Ukupna steta od pozara iznosi, prema prvim procenama, dva miliona nemackih maraka. Radnici ove firme koji su clanovi sindikata "Nezavisnost", isticu, medutim, da represalije prema njima ne prestaju. Oni su krajem avgusta odrzali u prostorijama Odbora za ljudska prava konferenciju za novinare i saopstili da su uglavnom svi suspendovani ili premesteni na niza radna mesta. - Udaljavanjem clanova naseg sindikata pokusavaju da sprece otkrivanje uzroka pozara. Nije slucajno da je izgoreo bas onaj magacin u kome je cuvana dokumentacija o poslovanju preduzeca do 1996. godine. Direktori su krenuli u veoma ostru kampanju protiv nas. Pretpostavljamo da iza ovakvog ponasanja mora da stoji neko krupan - ocenjuje Kosara Ilic, suspendovani rukovodilac marketinga u ovoj firmi. Ona kaze da je njena suspenzija obrazlozena "aktivnom saradnjom sa novinarima u vreme bolovanja". Njen kolega Cvetko Stojanovic, donedavno rukovodilac razvoja, dobio je resenje o suspenziji zbog, kako istice, pogresnog parkiranja u krugu fabrike i zakasnjenja na posao. Desetak radnika koji su dosli na ovu konferenciju za novinare, slazu se da je najtezi slucaj Bate Cvetkovica, bivseg rukovodioca pogona kakao-krem proizvoda. On je optuzen za navodni manjak 15 tona robe, koja je inace izgorela u pozaru. Uvidaj interne komisije obavljen je, kaze, bez njegovog prisustva i on izjavljuje da njen izvestaj ne moze da prizna. Ljubisa Milenkovic, koji je u ovoj firmi radio deset godina kao referent nabavke, dobio je resenje za sefa prodavnice za koju se u "Tomaku" zna da ce biti zatvorena zbog malog prometa, pa se on boji da ce uskoro ostati definitivno bez posla. Prodavnica u kojoj radi Suncica Kocic, takode clan "Nezavisnosti", vec je zatvorena, i to bez ikakvog obrazlozenja. Dejan Zivkovic, posle 11 godina rada sa visom strucnom spremom kao referent za cene, prebacen je resenjem direktora za prodavca sa radnim mestom na kasi u prodavnici u Vucju. U obrazlozenju resenja pise da radno mesto kasira odgovara njegovoj strucnoj spremi i da ce on svojim radom da unapredi poslovanje te prodavnice. Ljubisa Kalanja, koji je deset godina bio blagajnik, postao je preko noci resenjem direktora - stolar. Svetlana Jurisic, bivsa daktilografkinja, rasporedena je na radno mesto higijenicara. Vesna Stevanovic, supruga predsednika ovog sindikata, ranije kafe-kuvarica, prebacena je u proizvodnju jer pristalice druge struje nisu hteli da piju njenu kafu tvrdeci da ce ih ona "sigurno potrovati". U sindikatu "Nezavisnost" kazu da su protiv odgovornih lica u DP "Toma Kostic" i predsednika vecinskog Samostalnog sindikata podneli sest krivicnih prijava i da ce insistirati na sto skorijem objavljivanju nalaza komisije koja je vestacila uzroke pozara u ovoj firmi. Z. Rakic
E, DA SMO GRADILI MOST U inat nevernim Tomama bazen je proradio 19. avgusta, ali Uprava je napravila gresku besplatnim ulaskom prvog od ukupno tri dana rada Iako su svecano otvoreni prosle godine u najtoplijem mesecu, a ponovo napunjeni vodom pre dve nedelje, leskovacki bazeni nisu zavrseni, a kad ce - ne zna se. Posle nekoliko odlaganja nova opstinska vlast je preko medija, zakazala svecani pocetak osvezavanja za polovinu avgusta. U to je, medutim, malo ko u Leskovcu poverovao: bazeni su suvise cesto "predavani na upotrebu". U inat nevernim Tomama, bazen je proradio u nedelju, 19. avgusta. Uprava je u startu napravila gresku i opredelila se za popularnu meru besplatnog ulaska, doduse - samo za prvi dan. To je izazvalo, kako se izrazio novinar jednog lokalnog lista "pravi stampedo kupaca". Ispostavilo se da je pogodio pravu rec. Uspomene iz toaleta Mnogima za pocetak nije bilo jasno sta ce toliko toaleta pored tri bazena. Toaleti su strucno demolirani. Sta je moglo da se skine - skinuto je i prosvercovano kucama pored radarske sluzbe koja od silnih ispada kupaca nije znala sta pre da radi.. Odvaljen je i jedan lavabo. Mimo propisa, prvi dan kupanja obelezili su nebrojeni egzibicioni skokovi u vodu, cesto sa kompletnom odecom. Filteri nisu mogli da izdrze mnogobrojne pikavce koje su pusaci sa ivice bazena bacali u vodu gledajuci razdragane sugradane. Zatecene su na dnu mnogobrojne semenke od suncokreta i bundeve koje su obucenim kupacima ispadale iz dzepova, kao i ostali sadrzaji a ljudi zaduzeni za odrzavanje i ciscenje bazena posebno su bili impresionirani ostacima fekalnih sadrzaja "tvrde konzistencije", za sada nepoznatog porekla. Naknadnom hemijskom analizom, utvrdeno je i dominantno prisustvo amonijaka u bazenskoj vodi. U jednoj radio emisiji, tokom rasprave o skandaloznom ishodu ovog prvog masovnog kupanja u novim leskovackim bazenima, objasnjeno je da je ovaj hemijski element jedan od glavnih sastojaka ljudske mokrace. Tako su posle samo tri dana tri leskovacka bazena prestala da primaju kupace. Pitanje njihove dalje upotrebe, posebno u zimskim mesecima zbog neregulisanog grejanja, tek postaje aktuelno a strucnjaci upozoravaju da voda koja ostane u cevima u slucaju zamrzavanja moze da izazove impresivnu stetu. I predistoriju ovog slucaja obelezile su mnoge anegdotske alogicnosti. Poslednji put, u susret septembarskim izborima, Zivojin Stafnovic, tadasnji nacelnik Jablanickog okruga, zbunio se u prisustvu Zorana Andelkovica, ministra za sport i omladinu, pozvavsi ga da svecano, pred zvanicama otvori - most. Ministar je, pokusavajuci da amortizuje nastalu neprijatnost "pred mnogobrojnim gradanima i omladinom" odlucio da se na to nasali pa je kazao - ako treba, napravicemo preko bazena i jedan most. Zlobnici kojih uvek ima u ovakvim prilikama komentarisali su tada da ce na most da se priceka dvadeset godina koliko su gradeni bazeni a u meduvremenu ce kupaci morati da plivaju preko bazena, ako u njemu bude vode. CEPTER-KUPANJE Sadasnji nacelnik Jablanickog okruga Milorad Milicevic najavljivao je da nece dozvoliti dalje radove na bazenu ukoliko se kao ranije bude uticalo na izvodace da odustaju tokom gradnje od delova projektne dokumentacije, samo da bi se ubrzalo svecano otvaranje. Neko je u meduvremenu lansirao pojam "Cepter bazen" aludirajuci na cinjenicu da godinu dana posle svecanog otvaranja u bazenu nema vode, pa ko zeli da se kupa, morace to da obavi u sopstvenom znoju. Za izgradnju projektovanog kompleksa bazena sa terenima za male sportove i vestackim jezerom do kojeg bi trebalo da se dode prosirenjem korita reke Veternice, gradani su sedamdesetih godina izdvojili mnogo novca. Precizna evidencija je negde zaturena, ako je ikada i postojala, ali oni koji dobro pamte, kazu da je rec o nekoliko plata po zaposlenom. Cak i daci u osnovnim i srednjim skolama kupovali su "ciglice". Ova inovacija, koliko je poznato nigde kasnije nije primenjivana u investiranje kapitalnih objekata. Svako je, dakle, morao da kupi jednu ciglu, da bi bila ugradena u zajednicki projekat. Jesu li posle toga Leskovcanima sve cigle na mestu - danas je nemoguce odgovoriti. Gde je otisao novac odvajan za investicije, to vise niko ne zna. Nacelnik Milicevic tvrdi da bazeni u Leskovcu nisu jedini fenomen spore gradnje. Slicno je u Leskovcu i sa drugom kapitalnom investicijom - vodosistemom "Barje". I ovo kasnjenje, kako upozorava Milicevic, skupo ce da kosta jer je poznato da je eksploatacioni vek ovakvih akumulacija tridesetak godina tako da je, sto se "Barja" tice, sedam godina vec izgubljeno. Prica o bazenima, starije Leskovcane podseca na istoriju o leskovackim livnicama. Pre tridesetak godina direktor projekta izjavljivao je da je pitanje zavrsetka livnica "ravno odbrojavanju na prstima jedne ruke". Livnica u Leskovcu je danas samo deo prvobitnog objekta. Uz sportski kompleks i vodosistem - jedna od lokalnih Guliver prica koje budi i secanje na legendarnog barona Minhauzena. Zoran Rakic
Elektroprivreda Srbije protiv potrosaca RAT KAMATAMA I MAKAZAMA Zloupotrebom monopolskog polozaja, neobavestenosti potrosaca i selektivnom primenom propisa, Elektroprivreda Srbija neuredne potrosace tera u jos vece dugove, uredne zaduzuje na silu u nastojanju da sve gradane Srbije stavi u zavisan polozaj pretvarajuci ih u savremene "duznicke robove" sa dugogodisnjom garancijom tog statusa. I sve to "pored" zbunjene vlasti!?
Kada su u pitanju uredni potrosaci, desava se da im Elektrodistribucija odredi nerealne akontacije, koje moraju da plate do 15-tog u tekucem mesecu, cesto po cenu da ugroze standard pa i opstanak sebe i svoje porodice. Opsti uslovi za isporuku elektricne energije, clan 30 st. 2 i 4, nalazu da potrosacu pocinje da se zaracunava kamata ukoliko ne izmiri na vreme obavezu i tako se neprimetno odvlaci u status duznika, bez obzira na nerealno zaduzenje. Pri tome kamatnu stopu koja vodi u zavisan polozaj gradani ne mogu naci ni u Opstinskim uslovima, a ni u racunima. Kamata se placa na iznos procenjene potrosnje struje u odgovarajucem mesecu prethodne godine, ili akontaciju, pocev od 15-og u tekucem mesecu ukoliko odredena akontacija nije placena do tog datuma. Dakle kamata tece na procenjenu prosecnu potrosnju, jos pre nego sto je potrosena, a ne na stvarno potroseno i od trenutka kada je potroseno trebalo platiti. Ukoliko potrosac plati akontaciju na vreme do 15-tog u tekucem mesecu a po obracunu na kraju tekuceg meseca se utvrdi da je potrosio energije za iznos manji od akontacije, po cl. 33 Opstih uslova Elektrodistribucija je duzna da mu vrati razliku izmedu iznosa akontacije i iznosa potrosene energije, na zahtev potrosaca, u roku od osam dana od dana podnosenja zahteva. Ukoliko mu Elektrodistribucija navedenu razliku ne vrati u roku od osam dana od dana podnosenja zahteva, Elektrodistribucija je duzna da mu uz razliku plati i kamatu na razliku od dana docnije, sto znaci od dana podnosenja zahteva. Vracanje kamate na razliku od dana placanja akontacije, kada su pare date Elektrodistribuciji, do dana podnosenja zahteva za vracanje razlike, Opsti uslovi ne propisuju niti omogucavaju, te se Elektrodistribucija na taj nacin neosnovano bogati za iznos navedene kamate na stetu gradana koristeci monopolski polozaj. Ukoliko potrosac koji ima "pretplatu" ne podnese zahtev za povracaj razlike, ona se uracunava u procenjenu potrosnju za sledeci mesec. Postavlja se pitanje sta je sa kamatom na razliku na koju bi potrosac imao pravo jer se EDB koristi njegovim novcem. I to od dana placanja do konacnog obracuna? Clan 33 st. 2 Opstih uslova ne predvida naplatu kamate niti njeno uracunavanje u obaveze za naredni mesec, pa se EDB, na osnovu sopstvenih propisa, koristi nelegalno novcem potrosaca. Potrosaci ce, pored uredno placenog iznosa za stvarno potrosenu-isporucenu energiju u tekucem mesecu, po konacnom obracunu, dugovati Elektrodistribuciji i kamatu na akontaciju za period od 15-tog u tekucem mesecu do dana konacnog obracuna, iako je iznos te akontacije platio u sklopu iznosa i zajedno sa iznosom za stvarno isporucenu-potrosenu energiju za taj mesec, po konacnom obracunu. Jos jedan vid bogacenja Elektrodistribucije na stetu potrosaca po osnovu monopolskog polozaja, jer Opste uslove za isporuku elektricne energije po kojima je ovo moguce propisuje Upravni odbor EPS. Svedoci smo cinjenice da jos ni jedan organ nije ispitao i objavio zakonitost "poslovanja" Elektroprivrede, time i EDB Leskovac, sa akontacijama i kamatama, bez obzira na stalno negodovanje gradana na to poslovanje, kao pogubno za njihov standard i zdravlje. Niko nije ispitao i objavio koliko EPS duguje drzavi za "takse". Poslovanje sa akontacijama i kamatama, kao polugama za osiromasenje i dovodenje gradana u zavisan polozaj, toliko je uzelo maha, da EDB Leskovac i Elektroprivreda primenjuju u principu samo taj nacin naplate iako je Opstim uslovima i clanom 33 Odluke o Tarifnom sistemu za prodaju elektricne energije predvidena mogucnost preuzimanja i placanja struje "samoocitavanjem", koje potrosacu omogucava da izbegne i akontacije i kamate. Izuzetak je u slucaju nedostupnog brojila koji potrosaca oslobada placanja akontacija i kamata. Vecina gradana zbog neobavestenosti nije u stanju da sagleda i definise poluge kojima ih EPS gura u bedu, ali svakodnevno izrazavaju otvorenu netrpeljivost pitajuci se koju ulogu ima vlast u njihovom pretvaranju u "duznicko roblje". Odbor za ljudska prava - Leskovac
|
|
STRADALNICKI OPUS 1 U III DURU Godinama sam pogled, umesto na udaljeni grad, zaustavljao na kasarnu pored puta u kojoj je vojnik ubio vojnika. Uzasnut, nisam ni slutio da je to jedan od pocetaka nase buduce svakodnevice Pise: Zoran Hristic Na mnogim putovanjima ka jugu, Leskovac mi je bio grad "s desne strane puta". Upamtio sam taj traljavi akcijaski put kojim se vozis u ritmu precaga izmedu betonskih blokova sto me uvek asociralo na putovanje vozom po sinama koje je neko zaboravio da dobro sastavi pa ti vreme protice u ocekivanju stalno pulsirajuceg "tik-tak" kao idealne podloge za pevanje pesama o izgradnji. Godinama sam pogled, umesto na udaljeni grad, zaustavljao na kasarnu pored puta u kojoj je vojnik ubio vojnika. Uzasnut, nisam ni slutio da je to jedan od pocetaka nase buduce svakodnevice. Moja genetska predispozicija (majka mi je Vranjanka) prema "juznijem i tuznijem" bila je vise asocijativna nego konkretna, jer ja u Leskovcu nisam, u stavrnosti, sve do jednog prolecnog dana usred februara ove godine. Pre toga, u mojoj masti, to je bio grad industrije Teokarevica, grad sa aurom prvoklasnog rostiljskog dima, ciji smo surogat "gutali" u Beogradu, postojbina mojih duhovitih drugara, ali i nama: Beogradanima, izvor podsmesljive jezicke leksike. Dozvolite mi jednu digresiju kao asocijaciju na cuvenu recenicu druga Tita izgovorenu prilikom prve posete jednom gradu: "Mnogo ste napredovali od kada ja ovde nisam nikad bio". Nisam ni ja ranije bio u Leskovcu, ali neka me ovaj navod opravda zbog mog predubedenja da je tuzna sudbina Leskovca pocela nerazjasnjenim bombardovanjem 1944. godine, propadanjem u vreme izgradnje socijalizma i nastavila se stavljanjem u bukagije dizajnirane u SPS. U Srbiji je pravilo da kada pozivaju umetnika prvo uoptrebe cuvenu recenicu: "Nemamo para". Zatim sledi urodeni sarm u drugoj recenici: "Za ovu sredinu bi mnogo znacilo da gostuje umetnik vaseg renomea". (Nenad Krazic, Dom kulture). Taj udarac na sujetu se ne moze izbeci i tako ja, pomenutog dana, krenuh u Leskovac da budem gost na tribini zestokog naziva "Muzika propasti" ili "Zasto je srpski narod bio primoran da prisustvuje demonstraciji muzickog bescesca" ili "Uzroci namernog stvaranja estradne praziluk elite". Posto je iz navedenog jasno o cemu je bila rec moram da napomenem da je moje izlaganje propraceno u tisini i sa znatizeljom prisutnih uz odobravanje, ali i sa ponekim recidivom najskorije proslosti. Imao sam utisak da puna sala, mozda, prvi put shvata kakvu je zvucnu sliku imala Srbija u proteklih deset godina jadnih nota. Mogao sam da naslutim iz razgovora sa prisutnima da je Leskovac, getoiziran od strane novokomponovanih "pobednika", preziveo stradalnicki opus 1 u III duru. Osecao sam da su ljubazni domacini iskreno dirnuti mojim dolaskom i nastupom sto mi je godilo obzirom da sam, verovatno, prvi javno, od Kuce i Mace, proglaseni disident, umetnik, koji je posle oktobra krocio u Leskovac. U takvim prilikama zna se raspored: "Nevena", predsednik opstine itd. Sve se, nenamerno, uradi da slucajno ne uspes da bacis pogled na grad. Srecom, upoznajem gospodu Milenu Jovanovic iz "Nevene", zenu nemirnih ociju kao pravo ogledalo duha i ona mi uzgred napomene da bi "Nevena" finansirala kulturu. Tada i ne slutim da ni jedan orkestar nije prosao prag Leskovca u poslednjih 10 godina! Posto je bas u to vreme pocela da se planira turneja kamernog orkestra Novosadski solisti, ciji sam ja sef dirigent, predlazem Mileni da nekako uplaniram i gostovanje u Leskovcu. Zgodno je sto je moj "pajtos" u vreme mog boravka po pozivu na Kraljevskoj akademiji za muziku u Londonu, nas proslavljeni violinista Mateja Marinkovic, krece s nama na turneju. Sa Matejom sam vec imao niz natupa u Engleskoj u vreme mog, pomenutog, "izbeglistva" po pozivu i statusa "placenika" 1998. Mateja je presrecan sto je ponovo u Srbiji jer mu je zbog politickog stava kojim je uvredio gospodu Milutinovic i dalje direktorku Kolarcevog narodnog univerziteta u Beogradu, i zenu predsednika Srbije, tri godine onemoguceno da svira u rodenoj zemlji! Resili smo da gradu, muzickom muceniku, Leskovcu poklonimo koncert jer bi nas uobicajeni honorar bio preveliko breme za "Nevenu". Sada dolazimo do uzroka moje potrebe da opisem gostovanje u Leskovcu 24. aprila 2001. u Narodnom pozoristu. Posto imam veliko iskustvo sa drugih turneja moram da podvucem da, cesto, jedva zapamtim imena gradova u kojima sam gostovao pa cak da ne znam kako ti gradovi izgledaju! Dodes, "odradis", ides dalje. Medutim, mi Leskovac nikada necemo zaboraviti i u tome se slaze ceo orkestar. Lepotu naseg "poroka", muziku, Leskovac je primio kao amanet ili da se "uzme u pamet". Da prestanemo da edukativno delujemo na vlast da konacno shvati da jedan narod prezentuje, pre svega sport (zastava i himna) i kultura i da je to jedini svrsishodni legalizam. Klicu pomenutog sam naslutio u nacinu doceka, u primetnom gospodstvu predsednika opstine, sa ozarenim licima onih kojima darujemo umetnost, u savrsenoj organizaciji i neverovatno strucnom osvrtu na koncert od strane nestrucnjaka za muziku gospodina Andreje Tomasevica, glavnog urednika lista "Nasa rec". Citiram iz tog lista i sledece: "Sala Narodnog pozorista poslovicno puna, osim, ne znamo zasto, u prvim redovima". Da dodam. Znamo to vec decenijama. Jos postoje satrapi koji na rec kulturna ili drugacije mislece ljude vade revolver. Da li takav jedan stajase na balkonu kod leskovackog trga pre izvesnog vremena ili ja i dalje mastam?
SVAKO SEBI (NEK') BOGA STVARA Uvek su mondeni, karijeristi i uopste slabe karakterne konstrukcije pristajala uz izvesna, navodno izvorna izvitoperavanja vecitih zakona i prava. Tako se pravednost, stalno iznova takode, umela da iz veka u vek, iz generacije u generaciju, rastvori u kobajagi jedinom jednincatom pravu. Pise: Zorica Kojic
Samo, kakav je ko Bog? I sa kakvih je nebesa tacno sisao dole? To je, vidite, pitanje. Ne mogu da se otrgnem utisku da najpotresnije stranice autenticnog religioznog iskustva citam bas kod Lotreamona i Bodlera. Iako su oni, najzad, bili uvek uzimani za najrecitiji primer antihristovog zemaljskog prisustva i dalje verujem da je Iblis ili Sotona ili Lucifer, pre nego sto je prestao da ikoga voli i ista oseca, voleo Boga vise nego sto su to cinile cete njegovih udvorickih andeoskih jata. Ne mogu, takode, da poverujem balkanskim transseksualnim - ili - vec - sta prorockim "kraljicama" (Coh, kakva divna rec za gay vokabulara!) kada masu krstacom ili kad vidovnjak(inja) sa iste TV stanice nesrecnu klijentelu upucuje da odu "u manastiru". Beda covekova bez Boga, da se opet opomenemo Paskala, stvoreno ponekada upadljivo prebiva ispod najizuzetnijih crkvenih simbola. A Crkva opet nista. To doista zaprepascuje! Povod ovom pisanju mogao je da bude najpre jedan kompakt disk ("Pesme iznad istoka i zapada" na tekstove Nikolaja Velimirovica, u izdanju PGP RTS i Radija Svetigora), kao najava pomahnitavanja u vezi uvodenja veronauke u skole, te jedan neverovatan huliganski cin prebijanja nekih malkice drugacijih ljudi od vecine, barem u verziji za javnost, medu kojima ima istinskih, dobrih vernika (to znam pouzdano!), od strane dobrih, ispravnih, navodno po svemu, pa i seksualnom opredeljenju bogougodnih vernika, na celu s jednim popom kome ne smeta Kleopatra sa svojim striptiz-gostima i poznanicama iz filmske porno-produkcije, ali mu i najmanja pomisao na naopaku upotrebu "maestralnog organa" pomucuje oci i vid i otprilike smeta da lezbejku vidi kao devojku, sestru i damu, onda kada je njegovi fini heteroseksualni momacki branitelji vere tuku kao Hitlerove brigade svojevremeno sve sto se mice izvan arijevskog visokodefinisanog mehura od sapunice. Mogao je biti povod ali dakle nije. Zato sto mi se u jednom casku ucinilo da je podjednako glupo izigravati onog de Monterlanovog "demona dobra u socijalnom sosu" upiranjem prsta u jedan po svemu ispod svakog nivoa, ma ni osrednji, muzicki produkt. Svi ti veliki napisi, hrabra obrusavanja! Nalazim da je to znaci podjednako glupo, kao i sadrzaj pomenutog izdanja. Puno povike, osionih gradskih uvreda, okej, sasvim se sa njihovom sustinom slazem, da ne bude zabune. Ali, i to je uvredljivo i unizavajuce taman koliko i slaboumne Velimiroviceve rime, pred kojima se stvarno zaprepastite i zastanete, razmatrajuci slucaj onih osoba koje ga uzimaju za ucitelja, velikana roda (zar ovakav stvarno ocarava ikoga?). To - dakle - ne razmatrati. Neka socinjenja izvesno imaju u neposrednom dodiru skodljivo dejstvo. Ovaj kratki pasaz o skodljivosti jedna je veoma ugladena parafraza de Monterlana. Ovaj umese da bude znatno grublji, i da prosisti da je "Crkva izgovor za mondene, kao sto je Isus Hrist izgovor za crkvu". Razlog, pak, za ovolika postapanja zbiljskim velikanima ljudskog (pazite, ne nekoga usko nacionalnog, lokalnog!) roda u ovom tekstu jeste samo da pokaze da ovo nije nista novo. Na protiv. Uvek su mondeni, karijeristi i uspesne slabe karakterne konstrukcije pristajale uz izvesna, novodno izvorna, izvitoperavanja vecitih zakona i prava. Tako se pravedno, stalno iznova takode, umela da iz veka u vek, iz generacije u generaciju, rastvori u kobajagi jedinstvenom jedincatom pravu. I, ko to pravo izvinite propisuje? Bog, licno! O, pa to je izvrsna oholost tumaca, bravo! Njihova bakalska dokazivanja, ta nemocna tlapnja, nema veze sa onim Unus quisave sibi Deum fingit ("Svako sebi Boga stvara" - Knjiga o premudrosti, XV, 8 i 16.). Kakvog su Boga sebi stvorili, izvesno je da ce njih same najpre dozderati. Sto je napokon pravda. Samo, mirno.
|
