Odbor

Štampano izdanje:

Izdavac: Odbor za ljudska prava - Leskovac; Glavni urednik: Bojan Toncic; Odgovorni urednik: Dobrosav Nesic

Kacinari - hronika nelegalne trgovine

KUPAC I ZAKUPAC BEZ ZASTITE

Spor oko lokala u centru Leskovca, ciji je zakupac vec 16 godina Stefan Kacinari, zlatar i filigran, dobio je ozbiljnu politicku dimenziju, ali i otvorio mogucnost utvrdivanja zaboravljene krivicne odgovornosti bivseg direktora JP "Dom" koje u Leskovcu gazduje poslovnim prostorom, kao i opstinskih funkcionera koji su 1998. ucestvovali u donosenju odluke o prodaji ovog i nekoliko susednih lokala

Kako je to i ranije bivalo, u Leskovcu se interesi po pravilu lome preko leda neduznih. Poslednjih nedelja, to se dogodilo Stefanu Kacinariju, zlataru i filigranu, zakupcu lokala u centru Leskovca, inace Albancu. Zalomilo se i Zaklini Nedeljkovic, udovici ciji je suprug za zivota ucestvovao na opstinskoj licitaciji, a zatim Opstini uplatio lokal ciji je Kacinari dugogodisnji zakupac. Pokazalo se, medutim, da lokal nije opstinski.

Likovi u ovoj prici su i advokati - Aleksandar Tasic, zastupnik Kacinarijevih i predsednik opstinske vlade, a s druge strane Milena Dedovic-Marjanovic, supruga Milorada Marjanovica, takode advokata, vlasnika posebne advokatske kancelarije.

Bracni drug zastupnice tuzioca i umesaca u ovom sporu, sazvao je u trgovinskom preduzecu "Martibo" konferenciju za novinare povodom povlacenja izvrsnog resenja protiv Kacinarija. Vecem broju novinara predstavio se tom prilikom kao sef Odbornickog kluba PDS u SO Leskovac. Advokata Tasica koji zastupa Stefana Kacinarija nazvao je kvazidemokratom koji je prigrabio i uzurpirao funkciju u vlasti pa tako "utice na ishod spora koristeci obilato IO SO Leskovac ciji je predsednik".

Zoran Rakic

...opsirnije na strani 3



Leskovacka policija neosnovano prebila i privela Predraga Stojkovica i Ivana Stanisavljevica

JUTARNJI BUREK IZAZIVA POLICAJCA

Da ima policajaca koji su izmedu profesionalnog rada primerenog vremenu i siledzijskih navika stecenih tokom godina sluzbe odabrali ovo drugo, osetio je na svojim ledima Predrag Stojkovic iz Bobista, predsednik mesnog odbora Demokratske stranke i kelner u leskovackom kaficu "De Gol". On je 22. avgusta ove godine, u sitnim jutarnjim satima nakon zavrsenog posla, hteo da sa kolegom Ivanom Stanisavljevicem pojede burek u pekari "Dokic", kako je to inace cinio svakoga jutra, sastavljajuci veceru i dorucak.

Umesto mirnog odlaska na spavanje Predrag Stojkovic je od policajca Milana Dokica, rodom iz sela Konopnica, koji se tu zatekao, doziveo prvo provociranje, zatim hapsenje i, na kraju, batine na stepenistu SUP Leskovac. Posle pola sata provedenih u zgradi policije i razgovora sa dezurnim radnicima, Predrag i Ivan su posli kucama. Neki od policajaca su ih pitali - da li je kolega opet bio pijan?

Milana Dordevic

...opsirnije na strani 3



Zavrsen sudski spor izmedu BK "Telekom" i "Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu

NOVAC ILI METAK

Na osnovu pravosnazne sudske presude BK "Telekom" kao pravni sledbenik PP "Juma" i "Astra banke", treba da isplati holding kompaniji"Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu 15,5 miliona nemackih maraka. Time je stavljena tacka na dugogodisnji sudski postupak koji je voden u Privrednom sudu u Beogradu i Visem privrednom sudu.

Medutim, na dinarskim i deviznim racunima BK "Telekoma" nema priliva, tako da je na ziro racun "Koka hibrid komerca" do sada leglo nesto vise od 400 hiljada dinara. Istovremeno, BK "Telekom" je, putem medija, optuzio "Koka hibrid komerc" da je vratolomijama dug od 4 miliona maraka pretvorila u petnaestak miliona.

Odbor za ljudska prava Leskovac

...opsirnije na strani 2



Leskovacko politicko leto

VARLJIVO ZATISJE

Odnose u DOS obelezavaju lokalna trvenja na relaciji DS - PDS. DSS ne stoji po strani, vec nastojeci da bude tzv. stabilizujuci faktor, prikuplja politicke poene.

Politicka kriza u okviru vladajuce koalicije u Srbiji leta 2001., suprotno pravilima i obicajima stabilnih demokratija gde je leto vreme odmora i polticke tisine, dostigla je vrhunac.

U Leskovcu su se strasti razbuktale jos juna, a odnosi u lokalnom DOS do krajnosti se zategli, premda su juli i avgust doneli prividno zatisje.

Sonja Petrovic

...opsirnije na strani 2





POVRATAK MAJSTORA ZA TV-MUCKALICE

U emisiji "Ovo je Srbija" nove Radio televizije Srbije Leskovcani su sa nevericom slusali glas Milorada Cvetkovica, novinarske perjanice lokalnog SPS. Povratak jednog od nezaboravnih asova najcrnje ratno-huskacke propagande na ekran presvucene TV Bastilje, obelezio je kraj leta - vratio se covek koga su oktobra lane hteli da lincuju. Spasio se kao i njegovi partijski drugovi zavlacenjem u misju rupu, mirovao neko vreme, a sada uzima zalet i pocinje ponovo da obmanjuje.

Gledaoci ovog dela Srbije pamte lik i delo Milorada Cvetkovica, sefa dopisnistva RTS u Leskovcu. To je idnividua koja je izvestavala desetak godina unazad iz Jablanickog okruga, majstor za opsene, lazi, prodavac magle i sluga svoje Socijalisticke partije Srbije. Taj covek je godinama toboze izvestavajuci obmanjivao javnost o privrednom uspehu Jablanickog regiona, o zadovoljnim gradanima, srecnim ljudima, lepoti zivljenja . . . Nagovestavao je da ce "leskovacki tekstilci oblaciti pola Evrope", dok su na ulicama Leskovca bile protestne kolone strajkaca iz propalih preduzeca. Velicao je nazadnjastvo i primitivizam, hvalio sefove SPS i JUL . . . A grad je propadao, narod gladovao, kriminal rastao iz dana u dan.

Izvestavajuci sa ratista u Hrvatskoj Cvetkovic je, pozivajuci se na patriotizam, ubedivao mladost Srbije da treba da ide u ratove i polozi svoj zivot za porodicu Milosevic i njene interese. On je, kao i ostali jurisnici bivseg rezima koji su se krili iza profesije, indirektno odgovoran za zivote mladih ljudi jablanickog kraja koji su naseli kavzipatriotskim kricima.

Srbija je imala Dusana Mitevica, Milorada Vucelica, Milorada Komrakova - Leskovcu je bio dovoljan Cvetkovic. On ponovo uzima mikrofon u ruke i u emisiji o leskovackoj muckalici, bez stida i grize savesti, obraca se gradanima Srbije i daje recept za muckalicu.

Covek za muckalice svoj dar ulagivaca nudi i novoj vlasti.

Milorad Cvetkovic to jedino i zna i nudi svoju robu. Nova vlast ima problem sto prihvata usluge takvih ljudi.

A i Haski tribunal, ocigledno, nema raspolozivih kapaciteta kraj Milosevicevih odaja.

Dobrosav Nesic

Leskovacko politicko leto

UZNEMIRUJUCE VRUCE ZATISJE

Odnose u lokalnoj Demokratskoj opoziciji Srbije i dalje obelezavaju trvenja na relaciji Demokratska stranka - Pokret za demokratsku Srbiju. Demokratska stranka Srbije ne stoji po strani, vec nastojeci da bude spona i tzv. stabilizirajuci faktor, prikuplja politicke poene

Nastavak sa 1. strane

Dindiceve demokrate su formirale Izvrsni odbor kao operativni organ, a na njegovo celo su postavili doskorasnjeg predsednika stranke dr Miodraga Miladinovica. Roba koju su clanovi DS kao humanitarnu pomoc odneli ne Kosovo nije uzeta iz robnih rezervi, kako je tvrdio Vuk Draskovic, vec je prikupljena iskljucivo sponzorstvom, a zbog te izjave protiv lidera SPO podnece tuzbu, naglasili su vodece demokrate Leskovca.

Republicki poslanik dr Jakov Stamenkovic odlucno je demantovao "jos jednu klevetu od strane lokalnih radikala za govornicom republicke Skupstine". Radikali su ustvrdili da je u otvaranje diskoteke u Domu kulture prste umesao sam lider DS "sa ciljem da u Leeskovcu stvori novu 'Madonu'". DS nije umesana u malverzacije u vezi sa diskotekom, niti ima svoje kadrove u Domu kulture, naglasio je dr Stamenkovic.

Unutarstranacki zivot, osim ovih letnjih detalja, u jednoj od najvecih leskovackih stranaka tekao je daleko od javnosti. Ono sto je do novinara procurilo jeste julska poseta ogranku DS nekih clanova Izvrsnog odbora iz Beograda. Ocitali su bukvicu lokalnim demokratama, zahtevajuci da hitno rese problem u svojim redovima kako bi konacno ova stranka sa sebe skinula ljagu zbog ucestalih unutrasnjih trvenja. Leskovacke demokrate moraju biti "kao nove" vec krajem avgusta, a sredinom septembra, nezvanicno saznajemo, bice odrzana skupstina DS kada ce u pohode lokalnim demokratama sigurno doci neko sa vrha stranke. Mnogi prizeljkuju da to bude i sam Dindic. No, o tom - po tom.

Prema izvorima Prava coveka, funkcioneri iz Beograda dosli su u Leskovac sa "punim dzakom" para kako bi podmirili nagomilane racune - nije tajna da je ova stranka, iako vladajuca, do skora bila bez telefona zbog neplacenog racuna, a i na sluzbenim prostorijama im se ne moze pozavideti. Za ocekivati je da ce se leskovacke demokrate uskoro udenuti u novo ruho.

Pod uslovom da stave - ili se stavi - tacka na unutarpartijska trvljenja sto, pretpostavljamo, nije vise molba sa vrha nego direktiva.

Koliko vrede toliko i rade

Leskovacki DOS funkcionise u skladu sa kvalitetom ljudi u strankama koje ga cine. U proteklom periodu neke stranke koje su participirale u vlasti DOS bolovale su od opozicionog sindroma i u tom se maniru ponasale.

- U pitanju je, dabome, i politicka kultura ucesnika politickog zivota - rekao je predsednik SO Leskovac i poverenik DS prof. dr Dragoljub Zivkovic u intervjuu lokalnom nedeljniku komentarisuci funkcionisanje lokalnog DOS.

Odnose u lokalnom DOS i dalje obelezavaju trvenja na relaciji DS-PDS. U meduvremenu, PDS je formirala svoju odbornicku grupu na celu sa Miloradom Marjanovicem.

Petar Cvetkovic, predsednik regionalnog odbora DSS i republicki poslanik, ocenjuje da i pored sveg pomaka ka boljem u radu lokalne samouprave nema.

- Vremena nema, mora mnogo brze da se radi i po cenu da se prave greske. Ne bih mogao da izrazim zadovoljstvo ponasanjem vecine clanica DOS. Nema dovoljno odgovornosti kod nekih ljudi koji su u pojedinim strankama isplivali i dosli do rukovodecih mesta. Ne smemo stavljati glavu u pesak - lokalni DOS veoma je ukocen zbog odnosa izmedu DS i PDS. Ne ulazimo u njihove sukobe, ali pokusavamo da ukazemo da je u interesu gradana da se sporazum postigne - ocenio je on naglasavajuci kako "propusta ima i kada su u pitanju kadrovska resenja".

DOS bez alternative

I takav DOS u Leskovcu nema alternativu. Na SPS i JUL ne treba ni pomisljati, a "prinudna uprava bi za grad bila velika sramota".

- To znaju sve sukobljene strane, ali uvek cekaju poslednji momenat da popuste. I pored svega vlast u Leskovcu je i dalje u rukama DOS. Skupstina donosi opste odluke, a izmedu dva zasedanja odluke donosi Izvrsni odbor koji funkcionise. Znaci, DOS je u Leskovcu na vlasti bar do sledece sednice Skupstine kada je moguc drugaciji odnos snaga, u sta sumnjam. U pitanju su iskljucivo licne netrpeljivosti pa je nedopustivo da one dovedu neke iz DOS u koaliciju sa SPS i JUL - komentarise Cvetkovic.

Aleksandar Tasic, predsednik gradske Vlade, na poslednjoj sednici Skupstine 19. juna podneo je ostavku. No, ostavka nije potpisana pa ostaje dilema - da li je Vlada u ostavci ili je ponovo po sredi neka politicka igra. Tim povodom, kao sekretar opstine i pravnik, Petar Cvetkovic kaze:

- Predsednik IO podneo je ostavku na sednici Skupstine, gde se vodi zapisnik, a ne u kafani ili preko medija. To znaci da je ostavka punovazna.

Nema sumnje da je ostavka Aleksandra Tasica bila iznenadenje za sve, a prema nekim nasim izvorima, i njegova stranka DS ozbiljno mu je zamerila zbog ishitrenog i samovoljnog postupka. I pored svega ima izgleda da ce Tasic ostati kandidat DS prilikom formiranja nove gradske vlade. DSS predlaze svog kandidata za mandatara, ali (jos) ne tako cvrsto i ultimativno vec pre kao resenje o kome se moze razgovarati. DSS sebe vidi kao sponu izmedu zaracenih strana u okviru DOS na lokalnom nivou, svakako, prikupljajuci time znacajne poene za sebe. Ali, kako velike podele iz Beograda jos nisu zvanicno prenete u Leskovac, valja i na ovu posrednicku ulogu gledati sa rezervom. U oba smera.

Iako najavljena za avgust, nova sednica Skupstine bice odrzana pocetkom septembra, a poslednji zakonski rok je 19. Do tada prividno zatisje u politickom zivotu grada traje. Preovladuju neke druge teme: poskupljenja, privatizacija, zavrsetak bazena, privredna previranja. Uzurbano se priprema donatorska konferencija za Leskovac, a osim sredstava za zavrsetak plivackih bazena, lokalni funkcioneri nastoje da od Covica "izvuku" jos koji dinar. Sa istim ciljem i nacelnik okruga ovih vrelih avgustovskih dana obilazi svet. Jer najveci problemi Leskovca ipak su u sferi ekonomije i vrte se oko magicne reci - novac.

Tisina je, dakle, samo prividna. Ispod nje se kriju nove politicke kombinatorike, lobiranja, podzemne radnje i planovi lokalnih politickih aktera. Skrivene i pritajene politicke strasti i ambicije vrlo brzo ce, poput usijane lave, zapljusnuti i probuditi vrucinom omamljene Leskovcane. Nadajmo se da ce ovoga puta to doneti i neceg pozitivnog.

Sonja Petrovic



Grabovnica, mesto gde smrt sa malom zadrskom ne bira godiste

GROBLJE JE POSTALO TESNO

U atarima grabovickih sela eksplodiralo je vise od 170 NATO-projektila velike razorne moci, a iz obliznjeg vojnog objekta isteklo je mnogo nafte. Danas biljni svet na mestima udara ne uspeva, a statistika rodenih i umrlih je porazavajuca

Stanovnici sela Velika i Mala Grabovnica, Zoljevo i Tulovo, poslednjih godina mimo svoje volje bave se ucestalim umiranjem mladih i starih. Pretpostavlja se da je fenomen povecane smrtnosti posledica cestog i zestokog bombardovanja koje se u Grabovnici i okolini, kao i obliznjoj Grdelici, pre dve godine podnelo teze nego u drugim delovima leskovacke opstine.

U atarima ovih sela eksplodirao je 171 projektil velike razorne moce. Iz vojnog objekta koji se nalazi u neposrednoj blizini, istekla je velika kolicina nafte a neki od mestana su je sakupljali i nosili kucama. Danas, biljni svet na mestima udara ne uspeva, groblje je postalo tesno a statistika rodenih i umrlih je porazavajuca.

Ivan Milovanovic, parohijski svestenik to potvrduje izvodom iz knjiga rodenih i umrlih za selo Velika Grabovnica i kaze da je u ovom selu 1977. godine krsteno devetnaestoro novorodene dece, a umrlo sedmoro ljudi, uglavnom starijih. Ni jedan od njih nije bolovao od raka. Podaci za 1998. godinu pokazuju da je krsteno trinaest, umrlo osam.

Polovina umrlih bolovali su od kancerogenih bolesti.

Godinu dana kasnije, 1999. u crkvenu knjigu je upisano cetrnaest krstenja i osamnaest sahrana. Od umrlih desetoro su bolovali od raka.

Slicno je bilo i 2000. godine - sedam krstenja i sesnaest sahrana. Petoro pokojnika imali su rak, svedoci svestenik Milanovic.

Podaci republickog zavoda za statistiku razlikuju se od crkvenih ali takode ukazuju na naglo povecanu smrtnost u dve Grabovnice i okolnim mestima. U odnosu na prosek 1997/98, udvostrucen je broj umrlih 1999/2000, a novorodenih umanjen za trecinu. Dragan Stankovic, direktor leskovacke ispostave republickog zavoda za statistiku, ukazuje da su ovi podaci potpuniji od crkvenih jer ljudi cesto umiru u bolnici ili van mesta stanovanja, sto se sluzbenim putem prosleduje Zavodu.

Grabovnicani potvrduju da se u ovim selima umire cesce negi ikad.

Verica i Sima Cojic pokazuju travu koja je iznad njihove kuce na mestu udara projektila sasusena, dok u okolini ima normalnu boju. Vocnjaci ne radaju kao ranije, kazu, a stabla se cesce suse. Pitaju da li u Leskovcu postoji neko ko bi kontroliso upotrebljivost vode iz njihovih bunara. Tu vodu oni piju - nemaju drugu.

- Sad umire mnogo vise mladih nego starijih ljudi. Bas krajem godine u kojoj je zapoceo i zavrsen rat, izbrojali su ljudi na zadusnicama oko 70 novih grobova. Poceli su ljudi da kupuju parcele na njivama oko groblja. Nema vise mesta za sahranjivanje - kaze Verica Cojic.

U Grabovnici se boje da ce kasnije biti jos gore jer se u selu zna koliko je pocelo da poboljeva tokom ratne godine. Neke su vec ozalili.

Boza Dordevic, kamenorezac, ranije profesor u jednoj od leskovackih srednjih skola, prica kako je u njegovoj ulici umrlo u ovoj godini sestoro ljudi. Za svoju majku zna da je bolesna od raka a za sebe da je u ratu zaradio cir na zelucu. On je bio mobilisan kao jedan od retkih strucnjaka za merenje radioaktivnosti, pa sumirajuci svoje nalaze kaze da su ispitivanja na uranijum pokazala negativne rezultate. Ipak, upozorava da nisu obavljena sva potrebna merenja.

- Ni jedan od instrumenata koje smo koristili nije tacno pokazao o kom izotopu se radi. Vise verujem da je rec o nekom nepoznatom hemijskom elementu iz eksplozivnog punjenja koji je izazvao vecu ekolosku katastrofu nego osiromaseni uranijum koji ovde nismo nasli - tvrdi Dordevic.

Grabovnica i okolna sela nisu u leskovackom kraju jedina mesta u kojima je rasiren problem povecane smrtnosti. Postoji bojazan da ova prica vazi za celu opstinu.

Milana Dordevic



Zavrsen sudski spor izmedu BK "Telekom" i "Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu

NOVAC ILI METAK

Na osnovu pravosnazne sudske presude, BK "Telekom" kao pravni sledbenik PP "Juma" i "Astra banke" treba da isplati holding kompaniji "Koka hibrid komerc" u Donjem Sinkovcu 15,5 miliona nemackih maraka. Time je stavljena tacka na dugogodisnji sudski postupak koji je voden u Privrednom sudu u Beogradu i Visem privrednom sudu.

Medutim, na dinarskim i deviznim racunima BK "Telekoma" nema priliva, tako da je na ziro racun "Koka hibrid komerca" do sada leglo nesto vise od 400 hiljade dinara. U meduvremnu, direktor holding kompanije u Donjem Sinkvcu Jovica Aleksic odrzao je pres konferenciju na kojoj je izneo tvrdnje da se njegovoj porodici preko telefona preti da ce dobiti "metak u glavu, a ne pare". Po njegovim recima, sudski postupak trajao je neuobicajeno dugo zbog opstrukcia BK "Telekoma", ali i naklonosti sudija prema finansijskim mocnicima kakvi su braca Karici.

- Miljenici bivseg rezima ne mire se sa konacnom sudskom odlukom i pokusavaju na sve nacine da ne izmire ono sto moraju, pa ce moj advokat zatraziti od nadleznog suda da na imovinu BK "Telekoma" stavi hipoteku i blokira racune preduzeca - saopstio je Aleksic novinarima.

BK "Telekom" oglasio se preko medija tvrdeci da je "Koka hibrid komerc" uspela da raznim vratolomijama dug od 4 miliona maraka pretvori u petnaestak miliona.

Nije na odmet reci i to da ima osnova za sumnju da je u ovaj slucaj politika zaista umesala prste. Naime, leskovackoj javnosti kompanija "Koka hibrid komerc" poznata je po cestim sudskim sporovima, ali i sa bliskim finansijskim vezama sa politickim krugovima - najpre sa Seseljevim radikalima, a kasnije i sa Jugoslovenskom levicom.

Odbor za ljudska prava - Leskovac

Kacinari - hronika jedne nelegalne trgovine

KAKO ZASTITI KUPCA I ZAKUPCA

Nastavak sa 1. strane

Odbor za ljudska prava koji se sa kancelarijom JUKOM angazovao na zasttiti Stefana Kacinarija. Marjanovic je okvalifikovao kao dusebriznika koji "pravi predstavu ispred lokala okupljajuci gradane, trudne zene i nazovi predstavnike nevladinog sektora, predstavljajuci pritom Kacinarija kao zrtvu rezima". Oni pausalno ocenjuju presude sudova i navodno stite interese drzave Srbije a ne isticu da to cine zbog honorara koje dobijaju da bi u Leskovcu pravili predstave, zakljucio je Marjanovic.

Izvodi sa ove konferencije za novinare dan kasnije su i objavljeni, a Odbor za ljudska prava reagovao je saopstenjem u kojem istice da se konacno pokazalo ko stoji iza slucaja Stefana Kacinarija: "Milorad Marjanovic, 'poznati lovac u mutnim vodama' i zvanicno se oglasio kao zainteresovana strana u nezakonitom pokusaju oduzimanja lokala jedinog Albanca filigrana u Leskovcu".

Atakom na drzavnu imovinu i porodicu Kacinari, Marjanovic i njegovi saucesnici direktno miniraju napore drzavnog vrha u stvaranju uslova za zajednicki zivot Srba i Albanaca na ovom prostoru, zakljucuje se u saopstenju leskovackog Odbora za ljudska prava, uz konstataciju da je povlacenje predloga za izvrsenje o iseljenju iz lokala ciji je Kacinari zakupac, jedino razumno i korisno resenje u sukobu vise interesa.

Nezakonita licitacija

Spor oko lokala u centru Leskovca ciji je zakupac poslednjih 16 godina Albanac Stefan Kacinari, zlatar i filigran, dobio je, kako se vidi, ozbiljnu politicku dimenziju.

Otvorena je i mogucnost da se utvrdi zaboravljena krivicna odgovornost bivseg direktora JP "Dom" koje u Leskovcu gazduje poslovnim prostorom, kao i nekoliko opstinskih funkcionera koji su 1998. godine ucestvovali u donosenju odluke o prodaji ovog i nekoliko susednih lokala na licitaciji. Ovi objekti su vlasnistvo drzave a licitaciju je raspisala SO Leskovac i primila novac od kupaca, bez znanja i odobrenja Vlade Srbije.

Stefan Kacinari ukazuje na cinjenicu da je legalnost ove licitacije sudski osporena i da je on, kao i drugi zakupci, svojevremeno finansijski ucestvovao u izgradnji trgovackog centra na osnovu cega mu je odobreno visegodisnje neplacanje zakupa.

Novac od sporne prodaje lokala "Dom" je uplatio namenski, na ziro-racun SO Leskovac, za dovrsavanje plivackih bazena. Bazeni jos nisu zavrseni, kupci traze da im se omoguci useljenje u lokale koje su platili, a opstinski funkcioneri su priznali da je javno preduzece neosnovano prodalo imovinu Republike Srbije. Stefan Kacinari odbija da se iseli do konacne odluke republickih organa i pokazuje potvrdu iz JP "Dom" da je uredno i redovno placao zakupninu.

Posto je najpre zapecatio Kacinarijevu radnju, sudski izvrsitelj je nekoliko puta, na zahtev JP "Dom" pokusao da je iseli, kako bi bila ustupljena kupcu. To su sprecili aktivisti leskovackog Odbora za ljudska prava uz asistenicju pedesetak gradana medu kojima su najglasniji bili vlasnici susednih lokala.

Oni se protive izvrsenju sudskog resenja tvrdeci da JP "Dom" pokusava da iseli iz Leskovca jedinog preostalog Albanca, znajuci pritom da je lokal, kao i nekoliko susednih, nelegalno prodat.

Odbor za ljudska prava oglasio se istoga dana na Televiziji Leskovac saopstenjem u kojem ukazuje na "diskriminatorski karakter sudskih odluka i sovinisticki mentalitet zaposlenih u JP 'Dom' i u sudovima", kao i na "povampireni srpski nacionalizam".

Na ovo saopstenje reagovao je Nebojsa Zlatanovic, v.d. direktora JP "Dom", tvrdeci da se "raskidanje ugovora o zakupu i insistiranje da se izvrsi pravosnazna odluka ne moze tretirati kao pokusaj necijeg proterivanja iz Leskovca, niti kao krsenje ljudskih prava", dodajuci pri tome da "Odbor za ljudska prava nije trecestepeni sud", i da "radi sve drugo a najmanje se bavi zastitom prava gradana".

Odbor za ljudska prava podneo je Okruznom javnom tuzilastvu krivicnu prijavu protiv predsednika i clanova Izvrsnog odbora SO Leskovac, kao i direktora JP "Dom", koji su taj status i zvanje imali u 1998. godini, kad je doneta i realizovana odluka o prodaji lokala u zanatskom centru "Sop Dokic".

U krivicnoj prijavi se tvrdi da su okrivljeni kao sluzbena i odgovorna lica "neovlasceno otudili sredstva u svojini Republike Srbije a novac dobijen kupoprodajom uplatili na racun SO Leskovac umesto u budzet vlasnika imovine, pribavivsi tako protivpravnu korist SO Leskovac.

Nacionalna diskriminacija

U slucaj se ukljucio i Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava, zvanicnim zahtevom saveznom ministru za nacionalne manjine Rasimu Ljajicu, srpskom premijeru Zoranu Dindicu, kao i predsedniku Vlade Srbije Nebojsi Covicu, da sprece iseljavanje Stefana Kacinarija iz lokala u centru Leskovca, zbog postojanja osnovane sumnje da je rec o nacionalnoj diskriminaciji.

Vladi Republike Srbije i Direkciji za imovinu Republike Srbije otisao je iz leskovackog Odbora za ljudska prava dopis u kojem se pojasnjavaju okolnosti ovog spora. O kakvom se krsenju zakona radilo prilikom prodaje lokala u zanatskom centru "Sop Dokic", dokazuje i tuzba preduzeca "Dom", kojom se trazi ponistenje ugovora o kupoprodaji ovog lokala, kao nezakonitog, kaze se u dopisu Vladi Srbije.

U Opstinskom sudu u Leskovcu, kako je novinarima izjavio predsednik Suda Milan Stojanovic, nalaze se dva zahteva u vezi sa spornim lokalom. Preduzece "Dom" zahteva prinudno iseljavanje Stefana Kacinarija dok Upravni odbor "Doma" trazi obustavu postupka iseljenja.

Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava, ukazuje na nelogicnu okolnost da je ova nevladina organizacija u slucaju Kacinarija bila u prilici da stiti interese drzave, pored sveg postojeceg drzavnog aparata.

Advokati JUKOM podneli su Opstinskom sudu u Leskovcu zahteve za izuzece Mirjane Randelovic, postuspajuceg izvrsnog sudeje u ovom sporu, Milana Stojanovica, predsednika Opstinskog suda kao i izvrsnog radnika Milorada Lukovica. On se, kako istice u podnesku punomocnika Stefana Kacinarija, ponasao neprimereno prilikom prvog pokusaja izvrsenja, pretio policijom a na kraju insistirao da se Kacinariju oduzme oruzje za koje je imao urednu dozvolu. Ipak, policija je oruzje zaplenila.

Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora za ljudska prava u Leskovcu, ocenio je potez JP "Doma" da povuce predlog za izvrsenje kao racionalan i vrlo pragmatican. Insistiranje na izvrsenju je besmisleno, "jer bi kupac, takode, morao da se seli u slucaju da se drzava koja je vlasnik odluci na prodaju lokala".

- Prethodne opstinske vlasti ucinile su kriminalnu radnju sprovodenjem nelegalne licitacije cime su ugrozile ljudska prava Stefana Kacinarija, ali i kupca koji je lokal na licitaciji uredno isplatio. Zbog toga smo protiv tadasnjih celnika opstine i JP "Dom" podneli krivicne prijave - kaze Vidosavljevic.

Sad je zaslugom bivsih lokalnih vlsti otvoren i slucaj Zakline Nedeljkovic, udovice sa dvoje male dece, ciji je suprug pre smrti prodao lokal u Beogradu da bi kupio ovaj u Leskovcu.

Nedeljkovici potrazuju novac ili lokal.

U Opstini i JP "Dom" kazu da toliko para sada - nemaju.

Zoran Rakic



Saopstenje za javnost Odbora za ljudska prava u Leskovcu

BIVSI SUDIJA PONOVO LOVI U MUTNOM

Na konferenciji za novinare, sa koje su izvestili TV Leskovac i dnevni list Danas, konacno se pokazalo ko stoji iza slucaja Stefana Kacinarija. Poznati "lovac u mutnim vodama", inace bivsi sudija, bivsi kapetan vojne policije, bivsi predsednik OO Demokratske stranke, bivsi koordinator leskovackog DOS i bivsi menadzer a sada clan Pokreta za demokratsku Srbiju, gospodin Marjanovic i zvanicno se oglasio kao zainteresovana strana u nezakonitom pokusaju oduzimanja lokala jedinog Albanca filigranca u Leskovcu.

Ovakav pokusaj otimanja drzavne imovine i pokusaj proterivanja porodice Kacinari iz Leskovca sprecili su kancelarija Odbora za ljudska prava i JUKOM sa ciljem da se zastiti imovina Republike Srbije, egzoistencijalna i ljudska prava iste porodice a sa namerom da se onemoguci prikrivanje osoba koje su nezakonito otudile drzavnu imovinu.

Povlacenjem predloga za izvrsenje odluke o iseljenju iz lokala gospodina Kacinarija je jedino razumno i korisno resenje po sve ucesnike u sukobu interesa.

Apelujemo na organe MUP Leskovac i Drzavne bezbednosti da se ozbiljno pozabave ovim slucajem i njegovim akterima, posebno ulogom bivseg sudije Milorada Marjanovic kao njihovog ekspenenta, u cilju zastite imovine republike Srbije i njenog interesa, a zarad svih gradana Srbije.

Odbor za ljudska prava Leskovac,

Kancelarija YUCOM

Dobrosav Nesic, Odbor



Leskovacka policija prebila i privela Predraga Stojkovica

JUTARNJI BUREK IZAZIVA POLICAJCA

Nastavak sa 1. strane

U pekari "Dokic", gde je sve nenadano pocelo, Ivan i Predrag su osim Dokica zatekli jos jednog policajca. Kao i uvek, narucili su burek i seli za svoj sto u nameri da plate kad krenu, sto je inace obicaj u ovoj i mnogim drugim pekarama. Policajac Dokic koji je sa kolegom sedeo za susednim stolom, obratio im se recima:

- Momci, ja mislim da ono sto se naruci treba i da se plati.

Ivan Stanisavljevic se na to, uz izvinjenje, obratio prodavacici upitavsi je da li mogu prvo da jedu pa onda da plate.

- Naravno da moze, nije vam prvi put - odgovorila je prodavacica i servirala policajcima i sebi kafu. Oni su joj onda predlozili da popije kafu za susednim stolom sa Stojkovicem i Stanisavljevicem sto su njih dvojica ljubazno odbili uz obrazlozenje da su samo dosli da jedu. Policajac Dokic je zatim ustao i, kako tvrde Stojkovic i Stanisavljevic, pozvao preko sluzbene "Motorole" pojacanje recima:

- Dodite odmah, imamo problema . . .

Iako su ova dvojica zaprepasceni zbivanjima poceli da objasnjavaju kako nisu pravili probleme, policajac im je zatrazio licne karte i rutinski ih pogledao. Onda im je naredio da udu u "maricu" koja je brzo stigla, odbivsi Stojkovicevu molbu da pre privodenja zakljuca bicikl i unese pumpu u pekaru, kako je neko ne bi ukrao.

Prilikom ulaska u zgradu SUP Leskovac, koja se nalazi stotinak metara od pekare, Dokic je Stojkovicu koji je isao ispred njega kazao da pozuri, dodavsi uz to jednu od uobicajenih psovki, a zatim ga udario nekoliko puta sluzbenom palicom po ledima. Kad su usli u hodnik ispred dezurane, zatrazio je od clanova interventne jedinice da ih vezu, sto oni ipak nisu ucinili. Da nije bilo batina, sve bi se manje-vise lepo zavrsilo. Ivan Stanisavljevic i Predrag Stojkovic su ispraceni iz policije uz rutinsko upozorenje - "da vam se ovo vise nije desilo", i obecanje da "ovoga puta nece biti podnesene krivicne prijave, kao da nista nije bilo".

- Sta vi mislite? Hteli ste na mene i kolegu - kazao je na kraju policajac Dokic, vrativsi im licne karte. Predlozio je pritom Predragu Stojkovicu "fer obracun", mimo sluzbenih prostorija "ako treba", sto je ovaj odbio.

U sluzbi Hitne pomoci, gde se Predrag Stojkovic javio odmah po izlasku iz zgrade policije, preporucili su mu da odustane od uzimanja lekarskog uverenja ubedujuci ga da ce ga drugi policajci prebiti ukoliko tuzi njihovog kolegu Dokica. Lekarsko uverenje je uspeo da izdejstvuje tek na urgenciju nacelnika ortopedije. U njemu pise: "Nagnjecenje desne strane grudnog kosa, pretezno lopatice desno i leve slabinske loze. Krvni podliv grudnog kosa - zadnja strana, jedan desno, dva levo".

Iz izvestaja lekara specijaliste ortopeda vidi se da su krvni podlivi duzine 25-30 i sirine 2-3 centimtra. U Odboru za ljudska prava, gde se Stojkovic prvo obratio za pravnu poomoc, ovaj slucaj ocenjuju kao "cisto izivljavanje policije i to nad licem koje ima 50 kilograma".

- Doslo je vreme kad od nekih policajaca ne mozemo vise na miru ni da jedemo - konstatuje Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora, i najavljuje tuzbu protiv policajca Dokica i Republike Srbije, uz zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne stete Stojkovicu.

U Opstinskom odboru DS u Leskovcu ne kriju svoje ogorcenje ovim slucajem. Dusan Pesic, portparol ove stranke, najavljuje da ce insistrati na licnoj odgovornosti policajca Dokica, kako cela policijska sluzba zbog ovakvih ispada ne bi trpela stetu.

- Strogo kaznjavanje radnika SUP u ovakvim slucajevima obaveza je i interese policije kako bi vratila izgubljeni ugled kod gradana - kaze Dusan Pesic

Milana Dordevic



Medunarodna zenska liga za mir i slobodu

MIROTVORCI NOSE POMOC

U Leskovcu je u avgustu boravila Mathil Feldhaus, koordinator Amnesti Internesenela Danske za Balkan i clanica Medunarodne zenske lige za mir i slobodu. Direktan povod za njen dolazak je nastavak saradnje sa leskovackim Obdorom za ljudska prava u prikupljanju humanitarne pomoci za leskovacku bolnicu.

Medunarodna zenska liga za mir i slobodu zapocela je svoju borbu za pomoc narodima Srbije 1992. godine. Odlucile su da dodu u Srbiju a jedini nacin za to je bila dozvola UN da donesu lekove posto su sankcije bile na snazi. Godinama one pomazu podjednako svim narodima u Srbiji.

Pre Leskovca pomoc su odnele Klinici za plucne bolesti u Kosovskoj Mitrovici, gde rade i lece se i Srbi i Albanci. Iako osnovni cilj ove organizacije nije humanitarna pomoc one smatraju da ta potreba postoji, a nadaju se da ce u buducnosti licni kontakti koje su uspostavile, poboljsati komunikaciju izmedu ljudi i unaprediti mirovni proces za koji se one zalazu.

Tokom boravka u Leskovcu Mathilda i clanovi Odbora posetili su Odeljenje decije stomatologije i Leskovacku bolnicu i utanacili listu za sledecu posiljku iz Danske. Ono sto izdvaja ovu organizaciju je cinjenica da oni proveravaju kvalitet robe, nabavljuju samo zahtevane stvari i lekove, prate svaku isporuku i vracaju nepotrebne stvari. Ovog puta Mathilda je donela, o svom licnom trosku, stomatoloske instrumente.

Inace, ona je clan Amnesti Internesenela i prati dogadanja na Balkanu od 1982. i bila je vrlo srecna da ove godine moze slobodnije da putuje i da srece ljude iz razlicitih organizacija za ljudska prava. I kako sama kaze:

- Veoma je bitno napraviti razliku izmedu vlade i ljudi. Ukoliko su uslovi zivota prihvatljivi i ako postoji mogucnost za normalan zivot, ljudi su sposobni da zive zajedno, ali ako im Vlada to oduzme, oni ce ratovati.

M. P.

Sudije - protiv gradana i nove opstinske vlasti

PREDMETI LEZE U FIJOKAMA

Zakon o parnicnom postupku, kao i zakoni o krivicnom, izvrsnom i vanparnicnom postupku, dakle svi procesni zakoni koji vaze na teritoriji Srbije, sadrze odredbe o hitnosti tih postupaka, koje obavezuju sudije da postupajuci po tim zakonima u zastiti prava i interesa gradana, postupaju hitno i efikasno. Prevedeno na jezik laika to znaci da je na sudovima i sudijama da za sto krace vreme i uz sto manje troskova pruze sudsku zastitu gradanima koji im se za pomoc obracaju.

Pored opstih odredbi navedeni zakoni sadrze i posebne odredbe kojima se naglasava potreba da sudovi hitno postupaju u pojedinim predmetima - radni sporovi, obezbedenje i izvrsenje, postupak za odredivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost i sl. Ove odredbe imaju za cilj stvaranje poverenja kod gradana u sudove i drzavu koju predstavljaju, i imovinske interese gradana i drzave.

Odboru za ljudska prava u Leskovcu i kancelariji Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u Leskovcu, obraca se veliki broj gradana koji se zale na neefiksno i neazurno poslovanje sudova, pogotovo Opstinskog suda u Leskovcu u celini i pojedinih sudija u njemu, koje ih dovodi u situaciju da nemaju vise poverenja u pravosude.

Odbor za ljudska prava u Leskovcu kao i kancelarija JUKOM kao nevladine organizacije nemaju zakonske mogucnosti da uticu na poboljsanje efikasnosti i rada pravosudnih organa i nosioci pravosudnih funkcija te su najcesce primorani da gradanima ukazuju da se radi o "sistemskom" problemu.

Medutim, cinjenica da ove dve nevladine organizacije postupaju u skladu sa Opstom deklaracijom Generalne skupstine UN o pravima coveka, ciji clan 8 priznaje svakom coveku pravo "da ga nadlezni nacionalni sudovi efikasno stite od dela krsenja osnovnih prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima" a clan 10 svakom priznaje pravo "na pravicno i javno sudenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom", obavezuje NVO da na dostupan nacin istaknu problem neazurnosti pravosudnih organa i nosioca pravosudnih funkcija. Posebno je ilustrativan nacin rada u Opstinskom sudu u Leskovcu, koji poprima karakter opstrukcije zvanicnoj vlasti i potrebi gradanima da imaju efikasnu i pravicnu sudsku zastitu, kao i potrebi i obavezi drzave da im to obezbedi.

Odbor i JUKOM nastoje da animiraju nadlezne drzavne organe da preduzmu mere u cilju prevazilazenja problema, a mozda animiraju i same nosioce pravosudnih funkcija da se sete svog ljudskog i sudijskog dostojanstva, pa da izmene odnos prema svom inace casnom poslu, i gradanima.

Sa tom namerom NVO navode nekoliko slucajeva neshvatljive neazurnosti sudija Opstinskog suda u Leskovcu, koje imaju karakter teskih povreda zakona po kojima nastupaju, a na stetu prava gradana i ugleda drzave a ciji us funkcioneri, i od kojih dobijaju platu.

SLUCAJ PRVI. Miroljub Popovic iz Leskovca u parnici pred Opstinskim sudom u Leskovcu P. br. 2906/99, P. br. 705/2000, 3. marta prosle godine stavio je predlog za odredivanje privremene mere. Sudija toga suda Mileusnic Milan, mada je po Zakonu o izvrsnom postupku bio duzan da po predlogu "postupe hitno", o predlogu je odlucio nakon sest i po meseci, 20. oktobra 2000. ostavljajuci stranku g. Popovica da se snalazi kako zna i ume za tih sest i po meseci povodom prava za ciju je realizaciju stavio predlog za odredivanje privremene mere.

SLUCAJ DRUGI. Stojkovic Slavko iz Leskovca je protivnik predlagaca u vanparnicnom postupku za odredivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost koji se vodi pred Opstinskim sudom u Leskovcu (P. br. 100/96). Postupak je po izricitoj odredbi Zakona o vanparnicnom postupku hitan. Postupajuci sudija Mirjana Lazarevic, raspravu je zavrsila 19. marta 1997. godine, a resenje je pismeno uradila i stranci dostavila nakon cetiri godine i cetiri meseca dana 2. avgusta 2001. godine. Uz to je g, Stojkovica obavezala da kamatu na glavni dug od 2.767,55 dinara placa od donosenja resenja, navodno 19. 03. 1997. godine, tako da po navodima stranke g. Stojkovica kamata iznosi petostruko vise nego glavni dug, te je sudija prekrsivsi odredbe procesnih zakona o rokovima za donosenje i dostavljanje odluke i uopste odredbe o hitnosti ovog postupka stranci g. Stojkovica nanela stetu a protivnoj stranci donela imovinsku korist.

SLUCAJ TRECI. Andelkovic Sima iz Leskovca, kako kaze, vodi radni spor pred Opstinskim sudom u Leskovcu od 16. februara 1993. godine kada je podneta tuzba. Predmet nosi najnoviju oznaku P. br. 3157/98, nalazi se u vecu sudije Milicevica koji ga je nasledio od drugih kolega. Zbog neazurnosti suda i sudija spor nije resen ni nakon osam i po godina, iako su takvi sporovi po izricitoj odredbi ZPP hitni, tako da postoji mogucnost da se stranka penzionise a da sud ne zavrsi njegov radni spor.

SLUCAJ CETVRTI. Pred Opstinskim sudom u Leskovcu Javno preduzece za stambene usluge "Dom"u Leskovcu podnelo je 9. 2. 2001. tuzbu kod njih zavedenu pod br. 179/2001, protiv tuzenih Nedeljkovic Zakline, Milene i Dusana, radi ponistenja ugovora o prodaji nepokretnosti u svojini drzave Republike Srbije koje je "Dom" nezakonito otudio. Kod Opstinskog suda u Leskovcu tuzba je zavedena kao P. br. 631/2001, po kojoj sudija toga suda Ljiljana Bacovic punih sest meseci ne postupa. Valjda nema interesa da zastiti imovinsko-pravne interese i prava drzave od koje dobija platu.

SLUCAJ PETI. Sudija Opstinskog suda u Leskovcu Mira Randelovic je u parnici pred P. br. 1865/95 raspravu drzala pet godina pocev od 13. maja 1995. godine, kada je tuzba podneta do 08. maja 2000. godine kada je zakljucila raspravu. Mada je po izricitoj odredbi Zakona o parnicnom postupku, bila duzna da u roku od osam dana od dana zakljucenja rasprave donese presudu, sudija Randelovic je presudu donela i strankama dostavila tek po proteku sedam i po meseci, 26. decembra 2000. godine i nakon intervencije Ministarstva pravde aktom od 27. novembra 2000. godine i odgovora predsednika Opstinskog suda u Leskovcu tom ministarstvu od 26. decembra 2000. godine da presuda jos nije uradena. Zbog ovakvog odnosa prema poslu sudije Mire Randelovic bili smo zbunjeni njenim azurnim postupkom u predmetu I. br. 1168/01, kada je za manje od 20 dana i usvojila predlog za izvrsenje i pokusala da na silu iseli g. Stefana Kacinarija. Nadu da je gospoda Randelovic kao sudija promenila odnos prema poslu i postala azurna, izgubili smo zbog saznanja da nakon povlacenja predloga za izvrsenje od strane Javnog preduzeca za stambene usluge "Dom" ni za tri dana nije htela da donese i strankama dostavi resenje o obustavi postupka, vec je otisla na odmor, i da je njen "ad hoc" pokazana azurnost u navedenom predmetu, za nju bila samo napor da se oduzi onima koji su joj pored kuce koju ima dali i stan, a koji stoje u mraku iza celog slucaja Kacinari, koji izgleda i leskovacka policija ne sme da razbistri.

Ovo su samo neki od slucajeva koji na upecatljiv nacin govore o stanju u Opstinskom sudu u Leskovcu, odnosno sudija prema poslu strankama i drzavi u cijoj funkciji treba da budu i koji ih placaju. Pri ovakvom stanju stvari uvereni smo da ministar pravde Republike Srbije g. Vladan Batic nije imao u vidu leskovacko pravosude kada je izjavio "da se nalazi na celu najboljeg ministarstva". Ukoliko je imao u vidu i leskovacko pravosude, namece nam se zakljucak da bi ministar morao da menja kriterijume ili da Vlada promeni ministra pravde.

O. L. J.

Privremene mere u Crnoj Travi

JUL OTISAO - STIGLA STAMPA

Odlukom Vlade Srbije, prvo na zahtev JUL, a potom DOS, Crna Trava je dobila prinudnu upravu zbog "apsolutne blokade skupstinskog odlucivanja". JUL je povukao svojih 13 odbornika, pa tako dvanaestoro preostalih iz SPS i grupa gradana nisu imali potrebnu vecinu za donosenje odluka.

SMRT U SNEGU

Vladan Radosavljevic, sekretar Crvenog krsta u Crnoj Travi, ilustrovao je primerima stepen siromastva u ovom kraju.

- Nemamo telefon, stalnu kacelariju, niti auto za obilazak terena. Desavalo nam se da zbog velikog snega ljude koji su od bolesti umirali u planinama ne mozemo da obidemo i pomognemo im. Posle nekoliko dana nademo ih mrtve, izgladneli psi i macke ih jedu - kaze Radosavljevic.

Odbornici SPS, koji su poslednjih pet godina u Crnoj Travi jedina opozicija vladajucem JUL, trazili su pre tri meseca da Mirjani Markovic oduzme titula pocasnog gradanina Crne Trave a JUL je na to odgovorio ostavkama na mandate.

Preduzetnik iz Beograda Mile Ristic, inace predsednik SO Crna Trava u prethodnom sazivu, odreden je za predsednika Privremenog opstinskog veca. On, medutim, kao i ostali clanovi Veca, izbegava kontakte sa medijima. Kaze da najpre treba miriti ljude, a novinari u toj misiji samo mogu da smetaju.

- Prethodnici su preterivali u saradnji sa novinarima pa je neko izbrojao da se bivsi predsednik Crne Trave Zika Jovanovic u jednom broju crnotravskih novina koje su, inace, izlazile po potrebi, pojavio na 29 fotografija od 31 koliko je ukupno objavljeno u broju - kaze Ristic.

JUL je kao organizacija, tvrde Crnotravci, nestao sa lokalne politicke scene ali su clanovi i dalje uz vlast tako sto su neometano usli u druge partije. Najvise ih ima u Novoj demokratiji i Demokratskom centru. I Zika Jovanovic, predsednik SO u vreme apsolutne dominacije JUL, primljen je u jednu od stranaka DOS. Nasi sagovornici potvrdili su ovu okolnost, ali odbijaju da kazu o kojoj je partiji rec.

Ipak, mnoge promene vidljive su u Crnoj Travi golim okom. Varosica je cistija i urednija nego ranije. Za ljude koji poznaju lokalne prilike i fenomen migracija koji je ovde bolna tema, vest je pojava Srecka Zlatanovica, koji se doselio iz Prokuplja i zaposlio u Javnom komunalnom preduzecu kao direktor. Poslednjih pola veka, ljudi su odavde samo odlazili. Zvanicno sa cetiri, a realno sa 2,5 hiljade stanovnika, Crna Trava ima deset puta manje stanovnika nego 1951. godine i tri puta manje nego 1981. Ipak, Zlatanovic, koji je kupio stan kad se doselio iz Prokuplja, istice da je Crna Trava mesto buducnosti. Kaze da su cene nekretnina povoljne i krecu se u rasponu od 250 do 400 nemackih maraka za kvadratni metar u stambenoj zgradi.

Bioskop ce, kako tvrde u Crnoj Travi, sasvim izvesno proraditi pocetkom skolske godine. Biblioteka postoji ali na njenoj fasadi povrsine dvadesetak kvadratnih metara nema vise murala prepoznatljivog sa buketom i lastavicom. Stilizovane konture ove ptice vire sa jos nekoliko zidova. Ispod sveze nanetog kreca.

Ne radi ni fabrika "Interspid", koju je prilikom primanja povelje pocasnog gradanina maja lane otvorila Mirjana Markovic, iako je Zika Jovanovic svojevremeno obezbedio bez naknade objekat za trajno koriscenje. Opstina je u sudskom sporu i sa turistickim preduzecem "Evropa" u Surdulici koje je svojevremeno pod nejasnim uslovima preuzelo jedini crnotravski hotel "Vilin Lug".

Crna Trava je poslednjih pet godina bila jedino mesto u Srbiji gde nije stizala stampa. Od juna ove godine u prodavnici "Kvalitet" Aleksandra Gligorijevica, mogu se na zadovoljstvo mestana i prolaznika koji putuju ka Vlasinskom jezeru kupiti novine. Dnevno se proda stotinak primeraka raznih listova.

Z. Rakic

Kako su poslovali "Lemind - FPL" i "Martibo"

KUPUJES, PRODAJES, ODUZIMAS I DODAJES!

Slobodan Mitic, inspektor i visi strucni saradnik leskovacke filijale Zavoda za obracun i placanja NBJ, kontrolisao je u maju, poslovanje preduzeca "Lemind - Fabrika plastificiranih limova" nakon prijave grupe radnika. Inspektor je uocio niz nepravilnosti, a neke od njih odnose se na kupoprodajne odnose "Lemind - FPL" sa "Kompanijom Martibo", vlasnistvom bivseg sudije Milorada Marjanovica, sadasnjeg sefa Odbornicke grupe PDS u Skupstini opstine Leskovac.

U obavestenju koje je dvema sindikalnim organizacijama FPL 12. jula ove godine uputilo Odeljenje kriminalisticke policije leskovackog SUP navodi se da je policija "nakon izvrsenih provera po anonimnoj prijavi radnika i po zahtevu Opstinskog javnog tuzilastva, podnela krivicne prijave" protiv Jasne Stevanovic, direktorke preduzeca, i Gradimira Tasica, komercijalnog direktora FPL, zbog osnovane sumnje da su izvsili krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja. Bivsi direktor preduzeca Slobodana Stamenkovica tereti se i zbog nesavesnog rada u privremenom poslovanju.

SUP navodi da je materijalna steta za koju se sumnja da je nastala zloupotrebom i nesavesnim radom Stamenkovica veca od 600 hiljada dinara. Policija sumnja da je Gradimir Tasic zloupotrebama nacinio stetu vecu od 1,3 miliona dinara, odnosno da je "Martibu" omogucio protivpravnu imovinsku korist od 918 hiljada dinara.

Zapisnik o kontroli ZOP procitan je krajem avgusta na sednici Skupstine "Lemind - FPL", ali Skupstina nije predlozila disciplinske mere protiv lica osumnjicenih za teska krivicna dela.

"Lemind - FPL" dobio je, na osnovu ugovora potpisanog 7. aprila 1998. godine, zajam od 79.469 kilograma elektrolitnog cinka za pocinkovanje lima. Po slovu zapisnika, roba koja je pozajmeljena radi realizacije izvoznog posla prodata je "Kompaniji Martibo", a nenaplacena potrazivanja FPL u odnosu na ovo preduzece iznose 95.935,46 dinara. Privredni sud u Leskovcu doneo je 9. oktobra 2000. resenje o izvrsenju, naplati ovih potrazivanja, koje do momenta kontrole nije izvrseno.

- Cink je, mimo svih zakonskih propisa, prodat preduzecu "Martibo", iako je nabavljen za realizaciju izvoznog posla. "Martibo" je cink prodao Fabrici plastificiranih limova u Vucitrnu, iako je sa ovom firmom "Lemind - FPL" u izuzetno dobrim poslovnim odnosima vec dvadesetak godina. Kamata koju nasa fabrika treba da plati na racun pozajmljenog cinka je sada narasla do 95 hiljada dinara - kaze za Prava coveka Sasa Milenkovic, jedan od radnika koji su sa ovim poslom upoznali organe gonjenja.

Obimnu dokumentaciju o poslovnoj saradnji "Lemind - FPL i "Kompanije Martibo" Prava coveka dobili su uoci zakljucenja ovog broja i bice objavljena u narednim brojevima kao dokument.

B. T.