Elektronsko izdanje:
|
Leskovacka politicka scena uoci burnog skupstinskog zasedanja KORAK U NEIZVESNOST Poslednjeg dana avgusta clanovi gradske Vlade u ostavci ponovo su zasedali, velika paznja posvecena je budzetu. Zahtevalo se da se konacno prestane sa praksom placanja starih racuna i da se utvrdi krivicna odgovornost onih koji su nemilice trosili opstinske pare. Na dnevnom redu ponovo su se nasli lokali u Sop Dokicevom centru. Opstina je olako prodala drzavnu imovinu, kupci su, bez sumnje, prevareni, a posto im opstina ne moze vratiti ulozeni novac preporuceno je da Javno preduzece "Dom" sa kupcima sklopi ugovore o zakupu. Sredinom septembra na poslednjoj sednici gradske Vlade u ovom sazivu, umesto ocekivanog visecasovnog prepucavanja i nadmudrivanja, sve je islo glatko i efikasno do te mere da je predsednik opstinske vlade u ostavci Aleksandar Tasic - u sali ili ne - napomenuo da ostavku ne bi ni davao da je ranije sve teklo tako glatko. Izmedu ostalog, clanovi Izvrsnog odbora usvojili su predlog da novi Dan grada bude 24. decembar, dan kada je Leskovac osloboden od Turaka. Komunalije . . . Kako je grad "funkcionisao prethodnih meseci"? Po principu - korak napred, korak nazad. Osim sijaset nasledenih problema nicali su novi, a gradske vlasti uspevale su samo da ih nacnu i tek po koji rese, pre svega komunalne probleme. Sa vodom Leskovac ni ovoga leta nije kuburio. Grad je dobio nove kante za smece i kontejnere, deca su dobila svoj kutak u centralnom parku. Iako su prvih meseci rada nove lokalne vlasti komunalci zaradili visoke ocene gradana, nisu uspeli da odrze taj nivo. Gradskom cistocom Leskovac ne moze da se podici dobrim delom i zbog nasledenih, objektivnih teskoca. Mestani sela Dusanovo, u cojoj blizini se nalazi gradska deponija, vec mesec dana ne dozvoljavaju prolaz komunalnim vozilima do deponije. Ranije lokalne vlasti obecale su uvodenje telefona, a sadasnje vlasti preuzele obavezu ali dogovor nije do kraja ispostovan, te Dusanovcani cvrsto ostaju pri svom stavu. U meduvremenu, dubre se vozi na Nisku deponiju i za tu uslugu placa 68 dinara po kubnom metru. Opstinske vlasti su prakticno nemocne jer je u Dusanovu deponija privremeno locirana bez dozvola, pa su mestani u situaciji da ucenjuju. Izlaz iz ovog corsokaka ne vidi niko - izgradnja telefonske centrale zavisi od "Telekoma", a ne od opstine - ali bes gradana se svaljuje na leda radnika "Komunalca" koji se zasta svojski trude da ucine sto je u njihovoj moci. Ubrzane su pripreme za pocetak gradnje nove deponije u Zeljkovcu, ali je to posao koji zahteva vise vremena nego sto ga lokalne vlasti imaju. Tenzije opadaju Stranacki zivot prividno je zamro tokom leta, a odnosi izmedu stranaka koje cine DOS na lokalu bili su manje komplikovani nego na vrhu. Sa izuzetkom "slucaja Marjanovic" koji je 17. septembra eskalirao ostavkom dela gradske vlade i formiranjem odbornickog kluba PDS. Izmedu Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije ne sevaju varnice kako bi se moglo ocekivati. Nezvanicni izvori tvrde da ce DS u novom Izvrsnom odboru dobiti mesto predsednika i jedno potpredsednicko mesto; DSS bi prema ovoj kombinatorici dobila potpredsednika i jednog clana gradske vlade vise nego do sada, PDS bi u raspodeli tog kolaca zazuzela potpredsednicku fotelju plus jedan clan Vlade i td. Za mesto predsednika Izvrsnog odbora u opticaju su imena dva-tri kandidata DS. Dogovoreno je jos da vicepremijeri ne mogu biti ljudi sa srednjom skolskom spremom. Verovatno je i da ce direktori po javnim preduzecima i ustanovama ostati isti, novih kadrovskih pretumbacija i glozenja nece biti, tvrde nasi izvori. No, u javnim predeuzecima i lokalnim medijima i dalje ce ostati v.d. stanje, verovatno do naredne Skupstine kada ce direktori biti postavljeni "u paketu". Sintagma "prinudna uprava" pominjana vise puta iz vrha republicke vlasti, pogotovu povodom slucaja Marjanovic, izazivala je, najblaze receno, gnusanje medu lokalnim politicarima svih ovih meseci. Mnogi su je procenjivali kao sramotu za grad, brukanje dosovske vlasti. Uvodenje prinudne uprave ni jedan lokalni politicar nije javno podrzao, mada su trvenja u okviru vladajuce koalicije u jednom trenutku dostigla takvu kulminaciju da se cinilo da je to najlogicnije resenje. Ne bez osnova lebdi u vazduhu pitanje - ne bi li grad bolje funkcionisao da je ipak ovog leta bio pod prinudnom upravom. Pred novom gradskom vladom naci ce se ogromni problemi, sto nasledeni od bivse, socijalisticke vlasti, sto stvoreni u vreme aktuelne dosovske. Gradani su izgubili poverenje i strpljenje, politicarima sve manje veruju, ma koje fele bili. Jesen nam, izgleda, umesto dugo ocekivane stabilnosti, donosi jos jedan korak u neizvesnost. Sonja Petrovic
Ministarstvo pravde i lokalne samouprave Srbije MARJANOVIC BEZ MANDATA
- Skupstina opstine je u tom smislu duzna da izvrsi verifikaciju prestanka mandata nakon sto se konstatuje ispunjenost zakonskih uslova. Kako je u ovom slucaju prethodna odluka kontradiktorna stvarnom cinjenicnom stanju i nije u skladu sa zakonskom regulativom, potrebno je odmah postupiti u skladu sa Zakonom, ili ce to u najkracem roku uciniti ovo ministarstvo - kaze se u odgovoru Ministarstva pravde i lokalne samouprave koji je potpisao pomocnik ministra Dragan Markovic. P. C.
Anketa Odbora za ljudska prava o aktuelnoj politicko-ekonomskoj situaciji u Leskovcu STRANACKE SVADE DOJADILE GRADANIMA Septembarska anketa Odbora za ljudska prava, sprovedena metodom "licem u lice" sa 500 ispitanika, pokazala je da vecina Leskovcana nije zadovoljna novom vlascu i odnosima unutar vladajuce koalicije DOS. Anketari Odbora ispitivali su tri starosne kategorije - punoletne gradane do 30 godina starosti, one izmedu 30 i 50 godina zivota i starije od 50 godina - a medu ucesnicima ankete bilo je 46 procenata muskaraca i 54 posto zena. Anketirano je 37 posto biraca sa zavrsenom visom i visokom skolom, 47 sa srednjom i 16 odsto sa osnovnom. Vise od polovine ucesnika ankete su zaposleni, cetvrtina nezaposleni, pet posto studenti, a osam posto su penzioneri. Na pitanje da li su zadovoljni politickom i ekonomskom situacijom u leskovackoj opstini 67 odsto ispitanika odgovorilo je negativno, pet posto pozitivno, a 28 procenata opredeljeno je za "ne znam" kao odgovor. U anketi koju je aprila meseca ove godine sprovela nevladina organizacija Narodni parlament na isto pitanje negativno je odgovorilo 47 posto ispitanika sto pokazuje da nezadovoljstvo gradana raste.
Na pitanje - da li treba sprovesti nove lokalne izbore potvrdno je odgovorilo 38 posto ispitanih, 29 procenata bilo je protiv, a trecina anketiranih je neopredeljena. Cak 32 posto od ukupnog broja ispitanika nije dala odgovor na pitanje - za koju od stranaka bi ste glasali ako bi se pojavile samostalno na izborima? Za DSS bi se opredelilo 25 procenata glasaca, DS - 19, PDS - 4, DA - 6, GSS - 2, dok SPS i SRS uzivaju poverenje 12 odsto biraca.
Predsednik SO Leskovac dr Dragoljub Zivkovic, i dalje je politicar koji u javnosti uziva najvise poverenja ali vidno manje nego prilikom predhodnog anketiranja. On je dobio 21 posto glasova, sto je u odnosu na 40 odsto aprilskih glasova znacajan pad. Na listi popularnih politicara po prvi put se pojavio Petar Cvetkovic, sekretar SO Leskovac (14 odsto) i nacelnik Jablanickog okruga Milorad Milicevic (2 posto). Drazen Ruzic, podprecednik SO, dobio je 3, a narodni poslanik Jakov Stamenkovic 2 posto glasova. Za Slobodana Mitrovica - Belog, lidera Nove demokratije u Leskovcu, Ivana Novkovica saveznog poslanika i advokata Milorada Marjanovica (12 odsto). Stefanovic je na skali nepopularnih "popravio" poziciju jer se u anketi iz oktobra 2000. godine 21 posto ispitanika opredeljivalo protiv njega. Po prvi put na listi nepopularnih politicara pojavio se dr Dragoljub Zivkovic sa 2 posto glasova, a toliko imaju Jakov Stamenkovic i Milorad Milicevic. Tri petine ispitanika izjavilo je da su im svi politicari antipaticni, a vecina leskovackih politicara izrazila je nevericu u rezultate. M. Dordevic
|
|
Iz izvestaja leskovacke Filijale ZOP Narodne banke Jugoslavije KUPUJES, PRODAJES, ODUZIMAS I DODAJES Odlukom o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista ("Sl. list SRJ" br. 9/97) utvrduju da se uslovi pod kojima se roba iz saveznih robnih rezervi moze dati na zajam i u zakup. Tackom 2. navedene Odluke regulisano je da "roba iz saveznih robnih rezervi (iznad NEP), daje se na zajam proizvodacima, radi proizvodnje za izvoz, . . . ." te se moze konstatovati da je elektrolitni cink uzet na zajam od Direkcije od proizvodnje za izvoz, a cink je prodat Nakon kontrole poslovanja Fabrike plastificiranih limova koju je obavio finansijski inspektor Zavoda za obracun i placanja Narodne banke Jugoslavije, Slobodan Mitic, sacinjen je izvestaj iz kojeg u ovom broju prenosimo deo koji se odnosi na poslovanje sa Saveznom direkcijom za robne rezerve. Leskovacki SUP podigao je krivicnu prijavu protiv Jasne Stevanovic, sadasnjeg generalnog direktora FPL, Gradimira Tasica, komercijalnog direktora i Slobodana Stamenkovica, bivseg generalnog dorektora. Poslovanje sa Saveznom direkcijom objavljujemo kao uvod u dokumentima o poslovanju FPL sa Kompanijom "Martibo", vlasnistvom Milorada Marjanovica, predsednika Odbornicke grupe PDS u Skupstini opstine Leskovac. Savezna direkcija za robne rezerve - Beograd, (u daljem tekstu Direkcija) i DP "Lemind - FPL" Leskovac ( u daljem tekstu Zajmoprimac) na osnovu resenja o davanju robe na zajam direktora Direkcije stp. pov. br. 04-01-141/1 od 6. 4. 1998. godine, Ugovor br. 04-01-372/1 o zajmu elektrolitnog cinka radi obnavljanja. Clanom 1 Ugovora regulisano je da "Direkcija daje na zajam, a zajmoprimac preuzima sledecu vrstu i kolicinu robe: elektrolitni cink 99, 99 odsto 3 ". . . 80 tona". Clanom 3 Ugovora regulisano je "rok vracanja zajma iz clana 1 je 30. novembra 1998. god." Clanom 8 Ugovora regulisano je "ugovorne strane su se sporazumele da za period dok zajam traje po odredbama ovog ugovora Zajmoprimac placa kamatu Direkciji od 1,3 odsto mesecno na trzisnu vrednost robe, shodno Odluci Savezne vlade o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista "Sl. list SRJ" broj 9/97). Ugovor je u ime Zajmoprimca (DP "Lemind - FPL", Leskovac) potpisao Milorad Stanimirovic, finansijski direktor. Dana 24. 11. 1998. godine zakljucen je Aneks broj 04-01-372/2 za ugovor broj 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine o zajmu 80 hiljada kilograma elektrolitnog cinka 99,99 odsto 3H radi obnavljanja. Clanom 1. Aneksa regulisano je "ugovorne strane saglasne su da se u ugovoru br. 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine, u clanu 3. rok vracanja zajma 30. 11. 1998. godine izmeni i produzi do 31. 05. 1999. godine." Aneks je za zajmoprimca potpisala Jasna Stevanovic, direktor. Dana 13. 05. 1999. godine, zakljucen je Aneks broj 04-01-820/1 uz ugovor br. 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine o zajmu 80 hiljada kilograma elektrolitnog cinka 99,99 odsto 3N radi obnavljanja. Clanom 1 aneksa regulisano je "ugovorne strane saglasne su da se u Aneksu br. 04-01-372/2 od 24. 11. 1998. godine, u clanu 1. rok vracanja zajma 31. 05. 1999. godine izmeni i produzi do 30. 11. 1999. godine. Aneks je za zajmoprimca potpisala Jasna Stevanovic, direktor. Pored napred navedenih aneksa, zakljuceni su i sledeci aneksi i to: aneks br. 04-01-820/2 od 03. 12. 1999. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 05. 2000. godine, aneks br. 05-01-513/1 od 25. 05. 2000. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 12. 2000. godine i aneks br. 05-01-513/2 od 27. 12. 2000. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 03. 2001. godine. Odlukom o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista ("Sl. list SRJ" br. 9/97) utvrduju da se uslovi pod kojima se roba iz saveznih robnih rezervi moze dati na zajam i u zakup. Tackom 2. navedene Odluke regulisano je da "roba iz saveznih robnih rezervi (iznad NEP-a), daje se na zajam proizvodacima, radi proizvodnje za izvoz, . . . ." te se moze konstatovati da je elektrolitni cink uzet na zajam od Direkcije od proizvodnje za izvoz, a cink je prodat. Shodno napred navedenom Ugovoru o zajmu elektrolitnog cinka Savezna direkcija za robne rezerve - skladiste Direkcije u Leskovcu isporucilo je elektrolitni cink DP "Lemind-FPL" Leskovac, koji je primljen po sledecoj dokumentaciji, i to: po prijemnici broj 437050 od 04. 05. 1998. godine primljeno 22.600 kg elektrolitnog cinka, po prijemnici broj 437049 od 04. 05. 1998. godine primljeno 21.700 kg elektrolitnog cinka i po prijemnici broj 437189 od 06. 05. 1998. godine primljeno 10.352 kg elektrolitnog cinka. Ukupno je primljeno 79.469 kgr elektrolitnog cinka.
Krivicne prijave protiv policajaca sud ne uzima ozbiljno NASILJE KAO PRIRODNO STANJE Leskovacka Kancelarija Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava i Odbor za ljudska prava u Leskovcu angazovani su u 14 krivicnih postupaka protiv pripadnika srpske policije zbog krivicnih dela protiv sloboda i prava coveka i gradanina. Ni jedan od ovih sudskih predmeta do sada nije okoncan. Mnogi ne sadrze ni poziv strankama za prvo rociste. Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora za ljudska prava i saradnik JUKOM, smatra da je razlog postojanje cvrste interesne i partijske sprege tuzilastva, sudstva i policije. Ignorisanje prijava protiv policije Vidosavljevic tumaci kao sistemski problem na koji bez dobre volje i odlucnostu drzave tesko moze da se utice. Slicnog je misljenja i Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu. - Do pravih promena u pravosudu jos nije doslo. Predsednici sudova jos nisu promenjeni. Osim sto su u vrh policije u Leskovcu dosli ljudi vredni saznje, nikakvih promena u samoj policiji do sada nije bilo, jer su ostale iste staresine pojedinih odeljenja pa i obicni policajci kojima mnogo toga ima da se zameri - ocenjuje Nesic. O promenama na nivou disciplinskih postupaka protiv okrivljenih policajaca, u Leskovcu je pocelo da se govori po dolasku sudije Zorana Stojanovica, na funkciju nacelnika policije. Nedavno je suspendovan leskovacki policajac Milan Dokic, rodom iz Vlasotinca, koji je u jednoj pekari u sitne sate ubedivao gradanina Predraga Stojkovica da burek treba platiti pre nego sto se sedne za sto. Zatim ga je priveo u stanicu i tukao sluzbenom palicom. Stojkovic je opisujuci sled dogadaja naglasio i detalj u prici - da su ga svi policajci sa kojima je tokom noci komunicirao u stanici pitali - da li je Dokic pijan. Inspektori Dragan Cenic i Todor Cvetkovski koji su pre dva meseca krvnicki pretukli Nenada Zivkovica, na jednoj od prometnijih leskovackih ulica, pred oko 50 svedoka, takode su suspendovani. Zivkovic tvrdi da se to desilo bez ikakvih razloga i da im svojim ponasanjem nije davao povoda, vec je razlog bio pokusaj njegove majke da iz svoje kuce iseli policajca koji je tu stanovao bez njene dozvole, uz zastitu Cenica i Cvetkovskog. Radivoje Stojmenovic, bivsi nacelnik policije u Vladicinom Hanu, koji je sa inspektorima Goranom Trajkovicem i Goranom Markovicem mucio aktiviste Otpora, premesten je u Vranje, a Markovic i Trajkovic privremeno u Bujanovac. Svi su po okoncanju krivicnog postupka dobili po nekoliko meseci zatvora, ali jos nisu pozvani na izdrzavanje kazne. Sedmorica otporasa nisu bili iznenadeni ishodom ovog sudenja. Njihovi komentari uglavnom su mogli da se svedu na pretpostavke o motivima pristrasnosti Krivicnog veca.
Policijski inspektori Dragoslav Jovanovic i Milan Dimitrijevic koji su Radivoju Jankovicu, vlasniku przionice kafe "Gringo" oduzeli 800 kilograma robe, a zatim ga brutalno pretukli u zgradi policije jer nije cutao kako su mu naredili - ostali su takode na svojim radnim mestima. I oni su podneli tuzbu za klevetu, pa se Jankovic umesto u svojstvu tuzioca pojavio na sudu kao okrivljeni. U meduvremenu, njegova supruga, tada u drugom stanju, pobacila je zbog stresa, videvsi ga prebijenog. Jankovici i danas nemaju dece, a Radivoje trpi svakodnavne provokacije dvojice inspektora. U Vladicinom Hanu u Surdulici, povlascenost i nedodirljivost policajaca smatra se prirodnim stanjem, tvrde hrabriji gradani. Zoran Rakic
PRVI OD HILJADU DANA Americka agencija za medunarodni razvoj, CHF Internacional, investirace do kraja ove godine u sest opstina Jablanickog okruga, kroz devet usvojenih projekata, 270 hiljada dolara, saopsteno je na skupu koji je pocetkom septembra odrzan u Leskovcu, pod radnim nazivom "Prvi od hiljadu dana". Tom prilikom je predstavljen "Program za obnovu zajednice putem demokratske akcije" (CRDA), odobren pre tri meseca i vredan vise miliona dolara, koji ce se u aranzmanu CHF primeniti u trideset opstina jugoistocne Srbije. Ovim programima treba da se prosiri predstavnicko ucesce u procesu odlucivanja, kako bi se poboljsao kvalitet svakodnevnog zivota gradana. Tim Madigan, direktor programa, izjavio je da je partnerstvo sa zajednicama i opstinama kljuc ovog projekta koji finansira agencija za medunarodni razvoj. Sve investicije bice, po njegovim recima, realizovane u skladu sa politikom drzave a u prvoj fazi programa, obavice se svi potrebni kontakti sa predstavnicima lokalnih zajednica kako bi se definisali prioriteti. Agencija za medunarodni razvoj je razvojna, neprofitna organizacija koja je osnovana da bi pomogla pozitivne promene u zajednicama sa niskim ili srednjim nacionalnim dohotkom, sirom sveta. Na prostoru opstina Jablanickog okruga finansirace infrastrukturne radove i rekonstrukciju nekoliko najvitalnijih objekata. U zavisnosti od dogovorenih prioriteta, moguce je ocekivati i pomoc u razvoju male privrede i lake industrije. Predstavnici CHF dogovorili su sa lokalnim vlastima da svaka opstina odredi po cetiri zajednice koje ce predloziti svoje projekte. M. D.
|
|
SIROKA CARSIJA KAO GARANT SLOBODE Da li u bilo kojoj zemlji zapadne demokratije moze da nastavi svoj posao arhitekta ciji se most srusio, lekar cijom je nemarnoscu pacijent umro ili novinar koji se ogresio pozivajuci na rat i linc? Sta bi gradani kazali o lokalnim medijima da smo kojim slucajem danas uradili anketu na ulicama, pitao je voditelj Igor Mitic u tematskom izdanju emisije "Transparentno" svoje goste, urednike lokalnih medija i dvoje dopisnika - Milicu Ivanovic i Milana Momcilovica. Gosti su ocenili da bi njihova publika verovatno bila zadovoljna informisanjem, posebno ako se prisete kako je bilo pre samo godinu dana. - Hoce li u studio ubuduce biti pozivani samo novinari koji misle isto kao Zoran Rakic - telefonski je pitao dopisnik politike Danilo Kocic i u ponovljenom javljanju naglasio da je, za razliku od mnogih, propatio u rezimu Slobodana Milosevica: svojevremeno je izgubio posao u Politici, a na radno mesto se vratio sudskom odlukom. Za to vreme, Rakic je u TV Leskovac vodio informativnu emisiju Panorama i "tako sluzio rezimu", kazao je Kocic. Povodom ovog pitanja i Rakicevog odgovora da je Danilo Kocic "neozbiljan covek sa licnim problemima", u studiju je naceta tema o losim odnosima izmedu novinara u Leskovcu. Milica Ivanovic, dopisnik agencije Beta, primetila je da postoji sukob izmedu Kocica i mnogih novinara medu kojima je i ona, a "ima tu i dosta razloga principijelne prirode". Negodujuci sto ranije nije dobila priliku da na TV Leskovac isprica sta joj se desavalo u dopisnickom poslu, ona je podsetila da ju je 29. marta 1999. godine, upravo u jednoj od emisija TV Leskovac, Zivojin Stefanovic, tadasnji nacelnik Jablanickog okruga, nazvao izdajnikom i stranim placenikom. Preko jedne koleginice usledio je "usmeni poziv" da se smiri jer je "jedva izbegla likvidaciju tokom rata". - Kad je situacija bila zategnuta, kolege iz lokalnih medija su prelazili na drugu stranu ulice da ih slucajno ne bi videli sa mnom u drustvu. Na jednom mitingu, cuveni Raca Cvetkovic, tada sef dopisnistva RTS, upozorio me da ce kad se zavrsi rat Beta biti dovedena u red na isti nacin kao Dnevni telegraf i Nasa borba - kazala je Milica Ivanovic. Zatim je pokazala publici naslovnu stranu prethodnog broja naseg lista i preporucila citaocima da pogledaju clanak o fenomenu novinara Cvetkovica. Voditelj Igor Mitic pitao je Andreju Tomasevica, koji je pre godinu dana zajedno sa Zoranom Rakicem i Ankom Mihajlov, tada direktorom Radio Leskovca, govorio u jednoj TV emisiji o novinarstvu u Leskovcu - da li je tacno da je Milorad Cvetkovic, nekoliko dana posle 5. oktobra poslao urednicima lokalnih medija telegram podrske koji je u emisiji procitan. - Tacno je - potvrdio je Tomasevic, uz zakljucak da je Leskovac poslednjih godina ipak bio posteden od otvorenijeg nasilja prema novinarima osim u slucaju Bojana Toncica i Dobrosava Nesica po prijavi Zivka Ljubisavljevica, tada direktora Radio Leskovca. Jedna gledateljka pitala je da li su u leskovacki novinari clanovi stranke KVD - "kako vetar duva". - Novinarstvo je zanat i novinar nastavlja posao bez obzira na smene rezima. Nije novinar na funkciji da bi ga neko menjao kad se promeni vlast - komentarisao je Milan Momcilovic, dopisnik Politike. Da li su novinari koji su krsili elementarna pravila zanata i etike nastavili da bez posledica obavljaju svoj posao - bila je jedna od sredisnjih tema. - Nisam nikad bio za revansizam, ali objasnite mi da li u bilo kojoj zemlji zapadne demokratije moze da nastavi svoj posao arhitekta ciji se most srusio, lekar cijom je nemarnoscu pacijent umro ili novinar koji se ogresio pozivajuci na rat i linc_.U ovoj zemlji sve moze i to ce skupo da kosta - reagovao je Zoran Rakic. Na kraju ove emisije koja osim ucesnika prima u studio i dvadesetak gradana, urednici lokalnih medija izjavili su da im se niko od lokalnih vlasti do sada nije mesao u posao, pa smatraju da su mediji koje oni vode - slobodni. - Bilo je u pocetku nekoliko intervencija i to smo resili tako sto sa osobom o kojoj je rec vise ne komuniciramo. Drzimo se dogovora da prema svima imamo jednak odnos i ne polazemo nikome racuna osim Sirokoj carsiji koja je ovu vlast dovela na vlast - pojasnio je Zoran Rakic. M. Z.
Otvaranjem "Zenskog centra" zene u Leskovcu dobile mogucnost da ucine nesto vise za sebe i svoju porodicu KORAK KA DEMOKRATIJI Demokratija se ne moze graditi poslusnim i krotkim, vec samosvesnim i autonomnim zenama - konstatovala je Stasa Zajovic, koordinatorka nevladine organizacije Zene u crnom , na otvaranju nevladine organizacije Zenski centar, pocetkom avgusta u Leskovcu. Ova organizacija registrovana je pocetkom godine, ali je pre mesec i po dana pocela rad na konkretnom projektu koji je zapocet paralelno u Saocu, Pancevu, Uzicu i Novom Pazaru. Pocetkom septembra ovaj projekat je krenuo i u Medvedi, Lebanu, Bojniku i Vlasotincu. - Aktivistkinje Zenskog centra su vec dve godine radile na promenama u okviru aktivnosti Narodnog parlamenta, pa su dosle na ideju da treba osnovati jednu ovakvu organizaciju. Ciljevi projekta su podrska zenama, deci i adolescentima, kao i ojacavanje zenskih grupa kroz psiholoske i kreativne radionice, a finansirace ga organizacija EKO - rekla je Divna Stankovic, predsednica Zenskog centra u Leskovcu. U okviru rada ove organizacije otvoren je i klub za zene, koji radi subotom i nedeljom od devetnaest do dvadeset i dva casa gde zene, kako aktivistkinje ove organizacije navode, mogu da se okupljaju, razmenjuju iskustva i sticu nova poznanstva. Divna Stankovic je u razgovoru za Prava coveka kazala je da se u okviru ovog programa realizuju i radionice o pravilnoj ishrani, zdravlju, radionice za samohrane majke, kao i razgovori sa adolescentima o prevenciji narkomanije. Uz rad sa mladom populacijom, paralelno idu i radionice sa njihovim roditeljima, koje su nazvane "Umece roditeljstva".
- Moramo znati da su sve ove nase zemlje duboko patrijarhalna, autoritarna drustva u kojima je zena svojom rodnom pripadnoscu u podredenom polozaju. Porast zenske samosvesti je nesto sto omogucava i promenu drustvenog polozaja zene, a istovremeno se stvaraju pretpostavke za izgradnju i konsolidaciju i jacanje civilnog drustva, jer poznato je da su u nasim zemljama zene izvele taj prvi korak demokratizacije. I u Hrvatskoj postoji siroka mreza zenskih organizacija, koje se na razlicite nacine bore za zastitu zenskih ljudskih prava i afirmaciju drustvenog polozaja zene. Vecina tih organizacija se formirala 1999. godine u periodu rusenja hadezeavske vlasti - istakao je Lino Veljak. O znacaju Zenskog centra Stasa Zajovic, predsednica organizacije Zene u crnom kazala je da se otvaranjem ovakvog centra prosiruju prostori zenske autonomije i slobode i da je ovo bitan korak za demokratski preobrazaj celokupnog drustva, jer kako je naglasila "nema solidne i stabilne demokratije bez slobodnih zena i njihovog ucesca u javnom zivotu". Natalija Zdravkovic, profesor u penziji, kazala je da joj se u ovoj organizaciji dopada brojnost mladih zena, koje su pune elana i volje za zivotom. - To ce pre svega biti divno druzenje. Po onome sto su istakle da ce raditi, mislim da ce imati dosta posla. Divno je da se neko setio da nas spoji, jer zbog svih obaveza koje imamo, malo vremena nam ostaje za nas same - istice Natalija Zdravkovic. M. Dordevic
DOKUMENT: Obracanje Odbora za ljudska prava predsednici Vrhovnog suda Srbije JOS NIJE ISPRAVLJENA VELIKA NEPRAVDA I dalje je na snazi represivno resenje o brisanju Odbora za ljudska prava iz Registra drustvenih organizacija Gospodi Leposavi Karamarkovic Odbor za ljudska prava u Leskovcu bio je jedna od zrtava hajke koju je Milosevicev rezim vodio protiv nevladinih organizacija, u vreme pre izbora 2000. godine. Kao posledica te hajke nacelnik SUP Leskovac dana 23. 08. 2000. godine doneo je resenje br. 212-326, kojim se Odbor za ljudska prava u Leskovcu brise iz registra drustvenih organizacija i udruzenja gradana koji se vode kod MUP Republike Srbije, zbog razloga iz cl. 29 st. 1t. 8 Zakona o drustvenim organizacijama i udruzenjima gradana, jer su se, navodno, njegovi clanovi "bavili politikom". Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srbije br. 03-212-357/2000 od19. 09. 2000. godine, po hitnom postupku odlozilo zalbu Odbora izjavljenu protiv resenja o brisanju iz Registra, koje je potpisao tadasnji i sadasnji nacelnik resora javne bezbednosti Srbije Sreten Lukic, covek koji je bio sluga rezima Slobodana Milosevica i njegov glavni policijski eksponent. Protiv tog resenja Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, advokati Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u ime Odbora podneli su tuzbu Vrhovnom sudu Srbije, radi ponistenja istog u upravnom sporu. Predmet je u sudu zaveden kao U. br. 3485/2000. Od podnosenja tuzbe Vrhovnom sudu proslo je bezmalo godinu dana a predsednik Sudskog veca ne preduzima nikakve radnje po tuzbi u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima pa vas kao predsednika suda i staresinu sudske uprave molimo da na osnovu ovlascenja iz clana 29. Zakona o sudovima i clan 6. Pravilnika o unutrasnjem poslovanju sudova, preduzmete mere da se postupak okonca bez odugovlacenja i sa sto manje troskova u skladu sa odredbama clana 59. Zakona o upravnim sporovima i cl. 10 ZPP: Odbor za ljudska prava - Leskovac. Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava
Pismo iz Bosilegrada Odboru za ljudska prava O PRAVIMA BUGARSKE MANJINE Sa demokratskim promenama u Srbiji neminivno dolazi i pitanje postovanja manjinskih prava. Nedavna poseta g. Gase Knezevica, ministra obrazovanja u Vladi Republike Srbije, Bosilegradu (19. avgusta) bila je prava prilika da se postavi pitanje obrazovanja dece bugarske manjine u Srbiji na maternjem jeziku. Nakon susreta sa clanovima opstinskog veca u opstini i gradanima u Domu kulture, kada su izneti osnovni razlozi (uzroci i posledice) sto je nastava na srpskom, a ne na maternjem, bugarskom jeziku, doslo se do zakljucka da ovo pitanje treba skinuti sa dnevnog reda i primeniti duh Ustava SRJ - pravo manjinama, ukljucujuci i bugarsku manjinu, da se skoluje na maternjem jeziku. To je dalo konkretan povod nevladinoj organizaciji Centar za mir, sigurnost i toleranciju cije je sediste u Vranju koja je krajnje sovinisticki nastrojena prema bugarskoj manjini. Da paradoks bude veci, clanovi te organizacije u Bosilegradu su iskljucivo pripadnici bugarske manjine, a od prosle nedelje vrse svojevrstan popis, prebrojavanje stanovnistva po nacionalnoj osnovi "sta su Srbi ili Bugari", "na kom jeziku zele da uce" i slicno. Vecina aktivista ove organizacije su clanovi partije Nova Srbija. Svojim ponasanjem aktivisti ove nevladine organizacije zloupotrebljavaju nacionalna osecanja bugarske manjine, manipulisu njima i unose nemir, razdor i zabrinutost medu stanovnistvo, sto ce imati nesagledive posledice po mir i sigurnost na teritoriji opstine Bosilegrad. Neko zaista hoce da prenese rat sa Kosova i juga Srbije i na ove prostore. Organi bezbednosti zatvaraju oci pred ovim frapantnim krsenjem Zakona i remecenja javnog reda i mira. Molimo Vas, apelujte na jugoslovensku i svetsku javnost za zastitu od "dusebriznika" koji ce na medunarodnom nivou naneti nesagledive posledice Srbiji i Jugoslaviji. Pene Dimitrov
|
|
INTERVJU: Bojan Ivanisevic, istrazivac Hjuman Rajts Voca ZLOCINCE TREBA KAZNITI
Kakvo je, prema nalazima vasih istrazivanja, danas stanje politickih i gradanskih prava u Sbiji? - Pre promene vlasti, 5. oktobra prosle godine, bavili smo se uglavnom povredama ljudskih prava na Kosovu, cinjenih od strane snaga bezbednosti Srbije i Jugoslavije i Oslobodilacke vojske Kosova. Znatan deo aktivnosti usmerili smo na pracenje represije nad nezavisnim medijima, sudentskim i nevladinim organizacijama, opozicijom. Nakon promene vlasti krsenja ljudskih prava su mnogo manja. Potencijalno je opasno nereagovanje vlasti u slucajevima kada privatni akteri primenjuju silu nad pripadnicima nekih manjina, pre svega romske zajednice. Tih nasrtaja na Rome bilo je i ranije, ali ih mi koji se bavimo ljudskim pravima nismo u toj meri primecivali zbog toga sto je bilo mnogo drugih drasticnih vidova ugrozavanja ljudskih prava. Sada ovi incidenti usmereni protiv Roma bodu oci, a nema nagovestaja da vlast cini nesto da ih spreci, ili da vodi pozitivnu kampanju unutar drustva kako bi se ukazalo na znacaj postovanja prava manjinskih zajednica. Da li HRW prati i druge pojave ugrozavanja prava manjina, poput antisemitizma? - Nekada nije sasvim jasno u kojoj meri su te pojave alarmantne, a koliko spadaju u domen slobode izrazavanja, sto je rizik u koji ulazi drustvo koje zeli da se demokratizuje. Nekada je produktivnije da se neke pojave ne zabranjuju zakonom, nego da se na njih odgovara argumentima, ili da se dozvoli onima koji neke stavove iznose da se kompromituju i diskvalifikuju na javnoj sceni. Ovo ne znaci da tuzilastvo ne treba uopste da reaguje da se takve pojave sprecavaju, ali za sada bi bilo prerano da kazemo da je neophodna primena kaznenih mera i cenzure da bi se sprecila ta vrsta javnih nastupa ili izdavacke delatnosti. To je jedan od momenata koji karakterisu i zemlje regiona i one koje su delimicno prosle kroz tranziciju. Kada uporedite Srbiju sa njima, gde se nalazi? Pitanje odnosa prema Romima karakteristicno je za sve drzave istocnog bloka koje su u fazi demokratske tranzicije, Bugarsku, Cesku, Madarsku. Svuda nailazimo na isti problem, pokazuje se kao pravilo da se negativna energija preusmerava na romsku zajednicu, s obzirom na to da su druga potencijalna zarista skrajnuta, ratovi su ostali iza nas, ali je negativna energija i dalje prisutna.
HRW insistira na odgovornosti za ratne zlocine? - Ono sto ce u Srbiji biti problem je odnos prema kaznjavanju za ratne zlocine. Tu se moglo uraditi mnogo vise. Pokazalo se da nema spremnosti kod pripadnika politicke elite i da se ne uvazava znacaj kaznjavanja zlocinaca. Zbog takvog neodgovornog ponasanja i javnost ima drugaciji stav, nego sto bi bio slucaj da je od politicke elite dobila jasnu poruku. Duznost svake licnosti sa elementarnim moralnim osecajem jeste da ukazuje na zlocine i potrebu da se zlocinci kaznjavaju. Predstavnici DOS su imali moralnu i politicku obavezu da o tim stvarima otvoreno govore, bez podilazenja nacionalistickim motivima koji se i dalje odrzavaju. Mozda ova garnitura na vlasti nema tu snagu, jer znamo da je znatan deo lidera DOS u raznim etapama svog politickog delovanja koketirao sa nacionalizmom, tako da je od vecine tesko ocekivati da se upusti u takvu vrstu angazmana. Ipak, stvari se blago krecu na bolje, pre svega zato sto Srbija postaje deo evropske i svetske zajednice, a cak i stranke koje koketiraju sa nacionalizmom teze da izbegnu izolaciju. Vasa organizacija se zalaze i za saradnju sa Haskim tribunalom? - Delovanje Haskog tribunala je, bez obzira na kritike koje godinama dolaze odavde, do sada bilo zasnovano na nepristrasnosti, zakonitosti i pravicnosti. Mislim da to ovdasnja javnost sve vise registruje. HRW smatra da je to znacajno zbog postovanja zrtava ratnih zlocina, njihovih porodica i prema onima koji su preziveli rat, ali sa teskim posledicama. Zbog toga zlocinci moraju da budu kaznjeni. Takode, izuzimanje Srbije od saradnje sa Tribunalom moglo bi u u Hrvatskoj i Bosni da bude shvaceno kao politika dvostrukih standarda, sto ne bi bilo dobro za proces pomirenja na ovim prostorima. Ovde je negativno ocenjeno insistiranje HRW da se i samo odrzavanje Donatorske konferencije uslovi saradnjom SRJ sa Haskim tribunalom? - HRW je insistirao da drzave koje imaju ekonomsku i politcku moc nju iskoriste i navedu SRJ da saraduje sa Tribunalom. Rec je, pre svega, o pritiscima HRW na americku administraciju i Evropsku uniju da insistira kod jugoslovenskih vlasti da saraduju. Niko ne bi bio srecniji od nas kada ne bi moralo da se razmislja o pritiscima i uslovljavanjima, ali to je bio jedini nacin da se jugoslovenske vlasti nateraju da saraduju. HRW je u tim nastojanjima pravio jasnu distinkciju izmedu humanitarne pomoci i pomoci za demokratizaciju, s jedne strane, te direktne pomoci vlastima u vidu kredita i bespovratne pomoci s druge strane. Smanjenje pomoci za ono prvo nikada nismo trazili, vec smo, naprotiv, izricito trazili da se nastavi. Smatrali smo da davanje kredita i bespovratne pomoci jugoslovenskim vlastima treba usloviti. Bojan Toncic
Fenomen blokada puteva u leskovackom kraju GDE GOD NADES ZGODNO MESTO . . . Desetak dana duga blokada puta Leskovac - Lebane - Medveda na izlazu iz sela Bosnjace, prekinuta je nenajavljeno, kako je i pocela, nakon zestoke svade sa novinarima koji su hteli da produ kroz barikade kad su poslom isli za Medvedu. Da novinari nisu pokazali zube i zapretili Bosnjacanima bojkotom, ne bi stigli u Medvedu, a sa njima ni Jan Viilijem Blankert, visoki funkcioner Evropkse unije ciji se "mercedes" pojavio u koloni iza automobila sa novinarima. Mozda ni materijalna pomoc Medvedi ne bi toga dana bila dogovorena jer bi otpravnik poslova Evropske unije morao zbog "pravedne stvari" Bosnjacana da se vrati kuci neobavljena posla. Uvredeni novinari se nakon toga se nisu vise pojavljivali u Bosnjacu pa dalja blokada verovatno vise nije imala smisla. Stanovnici Bosnjaca nisu postavljali blokadu zbog politike nego zbog fudbala, nezadovoljni odlukom Fudbalskog saveza Srbije da njihov klub "Jedinstvo" ne ude u visi ranga takmicenja. Iz Jablanicke okruzne lige u Juznomoravsku zonu presla je "Jablanica" iz Medvede, iako je treca na tabeli, a Jedinstvo je na drugom mestu. Spor je nastao kada je "Jablanica" zamerila sto Goran Spasic, fudbaler "Jedinstva", nije uredno registrovan s obzirom na to da njegovo ime nije objavljeno u "Sluzbenom glasniku Fudbalskog saveza". U FK "Jedinstvo" tvrde da to nije greska kluba vec Fudbalskog saveza Leskovca, te da oni ne treba zbog toga da trpe posledice. - Blokada ce trajati sve dok se ne pojavi neko iz Fudbalskog saveza Srbije i prizna legitimno pravo Jedinstvu da prede u visi rang takmicenja - najavljivali su ozlojedeni Bosnjacani. Politicka tradicija Tradicija blokiranja ovog puta, na standardnoj lokaciji ispred seoske zadruzne prodavnice, pocela je u vreme septembarskih izbora prosle godine, kada je, nakon nekoliko poseta Velimira Ilica, lidera Nove Srbije, dotadasnje radikalno gnezdo pocelo da se transformise u opstinski odbor ove stranke. Bilo je pre toga i nekoliko sukoba sa policijom. U "lebanskoj krizi" kada je uz presudnu pomoc Bosnjacana opstinsku vlast preuzelo Privremeno opstinsko vece, a svrgnuti predsednik Gojko Marjanovic se posle nedelju dana vratio, takode silom. Blokada puta koji prolazi kroz ovo selo postavljena je pola sata nakon obracuna u zgradi SO Lebane. Epski efekti bosnjackih blokada brzo su postali sastavni deo lokalne tradicije. Letos na takmicenju mladih pecarosa pokraj reke Jablanice nestale su ulovljene ribe, pa su mladi ribolovci, sumnjajuci na nekoga ko nije iz njihovog sela, postavili balvan preko polovine puta. Drugu polovini su zaprecili mobilnim delom barikade - traktorom, kako se to inace radi. Sve je trajalo dvadesetak minuta - dok se nisu pojavili roditelji. Poslednja bosnjacka blokada ujedno je i prva koja nije uspela. "Jablanica" iz Medvede propustena je u visi rang takmicenja, i vec je odigrala nekoliko utakmica. One koje su igrane u selima bliskim Bosnjacu, zapamcene su po neobicno velikom interesovanju policajaca u uniformi. Srecom, bez incidenata. Kombinacije Sve drugo se pokazalo kao dobitna formula. Stanovnici Kutlesa, blokirali su nekako u isto vreme put izmedu Brestovca i Bojnika protestujuci zajedno sa svojim osnovcima zato sto renoviranje parohijskog konaka, u kojem je zavrsena prethodna skolska godina, nije privedeno kraju, a osnovna skola zapoceta 1994. stigla je tek do prve ploce. Staru skolu su sve nadlezne inspekcije proglasile za opasnu po zivot i stavile van upotrebe. Vec sutradan, parohijski dom je primio dake, a vlasti u Leskovcu su ponudile garancije da ce skola u Kutlesu prioritetno biti zavrsena. Zoran Cekic, predsednik mesne zajednice u ovom selu kaze da su godinu dana od postavljanja temelja skole dobili na poklon od Slobodana Milosevica, tada predsednika Srbije, televizor domace proizvodnje, uz cestitke povodom useljenja u novu skolu koja dan-danas nema krov, niti prozore i vrata. Efikasna blokada autoputa kod prigradskog naselja Bobiste - zbog redovnih zimskih iskljucenja od 19 do 07 sati i napona koji ne prelazi 130 volti - rezultirala je obecanjem da ce problematicna mreza u ovom naselju biti sanirana do zime. Zima dolazi a stanovnici ovog naselja sumnjicavo vrte glavom, bojeci se da ce ponovo morati na blokadu. Ostao je neresen i problem mosta na Moravi kod sela Krajince i Nomanica koji je svojevremeno srusen zbog potrebe da se nastavi nova trasa autoputa. U meduvremenu, seljacima su propadala imanja sa druge strane, jer do njih bez mosta ne mogu da dodu. Iako su bili jako glasacko uporiste bivsim vlastima, okrenuli su im leda zbog neispunjenih obecanja i zaustavili gradnju autoputa. Kazu da isto ceka i ovu vlast ako uskoro ne dobiju most. Zbog preterane sece bukovih suma u proteklih godinu dana u nekoliko navrata blokiran je put prema planini Kukavici. Dizali su se na blokadu i Cekminci jer su im dodijali stalni prolasci teskih kamiona koji kroz selo prevoze zemlju sa glinista za ciglanu. Fabrika se sa njima nagodila i sada je sve po starom. Nista se ne dobija besplatno. Tekovine civilizacije Blokade su jedna od tekovina civilizacije ali su se uglavnom postavljale u ratnim uslovima. U ovim krajevima, uzrok ogranicavanja slobode kretanja na putevima "od sireg znacaja" po pravilu jeste vlast jer se neodgovorno odnosi prema visegodisnjim problemima koji muce stanovnistvo. Naravno, ukoliko nije u pitanju fudbal. - Sistem decenijama podstice sve vrste zatvaranja i samodovoljnosti a kad coveka zarobite u neku malu sredinu mozete sa snjim da radite sta vam je volja. To su ti driblinzi na malom prostoru - objasnjavao je u jednom od brojeva nedeljnika NIN profesor Fakulteta politickih nauka u Beogradu Milan Matic. Driblanje se i danas nastavlja. Vlastima se cesto vise isplati da se ne trude, ukoliko je haos dnevno-politcka potreba jer se to u nasim uslovima najefikasnije izaziva necinjenjem. Nekad se namerno ne podize most, novac koji je namenjen za regulisanje napona u elektricnoj mrezi usmeri se na drugu stranu a kad legitimno treba angazovati policiju kako bi ljudi mogli da prolaze zaprecenim putem, kaze se da "treba izbegavati incidente". Daleko je Svajcarska. Zoran Rakic
|
|
Licni stav o leskovackoj kulturi PASTORAK SA MARGINE Posle vise decenija u "Nasoj reci" nema kulturne rubrike Pise: Vili Hibac Posle 5. oktobra 2000. svi su ocekivali promene. Na bolje, naravno. S nestrpljenjem se cekao svaki potez nove vlasti. Nista nije kao pre, ali u nekim oblastima, ipak, kao da je vreme stalo. Nestrpljenje obicnih ljudi, bilo u kojoj oblasti zivota, razumljivo je: dugo se cekalo da se nesto promeni, da se krene napred. Ali, po nasem starom obicaju, mi ne bi bili mi, da sve ne iskomplikujemo, da se ne zapletemo u neke forme i formule, da ne pocnemo da dokazujemo jedni drugima ko smo i sta smo, umesto da to, prakticnim cinjenjem pozitivnih koraka, pokazujemo i dokazujemo svetu i Evropi, u koju tako zarko zelimo, pa se u nju i zaklinjemo. U mnogim segmentima drustvenog zivota prisutni su lomovi, ne samo u politici. Sve je to cena koju, po svemu sudeci, zahvaljujuci nasem mentalitetu, mora da platimo. Licimo u nekim situacijama na trkace olovnih nogu: zelimo brze a trcimo sporije. A vreme neumitno tece. Ne moze da se vrati. Zaposleni u kulturi i obrazovanju ocekivali su da se ova oblast drustvenog zivota, bar moralno, konacno vrednuje na pravi nacin. Da se njihov polozaj u drustvu jasnije iskristalise, da dobiju mesto koje im pripada. Ali, i tu se svelo na staru pricu koja, eto, traje godinama: hoce li se za ove oblasti odvojiti vise para u budzetu, Republike i opstine; hoce li prosvetni i kulturni radnici poboljsati svoj materijalni polozaj. I dalje, po svemu sudeci, vlada ono staro misljenje: to je potrosnja. To je teret koji se, eto, zbog inercije i imidza vlasti, reklo bi se, neguje. Stari izrazi "drustvena nadgradnja" i "potrosnja", nesto sto ne donosi pare, i dalje su u svesti mnogih, iako se to glasno ne govori. Naprotiv, pricaju se druge price, ali je to tema, ipak, iz - druge price. Margine koje pravimo sami I sami prosvetni i kulturni radnici, kolektivi u skolama i kulturnim ustanovama, kao da i sami, svojim radom ili neradom, doprinose takvom shvatanju. Ocekuje se da neko drugi resi i ono sto bi trebalo da urade sami. Obrazovanje je, ipak, u povoljnijem polozaju: nemoguce je da bilo koje drustvo opstane bez - obrazovnog sistema. Kultura, iako u sustini deo obrazovnog procesa, ostaje sa atributom neceg sto samo trosi, a nista konkretno ne donosi i ne doprinosi opstem materijalnom boljitku drustva i svakog pojedinca. Ocekivalo se da ce "veciti marginalci", obrazovanje i kultura u novim uslovima doziveti drugaciji tretman. Ali, ne lezi vraze: sve je isto kao pre. U nekim slucajevima i gore. I tu sad dolazimo do leskovackih medija, ili kako se to opstim recnikom kaze: sredstava javnog informisanja. Dok Radio Leskovac, Radio 016, Televizija Leskovac, spomenimo elektronske medije sa izgradenim programskim profilom, i posle oktobarskih promena nastavljaju, kada je rec o obrazovanju i kulturi, svoj prepoznatljiv, do sada uspesni, informativni rad u ovim oblastima, dotle leskovacki nedeljnik "Nasa rec" - radikalno uvodi promene u izdavacki koncept i - ukida rubriku "Kultura - obrazovanje". Tako su ove dve oblasti za "Nasu rec" postale "marginalci". A kada je rec o ovim oblastima drustvenog zivota, i sam nedeljnik se nasao - na margini zivota. Decenijama je "Nasa rec" bila prepoznatljiva po kulturnoj rubrici, po obilju informacija iz kulture i obrazovanja, ali i analitickim tekstovima generacija novinara. Nije bila puki registrator dogadaja, vec i analiticar pojava, na taj nacin aktivni ucesnik u svim tim zbivanjima, pa cak i inicijator nekih znacajnijih kulturnih dogadanja. Okupljali su se oko "Nase reci" brojni strucni saradnici, prosvetni i kulturni radnici. Danas, od svega toga nista. A pisalo se onda, kad je pored novinarske autocenzure postojala i nezvanicna cenzura, i ostro i polemicki o nekim negativnim pojavama u obrazovanju i kulturi, pisalo afirmativno pozitivnim trendovima i pojavama, makar i ne bili bliski ondasnjoj vlasti. Od svega je ostao samo - knjizevni konkurs "Nase reci". Proletos, razgovaram sa kolegama u "Nasoj reci" o temi kultura. Sta da pisem, nista se ne dogada. Bilo je to vreme kada se nova vlast tek konsolidovala, onaj vremenski "prazan hod" kada su se ocekivale promene u rukovodecoj strukturi u ustanovama. Pa bas to je povod, rekao sam, da se pise. A, nije da se bas nista nije dogodilo. U skolama je vrilo, prosvetari su trazili da se resi njihov materijalni polozaj, u kulturi se ipak nesto radilo, bilo je aktivnosti koje je valjalo registrovati. Posebno je to bio period pogodan da se povede sira rasprava, javna, polemicka, o polozaju kulture u leskovackoj opstini i okrugu. Mislio sam da je to sto posle vise decenija nema kulturne rubrike u onih nekoliko brojeva odmah posle 5. oktobra, vise rezultat trenutnog stanja i traganja za novim konceptom novina, saobrazno promenama. Na zalost, bio sam u zabludi. Grad nema kulturni zivot?! Kroz deceniju-dve, a i ranije, oni koji se bave kulturnom istorijom Leskovca i okoline steci ce se utisak, ako se oslone samo na nedeljnik "Nasa rec", da je sa novom vlascu kultura totalno, fudbalskim recnikom receno, otisla u aut. Vise je nema. A "Nasa rec", upravo, bila je do sada neiscrpni i veoma pouzdan izvor informacija mnogim istrazivacima u svim segmentima drustvenog zivota. Pruzala je, ako nista drugo, pouzdanu pocetnu informaciju za dalja istrazivanja. Istovremeno i analiticki pristup u nekim slucajevima, sto je, takode, za istrazivace veoma dragoceno. Nije to nista posebno. Jednostavno valja profesionalno raditi svoj posao: informisati o svemu sto se dogada, jer je neotudivo pravo svakog gradanina da bude potpuno i sveobuhvatno informisan o svemu sto se dogada u njegovom okruzenju. I kultura je njegov svakodnevni zivot, obrazovanje isto tako. Istina, poslednja tri meseca objavljena je serija tekstova, intervjua sa rukovodiocima kulturnih ustanova i celnicima opstine zaduzenim za obrazovanje i kulturu. To je dobro, ali nedostaju informacije o svakodnevnim dogadajima. Rubrike kao rubrike, ipak nema. Lokalni elektronski mediji, rekosmo vec, svoj posao rade. Ali, oni ne ostaju, kada je rec o informaciji, kao stampani mediji. To se mora imati na umu. U svakom slucaju: ukidanjem rubrike (ne mora ona da bude u klasicnoj formi, mada stampani mediji od dnevnih do nedeljnih imaju bas tu formu) - doslo se do toga da se krse osnovna prava svakog gradanina da bude informisan, istovremeno, i kada je u ulozi onog ko nesto radi u javnoj sferi, o njegovim aktivnostima informise sira javnost. Mozda ce mi mlade kolege iz "Nase reci" zameriti sto ovako rezonujem i pripisati mi nostalgicno sentimentalno osecanje, s obzirom na to da sam godinama radio u tom listu kao novinar i urednik kulturne rubrike. Pa neka. Ovde je, u ovom reagovanju, rec o profesionalnim porivima i potrebi da se kultura i obrazovanje sa margina vrate u srediste zivota grada i okoline. (Autor je novinar u penziji, visegodisnji hronicar leskovackih kulturnih zbivanja)
Zvonko Karanovic "Srebrni surfer", Beograd, jun 2001, Home Books PREKO REKE I PO DRUMU Pise: Zorica Kojic SREBRNOG SURFERA dobila sam na pozajmicu u prolece 1997. godine, kada je knjiga imala vec svoj sestogodisnji staz, ugledne gradske posednike, uglavnom iz krugova "Tajanstvenog voza", a novi afisionadosi su se udarnicki dovijali - jedna je devojka kopirala knjigu, poverio mi je tada autor ove zbirke pesama, visok, snazan momak, zagasitog tena, onda malo duze kose, zanesen Giant Sandom i parfemima, posto je usao u studio I Programa Studija B, u kojem sam i ja, neverovatno, samo par dana ranije, prvi put uzela "Surfera" u ruke. Da zapocnem jedno zadivljeno citanje. Pominjanje radija ovde nije slucajna stvar. Pesme ste nekada najpre slusali tamo, postojanja legendarnih albuma prenosena su usmenim predanjem, s kolena na koleno, ma kao u stusnutim vekovima nepismenosti, kuge, ckiljavih sveca i baldisanih konjskih zaprega, a nazivi emisija, sve to obilje ispisanih naslova na poledini vinilske omotnice sto je mirisala na fino istanjene tockove transkontinentalnog Keraukovog druma, svi oni dakle ozivljavali su hrskave i zvonece mitske predele i njihovo naseljenistvo - kentaure dugih, vijugavih kosa, poput one konjske prikaze Rodzera Daltrija sa skupocenih uvodnih stranica NME enciklopedije roka (prave dragocenosti, uostalom!), dijamantski kolutove oci izmrsavelih, anoreksicnih, androginih superstarova, njihova krejonom iscrtkana usta i niske hidrogenskih bombica na mestu vratnih zila, oh, svet je onda odista cvetao svojim stablima i pretvarao se u fantazmagorijske kaleidioskope podmorja, samo da na tren iz njega izvire i rasprsnu se milijarde ognjenih kiselinskih izvasebljenja. "Izvansebljujte ako hocete, ali izvasebljujte pravu paznju. Da bi se izvansebljivalo na pravi nacin, valja da to pogada u jezgro Coveka, njegove duse, a ne glave.", govorase Selin Luj-Ferdinand u nekakvome pismu, i zato, nadete li se na blatobrane nalepljeni i zakvaceni za brisace srebrnog surfing automobila, i na prokletstvo i ekstrazu svog post-tinejdzerskog elana jurnete li ovim napalmljenim vozilom-ubicom po mirisnom tragu puta sto ga je Keruak presao kao autostoper i kocnicar voza, poslednji u rangu i pomesanih vremenskih zona, u isti mah . . .Hm, to ce biti nesto kao da ste sopstvenog trinaestogodisnjeg sebe ubacili nekim spricem, koji ce tek doci da bude otkriven, u krvotok direktno, igla koja para, pomislite, epidermicki sok, a onda vrtoglava drama stranog tela, jedna nesnosna pohara vaseg vec sredovecnog organizma umesto trijumfalnog osvajackog pohoda iz dana prapocetaka, "Put u srediste zemlje" sa njenim praistorijskim izrodima, umesto nekadasnjih "Dvadeset hiljada milja pod morem". Prizemljili smo se, nego kako. Poput samog onog Bodlerovog Albatrosa smo se prizemljili, a dokoni "mornari" u gubicu nam se keze.
Vrli novi svet! Iscupaj svoje elektronske provodnike namesto glasnih zica, rascesaj svoje nerve od nerdajucih legura. Ova zbirka pesama nije tugaljiva, mlada je, sveza je, naliva benzinom, seva varnicama ispod tockova, pripaljuje Velvete, Stonese, Violent Femmea, Bowieov "Lodger", Stevea Ramonese, Leonarda Cohena, 501 levisice. Stainway klavire, narkomansku grozu koja-je-jednom-bila, Social Distortion, Phila Spectora, Elvisa i Daneuve vecito, elektricitet i zelatin, te litre i potope finih kolonjskih voda sto leno disu svud preko trzavih gitarskih sola i uopste nervoze uokrug koracajuceg, nesabranog umetnika zivotnog mahnitanja. Dekadencija na groblju automobila, iz cije zaboravljene radio ladice sviraju sve vase omiljene ploce tri-cetiri rockerske decenije. Mozete li tome odoleti.
|
