U OVOM BROJU: Izvinjenje: KOLPORTER NAPLACIVAO BESPLATNE NOVINE ZASTO SRBIJA CUTI NOVA "KOALICIJA ZAJEDNO": MARJANOVIC, NOVKOVIC, PDS, SPS, JUL . . . SURDULICKA POLICIJA ZLOSTAVLJA NEVINE LJUDE CUMURSKA VIZIJA BUDUCNOSTI Sonja Petrovic: KORAK U NEIZVESNOST MARJANOVIC BEZ MANDATA M. Dordevic: STRANACKE SVADE DOJADILE GRADANIMA KUPUJES, PRODAJES, ODUZIMAS I DODAJES Zoran Rakic: NASILJE KAO PRIRODNO STANJE SUDENJE ZRTVI PRVI OD HILJADU DANA SIROKA CARSIJA KAO GARANT SLOBODE KORAK KA DEMOKRATIJI JOS NIJE ISPRAVLJENA VELIKA NEPRAVDA Pene Dimitrov: O PRAVIMA BUGARSKE MANJINE Bojan Toncic: INTERVJU - Bojan Ivanisevic, istrazivac Hjuman Rajts Voca Zoran Rakic: GDE GOD NADES ZGODNO MESTO . . . Pise Vili Hibac: PASTORAK SA MARGINE Pise Zorica Kojic: PREKO REKE I PO DRUMU

Izvinjenje KOLPORTER NAPLACIVAO BESPLATNE NOVINE Redakcija Prava coveka izvinjava se svim gradanim Leskovca koji su od kolportera u centru grada kupili nase besplatne novine po ceni od jednog dinara. Kolporter koji je novine prodavao dobijao je novac za deobu novina i nikada nije imao primedbe na iznos tog honorara. Neka citaoci prosude njegov postupak, a novine ce ubuduce dobijati na vise mesta u centru grada, od aktivista Odbora za ljudska prava. Besplatno, naravno. Redakcija       Odbor za ljudska prava izrazio saucesce Americkoj ambasadi u SRJ ZASTO SRBIJA CUTI Povodom brutalnog teroristickog napada na Njujork i Vasington 11. septembra u kojem je stradao veliki broj gradana SAD, naneta ogromna materijalna steta privredi ove drzave i ugrozen mir u svetu, Odbor za ljudska prava - Leskovac uputio je njegovoj ekselenciji Viljemu Montgomeriju, americkom ambasadoru u Beogradu, telegram saucesca. Odbor najostrije osuduje svaku upotrebu nasilja i posebno terorizam kao metod borbe za bilo kakve politicke ciljeve. Odbor, takode, izrazava nerazumevanje i osudu vlasti u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Srbiji zbog toga sto nisu, poput vecine evropskih zemalja, proglasile dan zalosti. Bezumni teroristicki akt u kojem je stradalo hiljade neduznih nije i ne moze biti cin osude zvanicne politike SAD, pa u skladu sa tim i SRJ i Srbija su morale da se pridruze svetu i 14. septembra spuste zastave na pola koplja. Takva solidarnost nije formalnost, vec dokaz da su SRJ i Srbija opredeljene za put nenasilja i mira. P. C.     Opstrukcija rada Skupstine opstine Leskovac NOVA "KOALICIJA ZAJEDNO": MARJANOVIC, NOVKOVIC, PDS, SPS, JUL . . . Sednica Skupstine opstine Leskovac 17. septembra protekla je u znaku nove neformalne koalicije: na uspesnoj odbrani poslanickog mandata Milorada Marjanovica, osporenog i Republickom ministarstvu pravde i lokalne samouprave, nasli su se vlasnik mandata, savezni poslanik Ivan Novkovic (DS) i odbornici PDS, SPS i JUL. U verbalnoj podrsci liku i delu bivseg komandanta Vojne policije prednjacio je bivsi nacelnik Jablanickog okruga Zivojin Stefanovic. Njihovim glasovima, ukupno 40, Marjanovic je sacuvao mandat, a onda je obavestio Skupstinu da su odbornici Pokreta za demokratsku Srbiju formirali novu odbornicku grupu "PDS - DOS - Vojislav Kostunica". Skupstina je usvojila ostavku predsednika Izvrsnog odbora Aleksandra Tasica i usla u proceduru izbora nove gradske vlade koja do zakljucenja ovog broja nije okoncana. Sednicu je obelezilo Marjanovicevo bahato ponasanje, zbog kojeg je posle vise opomena morao da napusti govornicu. Prilikom odlucivanja po svim tackama dnevnog reda Marjanovic i Novkovic su glasali kao i odbornici SPS i JUL. Nije prosao Marjanovicev predlog da se smeni v.d. direktora TV Leskovac Zoran Rakic (navedeni razlog za smenjivanje je zalba TV Leskovac na sudsko resenje kojim se poslanik Novkovic vraca na radno mesto u Televiziji). Formula nove "Koalicije zajedno", Marjanovic, Novkovic, PDS, SPS, JUL, dobila je i ovu bitku za opstrukciju skupstinskog rada, a Leskovcu se "smese" prinudna uprava i sramota. D. N. M. Marjanovic:  Prilozi za biografiju       Otvoreno pismo republickom ministru unutrasnjih poslova SURDULICKA POLICIJA ZLOSTAVLJA NEVINE LJUDE Uvazeni gospodine Mihajlovicu, Kao posledice zlostavljanja od strane policije Sasa Jovic je zadobio lake telesne povrede, dok su Mirjana Savic, Radivoje Jankovic i Dragisa Novkovic zadobili teske telesne povrede sa ostecenjem sluha i drugim trajnim i po njihovo zdravlje stetnim posledicama. Jankovic i njegova supruga, kao rezultat posttraumatskih posledica, ne mogu imati decu. Karakteristicno za sve slucajeve je da pripadnici policije koji su mucili i zlostavljali, o primeni sile ni u jednom slucaju nisu podneli izvestaj u smislu clana 31. Pravilnika o uslovima i nacinu upotrebe prinude, neposrednom staresini OUP Draganu Stankovicu, niti je on od njih to trazio. Nacelnik nije pokrenuo disciplinski postupak za tezu povredu radne obaveze ni protiv jednog pripadnika policije koji su mucili navedene ljude, a svi krivicni postupci protiv policajaca pokrenuti su po krivicnim prijavama zrtvava torture. Do danas ni jedan od policajaca nije suspendovan niti pravosnazno osuden, vec i dalje obavljaju poslove u Ministarstvu za unutrasnje poslove, iako su se tri od navedena cetiri slucaja desila u zgradi OUP. Navedeni slucajevi do danasnjeg dana nisu rasvetljeni do kraja. Karakteristicno za slucaj Mirjane Savic, koja je zlostavljana u hotelskoj sobi hotela na Vlasinskom jezeru gde radi kao recepcionar, jeste da nacelnik OUP Surdulica ni po pozivu upravnika hotela, ni na poziv Mirjaninog oca, nije hteo da posalje policiju da bi izvrsili uvidaj. Za slucaj Radivoja Jankovica karakteristicno je da je jedan od policajaca-inspektora koji ga je po njegovim recima maltretirao, Milan Dimitrijevic, inace zet Opstinskog javnog tuzioca u Surdulici, pod nerasvetljenim okolnostima osloboden odgovornosti, i napredovao je u sluzbi tako da danas radi u Saveznoj policiji u Sluzbi pratnje saveznih funkcionera, dok je zrtva koju je mucio, Jankovic, po hitnom postupku, po krivicnoj prijavi Dimitrijevica navodno zbog laznog prijavljivanja, pod nerazjasnjenim okolnostima presudom Opstinskog suda u Vranju osuden na cetiri meseca zatvora efektivno. Na kraju, Okruzni sud u Vranju je tu presudu ukinuo zbog nepotpuno utvrdenog cinjenicnog stanja, ali se zrtvi torture i dalje sudi po prijavi lica koje ga je mucilo u zgradi policije, jer surdulicka policija do danasnjeg dana nije uspela da utvrdi ko je Jankovicu naneo teske telesne povrede u zgradi policije. Ove slucajeve prate Odbor za ljudska prava u Leskovcu, Jugoslovenski komitet prvanika za ljudska prava Beograd, Medunarodna mreza pomoci IAN. U slucaju potrebe otvoreni smo za saradnju sa nasom dokumentacijom i podacima kojima raspolazemo. Iskreno se nadamo da cete se angazovati u ovim slucajevima i nas i javnost obavestiti o rezultatima svog angazovanja. Odbor za ljudska prava - Leskovac Kancelarija JUKOM Leskovac     Rostiljijada, festival buke,dima, primitivizma i neukusa CUMURSKA VIZIJA BUDUCNOSTI Iako su cvrsto obecavali da kada dodu na vlast sramote zvane Rostiljijada nece vise biti, celnici leskovacke opstine i koalicije DOS i sami su ucestvovali na otvaranju i, razume se, konzumaciji leskovackih specijaliteta. Promena vlasti u nasoj zemlji na festival bruke i sramote nisu uticali. Sve je isto kao i pre, samo nema "njega" Sretena Ristica, generalnog direktora Mesokombinata, maskote Rostiljijade. Neki novi likovi iz lokalne demokratije nose baklje, Drazen Ruzic, potpredsednik opstine gradanskog usmerenja, i pale varnicu za pocetak masovnog opijanja, prezderavanja, sa ukusom ulice i potonuca. Glavna ulica pamti mnogo toga, ali kada se u septembru zadime rostilji, ona pocrveni - da li od paprika ili od stida. I onda sve dode na pravo mesto, na povrsinu ispliva palanacki mentalitet, probude se u preci i prica se nastavlja unedogled . . . Satre, barake, nadstresnice sa ponekoliko stolova i stolica podvijaju se pod teretom zapenusanih i oznojenih trubaca koji besomucno nastoje da od polu i "na mrtvo" pijanih gostiju cumura, uzmu i poslednju paru. Jece trube, jeci i Leskovac, samo se predsednik Turistickog zsaveza veseli i racuna koliko ce zaraditi lokalna samouprava, veselo poziva gradane Srbije da posete manifestaciju neukusa i prljavstine. Tokom dana cumurdzijske zabave nastaje saobrazajni kolaps, sve se dimi, sve smrdi i sve se vidi. I neukus i nedostatak kulture i beda svakodnevice - svetlost u tami organizatora, dopuna kase uprkos sramoti vecine gradana. Arlaukanje i zavijanje novokomponovanih pevaljki, neuki muzikanti i nemusti voditelji ne smetaju gradskim ocima, sve je na svome mestu u tradicionalnom leskovackom izlasku u svet. D. N.

Leskovacka politicka scena uoci burnog skupstinskog zasedanja KORAK U NEIZVESNOST Poslednjeg dana avgusta clanovi gradske Vlade u ostavci ponovo su zasedali, velika paznja posvecena je budzetu. Zahtevalo se da se konacno prestane sa praksom placanja starih racuna i da se utvrdi krivicna odgovornost onih koji su nemilice trosili opstinske pare. Na dnevnom redu ponovo su se nasli lokali u Sop Dokicevom centru. Opstina je olako prodala drzavnu imovinu, kupci su, bez sumnje, prevareni, a posto im opstina ne moze vratiti ulozeni novac preporuceno je da Javno preduzece "Dom" sa kupcima sklopi ugovore o zakupu. Sredinom septembra na poslednjoj sednici gradske Vlade u ovom sazivu, umesto ocekivanog visecasovnog prepucavanja i nadmudrivanja, sve je islo glatko i efikasno do te mere da je predsednik opstinske vlade u ostavci Aleksandar Tasic - u sali ili ne - napomenuo da ostavku ne bi ni davao da je ranije sve teklo tako glatko. Izmedu ostalog, clanovi Izvrsnog odbora usvojili su predlog da novi Dan grada bude 24. decembar, dan kada je Leskovac osloboden od Turaka. Komunalije . . . Kako je grad "funkcionisao prethodnih meseci"? Po principu - korak napred, korak nazad. Osim sijaset nasledenih problema nicali su novi, a gradske vlasti uspevale su samo da ih nacnu i tek po koji rese, pre svega komunalne probleme. Sa vodom Leskovac ni ovoga leta nije kuburio. Grad je dobio nove kante za smece i kontejnere, deca su dobila svoj kutak u centralnom parku. Iako su prvih meseci rada nove lokalne vlasti komunalci zaradili visoke ocene gradana, nisu uspeli da odrze taj nivo. Gradskom cistocom Leskovac ne moze da se podici dobrim delom i zbog nasledenih, objektivnih teskoca. Mestani sela Dusanovo, u cojoj blizini se nalazi gradska deponija, vec mesec dana ne dozvoljavaju prolaz komunalnim vozilima do deponije. Ranije lokalne vlasti obecale su uvodenje telefona, a sadasnje vlasti preuzele obavezu ali dogovor nije do kraja ispostovan, te Dusanovcani cvrsto ostaju pri svom stavu. U meduvremenu, dubre se vozi na Nisku deponiju i za tu uslugu placa 68 dinara po kubnom metru. Opstinske vlasti su prakticno nemocne jer je u Dusanovu deponija privremeno locirana bez dozvola, pa su mestani u situaciji da ucenjuju. Izlaz iz ovog corsokaka ne vidi niko - izgradnja telefonske centrale zavisi od "Telekoma", a ne od opstine - ali bes gradana se svaljuje na leda radnika "Komunalca" koji se zasta svojski trude da ucine sto je u njihovoj moci. Ubrzane su pripreme za pocetak gradnje nove deponije u Zeljkovcu, ali je to posao koji zahteva vise vremena nego sto ga lokalne vlasti imaju. Tenzije opadaju Stranacki zivot prividno je zamro tokom leta, a odnosi izmedu stranaka koje cine DOS na lokalu bili su manje komplikovani nego na vrhu. Sa izuzetkom "slucaja Marjanovic" koji je 17. septembra eskalirao ostavkom dela gradske vlade i formiranjem odbornickog kluba PDS. Izmedu Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije ne sevaju varnice kako bi se moglo ocekivati. Nezvanicni izvori tvrde da ce DS u novom Izvrsnom odboru dobiti mesto predsednika i jedno potpredsednicko mesto; DSS bi prema ovoj kombinatorici dobila potpredsednika i jednog clana gradske vlade vise nego do sada, PDS bi u raspodeli tog kolaca zazuzela potpredsednicku fotelju plus jedan clan Vlade i td. Za mesto predsednika Izvrsnog odbora u opticaju su imena dva-tri kandidata DS. Dogovoreno je jos da vicepremijeri ne mogu biti ljudi sa srednjom skolskom spremom. Verovatno je i da ce direktori po javnim preduzecima i ustanovama ostati isti, novih kadrovskih pretumbacija i glozenja nece biti, tvrde nasi izvori. No, u javnim predeuzecima i lokalnim medijima i dalje ce ostati v.d. stanje, verovatno do naredne Skupstine kada ce direktori biti postavljeni "u paketu". Sintagma "prinudna uprava" pominjana vise puta iz vrha republicke vlasti, pogotovu povodom slucaja Marjanovic, izazivala je, najblaze receno, gnusanje medu lokalnim politicarima svih ovih meseci. Mnogi su je procenjivali kao sramotu za grad, brukanje dosovske vlasti. Uvodenje prinudne uprave ni jedan lokalni politicar nije javno podrzao, mada su trvenja u okviru vladajuce koalicije u jednom trenutku dostigla takvu kulminaciju da se cinilo da je to najlogicnije resenje. Ne bez osnova lebdi u vazduhu pitanje - ne bi li grad bolje funkcionisao da je ipak ovog leta bio pod prinudnom upravom. Pred novom gradskom vladom naci ce se ogromni problemi, sto nasledeni od bivse, socijalisticke vlasti, sto stvoreni u vreme aktuelne dosovske. Gradani su izgubili poverenje i strpljenje, politicarima sve manje veruju, ma koje fele bili. Jesen nam, izgleda, umesto dugo ocekivane stabilnosti, donosi jos jedan korak u neizvesnost. Sonja Petrovic     Ministarstvo pravde i lokalne samouprave Srbije MARJANOVIC BEZ MANDATA Ministarstvo pravde i lokalne samouprave Srbije obavestilo je Skupstinu opstine Leskovac da odborniku Miloradu Marjanovicu prestaje mandat. Ministarstvo je tumacenje i odluku dostavilo na zahtev predsednika SO Leskovac Dragoljuba Zivkovica, a sluzbeni odgovor je potpisao Dragan Markovic, pomocnik ministra. U obrazlozenju se istice da je Milorada Marjanovica za odbornika u izbornoj jedinici MZ "Veljko Vlahovic" u okviru izborne koalicije "DOS - dr Vojislav Kostunica", predlozila Demokratska stranka, kako to stoji u obavestenju ove stranke upucenom Komisiji za mandatno-imunitetska pitanja pri SO Leskovac. U stranci koja ga je kandidovala, Marjanovicu je iskljucenjem prestalo clanstvo aprila ove godine. O odbornickom statusu Milorada Marjanovica, raspravljalo se na junskoj sednici SO Leskovac i tada predlog DS da se njemu oduzme mandat nije prihvacen. Tokom rasprave i glasanja odbornicka opoziciona grupa (JUL-SPS) zajedno sa delom odbornika DOS izjasnila se protiv oduzimanja mandata Miloradu Marjanovicu. U meduvremenu je javnosti postala poznata i cinjenica da je Marjanovic postao clan PDS. - Skupstina opstine je u tom smislu duzna da izvrsi verifikaciju prestanka mandata nakon sto se konstatuje ispunjenost zakonskih uslova. Kako je u ovom slucaju prethodna odluka kontradiktorna stvarnom cinjenicnom stanju i nije u skladu sa zakonskom regulativom, potrebno je odmah postupiti u skladu sa Zakonom, ili ce to u najkracem roku uciniti ovo ministarstvo - kaze se u odgovoru Ministarstva pravde i lokalne samouprave koji je potpisao pomocnik ministra Dragan Markovic. P. C.     Anketa Odbora za ljudska prava o aktuelnoj politicko-ekonomskoj situaciji u Leskovcu STRANACKE SVADE DOJADILE GRADANIMA Septembarska anketa Odbora za ljudska prava, sprovedena metodom "licem u lice" sa 500 ispitanika, pokazala je da vecina Leskovcana nije zadovoljna novom vlascu i odnosima unutar vladajuce koalicije DOS. Anketari Odbora ispitivali su tri starosne kategorije - punoletne gradane do 30 godina starosti, one izmedu 30 i 50 godina zivota i starije od 50 godina - a medu ucesnicima ankete bilo je 46 procenata muskaraca i 54 posto zena. Anketirano je 37 posto biraca sa zavrsenom visom i visokom skolom, 47 sa srednjom i 16 odsto sa osnovnom. Vise od polovine ucesnika ankete su zaposleni, cetvrtina nezaposleni, pet posto studenti, a osam posto su penzioneri. Na pitanje da li su zadovoljni politickom i ekonomskom situacijom u leskovackoj opstini 67 odsto ispitanika odgovorilo je negativno, pet posto pozitivno, a 28 procenata opredeljeno je za "ne znam" kao odgovor. U anketi koju je aprila meseca ove godine sprovela nevladina organizacija Narodni parlament na isto pitanje negativno je odgovorilo 47 posto ispitanika sto pokazuje da nezadovoljstvo gradana raste. U oceni odgovornosti stranaka za trenutno stanje u opstini veoma je mala razlika u procentima izmedu DS i DSS - 35 posto ispitanika smatra da je "krivica" do DS, a 33 odsto oznacava DSS, dok se 19 procenata izjasnjava za DOS u celini. Stranke bivseg vladajuceg rezima kao da su zaboravljene, pa je za sadasnje stanje SPS-JUL optuzilo samo 3 posto gradana. Nekoliko stranaka vladajuce koalicije - PDS, GSS i DA - osvojile su ukupno 2 procenta poverenja anketiranih. Vesna Karanfilovic rukovodilac Anketnog tima i saradnik Odbora za ljudska prava u Leskovcu kaze da je prilikom odgovaranja na ovo i jos neka pitanja visok procenat gradana bio neodlucan ili neopredeljen. Na pitanje - da li treba sprovesti nove lokalne izbore potvrdno je odgovorilo 38 posto ispitanih, 29 procenata bilo je protiv, a trecina anketiranih je neopredeljena. Cak 32 posto od ukupnog broja ispitanika nije dala odgovor na pitanje - za koju od stranaka bi ste glasali ako bi se pojavile samostalno na izborima? Za DSS bi se opredelilo 25 procenata glasaca, DS - 19, PDS - 4, DA - 6, GSS - 2, dok SPS i SRS uzivaju poverenje 12 odsto biraca. Ocenjivanje stanja u pravosudu kod 90 odsto odgovora imalo je negativnu konotaciju. Za odgovor "lose" opredelilo se 64, a da su u pravosudu izvrsene beznacajne promene kazalo je 26 procenata ispitanika. Deset posto anketiranih smatra da je stanje u pravosudu dobro. Vecina ispitanika lokalnim vlastima najvise zamera stranacka neslaganja i spor obracun sa kriminalom, a poskupljenja i stanje u pravosudu dobili su otprilike jednake procente. ZANEMARENE NVO Ocigledno je da je i sadasnja vlast uspela da stvori mnostvo mogucih apstinenata, sto je bilo veliki problem na prethodnim izborima. Pri motivisanju apstinenata u predizbornoj kampanji 2000., nevladine organizacije aktivno su pomagale DOS, ali posto je "nova vlast" zaboravila da vrednuje udeo NVO postavlja se pitanje sta ce biti kada dodu izbori! Predsednik SO Leskovac dr Dragoljub Zivkovic, i dalje je politicar koji u javnosti uziva najvise poverenja ali vidno manje nego prilikom predhodnog anketiranja. On je dobio 21 posto glasova, sto je u odnosu na 40 odsto aprilskih glasova znacajan pad. Na listi popularnih politicara po prvi put se pojavio Petar Cvetkovic, sekretar SO Leskovac (14 odsto) i nacelnik Jablanickog okruga Milorad Milicevic (2 posto). Drazen Ruzic, podprecednik SO, dobio je 3, a narodni poslanik Jakov Stamenkovic 2 posto glasova. Za Slobodana Mitrovica - Belog, lidera Nove demokratije u Leskovcu, Ivana Novkovica saveznog poslanika i advokata Milorada Marjanovica (12 odsto). Stefanovic je na skali nepopularnih "popravio" poziciju jer se u anketi iz oktobra 2000. godine 21 posto ispitanika opredeljivalo protiv njega. Po prvi put na listi nepopularnih politicara pojavio se dr Dragoljub Zivkovic sa 2 posto glasova, a toliko imaju Jakov Stamenkovic i Milorad Milicevic. Tri petine ispitanika izjavilo je da su im svi politicari antipaticni, a vecina leskovackih politicara izrazila je nevericu u rezultate. M. Dordevic

Iz izvestaja leskovacke Filijale ZOP Narodne banke Jugoslavije KUPUJES, PRODAJES, ODUZIMAS I DODAJES Odlukom o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista ("Sl. list SRJ" br. 9/97) utvrduju da se uslovi pod kojima se roba iz saveznih robnih rezervi moze dati na zajam i u zakup. Tackom 2. navedene Odluke regulisano je da "roba iz saveznih robnih rezervi (iznad NEP), daje se na zajam proizvodacima, radi proizvodnje za izvoz, . . . ." te se moze konstatovati da je elektrolitni cink uzet na zajam od Direkcije od proizvodnje za izvoz, a cink je prodat Nakon kontrole poslovanja Fabrike plastificiranih limova koju je obavio finansijski inspektor Zavoda za obracun i placanja Narodne banke Jugoslavije, Slobodan Mitic, sacinjen je izvestaj iz kojeg u ovom broju prenosimo deo koji se odnosi na poslovanje sa Saveznom direkcijom za robne rezerve. Leskovacki  SUP podigao je krivicnu prijavu protiv Jasne Stevanovic, sadasnjeg generalnog direktora FPL, Gradimira Tasica, komercijalnog direktora i Slobodana Stamenkovica, bivseg generalnog dorektora. Poslovanje sa Saveznom direkcijom objavljujemo kao uvod u dokumentima o poslovanju FPL sa Kompanijom "Martibo", vlasnistvom Milorada Marjanovica, predsednika Odbornicke grupe PDS u Skupstini opstine Leskovac. Savezna direkcija za robne rezerve - Beograd, (u daljem tekstu Direkcija) i DP "Lemind - FPL" Leskovac ( u daljem tekstu Zajmoprimac) na osnovu resenja o davanju robe na zajam direktora Direkcije stp. pov. br. 04-01-141/1 od 6. 4. 1998. godine, Ugovor br. 04-01-372/1 o zajmu elektrolitnog cinka radi obnavljanja. Clanom 1 Ugovora regulisano je da "Direkcija daje na zajam, a zajmoprimac preuzima sledecu vrstu i kolicinu robe: elektrolitni cink 99, 99 odsto 3 ". . . 80 tona". Clanom 3 Ugovora regulisano je "rok vracanja zajma iz clana 1 je 30. novembra 1998. god." Clanom 8 Ugovora regulisano je "ugovorne strane su se sporazumele da za period dok zajam traje po odredbama ovog ugovora Zajmoprimac placa kamatu Direkciji od 1,3 odsto mesecno na trzisnu vrednost robe, shodno Odluci Savezne vlade o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista "Sl. list SRJ" broj 9/97). Ugovor je u ime Zajmoprimca (DP "Lemind - FPL", Leskovac) potpisao Milorad Stanimirovic, finansijski direktor. Dana 24. 11. 1998. godine zakljucen je Aneks broj 04-01-372/2 za ugovor broj 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine o zajmu 80 hiljada kilograma elektrolitnog cinka 99,99 odsto 3H radi obnavljanja. Clanom 1. Aneksa regulisano je "ugovorne strane saglasne su da se u ugovoru br. 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine,  u clanu 3. rok vracanja zajma 30. 11. 1998. godine izmeni i produzi do 31. 05. 1999. godine." Aneks je za zajmoprimca potpisala Jasna Stevanovic, direktor. Dana 13. 05. 1999. godine, zakljucen je Aneks broj 04-01-820/1 uz ugovor br. 04-01-372/1 od 07. 04. 1998. godine o zajmu 80 hiljada kilograma elektrolitnog cinka 99,99 odsto 3N radi obnavljanja. Clanom 1 aneksa regulisano je "ugovorne strane saglasne su da se u Aneksu br. 04-01-372/2 od 24. 11. 1998. godine, u clanu 1. rok vracanja zajma 31. 05. 1999. godine izmeni i produzi do 30. 11. 1999. godine. Aneks je za zajmoprimca potpisala Jasna Stevanovic, direktor. Pored napred navedenih aneksa, zakljuceni su i sledeci aneksi i to: aneks br. 04-01-820/2 od 03. 12. 1999. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 05. 2000. godine, aneks br. 05-01-513/1 od 25. 05. 2000. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 12. 2000. godine i aneks br. 05-01-513/2 od 27. 12. 2000. godine po kome se produzava rok vracanja zajma do 31. 03. 2001. godine. Odlukom o uslovima koriscenja saveznih robnih rezervi i skladista ("Sl. list SRJ" br. 9/97) utvrduju da se uslovi pod kojima se roba iz saveznih robnih rezervi moze dati na zajam i u zakup. Tackom 2. navedene Odluke regulisano je da "roba iz saveznih robnih rezervi (iznad NEP-a), daje se na zajam proizvodacima, radi proizvodnje za izvoz, . . . ." te se moze konstatovati da je elektrolitni cink uzet na zajam od Direkcije od proizvodnje za izvoz, a cink je prodat. Shodno napred navedenom Ugovoru o zajmu elektrolitnog cinka Savezna direkcija za robne rezerve - skladiste Direkcije u Leskovcu isporucilo je elektrolitni cink DP "Lemind-FPL" Leskovac, koji je primljen po sledecoj dokumentaciji, i to: po prijemnici broj 437050 od 04. 05. 1998. godine primljeno 22.600 kg elektrolitnog cinka, po prijemnici broj 437049 od 04. 05. 1998. godine primljeno 21.700 kg elektrolitnog cinka i po prijemnici broj 437189 od 06. 05. 1998. godine primljeno 10.352 kg elektrolitnog cinka. Ukupno je primljeno 79.469 kgr elektrolitnog cinka.     Krivicne prijave protiv policajaca sud ne uzima ozbiljno NASILJE KAO PRIRODNO STANJE Leskovacka Kancelarija Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava i Odbor za ljudska prava u Leskovcu angazovani su u 14 krivicnih postupaka protiv pripadnika srpske policije zbog krivicnih dela protiv sloboda i prava coveka i gradanina. Ni jedan od ovih sudskih predmeta do sada nije okoncan. Mnogi ne sadrze ni poziv strankama za prvo rociste. Dragutin Vidosavljevic, pravni savetnik Odbora za ljudska prava i saradnik JUKOM, smatra da je razlog postojanje cvrste interesne i partijske sprege tuzilastva, sudstva i policije. Ignorisanje prijava protiv policije Vidosavljevic tumaci kao sistemski problem na koji bez dobre volje i odlucnostu drzave tesko moze da se utice. Slicnog je misljenja i Dobrosav Nesic, predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu. - Do pravih promena u pravosudu jos nije doslo. Predsednici sudova jos nisu promenjeni. Osim sto su u vrh policije u Leskovcu dosli ljudi vredni saznje, nikakvih promena u samoj policiji do sada nije bilo, jer su ostale iste staresine pojedinih odeljenja pa i obicni policajci kojima mnogo toga ima da se zameri - ocenjuje Nesic. O promenama na nivou disciplinskih postupaka protiv okrivljenih policajaca, u Leskovcu je pocelo da se govori po dolasku sudije Zorana Stojanovica, na funkciju nacelnika policije. Nedavno je suspendovan leskovacki policajac Milan Dokic, rodom iz Vlasotinca, koji je u jednoj pekari u sitne sate ubedivao gradanina Predraga Stojkovica da burek treba platiti pre nego sto se sedne za sto. Zatim ga je priveo u stanicu i tukao sluzbenom palicom. Stojkovic je opisujuci sled dogadaja naglasio i detalj u prici - da su ga svi policajci sa kojima je tokom noci komunicirao u stanici pitali - da li je Dokic pijan. Inspektori Dragan Cenic i Todor Cvetkovski koji su pre dva meseca krvnicki pretukli Nenada Zivkovica, na jednoj od prometnijih leskovackih ulica, pred oko 50 svedoka, takode su suspendovani. Zivkovic tvrdi da se to desilo bez ikakvih razloga i da im svojim ponasanjem nije davao povoda, vec je razlog bio pokusaj njegove majke da iz svoje kuce iseli policajca koji je tu stanovao bez njene dozvole, uz zastitu Cenica i Cvetkovskog. Radivoje Stojmenovic, bivsi nacelnik policije u Vladicinom Hanu, koji je sa inspektorima Goranom Trajkovicem i Goranom Markovicem mucio aktiviste Otpora, premesten je u Vranje, a Markovic i Trajkovic privremeno u Bujanovac. Svi su po okoncanju krivicnog postupka dobili po nekoliko meseci zatvora, ali jos nisu pozvani na izdrzavanje kazne. Sedmorica otporasa nisu bili iznenadeni ishodom ovog sudenja. Njihovi komentari uglavnom su mogli da se svedu na pretpostavke o motivima pristrasnosti Krivicnog veca. Disciplinski postupak protiv trojice policajaca bio je, kako se i ocekivalo, svojevrsna farsa. Sa clanovima disciplinske komisije oni su sedeli i pili kafu, dok su zrtve u svojstvu svedoka u stojecem stavu davali iskaze i primali pritom savete da ce im biti pametnije ukoliko se "okanu corava posla". Pregledom registrovanih slucaja prekoracenja sluzbenih ovlascenja i prekomerne upotrebe sile od strane policije, vidi se da je stanje tragicnije u Surdulici gde jedna porodica, poznata kao "Sumerani" utice na Tuzilastvo, Sud, policiju i zdravstvo. Poznato je desetak slucajeva teskog maltretiranja i prebijanja ljudi u Surdulici i u mestima koja se nalaze na podrucju ove opstine. Odboru za ljudska prava u Leskovcu sve cesce se prijavljuju novi primeri torture, cak stari po nekoliko godina. Mirjanu Savic, recepcionarku hotela "Vlasina" na Vlasinskom jezeru, brutalno su silovali i zlostavljali krajem prosle godine policajac Boban Stamenkovic i Nenad Cvetkovic, lokalni besposlicar. Tuzba protiv ove dvojice pocinioca jos nije usla u redovnu sudsku proceduru, ali je zato Opstinski sud u Surdulici azurno reagovao po njihovoj tuzbi protiv Mirjane Savic za navodnu klevetu, povodom iskaza o svom slicaju, datog novinarima iz Leskovca. Zrtva policajca Stamenkovica i njegovog kompanjona Cvetkovica i danas, deset meseci nakon ovog dogadaja, leci se od posledica torture i ne oseca se sposobnom da radi, tim pre sto Stamenkovic kao i ranije, kad je na zadatku, nastavlja da obilazi podrucje Vlasine i povremeno dolazi u hotel. Zlostavljana i tuzena:  Mirjana Savic Policijski inspektori Dragoslav Jovanovic i Milan Dimitrijevic koji su Radivoju Jankovicu, vlasniku przionice kafe "Gringo" oduzeli 800 kilograma robe, a zatim ga brutalno pretukli u zgradi policije jer nije cutao kako su mu naredili - ostali su takode na svojim radnim mestima. I oni su podneli tuzbu za klevetu, pa se Jankovic umesto u svojstvu tuzioca pojavio na sudu kao okrivljeni. U meduvremenu, njegova supruga, tada u drugom stanju, pobacila je zbog stresa, videvsi ga prebijenog. Jankovici i danas nemaju dece, a Radivoje trpi svakodnavne provokacije dvojice inspektora. U Vladicinom Hanu u Surdulici, povlascenost i nedodirljivost policajaca smatra se prirodnim stanjem, tvrde hrabriji gradani. Zoran Rakic     SUDENJE ZRTVI Predsedniku Opstinskog suda Surdulica Pred sudom ciji ste predsednik 18. septembra ove godine, u 11,30 sati pocinjen je pretres u krivicnim predmetima K. br. 189/2001 i K. br. 190/2001, protiv okrivljene Savic Marije iz sela Vlasina Rid na Vlasinskom jezeru, zbog krivicnog dela kleveta iz clana 92. Krivicnog zakona Republike Srbije, po privatnim tuzbama Cvetkovic Nenada i Stamenkovic Bobana iz Zaguzana, koji su okrivljenu zlostavljali 25. decembra 2000. godine, nanevsi joj pri tome teske telesne povrede. Odbor za ljudska prava u Leskovcu i kancelarija Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, zajedno sa Medunarodnom mrezom pomoci (IAN), Komitetom za torturu iz Beograda i nevladinom organizacijom Zene u crnom iz Beograda, pratice ovaj slucaj sa predstavnicima medija. Obzirom da je sudenje presedan, s obzirom na to da siledzije tuze zrtvu zbog iznosenja slucaja u javnosti (na sta ona ima pravo po clanu 96. KZRS), bez opasnosti od kaznjavanja, izazvalo je veliko interesovanje i paznju javnosti. Molimo vas da u smislu clana 34. Pravilnika o unutrasnjim poslovanju sudova i clana 287. Zakona o krivicnom postupku, obezbedite uslove da se sudenje odvija u prostoriji koja obezbeduje prisustvo nasih predstavnika i opstu javnost sudenja. S postovanjem, Predsednik Odbora za ljudska prava Leskovac Kancelarija JUKOM u Leskovcu       CHF u Leskovcu PRVI OD HILJADU DANA Americka agencija za medunarodni razvoj, CHF Internacional, investirace do kraja ove godine u sest opstina Jablanickog okruga, kroz devet usvojenih projekata, 270 hiljada dolara, saopsteno je na skupu koji je pocetkom septembra odrzan u Leskovcu, pod radnim nazivom "Prvi od hiljadu dana". Tom prilikom je predstavljen "Program za obnovu zajednice putem demokratske akcije" (CRDA), odobren pre tri meseca i vredan vise miliona dolara, koji ce se u aranzmanu CHF primeniti u trideset opstina jugoistocne Srbije. Ovim programima treba da se prosiri predstavnicko ucesce u procesu odlucivanja, kako bi se poboljsao kvalitet svakodnevnog zivota gradana. Tim Madigan, direktor programa, izjavio je da je partnerstvo sa zajednicama i opstinama kljuc ovog projekta koji finansira agencija za medunarodni razvoj. Sve investicije bice, po njegovim recima, realizovane u skladu sa politikom drzave a u prvoj fazi programa, obavice se svi potrebni kontakti sa predstavnicima lokalnih zajednica kako bi se definisali prioriteti. Agencija za medunarodni razvoj je razvojna, neprofitna organizacija koja je osnovana da bi pomogla pozitivne promene u zajednicama sa niskim ili srednjim nacionalnim dohotkom, sirom sveta. Na prostoru opstina Jablanickog okruga finansirace infrastrukturne radove i rekonstrukciju nekoliko najvitalnijih objekata. U zavisnosti od dogovorenih prioriteta, moguce je ocekivati i pomoc u razvoju male privrede i lake industrije. Predstavnici CHF dogovorili su sa lokalnim vlastima da svaka opstina odredi po cetiri zajednice koje ce predloziti svoje projekte. M. D.

Transparentno o medijima SIROKA CARSIJA KAO GARANT SLOBODE Da li u bilo kojoj zemlji zapadne demokratije moze da nastavi svoj posao arhitekta ciji se most srusio, lekar cijom je nemarnoscu pacijent umro ili novinar koji se ogresio pozivajuci na rat i linc? Sta bi gradani kazali o lokalnim medijima da smo kojim slucajem danas uradili anketu na ulicama, pitao je voditelj Igor Mitic u tematskom izdanju emisije "Transparentno" svoje goste, urednike lokalnih medija i dvoje dopisnika - Milicu Ivanovic i Milana Momcilovica. Gosti su ocenili da bi njihova publika verovatno bila zadovoljna informisanjem, posebno ako se prisete kako je bilo pre samo godinu dana. - Hoce li u studio ubuduce biti pozivani samo novinari koji misle isto kao Zoran Rakic - telefonski je pitao dopisnik politike Danilo Kocic i u ponovljenom javljanju naglasio da je, za razliku od mnogih, propatio u rezimu Slobodana Milosevica: svojevremeno je izgubio posao u Politici, a na radno mesto se vratio sudskom odlukom. Za to vreme, Rakic je u TV Leskovac vodio informativnu emisiju Panorama i "tako sluzio rezimu", kazao je Kocic. Povodom ovog pitanja i Rakicevog odgovora da je Danilo Kocic "neozbiljan covek sa licnim problemima", u studiju je naceta tema o losim odnosima izmedu novinara u Leskovcu. Milica Ivanovic, dopisnik agencije Beta, primetila je da postoji sukob izmedu Kocica i mnogih novinara medu kojima je i ona, a "ima tu i dosta razloga principijelne prirode". Negodujuci sto ranije nije dobila priliku da na TV Leskovac isprica sta joj se desavalo u dopisnickom poslu, ona je podsetila da ju je 29. marta 1999. godine, upravo u jednoj od emisija TV Leskovac, Zivojin Stefanovic, tadasnji nacelnik Jablanickog okruga, nazvao izdajnikom i stranim placenikom. Preko jedne koleginice usledio je "usmeni poziv" da se smiri jer je "jedva izbegla likvidaciju tokom rata". - Kad je situacija bila zategnuta, kolege iz lokalnih medija su prelazili na drugu stranu ulice da ih slucajno ne bi videli sa mnom u drustvu. Na jednom mitingu, cuveni Raca Cvetkovic, tada sef dopisnistva RTS, upozorio me da ce kad se zavrsi rat Beta biti dovedena u red na isti nacin kao Dnevni telegraf i Nasa borba - kazala je Milica Ivanovic. Zatim je pokazala publici naslovnu stranu prethodnog broja naseg lista i preporucila citaocima da pogledaju clanak o fenomenu novinara Cvetkovica. Voditelj Igor Mitic pitao je Andreju Tomasevica, koji je pre godinu dana zajedno sa Zoranom Rakicem i Ankom Mihajlov, tada direktorom Radio Leskovca, govorio u jednoj TV emisiji o novinarstvu u Leskovcu - da li je tacno da je Milorad Cvetkovic, nekoliko dana posle 5. oktobra poslao urednicima lokalnih medija telegram podrske koji je u emisiji procitan.  - Tacno je - potvrdio je Tomasevic, uz zakljucak da je Leskovac poslednjih godina ipak bio posteden od otvorenijeg nasilja prema novinarima osim u slucaju Bojana Toncica i Dobrosava Nesica po prijavi Zivka Ljubisavljevica, tada direktora Radio Leskovca. Jedna gledateljka pitala je da li su u leskovacki novinari clanovi stranke KVD - "kako vetar duva". - Novinarstvo je zanat i novinar nastavlja posao bez obzira na smene rezima. Nije novinar na funkciji da bi ga neko menjao kad se promeni vlast - komentarisao je Milan Momcilovic, dopisnik Politike. Da li su novinari koji su krsili elementarna pravila zanata i etike nastavili da bez posledica obavljaju svoj posao - bila je jedna od sredisnjih tema. - Nisam nikad bio za revansizam, ali objasnite mi da li u bilo kojoj zemlji zapadne demokratije moze da nastavi svoj posao arhitekta ciji se most srusio, lekar cijom je nemarnoscu pacijent umro ili novinar koji se ogresio pozivajuci na rat i linc_.U ovoj zemlji sve moze i to ce skupo da kosta - reagovao je Zoran Rakic. Na kraju ove emisije koja osim ucesnika prima u studio i dvadesetak gradana, urednici lokalnih medija izjavili su da im se niko od lokalnih vlasti do sada nije mesao u posao, pa smatraju da su mediji koje oni vode - slobodni. - Bilo je u pocetku nekoliko intervencija i to smo resili tako sto sa osobom o kojoj je rec vise ne komuniciramo. Drzimo se dogovora da prema svima imamo jednak odnos i ne polazemo nikome racuna osim Sirokoj carsiji koja je ovu vlast dovela na vlast - pojasnio je Zoran Rakic. M. Z.    Otvaranjem "Zenskog centra" zene u Leskovcu dobile mogucnost da ucine nesto vise za sebe i svoju porodicu KORAK KA DEMOKRATIJI Demokratija se ne moze graditi poslusnim i krotkim, vec samosvesnim i autonomnim zenama - konstatovala je Stasa Zajovic, koordinatorka nevladine organizacije Zene u crnom , na otvaranju nevladine organizacije Zenski centar, pocetkom avgusta u Leskovcu. Ova organizacija registrovana je pocetkom godine, ali je pre mesec i po dana pocela rad na konkretnom projektu koji je zapocet paralelno u Saocu, Pancevu, Uzicu i Novom Pazaru. Pocetkom septembra ovaj projekat je krenuo i u Medvedi, Lebanu, Bojniku i Vlasotincu. - Aktivistkinje Zenskog centra su vec dve godine radile na promenama u okviru aktivnosti Narodnog parlamenta, pa su dosle na ideju da treba osnovati jednu ovakvu organizaciju. Ciljevi projekta su podrska zenama, deci i adolescentima, kao i ojacavanje zenskih grupa kroz psiholoske i kreativne radionice, a finansirace ga organizacija EKO - rekla je Divna Stankovic, predsednica Zenskog centra u Leskovcu. U okviru rada ove organizacije otvoren je i klub za zene, koji radi subotom i nedeljom od devetnaest do dvadeset i dva casa gde zene, kako aktivistkinje ove organizacije navode, mogu da se okupljaju, razmenjuju iskustva i sticu nova poznanstva. Divna Stankovic je u razgovoru za Prava coveka kazala je da se u okviru ovog programa realizuju i radionice o pravilnoj ishrani, zdravlju, radionice za samohrane majke, kao i razgovori sa adolescentima o prevenciji narkomanije. Uz rad sa mladom populacijom, paralelno idu i radionice sa njihovim roditeljima, koje su nazvane "Umece roditeljstva". Od prvog septembra zene obolele i operisane od karcinoma mogu da dolaze na razgovore gde ce im strucni tim pomagati da prevazidu psiholoske probleme koji nastaju u takvim situacijama. U Zenskom centru jednom mesecno zene ce moci da izvrse i pregled dojki i svih promena na kozi, saznali smo od nase sagovornice. Milena Zulianello, koordinatorka projekta ispred italijanske organizacije GVC sa sedistem u Beogradu, kazala je na otvaranju da ce se"Zenski centar", izmedu ostalog, truditi da organizuje i drustvene veceri, a da ce se s druge strane baviti integracijom grupa izbeglih i raseljenih lica. Lino Veljak, profesor filozofije na Zagrebackom sveucilistu, rekao je povodom otvaranja Zenskog centra da su zene Leskovca imale veoma vaznu i istaknutu ulogu u smeni autoritarnog rezima. Kutak za emancipaciju: Sa otvaranja Zenskog centra - Moramo znati da su sve ove nase zemlje duboko patrijarhalna, autoritarna drustva u kojima je zena svojom rodnom pripadnoscu u podredenom polozaju. Porast zenske samosvesti je nesto sto omogucava i promenu drustvenog polozaja zene, a istovremeno se stvaraju pretpostavke za izgradnju i konsolidaciju i jacanje civilnog drustva, jer poznato je da su u nasim zemljama zene izvele taj prvi korak demokratizacije. I u Hrvatskoj postoji siroka mreza zenskih organizacija, koje se na razlicite nacine bore za zastitu zenskih ljudskih prava i afirmaciju drustvenog polozaja zene. Vecina tih organizacija se formirala 1999. godine u periodu rusenja hadezeavske vlasti - istakao je Lino Veljak. O znacaju Zenskog centra Stasa Zajovic, predsednica organizacije Zene u crnom kazala je da se otvaranjem ovakvog centra prosiruju prostori zenske autonomije i slobode i da je ovo bitan korak za demokratski preobrazaj celokupnog drustva, jer kako je naglasila "nema solidne i stabilne demokratije bez slobodnih zena i njihovog ucesca u javnom zivotu". Natalija Zdravkovic, profesor u penziji, kazala je da joj se u ovoj organizaciji dopada brojnost mladih zena, koje su pune elana i volje za zivotom. - To ce pre svega biti divno druzenje. Po onome sto su istakle da ce raditi, mislim da ce imati dosta posla. Divno je da se neko setio da nas spoji, jer zbog svih obaveza koje imamo, malo vremena nam ostaje za nas same - istice Natalija Zdravkovic. M. Dordevic Izvinjavamo se Zenskom centru i citaocima zbog toga sto je u proslom broju naseg lista tehnickom greskom, uz pogresan tekst, objavljena fotografija sa otvaranja Centra.     DOKUMENT: Obracanje Odbora za ljudska prava predsednici Vrhovnog suda Srbije JOS NIJE ISPRAVLJENA VELIKA NEPRAVDA I dalje je na snazi represivno resenje o brisanju Odbora za ljudska prava iz Registra drustvenih organizacija Gospodi Leposavi Karamarkovic Odbor za ljudska prava u Leskovcu bio je jedna od zrtava hajke koju je Milosevicev rezim vodio protiv nevladinih organizacija, u vreme pre izbora 2000. godine. Kao posledica te hajke nacelnik SUP Leskovac dana 23. 08. 2000. godine doneo je resenje br. 212-326, kojim se Odbor za ljudska prava u Leskovcu brise iz registra drustvenih organizacija i udruzenja gradana koji se vode kod MUP Republike Srbije, zbog razloga iz cl. 29 st. 1t. 8 Zakona o drustvenim organizacijama i udruzenjima gradana, jer su se, navodno, njegovi clanovi "bavili politikom". Ministarstvo unutrasnjih poslova Republike Srbije br. 03-212-357/2000 od19. 09. 2000. godine, po hitnom postupku odlozilo zalbu Odbora izjavljenu protiv resenja o brisanju iz Registra, koje je potpisao tadasnji i sadasnji nacelnik resora javne bezbednosti Srbije Sreten Lukic, covek koji je bio sluga rezima Slobodana Milosevica i njegov glavni policijski eksponent. Protiv tog resenja Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije, advokati Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava u ime Odbora podneli su tuzbu Vrhovnom sudu Srbije, radi ponistenja istog u upravnom sporu. Predmet je u sudu zaveden kao U. br. 3485/2000. Od podnosenja tuzbe Vrhovnom sudu proslo je bezmalo godinu dana a predsednik Sudskog veca ne preduzima nikakve radnje po tuzbi u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima pa vas kao predsednika suda i staresinu sudske uprave molimo da na osnovu ovlascenja iz clana 29. Zakona o sudovima i clan 6. Pravilnika o unutrasnjem poslovanju sudova, preduzmete mere da se postupak okonca bez odugovlacenja i sa sto manje troskova u skladu sa odredbama clana 59. Zakona o upravnim sporovima i cl. 10 ZPP: Odbor za ljudska prava - Leskovac. Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava    Pismo iz Bosilegrada Odboru za ljudska prava O PRAVIMA BUGARSKE MANJINE Sa demokratskim promenama u Srbiji neminivno dolazi i pitanje postovanja manjinskih prava. Nedavna poseta g. Gase Knezevica, ministra obrazovanja u Vladi Republike Srbije, Bosilegradu (19. avgusta) bila je prava prilika da se postavi pitanje obrazovanja dece bugarske manjine u Srbiji na maternjem jeziku. Nakon susreta sa clanovima opstinskog veca u opstini i gradanima u Domu kulture, kada su izneti osnovni razlozi (uzroci i posledice) sto je nastava na srpskom, a ne na maternjem, bugarskom jeziku, doslo se do zakljucka da ovo pitanje treba skinuti sa dnevnog reda i primeniti duh Ustava SRJ - pravo manjinama, ukljucujuci i bugarsku manjinu, da se skoluje na maternjem jeziku. To je dalo konkretan povod nevladinoj organizaciji Centar za mir, sigurnost i toleranciju cije je sediste u Vranju koja je krajnje sovinisticki nastrojena prema bugarskoj manjini. Da paradoks bude veci, clanovi te organizacije u Bosilegradu su iskljucivo pripadnici bugarske manjine, a od prosle nedelje vrse svojevrstan popis, prebrojavanje stanovnistva po nacionalnoj osnovi "sta su Srbi ili Bugari", "na kom jeziku zele da uce" i slicno. Vecina aktivista ove organizacije su clanovi partije Nova Srbija. Svojim ponasanjem aktivisti ove nevladine organizacije zloupotrebljavaju nacionalna osecanja bugarske manjine, manipulisu njima i unose nemir, razdor i zabrinutost medu stanovnistvo, sto ce imati nesagledive posledice po mir i sigurnost na teritoriji opstine Bosilegrad. Neko zaista hoce da prenese rat sa Kosova i juga Srbije i na ove prostore. Organi bezbednosti zatvaraju oci pred ovim frapantnim krsenjem Zakona i remecenja javnog reda i mira. Molimo Vas, apelujte na jugoslovensku i svetsku javnost za zastitu od "dusebriznika" koji ce na medunarodnom nivou naneti nesagledive posledice Srbiji i Jugoslaviji. Pene Dimitrov

INTERVJU: Bojan Ivanisevic, istrazivac Hjuman Rajts Voca ZLOCINCE TREBA KAZNITI Duznost svake licnosti sa elementarnim moralnim osecajem jeste da ukazuje na zlocine i potrebu da se zlocinci kaznjavaju. Predstavnici DOS su imali moralnu i politicku obavezu da o tim stvarima otvoreno govore, bez podilazenja nacionalistickim motivima koji se i dalje odrzavaju Hjuman Rajts Voc od svog osnivanja prati stanje ljudskih prava u SFRJ, odnosno drzavama koje su nastale posle njenog raspada. Situaciju u Srbiji dnevno pratimo i reagujemo na dogadaje. Organizacija preti stanje ljudskih i gradanskih prava, a socijalnim i ekonomskim pravima se bavimo u meri u kojoj su ona u vezi s politickim i gradanskim. Bavimo se i povredama humanitarnog prava, odnosno propisa o vodenju oruzanih sukoba - kaze u razgovoru za Prava coveka Bogdan Ivanisevic, istrazivac ove organizacije. Kakvo je, prema nalazima vasih istrazivanja, danas stanje politickih i gradanskih prava u Sbiji? - Pre promene vlasti, 5. oktobra prosle godine, bavili smo se uglavnom povredama ljudskih prava na Kosovu, cinjenih od strane snaga bezbednosti Srbije i Jugoslavije i Oslobodilacke vojske Kosova. Znatan deo aktivnosti usmerili smo na pracenje represije nad nezavisnim medijima, sudentskim i nevladinim organizacijama, opozicijom. Nakon promene vlasti krsenja ljudskih prava su mnogo manja. Potencijalno je opasno nereagovanje vlasti u slucajevima kada privatni akteri primenjuju silu nad pripadnicima nekih manjina, pre svega romske zajednice. Tih nasrtaja na Rome bilo je i ranije, ali ih mi koji se bavimo ljudskim pravima nismo u toj meri primecivali zbog toga sto je bilo mnogo drugih drasticnih vidova ugrozavanja ljudskih prava. Sada ovi incidenti usmereni protiv Roma bodu oci, a nema nagovestaja da vlast cini nesto da ih spreci, ili da vodi pozitivnu kampanju unutar drustva kako bi se ukazalo na znacaj postovanja prava manjinskih zajednica. Da li HRW prati i druge pojave ugrozavanja prava manjina, poput antisemitizma? - Nekada nije sasvim jasno u kojoj meri su te pojave alarmantne, a koliko spadaju u domen slobode izrazavanja, sto je rizik u koji ulazi drustvo koje zeli da se demokratizuje. Nekada je produktivnije da se neke pojave ne zabranjuju zakonom, nego da se na njih odgovara argumentima, ili da se dozvoli onima koji neke stavove iznose da se kompromituju i diskvalifikuju na javnoj sceni. Ovo ne znaci da tuzilastvo ne treba uopste da reaguje da se takve pojave sprecavaju, ali za sada bi bilo prerano da kazemo da je neophodna primena kaznenih mera i cenzure da bi se sprecila ta vrsta javnih nastupa ili izdavacke delatnosti. To je jedan od momenata koji karakterisu i zemlje regiona i one koje su delimicno prosle kroz tranziciju. Kada uporedite Srbiju sa njima, gde se nalazi? Pitanje odnosa prema Romima karakteristicno je za sve drzave istocnog bloka koje su u fazi demokratske tranzicije, Bugarsku, C