U OVOM BROJU: Bojan Toncic: KRIVO SRASTANJE Forum: "Kosovski problem - istine i zablude" Dobrosav Nesic: PATRIOTIZAM ILI PODANISTVO? Odbor za ljudska prava - Leskovac: PREDSEDNIKU IMA KO DA PISE Vojkan Ristic: KRUPAN KORAK NAPRED Gostovanje Vojislava Seselja na Televiziji Leskovac Bojan Toncic: DECA I DALJE NE IDU U SKOLU AKTIVISTI ODBORA BELEZE . . . Dobrosav Nesic: VLAST UZVRACA UDARAC Vranjanski aforisticar nastavlja da stvara: NISU ZAPLASILI RASU

KRIVO SRASTANJE Bojan Toncic "U istorijskom smislu vreme se krece ka 21. veku, a nasa ukupna stvarnost krece se ka dalekim vekovima ranog srednjeg veka", prorocanski je u svom "Dnevniku" konstatovala Mira Markovic jos 11. avgusta 1993. godine ("Noc i dan", BMG, Beograd, 1994). Tesko da bi poslednjih mesec dana neko u Srbiji mogao da ospori ovu ocenu, uprkos izvesnoj sarmantnoj nespretnosti kojom je izrecena. Svejedno da li se vreme krece u istorijskom ili hronoloskom smislu , Srbija se zatvranjem nezavisnih novina i radio stanica, progonom univerzitetskih profesora po paragrafima Zakona o "duvanju u diplome", hapsenjem studenata zbog ispisivanja grafita "Smrt fasizmu!" i brojnim drugim vidovima primene ogoljene slike vraca vec prozivljenim strahovima i stradanju. Sve uz neprirodnu romansu sjajno raspolozenih koalicionih partnera sa radikalane desnice i levice i primitivno seirenje perjanica udvoricke proze, u Srba poznate kao "patriotsko novinarstvo". Nije, medutim, neophodno vracati se u daleki srednji vek, s obzirom daa se u poslednjim rezimskim varijacijama na temu apsolutizma oseca neumrla kreativnost sveznajucih politikomesara, sto, uz neogranicena ovlascenja koznih mantila "na terenu", skalu vremeplova vraca na godine obnove i izgradnje. Nemastina kao neodvojivi deo ovog miljea stvar je navike ovdasnjeg gradanina pokornog, ma koliko to morbidno i zalosno zvucalo. Ovoga puta su za ulepsavanje i sirenje ideologije zajednickih kazana, ne bez razloga, zaduzeni politikanti prazilucke provenijencije, cija je sumanuta egalitaristicka retorika sve manje melem na ranu coveka koji zeli da jede, ali uistinu. Miodrag Velickovic Njegovo velicanstvo Obicni Gradanin, zaronjen u blazeni mir emitovan sa ekrana drzavne televizije, gotovo mazohisticki uziva u nacinu na koji je "do neprepoznavanja dovedena sustina prevare". Strah od bombardovanja, mobilizacije, poreza, kriminalaca, mraka, svetlosti i jos kojecega. Strah od svega sto mu se vec dogodilo, nadajuci se da nece i nesto jos gore. A vladavina neslobode pre ili kasnije pogodi svakog, bez obzira zanimaju li ga nezavisni mediji ili univerzitet. Ona je konstruisana tako da ne poznaje izuzetke, ukoliko tu ne ubrajamo kriminalce i njihovu logistiku koja je formalno s ove strane zakona. Stignu racuni za ovo i ono, lekovi, daleko bilo, postanu neophodni nedostizni, plata i penzija nedovoljne za prezivljavanje, a lojalnost jeftina zato sto vise nije izbor nego iznudica. Ljudi koji pokusavaju da se suprotstave ovoj sirokoj lepezi ponizenja izlozeni su iz dana u dan pretnjama i ogoljenoj represiji rezimskog aparata. Slusaju "Slobodnu Evropu" svesni da je zemlja u kojoj zive deprimirajuce daleko od onoga sto oznacava sintagma iz naziva ovog prokazenog radija. U urbanim sredinama gradanski otpor nije ugusen i poprima nove, raznovrsne oblike, dok nezavisni mediji ispoljavaju odvaznost i odlucnost da vlastite sadrzaje emituju i dimnim signalima koji se sticajem srecnih okolnosti nisu nasli u Zakonu o javnom informisanju. Proteklih jedanaest godina bilansi Srbije lice na crnu hroniku, a u ovom trenutku je, sudeci po nekontrolisanoj demonstraciji moci, izvesno da se krug zapocet obecanjem "niko ne sme da vas bije" polako zatvara. Ne moze se sa sigurnoscu predvideti broj "godina raspleta", zbog vise puta dokazane mastovitosti destrukcije i spremnosti vladajuce koalicije da kreira katastroficne situacije zarad opstanka na vlasti. Nepopravljivi optimisti bi nasli ohrabrenje u cinjenici da se u Srbiji napokon striktno sprovode zakoni, poput onih o informisanju i univerzitetu. I to bi sasvim sigurno, za drzavu koja se bas ne moze podiciti vladavinom prava, bio kapital za "istorijsko" priblizavanje 21, veku. Ali, zakonodavci su ispisali katul fermane civilizacijskim normama koje su preduslov za minimum kominikacije u savremenom svetu.

Forum "Kosovski problem - istine i zablude" u Pristini TEZAK PUT DO DIJALOGA Iskrivljena slika Kosova u rezijskim i albanskim medijima Izvestavanaje s Kosova bilo je tema drugog dela foruma "Kosovski problem - istine i zablude", odrzanog krajem septembra u Pristini, u organizaciji leskovackog Odbora za ljudska prava. Ovaj razgovor novinara i publicista iz Beograda i Pristine predstavlja, kako se culo u raspravi, "lelujavi zizak komunikacije Srba i Albanaca kojem preti opasnost od gasenja", posle cega bi bilo neuporedivo teze uspostaviti dijalog. Jedna od ocena koju ucesnici u raspravi nisu doveli u pitanje je cinjenica da drzavni i mediji kosovskih albanaca pruzaju iskrivljenu sliku Kosova, te da je medunarodna javnost o ovom problemu neuporedivo bolje informisana. Rezimski mediji o Kosovo izvestavaju ekscesno i generisu mrznju prema Albancima. Samo su promenjeni neki termini, ali se svakodnevno primenjuje matrica iz ratova u Hrvatskoj i Bosni, konstatovao je dopisnik radija "Slobodna Evropa" iz Pristine Ismet Hajdari. "S druge strane, albanska sredstva informisanja boluju decije bolesti novinarstva; nemaju nuznu profesionalnost da bi pruzila validnu informaciju i egzistiraju na ruinama nekadasnjeg sistema. Stoga se na Kosovu iz dana u dan, vise nego na bilo kojem podrucju nekadasnje SFRJ, siri krug slusalaca inostranih radio stanica" rekao je Hajdari. Polemicno, ali tolerantno: razgovor u Pristini Slicnu procenu izneo je i Skeljzen Malici, istakavsi da dvocasovni program TV Tirana posvecen kosovskim zbivanjima emituje, uslovno receno, prorezimske informacije i komentare bliske paralelnoj vlasti na Kosovu. - Visokotirazni dnevnik "Koha Ditore", najuticajniji medij na Kosovu, trebalo je da promovise novi tip novinarstva, ali se u poslednje vreme, od pojave OVK, priklonio drugacijem pisanju. Nije to propaganda, vec senzacionalizam tipa "Dnevnog telegrafa". Inostrani mediji su uglavnom nepristrasni, izuzev srspkog servisa "Glasa Amerike" koji u etar plasira i propagandne tonove. Paradoksalno je da u netoleranciji i neprofesionalnosti prednjace dobitnici Nagrade za toleranciju "Nase Borbe", pristinski studenti, odnosno njihovi listovi "Bujku" i "Bota E Re", istakao je Malici. Nepostojanje javnosti i sveprisutni model konfrontacije dva naroda na Kosovu, po recima dr Nebojse Popova, predstavljaju sustinu tamosnjih sukoba. Dok se ne uspostavi komunikacija, vodice se rat sa periodicnim promenama intenziteta. Zbog nepostojanja javnosti kod nas informisanje javnosti zavisi od savesti novinara, za razliku od inostranstva, gde je strukturno definisano. Stvaranje javnosti je, medutim, nemoguce na osnovama nacionalsovinisticke ideologije "krvi i tla", rekao je Popov. Mora li svaki narod na Balkanu da prode svoj rat, zapitao se novinar "Blica" Momcilo Petrovic i konstatovao da ljudi iz zbegova, koje je sretao kao izvestac, zasigurno nista nece dobiti od rata na Kosovu. Pokusavao sam da posetim albanski zbeg, cak i da stupim u kontakt sa predstavnicima Oslobodilacke vojske Kosova, ali je ta "druga strana" potpuno zatvorena, rekao je Petrovic. D.B.   BEZ SRPSKIH NOVINARA IZ PRISTINE Forum je odrzan u pristinskom hotelu "Dea", a u razgovoru su ucestvovali dr Nebojsa Popov, urednik "Republike", dr Skeljzen Malici, publicista iz Pristine, Jelka Jovanovic, novinar "Danasa", dopisnik radija "Slobodna Evropa" iz Pristine, Ismet Hajdari, novinar "Vremena" Zoran Nikolic, Dragan Banjac i Vojkan Ristic, novinari "Nase Borbe", Momcilo Petrovic, novinar "Blica", koordinator za pomoc u Humanitarnoj organizaciji "Majka Tereza" Paljoka Berisej, profesor filozofije na paralelnom univerzitetu dr Ramus Mavrici i predsednik leskovackog Odbora za ljudska prava Dobrosav Nesic. Pozivu za ucesce i izvestavanje nisu se odazvali novinari iz pristinskih drzavnih medija i tamosnjeg "Medija centra.

PATRIOTIZAM ILI PODANISTVO? Svakoga dana slusamo trube. Sa svih strana i na svakom mestu trubaci. Melodija ista: patriota - nepatriota, manji patriota - veci patriota. Rezimska televizija, radio i stampa imaju dezurne trubace koji nam svakog dana objasnjavajau sta je gradanski patriotizam, novinarski patriotizam, radnicko - seljacki patriotizam, lekarski patriotizam . . . Ista, pogresna melodija na ozbiljnu temu. Mislim da je patriotizam ljubav prema svojoj zemlji, svom narodu i iskazivanje te ljubavi do kraja zivota. Patriotizam je spremnost da se brani cast i ugled svoje zemlje do kraja i na svakom mestu. Biti uzoran gradanin, posten prema sebi i drugima znaci biti patriota. Dezurni trubaci menjaju smisao te nekad plemenite reci, izjednacavajuci patriotizam sa bespogovornom podanoscu vladajucem rezimu, dok, na drugoj strani, isti taj rezim vodi katastrofalnu politiku po svoju drzavu i narod.. Rezim i politicke partije, makar bile i na vlasti, nisu drzava, nisu nasa zemlja, pa stoga biti protiv njih ne znaci biti protiv svoje zemlje i svog naroda. Za ljubav je, priznacete, potrebno dvoje. Da li nasa drzava uzvraca svojim gradanima ljubav koju joj oni ukazuju? Sta znaci kada nas banke nase drzave opljackaju prisvajajuci nas mukom steceni novac, kad drzava naplacuje taksu za prelaz preko granice, kad penzionerima uskracuje penzije, kad nestane novac za preporod iste te drzave, kad nam pokradu sveto pravo glasa falsifikujuci izbore? Zatrazimo stoga, od dirigenata dezurnih trubaca primer za tu uzvracenu ljubav. Kako nam to drzava vraca nas patriotizam? Dobrosav Nesic   Treba li Leskovcu spomenik ili narodna kuhinja PREDSEDNIKU IMA KO DA PISE Leskovacki Odbor za ljudska prava 28, septembra, povodom odluke Skupstine opstine Leskovac o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, obratio se gradonacelniku Nikoli Jovanovicu otvorenim pismom. Ovom prilikom  prenosimo nasu prepirku sa gospodinom Jovanovicem. "Leskovacki Odbor za ljudska prava je neprijatno iznenaden delom rasprave o izgradnji spomenika Stefanu Nemanji, na poslednjoj sednici SO Leskovac. Iza ovog predloga stoje ljudi koji su vlastite karijere lokalnih politickih mocnika zasnivali na zabrani izgovaranja imena Svetoga Save, a sada nastoje da to ime ponovo kapitalizuju kao veci katolici od pape. Ovakva orvelovska atmosfera deo je ovdasnjeg politickog miljea i nesto na sta su Leskovcani , sticajem nesrecnih okolnosti, navikli. No, razlog nasem obracanju predsedniku Skupstine opstine i sredstvima javnog informisanja nije politicka analiza, vec ostro suprotstavljanje nameri da se potrose znatna budzetska sredstva za izgradnju statue, dok veliki broj penzionera, nezaposlenih i radnika koji mesecima ne primaju platu - bukvalno gladuje. Verujemo da bi se gradani Leskovca, pogotovu vecina medu njima (pripadnici pobrojanih slojeva), obradovali kada bi se predsednik SO "svim srcem" (njegova formulacija sa sednice SO, prema "Nasoj reci") zalozio za ustanovljenje i opremanje narodne kuhinje, u kojoj bi nasi gladni sugradani dobili bar jedan obrok dnevno. Ovakvim deklarativnim zalaganjem za pomoc gladnim i bespomocnim Odbor rizikuje da mu se pripise "demagogija", ali sve sto smo do sada uradili na prikupljanju i distribuciji humanitarne pomoci - daje nam pravo da ovako istupimo. Ne na stetu, kako biste Vi rekli, "imena i dela" Stefana Nemanje (kojem vasa glorifikacija nije potrebna), vec zarad suocenja sa realnoscu. Mozda niste znali, uvazeni gospodine predsednice, da opstina na cijem ste celu ima vise od 30 hiljada nezaposlenih, 25 hiljada penzionera, od kojih 17 hiljada ocekuje socijalnu pomoc. Voleli bismo da se toga prisetite, makar u dimu rostilja sa hedonistickih svetkovina u gradu gladnih i obespravljenih", kaze se u saopstenju odbora. Predsednikova ljutnja Odgovor predsednika Jovanovica stigao nam je posredno, cime smo malo iznenadeni, jer smo ocekivali da cemo od gradonacelnika licno cuti sta misli o nasoj inicijativi. "Vecernje novosti" u broju od 6. oktobra objavljuju: "Leskovcani, pritisnuti nemastinom i strahom za egzistenciju, uglavnom smatraju da grad ima i previse "spomenika", misleci pritom na nezavrsene bazene i zeleznicku stanicu. Zelja za podizanje spomenika Stefanu Nemanji, jedinstvenog u Srbiji, potekla je od nekoliko desetina leskovackih penzionera koji su se toga dosetili posle posete fruskogorskim manastirima. Prema nekim navodima, leskovacki kraj je prvi put pomenut u istorijskim spisima pre 600 godina kao Nemanina Dubocica. - Odakle pravo ljudima koji u nas grad pozivaju suprugu Azema Vlasija, dopisnicu "Glasa Amerike", da sude o interesima Leskovcana. Leskovac je sit takvih dusebriznika, a ja i dalje podrzavam ovu ideju svim srcem - odgovara predsednik Jovanovic na saopstenje leskovackog Odbora za ljudska prava i dodaje da se novac za izgradnju nece trositi iz budzeta." Epilog Ostaje nam, gospodine predsednice, da vas pitamo zasto neki ljudi nisu dobrodosli u nas grad i imate li prava da o tome odlucujete. Gospoda Nadiru Avdic-Vlasi pozvali smo da ucestvuje na Forumu "Kosovski problem - istine i zablude", uvereni da su jedino dijalog i nacionalna tolerancija resenje za ovaj vitalni problem. Uostalom, to proizilazi iz sporazuma Milosevic - Holbruk, koji, uvereni smo, podrzavate "svim srcem". Vasa anahrona, i u najmanju ruku neuctiva retorika, brine nas, a uvereni smo da slicno oseca i veliki broj gradana Leskovca. Zelimo da ubuduce komuniciramo na mnogo tolerantniji nacin, kako bismo zajedno uradili po nesto na dobrobit naseg grada i njegovih stanovnika.  Stranice naseg lista otvorene su za Vas. Srdacno Vas pozdravljamo. Ziveli! Odbor za ljudska prava - Leskovac

Dva meseca od osnivanja i rada podruznice Odbora za ljudska prava u Vranju KRUPAN KORAK NAPRED Stanovnici sedam opstina u Pcinjskom okrugu na ovaj nacin dobili su jedinstvenu mogucnost da se upoznaju sa onim o cemu su do sada mogli da slusaju samo pezorativne konstatacije *Slede nove akcije Krajem avgusta na inicijativu predsednika Odbora za ljudska prava iz Leskovca Dobrosava Nesica, u Vranju je formirana Podruznica ove nevladine i vanstranacke organizacije. Najjuzniji deo SR Jugoslavije tako je prestao da bude "mrtva tacka" u sirokom spektru NVO kod nas. Kada se pojavio letak u kome Vranjance informisemo da i u ovom gradu pocinje da radi Odbor za ljudska prava, bio je to iznenadujuce pozitivan sok, uz prvi komentar "da je dobro da u ovo vreme velikih problema neko ima vremena da se bavi ljudskim pravima". Ljudi ovde o tome malo znaju, ali su u startu raspolozeni i pokazuju interesovanje da saznaju nesto novo, da se nekome pozale i vole sto postoji neko ko ce da ih saslusa. U tom smislu verujemo da smo postigli prvi, ali cvrst korak - iznose dvomesecna iskustva, aktivisti vranjanskog odbora. Sumiranje dvomesecnih aktivnosti moze se u najkracem sazeti u konstataciji "da je izvrseno lociranje aktuelnih problema i situacije" u ovoj vrlo specificnoj sredini gde zajedno sa Srbima zive Albanci, Romi, Bugari i Turci. Od Preseva na krajnjem jugu Pcinjskog okruga, gde Albanci predstavljaju vecinsko stanovnistvo, do Bosilegrada na istoku gde su Bugari vecinsko stanovnistvo, ima oko 200 kilometara. Izmedu te dve krajnje tacke zivi oko cetvrt miliona stanovnika sa svim svojim nacionalnim, politickim i kulturnim specificnostima. Povrsna informisanost, problemi iz oblasti prava vezani za radni odnos, pritisci policije i stranke na vlasti, ovde su pojave sa kojima se "zivi normalno". Jednostavno ovde postoji vestacki simulirani spokoj, koji ipak unosi nespokoj medu one ljude koji pokusavaju da se izdignu iznad aktuelne svakodnevice. U takvoj situaciji, aktivisti Podruznice Odbora za ljudska prava u Vranju konstatovali su da, bez obzira na blizinu kosovskih dogadanja, izmedu Srba i Albanaca na podrucju opstina Presevo i Bujanovac nacionalnih sukoba nije bilo. Nivo tolerancije je jos uvek podnosljiv, mada izostaju politicka saradnja i dijalog. Registrovana je hronicno losa zdravstvena situacija u domovima zdravlja u Presevu i Bujanovcu, gde nedostaju osnovni medikamenti kao i zdravstveni materijal, koji bi svaka ustanova ovakvog tipa morala da ima u proporcijalnim kolicinama prema broju stanovnika, o cijem zdravlju brine. Nista bolja situacija nije zabelezena ni u Medicinskom centru u Vranju, kao regionalnoj zdravstvenoj instituciji. Posete i razgovori sa izbeglicama, kojih samo u vranjskoj opstini ima 800 (400 u kolektivnom smestaju), ukazuju da je situacija i u ovom segmentu zivota gotovo identicna sa problemima koje imaju i penzioneri i ljudi slabijeg materijalnog stanja u Vranju, ali i ostalim opstinama okruga. Aktivisti Odbora u razgovoru sa izbeglicama u Vranju Oseca se nestasica lekova i higijenskog materijala. Briga o zdravlju izbeglica svedena je na minimum. Onima koji zele i mogu da nadu zaposlenje, cesto se uskracuje pravo na to. Njima se preti da ce u tom slucaju "morati sami da brinu o svojoj egzistenciji". Niko od izbeglica sa kojima su aktivisti Odbora iz Vranja, razgovarali na ovu temu ne zeli javno o tome da govori plaseci se za svoj status. I ova dva meseca rada, sa dvadesetak aktivista, pokazuju da je broj Vranjanaca zainteresovanih za humanitarni i svaki drugi rad u okviru akcija Odbora sve veci. Ljudi se polako oslobadaju straha, mada su konstantni pritisci prisutni gotovo na svim poljima gde se pojave aktivisti Odbora za ljudska prava iz Vranja. Najvazniji zadatak Podruznice u narednom preiodu bice sirenje mreze aktivista u opstinama Bujanovac, Presevo, Trgoviste, Vladicin Han, Surdulica i Bosilegrad. Edukacija ljudi sa ovih prostora, koji su naviknuti da razmisljaju pre svega o svojim obavezama, a da vrlo malo ili gotovo nista ne znaju o svojim pravima - prioritetan je zadatak. Informisanje putem letaka, deljenje i javna promocija "Bukvara ljudskih prava", te ovog lista, kao i obelezavanje pet decenija od potpisivanja Univerzalne deklaracije o pravima coveka UN su glavni pravci u akciji naslovljenoj kao "Program edukacije". Tu ce biti ukljucena i besplatna pravna pomoc, registrovanje svih slucaja krsenja ljudskih prava, humanitarne akcije pomoci kako izbeglicama tako i licima slabijeg materijalnog stanja . . . Misija aktivista Odbora za ljudska prava iz Vranja bice usmerena da "led straha", bude sto pre probijen sto zahteva puno truda, ljudske umesnosti i postenja. Zadovoljstvo postignutim utoliko ce biti vece. Vojkan Ristic   Iskustva vranjskih nezavisnih novinara IZDAJNICI ILI PATRIOTE Uprkos etiketi izdajnika vlasnik, glavni i odgovorni urednik "Novina Vranjskih" Vukasin Obradovic i novinar ovog lista Zoran Radulovic, pozvani su na vojnu vezbu. Zbog toga je 84. broj "Vranjskih" izasao sa nedelju dana zakasnjenja. Malo je neobicnoda nas "dokazane izdajnike" pozivaju u vojne formacije, tamo gde mozemo da budemo opasni, kaze za Prava coveka Vukasin Obradovic, uz konstataciju da rezim ocito ima razlicite arsine koje po potrebi koristi. Poslednji broj "Vranjskih" sadrzi, inace, samo redakcijski uvodnik i sedam belih strana - protest Redakcije zbog novog Zakona o informisanju. Cestitamo kolegama na casnom i profesionalnom uredivackom potezu i prenosimo deo njihovog uvodnika. . . . "Tako je cinicna vlast, uostalom kao i uvek do sada, iz narodne nesrece, opste anksioznosti i depresije (koja stanja je sama indukovala) uspela da ucari za sebe. Po principu kauzalnosti, sto narodu gore - to vlasti bolje. U celoj gunguli, laktajuci se bezobzirno, uspeli su da nametnu jos dva-tri poteza, napujdaju vajne opozicionare jos vise jedne na druge, skrenu paznju narodu sa realnih na zamisljene dusmane i, slavno, Zakonom o javnom informisanju, razbiju ogledalo koje im je svakodnevno pokazivalo njihovo ruzno lice. Samo zaboravili su da to donosi nesrecu."

Gostovanje Vojislava Seselja na Televiziji Leskovac KLEVETA POTPREDSEDNIKA VLADE I leskovacki Odbor za ljudska prava nasao se  u casnom drustvu "stranih placenika" U emisiji Televizije Leskovac "U PRVOM PLANU", autora i voditelja Zorana Rakica, gostovao je 20. oktobra potpredsednik Vlade Srbije i celnik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Seselj. Citavih sat vremena on je, koristeci prizemne demagoske formulacije, obrazlagao vlastitu viziju "odbrane Srbije" putem kojekakvih uredbi i branio ono sto se odbraniti ne da. Donosimo magnetogram dela razgovora koji se odnosi na nevladine organizacije i nezavisne medije. Voditelj Zoran Rakic: Ostalo nam je jos vrlo malo vremena, stigao nam je i faks iz Odbora za ljudska prava i, ako se slazete ja bih ga u celosti procitao. Vojislav Seselj: Koji vam je to Odbor? Z. Rakic: Odbor za ljudska prava u Leskovcu. "Obecali ste hajku na strane diplomate u zemlji, "razne beogradske krugove, helsinske odbore, zene u crnom", domace ljude, na "strane placenike", kao i nezavisne medije. Pa Vas, gospodine, pitam sto ne pocnete progon sa gospodinom Holbrukom, bio Vam je tu pred nosom nekoliko dana, ili mozda sa gospodinom Hilom, koji je svakodnevno u Beogradu. Ili mozda cekate dve hiljade verifikatora, pa da jednim udarcem oslobodite zemlju stranih placenika protiv cijeg smo prisustva u velikom broju izasli na istorijski nam referendum? U potpisu predsednik Odbora za ljudska prava - Leskovac, Nesic Dobrosav." V. Seselj: Strani placenik! Je l pise strani placenik? Z. Rakic: Ima potpis, ali je necitak. V. Seselj: A, necitak je. Obicno to pokusavaju da zamagle, da su instrumentalizovani od strane zapadnih sila i da rade protiv sopstvenog naroda. Prvo, ja nisam obecao nikakvu hajku, rekao sam javno i otvoreno da ako nas NATO pakt napadne, prekinucemo diplomatske odnose sa svim zemljama agresorima, njihove diplomate morace da napuste nasu zemlju, ne dolazi u obzir da ponovo uspostavljamo odnose dok nam ne plate ratnu odstetu. A onda sam postavio pitanje: sta ce biti sa njihovim spijunima, agentima ovde? Sta ce onda biti s Albancima? Je l oni misle da moze doci do nekog razgovora posle bombardovanja? Mi cemo pretrpeti veliku stetu i zrtve, ali ce se sve razbiti o glavu Albancima. Sto se tice ovih njihovih agentura, raznih helsinskih odbora, sorosovih findacija, zena u crnom i slicnih, nemaju cemu dobrom da se nadaju ako njihovi sponzori krenu u otvorenu agresiju na nasu zemlju. Mi ne vodimo nikakvu hajku protiv nezavisnih medija. Mi samo ukidamo strane spijunske agenture koje su se oglusile o sasvim konkretne odredbe Uredbe koju je donela Vlada Srbije. I necemo dozvoliti da preko domacih medija strane sile vode specijalni psiholoski rat protiv Srbije. tu nema pogadanja. A, moguce je da sa nekim drzavama po principu reciprociteta neke stvari uradimo. Ako neka zemlja moze svoj radio i televizijski program da emituje na nasoj teritoriji, onda mi trazimo da pod istim uslovima mi mozemo na njenoj. Mi tamo ne mozemo nista da emitujemo, a ovde ce se gledati "Slobodna Evropa" i "Glas Amerike". E, ne moze! Odbor za ljudska prava ovom prilikom nece tuziti gospodina potpredsednika Vlade, s obzirom da klevete koje on izrice predstavljaju za sve aktiviste podstrek i dokaz da rade ispravnu stvar. Nasli smo se u casnom drustvu antifasista i nameravamo da tamo ostanemo.

Nastavak "pedagoske" drame u selu Medevcu kod Medvede DECA I DALJE NE IDU U SKOLU "Ucitelj s prutom" se jos nije iselio iz skolskih prostorija Kroz nekoliko dana, tacnije 20. novembra, navrsice se godina od kako je ucitelj Zivojin Stamenkovic tukao svoje ucenike u Isturenom odeljenju skole "Vladimir Bukilic" u selu Medevcu kod Medvede, zbog toga sto nisu znala da sricu slova iz bukvara. Za sestoro od ukupno osmoro daka tog odeljenja skolska godina jos nije pocela, jer ucitelj, uprkos premestaju u maticnu skolu u Tularu, odbija da se iseli iz skolskih prostorija koje koristi kao stan. U meduvremenu, o ovom slucaju su detaljno izvestavali "Vecernje novosti", "Dnevni telegraf", "Blic", "Glas javnosti", "Prosvetni pregled", "Helsinska povelja", "Republika" i "Danas", a pred pocetak skolske 1998-99, i Odeljenje ministarstva prosvete u Leskovcu je konstatovalo da je ucitelj "nepedagoski postupio i izazvao spor". Roditelji su, zajedno sa decom, sest puta obijali pragove Republickog ministarstva prosvete i dobijali obecanja da ce problem "koliko sutra" biti resen. Javili su se i nekadasnji Stamenkovicevi ucenici koji su, takode, kako isticu, na svojoj kozi osetili Stamenkovicevo "vaspitavanje". Epilog ove drame se, medutim, jos ne nazire. Deca su dozivela traume koje ce obeleziti njihovo detinjstvo i izgubila dragoceno vreme za ucenje u druzenje s vrsnjacima. Konstatacija da je u pitanju jos jedna slika "Srbije danas" je samo (tacno) objasnjenje, ali pravicnog resenja nema. "Slucaj Medevce" je poprimio politicku dimeziju, a tu, po svoj prilici, prestaje mogucnost racionalnog rasudivanja, cak i kod ljudi koji su citav svoj radni vek posvetili vaspitanju dece. B. Toncic   Literarni konkurs "Ljudska prava - moja prava" OPTIMIZAM UPRKOS NEPRAVDAMA Polovinom oktobra okoncan je likovni konkurs "Ljudska prava - moja prava", na kojem je ucestvovalo nekoliko stotitna osnovaca iz skola sa podrucja Jablanickog okruga. Prvi utisci nakon citanja prispelih radova ukazuju da deca znaju svoja prava i tesko dozivljavaju njihovo ugrozavanje. Osnovci juga Srbije su otvoreno, kako to samo deca mogu, ispisali na koji nacin dozivljavaju nepravde i strahove, ali su, takode, ispoljili optimizam koji moze biti putokaz odraslima. Do kraja novembra ziri ce odrediti dobitnike nagrada i radove koji ce biti objavljeni u knjizi. Dodela nagrada i promocija knjige obavice se 10. decembra ove godine, na pedesetogodisnjicu potpisivanja Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka, uz prigodnu svecanost. "Da li imam prava na samostalnost, na ljubav, na slobodu misljenja, iako sam jos dete? Ili sam ja samo neko ko ne sme ni da razmislja o ovome? Da li moj duh moze slobodno da leti prostranstvima, ili ce ga plitki umovi stalno sputavati?" Ovakva pitanja postavlja jedna osnovka, ucesnica Konkursa koja je slucajno ili namerno zaboravila da se potpise. Molimo da nam se javi.   AKTIVISTI ODBORA BELEZE . . . Bujanovac USKORO INFORMATIVNI PROGRAM NA ALBANSKOM I ROMSKOM? Odbornici SO Bujanovac usvojili su promenu Statuta Javnog preduzeca "Radio Bujanovac", tako da shodno toj izmeni sada u ovom dokumentu stoji: "Pojedine emisije mogu biti emitovane i na jeziku pripadnika naroda ili nacionalnih manjina koje zive na podrucju opstine Bujanovac." Predlog odbornika iz redova Albanaca Negipa Arifija iz Velikog Trnovca, da u Statutu umesto reci "mogu", stoji rec "treba", predsednik lokalnog parlamenta iz redova JUL-a, Stojanca Arsic, nije prihvatio. Kako se ocekuje, informativni program na romskom i albanskom jeziku, sa talasa "Radio Bujanovca" trebalo bi da krene kada budu formirane redakcije. Za sada je neizvesno da li ce prilozi o zivotu i radu Albanaca i Roma biti objavljivani i u lokalnom listu "Bujanovacke novine", jer o tome nije doneta nikakva odluka. A. A. Vladicin Han NEDOSTAJU OSNOVNI LEKOVI Vec nekoliko meseci pacijenti lokalnog Doma zdravlja u Vladicinom Hanu, opstini sa dvadesetak hiljada stanovnika suocavaju se sa hronicnom nestasicom osnovnih medicinskih preparata. Nedostaju antibiotici, antipiretici, lekovi za lecenje pritiska kao i sve vrste injekcija. Prisutna je i nestasica osnovnog sanitetskog materijala. Pacijenti su upuceni da ove neophodne medikamente kupuju u privatnim apotekama - ukoliko za to naravno imaju para. S. V. Presevo STA JE SA JEHONOM? Jedino informativno glasilo Albanaca u opstini Presevo, list "Jehona" ne izlazi vec vise od godinu dana. Razlog zbog koga se ova novina ne stampa, iako je uredno registrovana kod Ministarstva za informisanje, lezi u nestasici finansijskih sredstava. Treba ocekivati da ovaj list, koji se bavio pre svega kulturnim sadrzajima iz zivota Albanaca, ponovo ugleda svetlost dana kada se postigne dogovor izmedu clanova redakcije iz Velikog Trnovca, Bujanovca i Preseva, gde lokalnu vlast imaju sami Albanci. D. S. Bosilegrad NAJNIZE ZARADE U OKRUGU Poslednji podaci govore da su najnize isplacene zarade u prvom polugodu ove godine na teritoriji Pcinjskog okruga, primili zaposleni u vusenacionalnoj opstini Bosilegrad. Prosecna zarada je 517,00 dinara, sto je za oko 400,00 dinara manje od republickog proseka, koje je za prvih sest meseci iznosio 991,00 dinara. I.G. Surdulica SELEKTIVNO PREMA NEZAVISNIM Listovi "Blic", "Glas javnosti", "Vreme", "NIN" i druga dnevna i nedeljna stampa iz opusa nezavisne stampe, vrlo retko se mogu kupiti na kioscima u ovoj visenacionalnoj opstini, gde zivi bugarska i romska nacionalna manjina. Privatni distributeri sa podrucja juga Srbije nisu uspeli do danas da postignu zajednicki jezik oko plasmana ovih listova sa predstavnicima lokalne vlasti. Z. K.

Istrazni postupak protiv novinara "Nase borbe" Vojkana Ristica VLAST UZVRACA UDARAC Ristic istice da proces protiv njega predstavlja protivtezu krivicnoj tuzbi koju je podneo protiv nacelnika vranjanske policije Stojana Stojmenovica Visemesecni pritisak na novinara "Nase borbe" iz Vranja, Vojkana Ristica nakon njegove privatne krivicne tuzbe protiv nacelnika lokalne policije Stojana Stojmenovica usao je u novu epizodu. Pred istraznim sudijom Okruznog suda u Vranju Slavoljubom Mihajlovicem, novinar "Nase borbe" je 21. oktobra u prisustvu svog branioca Sase Stojkovica, dao izjavu i porekao optuzbe da je navodno ucinio krivicno delo"zloupotrebe sluzbenog polozaja" iz clana 242 - 3 KZS, za sta je predvidena minimalna kazna zatvora od tri godine. Jos jednom neko pokusava da me uvuce u sukobe izmedu ljudi iz vrha vranjske politike. Uz to, treba amortizovati moju tuzbu koju sam zbog klevete podneo protiv sefa lokalne policije Stojmenovica. Sudu sam prilozio ugovor izmedu mene i HK "Jumko" o pruzanju intelektualnih usluga iz domena moje profesije koji je vazeci do 2000. godine. Nadam se da sam na ovaj nacin stavio tacku na poslove okruznog javnog tuzioca protiv mene, ali znajte, to ovde nikad nije sigurno, objasnjava Ristic. Ukoliko tuzilac ipak odluci da se pokrene istraga, onda ce prema njegovom zahtevu morati da budu saslusani ljudi iz vranjskog politickog vrha. S druge strane, pravni zastupnik novinara "Nase borbe" Sasa Stojkovic, najavljuje "da ce predloziti da se saslusaju jos vazniji akteri" celog ovog procesa sa vidljivom politickom konotacijom. U drugom delu Vojkan Ristic ocekuje da ce sudija Zivorad Tasic iz Opstinskog suda u Vranju, pogledati u svoju fioku i videti da tu stoji Risticeva protiv pukovnika Stojmenovica koja je ovom sudu podneta jos 9. marta 1998. godine. - Za prvo rocoste Stojmenovic je bio "sluzbeno sprecen da dode". Drugi put je trazio izuzece sudije Vesne Stevanovic, zbog njene navodne pristrasnosti. Meni kao privatnom tuziocu, do dan danas resenje o izuzecu nije dostavljeno. Kada je predmet prosleden sudiji Tasicu, dobio sam pisani odgovor da on po mojoj privatnoj tuzbi preuzima "dodatne istrazne radnje", sto se kod pravnika u Vranju tumaci kao nonsens koji ce uci u anale nezavisnog sudstva u Vranju, objasnjava Ristic, isticuci u celom slucaju korektan odnos Blagoja Ilica, predsednika Okruznog suda u Vranju i istraznog sudije Slavoljuba Mihajlovica. Ristic najavljuje da ce do kraja ici legitimnim putem. O ovakvom ponasanju pukovnika Stojana Stojmenovica, obavestice njegove pretpostavljene u MUP-u Srbije, jer ga je on proizvoljno optuzio za kriminalne radnje, a potom to pred nadleznim organima ne zeli da dokaze, vec ovakvim postupcima uvlaci u sve, Okruzno javno tuzilastvo. D. N.

"Bukvar ljudskih prava" predstavljen u Vranjskoj Banji LECENJE KICICOM U okviru promocije "Bukvar ljudskih prava" i novina "Prava coveka" aktivisti Odbora za ljudska prava iz Leskovca, Vranja i Vranjske Banje, posetili su u Vranjskoj Banji slikara Dragana Sotirovica, koji stvara i radi u ovom egzoticnom turistickom mestu. Tom prilikom oni su razgledali i izlozbu ovog slikara postavljenu u hotelu "Zeleznicar", gde su izlozena ulja na platnu koja je Sotirovic, inspirisan krajem u kojem zivi, naslikao u periodu od 1996. do 1998. godine. Umesto kritika koje se narucuju, za produzetak teksta predlazem domaci zadatak moje devetogodisnje cerke Jasne, jer celu izlozbu posvecujem svojoj porodici. "Moj tata se zove Sotirovic Dragan. Prosede je kose, ima bradu i zelene oci. Blage je naravi i nikad se ne ljuti. Zajedno setamo, gledamo filmove i trazimo ono dobro u njima. Cak i kada pogresimo tata staje nasu stranu. Neki put i nismo u pravu. Moj tata pravi prelepe slike. Mene upucuje u vestinu slikarstva i necem meni nejasnom, da se izrazavam bojom . . . Jasna Sotirovic, II razred   JOS JEDNO PODSECANJE Svako ima pravo na slobodu misljenja i izrazavanja, sto obuhvata da ne bude uznemiravan zbog svog misljenja, kao i pravo da trazi, prima i siri obavestenja i ideje bilo kojim sredstvima, bez obzira na granice. Clan 19. Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka.     AFORIZMI RADOMIRA RASE STANOJKOVICA Vranjanski aforisticar nastavlja da stvara NISU ZAPLASILI RASU U proslom broju "Prava coveka" pisali smo o policijskom zlostavljanju najpoznatijeg aforisticara i enigmate iz Vranja Radomira Rase Stanojkovica. Zahvaljujem se na podrsci Odboru za ljudska prava iz Leskovca i aktivistima iz Vranja. Iako sam i dalje pod lekarskom terapijom, nastavljam svoju enigmatsko-aforisticarsku misiju. Uskoro ocekujem i izlazak svoje druge knjige "Umiljato jagnje dva prsta dize" u kojoj ce biti objavljeni moji najnoviji aforizmi. Kada uskoro odem u penziju, bice jos vremena za moj hobi, citanje i pisanje, svidelo se to nekome ili ne, - kaze Stanojkovic. NEBESKI NAROD - NA ZEMLJI *Ako narod cuti, policija ce nam ostati bez posla. *Ako sa reci predu na dela, ostacemo i bez odela. *Gvozdena partijska disciplina iskovala je dosta buzdovana. *Gladan narod sve guta. *Da je pokvaren videlo se po etiketi. *Demokratija cveta. Jedni isti aranziraju cvece. *Dok je radio danonocno, drugi su se obogatili preko noci. *Drakula kod nas ne bi imao posla. Nama su krv vec popili. *I nebeski narod na zemlju pada. *Jos malo pa cemo ziveti dobro ko pre rata. *Kakav bi tek aforizam napisao da imam petlju. *Ko kaze da stampa ne govori istinu. A citulje? *Lajao je na vlast dok ga nije ujela. *Lokalni politicar. Ne izlazi iz lokala. *Mi smo nebeski narod, ali nam nista ne pada s neba. *Nisam mogao da kupim, ali sam se zato prodao. *Ovce nam nisu na broju. Zato su vuci siti. *Pametan ima puno neprijatelja. Budalu svi vole. *Oni moraju da lazu. Mi ne moramo da verujemo. *Pedeset godina imali smo Boga i Batinu. Ostade samo batina. *Rekao bi on i Staljinu "NE", ali tada nije bio roden. *Sloboda izbora, od dva zla izabrali smo vece. *Stavovi su usaglaseni. Ali se Srbi ne slazu. Iz zbirke aforizama "Jaoj! Opet cemo pobediti!"