Elektronsko izdanje:
|
Dizenterijom se pripremaju stomaci dolazecih generacija za nove gastronomske carolije iz dvorske kuhinje. Sta li ce sve morati da progutaju... Bojan Toncic
Niko nije kriv sto su deca u leskovackim vrticima zatrovana hranom. Javni tuzilac nije pokrenuo istragu da utvrdi krivicu za oboljevanje 164 malisana bacilarnom dizenterijom ili enterokolitisom, uprkos zahtevima opozicije (SPO i DS), a nepoznanica za gradane Leskovca ostale su i eventualne mere disciplinske odgovornosti unutar Predskolske ustanove "Vukica Mitrovic". Nisu reagovali ni roditelji, ukoliko se izuzme skupo i iscrpljujuce lecenje dece i sirenje carsijskih prica po kojima trag zarazene hrane vodi do krupnih zverki. Nakon osamnaestodnevne zabrane vrtici su proradili, a prema dosadasnjim javno saopstenim podacima podnete su tek dve prekrsajne prijave, i to samo zbog neblagovremenog prijavljivanja epidemije. Krivca za epidemiju u oktobru i njeno ponavljanje u novembru jednostavno nema, iako je direktor leskovackog Zavoda za zastitu zdravlja dr Veselin Petrovic konstatovao da je ponovljena epidemija posledica "sporog sprovodenja mera" nalozenih pocetkom oktobra. Mnogo konkretniji bio je direktor decjeg dispanzera dr Miodrag Sokolovic koji je u emisiji Televizije Leskovac "Veceras pitamo" rekao da "direktor Vrtica snosi najvecu odgovornost, jer se epidemija dogodila u njegovoj ustanovi". Da sve bude u maniru "Drugog dnevnika" postarao se Institut za zastitu zdravlja iz Nisa koji je okrivio - koga drugog - do sankcije medunarodne zajednice. Predskolskom ustanovom "Vukica Mitrovic", u kojoj su deca zarazena, direktoruje Jovica Dordevic Zaronja. Iza sebe ima impresivnu politicku karijeru: direktor i glavni i odgovorni urednik lokalnog nedeljnika "Nasa rec", narodni poslanik u prvom visestranackom sazivu Skupstine Srbije, potpredsednik opstinske vlade... Sada je na celu Odbornicke grupe Socijalisticke partije Srbije u Skupstini opstine, a sira javnost upoznala ga je prilikom brutalnog nasrtaja rezima na "Politiku". Tada je, kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje Skupstine Srbije, energicno i beskompromisno obrazlagao Predlog zakona o NIP "Politika" (jedan od retkih neusvojenih). Na jednoj konferenciji za novinare konstatovao je da su ljudi u Predskolskoj ustanovi "svesni svoje odgovornosti", u sta, naravno, niko nije imao razloga da posumnja. Nije podneo ostavku, Upravni odbor nije predlozio Skupstini opstine njegovo smenjivanje i tako mu je uskracena mogucnost da, po oprobanom kadrovskom modelu socijalista, postane visoki funkcioner, zasto ne i ministar za brigu o porodici ( mesto je krace vreme bilo upraznjeno). Ako vec covek koji upropasti dobrostojecu fabriku moze da postane savezni viceministar, a ucitelj koji u planinskoj zabiti zlostavlja decu dobije premestaj u Leskovac i dvosobni stan... Dordevicev stranacki kolega dr Tomislav Cvetanovic Manci, takode poslanik SPS u Skupstini Srbije od 1990. do 1992. godine, konstatuje iz fotelje direktora Zdravstvenog centra u Leskovcu da su epidemije zutice i enterokolitisa "uobicajena stvar" i - ostaje ziv. Sve se to, podsetimo, desava nepunih 30 godina od kada je Nil Armstrong zakoracio na mesec i godinu dana od kloniranja ovce Doli. Dizenterija u normalnim sredinama nema ideoloski predznak, ili, tacnije, u normalnim sredinama nema dizenterije. Ima, medutim, odgovornosti ljudi na rukovodecim funkcijama bez obzira na njihovu ideolosku pripadnost. Kada se u decjoj ustanovi pojavi zarazna bolest kao posledica "niskog nivoa licne i kolektivne higijene" (iz izvestaja niskog Instituta za zastitu zdravlja) neko je kriv i trebalo bi da bude strogo kaznjen. Uobicajeno je, u Leskovcu pogotovu, da bivsi i sadasnji favoriti partije na vlasti gledaju na tesku krivicu kao na elementarnu nepogodu. I da njihova stranka ne preduzima nista da ih udalji iz svojih redova, vec im omogucuje da i dalje uzivaju niz privilegija, pa cak i da napreduju. Svest o sopstvenoj odgovornosti segment je elementarne ljudske zrelosti koja se u javnom i politickom zivotu meri, izmedu ostalog, ostavkama, smenama, krivicnim prijavama i visegodisnjom robijom. Epidemija u vrticima svakom iole normalnom coveku namece pitanje da li je ovdasnja varijanta homo sapiensa u svojevrsnom podanickom mazohizmu otisla toliko daleko da misli kako je to sto joj truju mladuncad normalno? Iako ovakva pitanja zvuce krajnje naivno, treba ih postavljati zbog ocuvanja minimuma mentalnog zdrav-lja. Nakon godina sablasne tisine, tokom kojih je mladost ostajala na bojistima ili bezala glavom bez obzira iz ove ludnice - ima li iceg logicnijeg od zatrovane hrane u decjim vrticima. Ima! To je cinjenica da roditelji cute dok ispijaju koncentrat bola, straha i ponizenja. Zato je dizenterija tek pojavni oblik mnogo opasnije bolesti, sveopste zatrovanosti "Srbije danas", a sva je prilika i ubuduce. Mrakom evropskog slepog creva hara neman koja kao da je sisla sa Direrove slike ili Koraksiceve karikature. Dizenterija je samo specificni vid pripreme stomaka dolazecih generacija za nove gastronomske carolije iz dvorske kuhinje. Za mrznju kojom ce ih trovati preko skolskih udzbenika, za manijake na univerzitetima, nezaposlenost i nove ratove. Sta li ce jos morati da progutaju... |
|
URBANI OTPOR BEZUMLJU Od borbe protiv suludog rata do humanitarne pomoci izbeglicama Kada je 13. decembra 1996. godine leskovacki Odbor za ljudska prava dobio registraciju, bilo je to samo ozvanicenje visegodisnje antiratne aktivnosti njegovih clanova. Kod njih se jos 1991. godine rodila ideja da formiraju nevladinu multinacionalnu organizaciju koja nece funkcionisati na stranackim i ideoloskim principima, ali je njenu realizaciju vlast onemogucavala pretnjama, "prijateljskim ubedivanjem" i nakaradnim tumacenjem zakonskih normi. - Borili smo se tih prvih godina suludog rata protiv mocne ratne propagandne masinerije savetujuci ljude da ne idu u tudu zemlju da okrvave ruke zarad necijih bolesnih ambicija. Nasa opredeljenja ustanovili su svakodnevna komunikacija i prijateljstvo sa ljudima razlicitih nacionalnosti, Srbima, Hrvatima, Makedoncima, Romima i Muslimanima. Nestrpljivo smo ocekivali da izademno iz anonimnosti i to se ostvarilo. I danas nasa osnovna ideja ostaje ista, antiratna, ali sada imamo vise mogucnosti da je prenosimo svojim sugradanima, kaze predsednik Skupstine i jedan od osnivaca Odbora Stojan Milic. Ziveti u Srbiji znaci iz dana u dan biti izlozen ponizenjima i krsenju ljudskih prava, od prava na licnu i imovinsku bezbednost do zdravstvene zastite, zaposlenja i pravicne zarade, informisanja i postenih izbora. Na jugu Srbije, u 13 opstina Jablanickog i Pcinjskog okurga, koje svojim aktivistima pokriva Odbor za ljudska prava situacija je znatno teza nego u Beogradu i gradovima u kojima je opozicija pre dve godine osvojila lokalnu vlast. Aktivnost nevladine organizacije, cak i humanitarna pomoc izbeglicama, proglasena je za subverzivnu, izdajnicku i nepatriotsku. - I kada smo za Bozic delili paketice deci izbeglicama, najteze uvrede upucivali su nam predstavnici vlasti zbog koje su ta deca ostala bez krova nad glavom. Nama nisu potrebna drustvena priznanja, vec samo elementarni uslovi da pomazemo ljudima, kaze Milic.
U organizaciji Odbora 17. jula u Leskovcu i 25. septembra u Pristini odrzan je Forum "Kosovski problem - istine i zablude", u cijem radu su ucestvovali srpski i albanski analiticari drustvenih zbivanja, istoricari, publicisti i novinari. Ovi razgovori protekli su u tolerantnoj atmosferi i afirmisanju mirnog resenja kosovskog problema. Tokom 1998. godine Odbor je izbeglicama u kolektivnom i individualnom smestaju na podrucju Jablanickog i Pcinjskog okruga podelio vise od pet tona hrane i sredstava za higijenu. U prostorijama Odbora u centru Leskovca izbeglice besplatno koriste telefon, a nekoliko izbeglickih porodica je, posredstvom Odbora i uz pomoc mreze nevladinih organizacija na teritoriji bivse Jugoslavije, pronaslo svoje najblize rodake sa kojima godinama nisu imale nikakav kontakt. - Borili smo se protiv rata, a sada nastojimo da umanjimo porazavajuce posledice koje je ostavio. Tesko je, ali casno, boriti se za postovanje ljudskih prava. Nismo i necemo odustati jer ima toliko ljudi kojima je nasa pomoc neophodna. Verujemo da mrak u kojem zivimo nece dugo potrajati i da dolazi vreme kada ce se ljudi procenjivati i po otporu koji su pruzili ovom nedemokratskom rezimu. Aktivisti Odbora, ubeden sam, imaju veliki moralni kapital za buducnost, kaze predsednik Odbora za ljudska prava - Leskovac Dobrosav Nesic. B.T. |
|
ZATEZANJE POLITICKOG KONOPCA Cinjenica da vise od 60 odsto Albanaca od ukupno 41 odbornika moze da bira samo 12 moze da narusi visok nivo medunacionalne tolerancije. Situacija u okruzenju je napeta. Bujanovac je sredina u kojoj Srbi i Albanci zive bez bilo kakvih incidenata. Na prvi pogled, sredina u kojoj bi mogao da se napravi nukleus onoga sto bi mnogi kao pozitivan primer zeleli da vide na Kosovu. No, kao da kosovske refleksije stizu i u ovu opstinu. Zasto? Partija za demokratsko delovanje zajedno sa Jugoslovenskom levicom vrsi lokalnu vlast. Odlukom Skupstine opstine Bujanovac od 10. oktobra 1991. godine u Izbornoj jedinici broj 3 - Veliki Trnovac 2.190 biraca, iskljucivo Albanaca, bira jednog odbornika. Prema istoj odluci jednog odbornika bira i 214 biraca, iskljucivo Srba u Izbornoj jedinici 14. Predstavnici Partije za demokratsko delovanje smatraju da je na ovaj nacin lokalni parlament prekrsio Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi ciji 32. clan predvida "da izbor odbornika vrsi priblizno isti broj biraca". Jos jedan od razloga za pokretanje peticije Albanaca je i cinjenica da Statut SO Bujanovac predvida kako najmanje 14 odbornika moze da "stavi odredeno pitanje na dnevni red". PDD ima 10 odbornika, pa joj za tu mogucnost treba hiljadu potpisa gradana. Kako je za "Novine Vranjske" izjavio Ismet Sadiku, predsednik Mesnog odbora PDD-a u Bujanovcu, Albanci zahtevaju, shodno Zakonu o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma, da u "ovakvim sredinama u kojima zive pripadnici nacionalnosti u sluzbenoj upotrebi bude i njihov jezik". Peticija ce biti dostavljena SO Bujanovac i Republickom ministarstvu za lokalnu samoupravu. Ovako intonirana peticija Albanaca u ovom trenutku u Bujanovcu se moze tumaciti na najmanje dva razlicita nivoa. Prvo, kao pokusaj da se izbegnu "kosovski zemljotresi" i drugo da se u ovom trenutku "doliva ulje na vatru". Zatezanje politickog konopca je ispit i za jednu i za drugu stranu. Ne bi valjalo da se u tom politickom trenju izarci za sadasnje prilike visok nivo tolerancije, pa makar ona bila i precutna. Ekstremizam ma koje vrste kao krajnju posledicu moze da ima opasno svodenje racuna. Zato dijalog obe strane, koje se poznaju bolje nego sto ih bilo koji ljudi sa strane znaju, jeste preduslov da Bujanovac i dalje ostane "bure" puno tolerancije, a ne neceg zapaljivog. No, o tome treba da razmisljaju i Srbi i Albanci, pre svega oni iz vrha piramide vlasti, kako posle ne bi bilo -krvavo kasno. Vojkan Ristic
Bujanovac DEZINFORMACIJA Reklamirajuci "JUL kao novu snagu" RTS je nedavno objavila reportazu o opstinama u Srbiji gde je na poslednjim lokalnim izborima ova partija osvojila lokalnu vlast. To je bio slucaj i sa Bujanovcem, opstinom u kojoj prema poslednjim podacima zivi 60,6 procenata albanskog stanovnistva. Afirmisuci jednostrano "levicu" /slucajno ili ne/ RTS je prenebregla cinjenicu da JUL nikada ne bi mogao da vrsi vlast da nije u koaliciji sa albanskom Partijom za demokratsko delovanje, koja ima 10 odbornika. JUL je to mogao da ucini sa SPS, ali zbog visegodisnjih poremecenih odnosa na relaciji partije Slobodana Milosevica i dr Mire Markovic u ovoj komuni, JUL je usao u koaliciju sa odbornicima albanske partije. - Nemamo nista protiv zajednickog zivota. To potvrdujemo i na ovaj nacin, ali javnost treba da zna da JUL nije jedina politicka snaga, kako je to objavila drzavna televizija. Bez nasih odbornika JUL ne bi mogao da vrsi lokalnu vlast - komentarisu Albanci u Bujanovcu, isticuci da zajednicki zivot i dijalog "nemaju alternativu". V.R.
Iz "Novina Vranjskih" DA KOMSIJI CRKNE - NOVINA Novi Zakon o javnom informisanju doziveo je vatreno krstenje i na jugu Srbije. Doduse, kako bi se ocekivalo, kola se nisu slomila na "takozvanoj" nezavisnoj stampi, vec su se na udaru Vucicevih paragrafa nasle novine levih snaga. I, kako to dolici koalicionim partnerima, globa je bratski podeljena, sa po 40 hiljada dinara kaznjeni su "Bujanovacke novine" i "Novi srpski venac", a cela prica mogla bi se nazvati, po onoj narodnoj, da komsiji crkne - novina. Naime, poznato je da posle smene vlasti u Bujanovcu JUL nasledjuje od socijalista, izmedju ostalog, i "Srpski venac". Kako to obicno biva, posto je ubrzo smenjen sa mesta glavnog i odgovornog urednika Andon Dimitrijevic, list je otisao malo vise ulevo, taman toliko da o socijalistima nije bilo ni slova. Nezadovoljni socijalisti su zbog toga, nesto kasnije, poceli da izdaju "svoj" "Srpski venac". Razlika izmedju dveju novina istog naziva, osim u uredjivackoj politici, bila je uocljiva u boji - opstinski, odnosno julovski "Srpski venac" je bio plavi, a ovaj drugi crveni. Zeleci, valjda, da se jos malo distanciraju, socijalisti su svoju novinu nazvali "Novi srpski venac". I suprotna strana, izgleda, nije bila zadovoljna nazivom svog lista, pa su zitelji ovog grada ubrzo dobili Bujanovacke novine, ciji je osnivac JP Radio Bujanovac. U svoj toj guzvi oko promena boja, imena i osnivaca, i jedni i drugi zaboravili su na sitnicu koja ce ih, kasnije se pokazalo, kostati po 40 hiljada dinara. Naime, ni "Bujanovacke novine", ni "Novi Srpki venac" nisu, kako to Zakon nalaze, upisani u registar javnih glasila. Milos Jovanovic |
|
Sudski epilog slucaja biltena "Kalimanska utrina" u Vladicinom Hanu POLICIJA TRAZI GLODURA Sudija za prekrsaje obustavio postupak protiv novinara "Nase Borbe" Vojkana Ristica koga je Okruzno javno tuzilastvo proglasilo glavnim i odgovornim urednikom "Kalimanske utrine" "Ipak se okrece" i sledi nova faza pritisaka i sudenja Interno glasilo Srpskog pokreta obnove Vladicinog Hana pod nazivom "Kalimanska utrina" zbog svojih provokativnih napisa izaziva paznju citalaca, ali je zainteresovalo i lokalne vlasti i Okruzno javno tuzilastvo u Vranju. Na zahtev zamenika Okruznog javnog tuzioca Stane Mitic, kod sudije za prekrsaje voden je postupak protiv celnih ljudi hanskog SPO, stamparije "Spektar" i novinara "Nase Borbe" Vojkana Ristica, zbog navodnih prekrsaja iz clana 39. sada vec "razalovanog" Zakona o javnom informisanju. Sustina njihovog navodnog "greha" je sto u "Kalimanskoj utrini" ne pise ko je njen glavni i odgovorni urednik, ni gde se list stampa. Sumnja da se bavio nezahvalnim urednickim poslom pala je na Ristica, dok je za "umnozavanje i stavljanje u promet" optuzena stamparija "Spektar". U prvostepenom prekrsajnom postupku Ristic je osloboden. Vece za prekrsaje u Leskovcu je, medutim, prihvatilo zalbu Okruznog javnog tuzilastva u Vranju i ocekuje se "dopuna postupka". Izdavaci iz SPO tvrde, pak, da se radi o internom glasilu koje ne podleze odredbama Zakona o javnom informisanju. - Ne znam odakle im ideja da mozemo da placamo glavnog urednika. Voleli bismo da je to Vojkan Ristic, ali nije. Radi se o klasicnom politickom procesu, pogotovu nakon usvajanja zalbe Okruznog javnog tuzilastva iz Vranja, istice Tihomir Milosavljevic, jedan od celnih ljudi u SPO Vladicinog Hana. U obrazlozenju resenja koje je potpisao predsednik Veca za prekrsaje u Leskovcu, sudija Bozidar Stojiljkovic, navodi se, izmedu ostalog, da ce "prvostepeni organ u dopuni postupka izvrsiti uvid u izvestaj Odeljenja unutrasnjih poslova Vladicin Han, a po potrebi izvesti druge dokaze i potom doneti novo resenje". - Sve svoje tekstove sam potpisivao i nisam se nikada skrivao, jer se bavim javnim poslom koji podleze razlicitoj, pa i prekrsajnoj odgovornosti. Mirno cekam nastavak postupka i imam samo razloge za smeh; ocigledno vlast misli da stojim iza svega sto joj ne odgovara, pa ce me mozda proglasiti i za glodura "Vasington posta". Prvi put cujem da stranacko interno glasilo treba da ima glavnog i odgovornog urednika, a sa gospodom iz "Kalimanske utrine" nisam razmatrao mogucnost takvog "transfera", kaze za "Prava coveka" Vojkan Ristic i naglasava da ga "zivo zanima izvestaj hanske policije, jer nije nikakva novost da se ona bavi "Kalimanskom utrinom". D. Tasic
Kolporter, opasna profesija ili misija ZUCA MOZE I DA POPLAVI Prodavati nezavisnu stampu u Pcinjskom okrugu rizicno je i zanimljivo Zuca, znaju ga svi. Nekim svojim postupcima odudara od svakodnevice i zbog toga je zastitni znak vremena s kojim se rvemo. Nakon otkaza u "Simpu", porodicu prehranjuje prodajom nezavisne stampe. Citav svoj "antidrzavni" asortiman nosi sa sobom, jer u Vranju policija ne dozvoljava ni improvizovanu tezgu sa tako zapaljivim stvarima. Pretili su mu sudijom za prekrsaje, pa se odlucio za bezopasniju varijantu. Obilazi svoje musterije u kucama, kafanama, kaficima i daje kratku najavu sadrzaja "Danasa", "Blica", "Vremena"... - Nije mi tesko da odem cak do Bujanovca, Vladicinog Hana, Surdulice, jer ljudi traze da citaju nezavisnu stampu. Ko nema para, moze da plati na kraju meseca kad dobije neku "crkavicu". Vazno je samo da se cita i misli svojom glavom, kaze Zuca. Na ovom svojevrsnom "pokretnom kiosku" nasao se i prethodni broj naseg lista. Zuca ima jedno zanimljivo iskustvo sa deljenjem. - Ljudi se ovih dana interesuju za vase novine. Citaoci vole zivot, vole da procitaju nesto sto je drugacije. U restoranu "Golf" koji je poznato okupljaliste slobodoumnih ljudi u Vladicinom Hanu jedan policajac me legitimisao i interesovao se ko izdaje novine. Imam velike probleme da takvim ljudima objasnim da je moj posao posten i normalan i da je stampa koju prodajem ili delim legalna. Zuca svakodnevno susrece veliki broj musterija, ali ima i neistomisljenika koji mu prete. - Sve manje je takvih. Gundaju, vrte glavom, ali citaju. Ja koristim priliku da pozdravim sve moje sadasnje i buduce musterije i nadam se da ce ih biti jos vise, sto ce biti dobro za sve nas. Ljudima koji traze neprijatelje u nezavisnoj stampi porucujem da ih potraze na drugom mestu. Vasoj redakciji cestitam Novu godinu i zelim veci broj strana. I mi Zuci zelimo srecu i dobru zaradu. D.N.
PODSECANJE: Svako ima pravo na slobodu misljenja i izrazavanja, sto obuhvata pravo da ne bude uznemiravan zbog svog misljenja, kao i pravo da trazi, prima i siri obavestenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Clan 19. Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima coveka
|
|
Leskovac i Zakon o informisanju Sloboda informisanja ili radost dojavljivanja PISATI KAO SAV NORMALAN SVET Deo lokalnih politicara uporno namece svoje anahrone i retrogradne ideje o pretvaranju javnog zivota ovog grada u kolhoz, u kojem ce unisoni horovi trudbenika milozvucno slaviti narodnu vlast. Privatni trgovac Sasa Stankovic iz Leskovca sirom je sebi otvorio vrata Muzeja stampe u Srbiji, dovodeci tuzbom protiv lokalnog nedeljnika "Nasa rec" do apsurda Zakon o javnom informisanju nad kojim se zgrazava savremena Evropa. Povod za Stankovicevo reagovanje bio je napis "Ni 'Goodyear nije sto je bio" ispod fotografije na kojoj su ceze bez konja i bez jedne gume "uhvacene" ispred Stankoviceve radnje. Autor teksta Andreja Tomasevic saljivo konstatuje da je "ove godine 'Goodyear' malo utanjio, pa je iskusni vozac ceza morao u pit-stop (termin iz Formule 1 za mesto na kojem se menjaju gume i otklanjaju kvarovi, prim. B.T.)". - Tekst je uvredljiv za mene, moju radnju i firmu "Goodyer" koju zastupam na jugu Srbije. Nije moja radnja pit-stop za konjske zaprege, niti je "Goodyear" ove godine slabiji nego prethodnih. Zbog teksta mi se telefonom podsmevalo 50 ljudi, rekao je Stankovic na sudenju. Sudija Opstinskog organa za prekrsaje Mirjana Markovic donela je resenje o obustavljanju prekrsajnog postupka protiv glavnog i odgovornog urednika "Nase reci" Mihajla Dedica i novinara Andreje Tomasevica, zato sto, kako stoji u presudi, "nisu objavili licni zapis, vec fotografiju i tekst ciju istinitost ne treba dokazivati". Po okoncanju sudenja Mihajlo Dedic je rekao da Zakon o javnom informisanju predvida rigorozne kazne, ali ne i odredbe kojima bi se zastitili novinari. - Mi cemo postovati Zakon dok je na snazi, ali smatram da novinari moraju biti zasticeni od proizvoljnih optuzbi koje nanose stetu njima licno i kucama za koje rade, istakao je Dedic. Andreja Tomasevic je rekao da procenjivanje svake reci stvara kafkijansku atmosferu u medijskom prostoru. - Osnova za tuzbu protiv mene imao je jedino konj koji nije na fotografiji. Povredio sam njegovu privatnost, jer u tekstu stoji da "snaga konja zavisi od jacine potiska klipnog bica", kazao je Tomasevic. Kriminalizacija novinarstva "Slucaj pit-stop" potvrduje da paragrafi Zakona o javnom informisanju predstavljaju logorski okvir za novinarstvo u Srbiji, sto 300 kilometara juzno od Beograda poprima jos dramaticnije razmere. Sudska avantura "Nase reci" odrazila se na izgled novina i to je dokaz da ovaj zakon ne pogada samo nezavisne, nego i medije pod uticajem vladajucih partija. Benigna rubrika "Razglednica iz Leskovca" je ukinuta, a poslednjih nekoliko brojeva obiluju sadrzajima "niskog intenziteta", pa se cak i napis o dobrovoljnom davalastvu krvi nasao u vrhu naslovne strane. Po oceni Saveta za informisanje leskovackog SPS, "Nasa rec" je bila "sveobuhvatna, celovita i analiticna, a na stranicama ovog nedeljnika su objavljivane kvalitetne informacije". I leskovacki socijalisti su konstatovali da Zakon treba promeniti da bi se novinari i urednici "zastitili od zlonamernih prijava za prekrsaje". Radio Leskovac je zavredeo pozitivnu ocenu vladajuce partije ne odstupajuci od tragikomicne papazjanije precutkivanja, zamagljivanja i primitivizma,a Televiziji Leskovac, na cijem je celu socijalista Slobodan Milosevic, SPS pripisuje "uocljiv nedostatak analitickog pristupa pri obradi informacija". Opstinski odbor SPS je, stavise, objavljivanje stava Nove demokratije da su gradani Srbije "taoci jedne politike" i profesionalnog izvestaja sa konferencije za novinare ovdasnjeg SPO, ocenio kao krupne uredivacke propuste. Sve se to poklopilo sa primetnim poboljsanjem informativnog programa lokalne televizije koja je posle dugotrajnog perioda prisilne ili dobrovoljne anestezije, pocela iz dan u dan da faktografski prikazuje stvarnost - epidemije zaraznih bolesti, prljave i neosvetljene gradske ulice, stavove narodnog poslanika opozicione stranke o lokalnim problemima, sindikalnu pretnju generalnim strajkom, katastrofalne rezultate privrede... Naprasna zudnja socijalista za "analitickim pristupom" se stoga lako prepoznaje kao pretendovanje brojnih neudomljenih "analiticara" na rukovodeci polozaj u ovoj medijskoj kuci ili karakteristicni model bahatog vlastodrzackog odnosa prema javnosti.
|
|
"Slucaj ucitelja s prutom" kao da nema kraj TUKAO DECU - DOBIO STAN Posle godinu dana od zlostavljanja dece ucitelj Zivojin Stamenkovic premesten u Leskovac, a deca i dalje ne idu u skolu Ucitelj Zivojin Stamenkovic koji je 20. novembra prosle godine tukao svoje ucenike zato sto nisu znali da sricu slova, konacno je iseljen iz prostorija Isturenog odeljenja Osnovne skole "Vladimir Bukelic" u Medevcu kod Medvede. Dobio je i "adekvatnu kaznu" - premesten je u leskovacku Skolu za obrazovanje odraslih "Dositej Obradovic" i uselio se u dvosobni stan koji mu je dodelila opstina Leskovac. S druge strane, sestoro medevackih osnovaca i dalje ne pohada nastavu, jer roditelji smatraju da oni treba da ponove razred koji su, bez adekvatnog znanja, polozili politickom odlukom. "Slucaj Medevce", cije se razresenje jos ne nazire, ostace zabelezen kao svedocanstvo bezumnog ideoloskog obracuna u kojem su stradala deca. Ostaje samo mogucnost da se nagada kako je Stamenkovic mogao da bude nagraden, umesto da ostane bez posla. Za utehu je jedino to sto vise nece raditi sa slabijima od sebe. B.T
Prenosimo INFORMATIVNI RAZGOVOR
|
|
|
