U OVOM BROJU: Jelka Jovanovic: OTVORENA SEZONA LOVA Biljana Kovacevic-Vuco: KAZNJAVANJE ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU Vojkan Ristic: SVILEN GAJTAN Tatjana Tagirov: LAZLJIVI DUH MREZA NEVLADINIH ORGANIZACIJA JUGOSLAVIJE STRAH OD INFORMACIJE SUD OBIJEN, UZETE PRESUDE ZAKON U SLUZBI ZASTITE VLASTI BESMISLENO KAZNJAVANJE GLUPA PITANJA I PAMETNI ODGOVORI

OTVORENA SEZONA LOVA Jelka Jovanovic Zabranom nekoliko dnevnih listova, po specijalnoj Uredbi Vlade Srbije jos u oktobru, najavljen je Zakon o javnom informisanju, koji je za tri meseca napravio pravu rasomonijadu medu srpskim medijima. U januaru je otvoren i slobodan lov na nevladine organizacije presudom Odboru za ljudska prava Leskovac. Ucinak Zakona, kombinovanog sa promenjenim prekrsajnim odredbama, toliko je celovit, da bi se moglo reci kako je Vucicevim delom propisan kompletan zivot, ne samo onih koji novine stvaraju, vec i onih koji ih citaju. Narusen je i temeljan princip ljudskog drustva - pravo na imovinu. Otvoreni pozivi na linc tzv. stranih placenika u nezavisnim medijima, lansirane putem razudene mreze rezimskih glasila i uniformnih tribina republickih i lokalnih politicara-patriota, za tri meseca su evoluirali u jedan konzistentan sistem, koji nema drugog imena do - cenzura. Objasnjenja da je sloboda javne reci i stampe ispostovana ne piju vodu: kao u najmracnijim diktaturama dovoljno je samo da se nekom ucini kako ste njemu licno, njegovoj firmi, ili ne daj Boze predsedniku, narusili ugled, pa da vas po prekom prekrsajnom postupku oglobe i ocrne. U ime slobodne reci. Pisati kao sav normalan svet nije samo na jugu nedosanjani san novinara i citalaca. U Srbiji je, sa malim izuzecima, informacija izgubila sok i ekskluzivnost. Vesti su sablonske, pravljene na vladajucem kalupu.  Novinari, cak i vrhunski, svedeni su na nivo kafanskih pijanaca ili ulicnih kavgadzija, a u najboljem slucaju prijateljica noci - sudi im prekrsajni organ kao da su se pogresno parkirali ili zavadili s komsijom zbog krave koja neovlasceno jede tudi kupus. Inventivnost zakona najocitija je u poredenju dva slucaja - leskovackog i kovinskog: Radio Leskovac je prijavio list Prava coveka lokalnom prekrsajnom organu, zato sto se tamo Tamo Gde Treba ustanovilo da je narusen ugled ove, vrednosnim sudom Bojana Toncica u tekstu Pisati kao sav normalan svet. U roku od nekoliko sati lokalnom organu za prekrsaje, po istom 69. clanu, prijavljen je list Nas Kovin. Opet je dostavljac javno preduzece, ali za komunalne usluge, koje se nasle pogodenim zato sto su prenete primedbe gradana da su njihovi racuni bili netacni. Istine, radi, valja reci da je u kovinskom slucaju odbacena prijava kao neosnovana, dok je leskovacko prepkrsajno vece odbranilo cast Radio Leskovca. Po istom principu u Beogradu je drakonskom kaznom od 3,2 miliona dinara podgorickom Monitoru odbranjena cast svih kojima smeta stisnuta pesnica u znak otpora. Pre toga su Buba Morina i Milorad Radovic, kao patriotski elementi, odbranili sistem od Evropljanina i Dnevnog Telegrafa . . .Nusprodukt je smanjena ponuda novina u Srbiji - ako neki od inkrimisanih doluta plene ga zbog naplate duga. Nije zgoreg reci da je i jedan glavni urednik (Manojlo Vukotic), "dolijao" i platio, ali i jedan resorni urednik u Glasu bio je u drustvu sa onima koje gone prekrsajni organi . . . Spisak je dug, a krase ga i velicine rezimskog novinarstva poput Hadzi Dragana Antica (takode, platio). Izvesno je da time nece biti iscrpljena lista onih koji su nekome nagazili zulj stavom, premda je donedavno savezni sekretar za javno informisanje Goran Matic izricito tvrdio kao nikome ne moze biti sudeno zbog javno iznetog stava. Slucajem Nesic otvorena je nova stranica represije, jer je pod velom Zakona o javnom informisanju osudena jedna nevladina organizacija na jugu Srbije. Demokratska javnost je uverena da je suludo visoka novcana kazna - 170 hiljada dinara - kazna za glavobolje koje lokalna vlast ima sa Odborom koji bi u nevreme da stiti prava. Za ocekivati je da ce i drugi poslenici Povelje UN, kao i novinari, biti na meti dojavaljivaca i zastitnika sna gradanstva. Van spora, najvise ce stradati oni koji otvorenih ociju gledaju put kosovske kataklizme. Na leskovackom slucaju su uvezbane jos dve novine osim istovremenog kaznjavanja novina i nevladine organizacije: jedan medij je prijavio drugi i ustolicena je vanzakonska institucija dopunjene prijave. To sto se istom licu sudilo dva puta za isto delo pokazalo se prevelikim zalogajem za leskovacko sudstvo, sto ne znaci da sledeci put nece proci. U Srbiji je sve moguce, osim pisati kao sav normalan svet. PODRSKA BEZ KOJE NEMA PRAVA COVEKA Ovaj broj Prava coveka ilustrovan je karikaturama Predraga Koraksica Koraxa, pravljenim tokom desetak godina na temu ljudskih prava i medijske slobode. Izbor je sacinio sam autor, kome se zahvaljujemo na saradnji. Odbor za ljudska prava - Leskovac i Prava coveka srdacno se zahvaljuju svim kolegama-izvestacima na korektnosti, a nevladinim organizacijama i gradanima Srbije i Leskovca, posebno nasim citaocima, na nesebicnoj podrsci. Redakcija

KAZNJAVANJE ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U LESKOVCU Izvestaj o administrativno-kaznenom postupku protiv Odbora za ljudska prava i glavnog i odgovornog urednika lista "Prava coveka" Dobrosava Nesica Biljana Kovacevic-Vuco U Leskovcu je 21. januara 1999. godine sproveden drugi administrativno-kazneni, odnosno prekrsajni, postupak protiv Odbora za ljudska prava i glavnog i odgovornog urednika lista (predsednik Odbora za ljudska prava u Leskovcu) "Prava coveka" Dobrosava Necica. Opstinski sudija za prekrsaje Dragan Stankovic. pozivajuci se na clan 69. Zakona o Javnom informisanju i clanove 37. i 39. Zakona o prekrsajima, drakonski je kaznio Odbor sa 100 hiljada dinara, a Necica sa 70 hiljada dinara. Ovako veliku kaznu "zasluzili su" jer je u listu "Prava coveka" Bojan Toncic napisao da je Radio Leskovac . . . " Prekrsajni sudija, Dragan Stankovic smatra da je ovom polurecenicom zloupotrebljena sloboda javnog informisanja i da je narusen ugled i interes JP Radio Leskovac. Istom odlukom kaznjen je ponovo i Bojan Toncic na novcanu kaznu od 50 hiljada dinara, iako na ovaj pretres nije bio uopste pozvan, a protiv njega je prekrsajni postupak (protiv koga je izjavio zalbu) i okoncan 15. 01. 1999. godine. Odredeno je da kazne moraju da se plate u roku od 24 sata po prijemu resenja, a ukoliko Nesic i Toncic kaznu ne plate do 22. 01. 1999. u 14h, novcane kazne u iznosu od po 1.800 dinara ce biti zamenjene za kaznu zatvora u trajanju od 30 dana. Ostatak od 68.200 dinara za Nesica i 48.200 dinara za Toncica bice naplacen prinudnim putem, odnosno zaplenom imovine. Vecernje novosti Hronologija krsenja prava Po zahtevu za pokretanje prekrsajnog postupka JP Radio Leskovac opstinski sudija za prekrsaje doneo je odluku 15. 01. 1999. o kaznjavanju Bojana Toncica i nezavisnih novina "Prava coveka". Protiv ove odluke izjavljena je zalba. Postupak po zalbi jos uvek je u toku. (Napomena Redakcije: Informacija o postupku po zalbi nije bila dostupna javnosti i kaznjenicima, kada je odrzano drugo sudenje, po dopunjenoj prijavi.) JP Radio Leskovac je podneo "dopunski zahtev" u kome je samo navedeno da se zahtev prosiruje i na Nesica i na Odbor za ljudska prava, uz upozorenje da Dobrosav Nesic ne moze da bude predstavnik Odbora s obzirom da je i sam okrivljen u ovom postupku. Zato je Odbor doneo odluku da ce ga u novom prekrsajnom postupku zastupati Bojan Toncic. Za vodenje novog postupka nisu postojale procesne pretpostavke, s obzirom da Zakon o prekrsajima ne poznaje institut dopune i prosirenja zahteva u kome javni pretres mora da bude zakljucen. Kako je postupak u ovom predmetu zavrsen 15. 01. 1999. godine u 12h, opstinski sudija za prekrsaje je morao da odbaci "dopunski zahtev" Radio Leskovca, odnosno da obustavi postupak zbog zastarelosti. Pre pocetka javnog pretresa branioci su ukazali na ovu okolnost o cemu je sudija odbio da se izjasni, kako u toku samog postupka, tako i u resenju koje je doneo. Opstinski sudija ze prekrsaje ne samo da nije odbacio zahtev, niti obustavio postupak zbog zastarelosti, vec ni na pretresu, ni u resenju nije doneo odluku po alternativnom zahtevu branioca da vrati "dopunski zahtev" na dopunu JP Radio Leskovcu i da nakon toga ostavi primereno vreme za pripremanje odbrane. Zahtev branioca za izuzece Opstinskog sudije za prekrsaje Dragana Stankovica, posle pauze od jednog sata, odbio je staresina prvostepenog organa za prekrsaje Ljubisa Kostadinovic, dok o zahtevu za izuzece samog Staresine i Veca za prekrsaje opste nije odlucivano, niti se pominje u obrazlozenju resenja. Sudenje bez naloga Bojana Toncica sudija nije pozvao na ovaj pretres, niti mu je u toku pretresa nagovestio da se i njemu sudi. Iako je Toncic imao urednu odluku da je predstavnik Odbora za ljudska prava, sudija mu nije dozvolio da uzme rec ni kao predstavnik Odbora, vec je, posle krace i zucne rasprave sa Bojanom Toncicem, Dobrosavom Nesicem i braniocima, samoinicijativno i protivzakonito za predstavnika Odbora za ljudska prava proglasio jednog od advokata. U obrazlozenju resenja neistinito je navedeno i da je usmenom pretresu prisustvovao "okrivljeni Bojan Toncic" sa svojim braniocem advokatom Slobodanom Stojicem iz Beograda. Advokat Slobodan Stojic je u vreme sudenja bio u Beogradu, nesvestan cinjenice da se protiv njegovog branjenika vodi postupak za delo za koje je vec kaznjen. Osim toga, Bojan Toncic na ovom pretresu nije nista izjavio, a pogotovo "da ostaje pri navodima . . ." Na samom pocetku postupka branioci su trazili kopiju zapisnika sto je sudija Dragan Stankovic prvobitno dozvolio, a zatim nakon pauze u kojoj je odlucivano o izuzecu, kopiju zapisnika uskratio uz usmenu pouku da okrivljeni i branioci mogu da izvrse uvid u spise predmeta, a da kopiju zapisnika ne da. Prilikom ispitivanja Dobrosava Nesica opstinski sudija za prekrsaje Dragan Stankovic ga je uporno nipodastavao obracajuci mu se sa "ti", a uslovi pod kojima je odrzano sudenje su bili ispod svakog dostojanstva. Molbu branioca da se bar okrivljenom i braniocima donesu stolice, opstinski sudija za prekrsaje Dragan Stankovic je odbio, ostavljajuci okrivljenog i branioce (kao i prisutnu javnost) da sve vreme stoje, cime je pokazao apsolutno nepostovanje prava na dostojanstveno sudenje i odbranu. Branioci su stajali u prvom redu priljubljeni za sudijski sto okrenuti ledima svom branjeniku, tako da je komunikacija medu njima bila onemogucena. Nasuprot njima sudija je sve vreme sedeo. Sudenje je odrzano u veoma maloj prostoriji (u sudu postoje znatno vece sudnice) iako su bili prisutni zainteresovani gradani, novinari, posmatraci iz nevladinih organizacija i predstavnici Visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Nepostovanje ustava i Povelje U toku javnog pretresa sudija je u jednom trenutku, na poziv neidentifikovane osobe, napustio sudenje, zadrzao se krace vreme i nakon toga upadljivo izmenio i do tada neprimereno ponasanje, ubrzavajuci postupak i ne dozvoljavajuci ni braniocima, ni Nesicu da iznesu svoj stav. Javni pretres je poceo u 10h i zavrsen je u 14h kada je opstinski sudija za prekrsaje, protivzakonito, bez javnog objavljivanja odluke dostavio pismeni otpravak Dobrosavu Nesicu i Bojanu Toncicu. Nakon urucivanja pismenih resenja sudija se doslovno iskrao iz sudnice. Navode odbrane da se u ovom postupku ne moze utvrdivati istinitost informacije s obzirom da polurecenica na osnovu koje je ovaj prekrsajni postupak voden ne predstavlja informaciju, vec kritiku, sud uopste nije cenio, cime je nedvosmilseno izrazio nepostovanje prema najvisim aktima ove drzave. U obrazlozenju resenja opstinski sudija za prekrsaje navodi i da je cinjenicno stanje utvrdeno na usmenom pretresu na kome su ucestvovali predstavnici UNICEFA, Jadranka Kocejic, Nikola Barovic i Christina Meindersma i predstavnici javnog informisanja. Osim sto se u ovom slucaju nije radilo o predstavnicima UNICEFA, vec Visokog komesarijata za ljudska prava UN, oni niti mogu, niti su bili ucesnici na javnom pretresu, vec su bili prisutni kao posmatraci na osnovu prethodnog odobrenja staresine organa za prekrsaje, pa ovakvo obrazlozenje osim sto predstavlja pravni nonsens, pokazuje i potpuno ignorantski odnos sudije Stankovica prema najelementarnijim pravilima postupka. Branioci su bili advokati Biljana Kovacevic-Vuco i Gradimir Nalic, iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava, a posmatraci: Jadranka Kocejic, Nikola Barovic i Christina Meindersma, iz Visokog komesarijata za ljudska prava UN, Aleksandra Brankovic iz Centra za antiratnu akciju i Igor Sikovica iz Fonda za humanitarno pravo. Javni pretres su pratili i zainteresovani gradani Leskovca, kao i novinari iz medija: Danas, Blic, Glas javnosti, Televizija Leskovac i ANEM. U Beogradu 23. 01. 1999.

Palanacki dnevnik uvreda SVILEN GAJTAN Kazna, Novac. Resetke. Vremena danasnja na jugu Srbije potkazuju vremena prosla. Kao da stvarnost ima dva lica, a ljudi isprogramiranu savest, da a priori, osuduju i presuduju, ljagaju i krivotvore, ili se na drugoj strani odupiru uniformnim zalopojkama i vanvremenskim nadanjima, pokusavajuci da naprave leju u kojoj glavno dubrivo nece biti strah, neznanje i arogancija mocnih. Ljudi u Odboru za ljudska prava - Leskovac i redakcija lista "Prava coveka" nisu zeleli da se ukrcaju na Titanik, ali ni da dozvole "Povratak otpisanih" . . . Analizirajuci peti "inkriminisani broj lista "Prava coveka" rekoh kolegi Toncicu: "E, pa, majstore, vreme ti je za jedan dobar sudski proces". I bi tako, a drugcije valjda i ne treba, i ne moze, kada su u pitanju oni koji juznim izolovanim putem misli voze po nekom drugom redu voznje. U tom smislu, tamo negde daleko od Beograda zivi i radi gospodin direktor, glavni i odgovorni urednik Javnog preduzeca Radio Leskovac Zivko Ljubisavljevic, slucajnoscu sudbine Bojanov i moj srednjoskolski profesor. Predmet "Osnovi novinarstava". Podsecanje valorizovano tek tako da nepodnosljiva gorcina akteulne zuci bude jos pitkija - nema sta sve nije pripremljeno da se u prekrsajnom postupku protiv Dobrosava Necica, Bojana Toncica, "Prava coveka" i Odbora za ljudska prava casa popije do dna. A Nesic i - zatvor. Mamurluk nemoci Grad u kome ima toliko privrednih problema ocito je u Odboru za ljudska prava i listu "Prava coveka" trazio kap rasola za nagomilani mamurluk i sopstvenu nemoc. Mala nelogicnost jeste sto nije uvodnik "Apokalipsa sada" bio prekrsajni ofanzivac, vec tekst "Pisati kao sav normalan svet".Tim pre sto je dan uoci pokretanja prekrsajnog postupka nacelnik Jablanickog okruga i predsednik SPS Leskovca Zivojin Stefanovic u svom medijskom nastupu osudio uvodnik "Apokalipsa" i tekst potpisnika ovih redova "Zatezanje politickog konopca". Ovo su po oceni nas u SPS cisti pamfleti. Oni jesu registrovani. ali je nedopustivo da se na taj nacin obraduju teme. Najverovatnije ih neko sa strane placa, jer ne verujem da bi se nasla neka institucija, slobodna, nezavisna, socijalisticka ili opoziciona, koja bi za ovo dala pare - rekao je Stefanovic Sutradan se u jednom beogradskom dnevniku mogla procitati izjava doticnog gospodina da oni nece podneti prijavu protiv lista "Prava coveka" i Odbora. Bojan Toncic je 14. januara pre podne sreo svog srednjoskolskog profesora, a sada kolegu i prvog coveka Radija Leskovac Zivka Ljubisavljevica, kako zuri "svojim obavezama u Opstinski organ za prekrsaje". Sve postaje jasno 15. januara u 8.00 sati ujutru. Ugladeni prekrsajac Dragan Stankovic elegantno vodi postupak protiv Bojana Toncica i "Prava coveka", zbog teksta "Pisati kao sav normalan svet", pecatanog u petom broju. U sobi u kojoj se sudi kao da smo svi putnici trece klase. Sudija Stankovic sedi. Advokat Slobodan Stojic, optuzeni Bojan Tonic kao urednika, Dobrosav Nesic, novinari, ljudi iz visokog komesarijata za ljudska prava Ujedinjenioh nacija i javnost - stoje. Mentalni i svakoliki pritvor! Glavni pretres je brzo gotov. Presuda u podne. Meduvreme prolazi u obilasku stamparije "Fileks", koja je stampala "Prava coveka", a ciji je vlasnik Radislav Filipovic istog dana pozvan na "informativni razgovor"u - Odeljenje za privredni kriminal. Trazimo novu stampariju. U Leskovcu vise necemo moci da se stampamo, a moramo. To od nas traze citaoci u Pcinjskom i Jablanickom okrugu - komentarise Nesic nakon odlaska iz stamparije. Magla se ne dize, nad Leskovcem je gusta kao vuna. Takva su vremena. Jadranka Kocejic i Nikola Barovic sat pred podneva pokusavaju da razgovaraju sa sudijom stankovicem. Bezuspesno, kao i advokat Slobodan Stojic iz Fonda za humanitarno pravo. Prva runda okoncana je u podne 15. januara. Sudija Stankovic kaznio je list "Prava coveka" sa sto hiljada dinara, dok je Bojanu Toncicu kao glavnom uredniku odredena globa od 50 hiljada dinara. - Nisam radio pod nikakvim pritiskom. Valjda mi verujete da kancelariju nisam napustio, dok resenje nije bilo gotovo - izjavio je novinarima Stankovic, trudeci se da ostane amorfno neidentifikovan u pogledu emocija. Usijani telefoni Tog dana u Leskovcu se uveliko slavio dan vozaca, pa smo se vozali po citavom gradu ne bi li pronasli parce astala za rucak. Uspevamo u "Kozari". Nakazna simbolika, ali i to je vreme na juznjackom casovniku anahronizma. Gastronomski ili ideoloski leskovacki voz? Ovog puta je to ideolosko-politikantska papazjanija, za koju je ceh, ispostavljen jedinoj nevladinoj organizaciji na jugu Srbije, prevelik i za najdublje direktorske dzepove. Zalba ne odlaze izvrsenje, pise u resenju sudije Dragana Stankovica. Istog dana advokat Slobodan Stojic ulaze zalbu, kojom zahteva obustavu postupka protiv urednika i novinara Bojana Toncica i Odbora za ljudska prava, jer to nije "u nadleznosti prekrsajnog, vec parnicnog postupka". Nikola Barovic nas podseca na tamnovanje Mihajla Mihajlova, disidenta iz vunenih vremena Josipa Broza Tita. Mihajlov je, rece Barovic, robijao u Mitrovici "3,5 metara" zbog dva teksta u stranim novinama. Smejemo se ponovo svojoj proslosti i sadasnjosti. Vreme je proslo, ali pomaka gotovo da nema. Svilen gajtan u gradu tekstila. Spusta se noc. Nad Veternicom kao i da nema dana. Necuven proces Udarna vest u "Panorami", vecernjoj informativnoj emisiji lokalne televizije Leskovac jeste kaznjavanje Odbora za ljudska prava, Bojana Toncica, urednika najtiraznijeg nezavisnog lista u 13 opstina na jugu Srbije. Prvo govori sudija Zoran Kocic. Tvrdi da oni "stite ustav i zakon Srbije", te da "rade objektivno jer su zakleti". Neobjektivan je i predstavlja pritisak na sud, kaze sudija Kocic, telegram koji je sudu uputila narodni poslanik Bojana Rostic. Ona zahteva obustavu procesa, postupak smatra recidivom komunisticke proslosti i apeluje na sudiju Kocica i njegove kolege da "sacuvaju svoju cast". Advokat Stojic kaze: Ono je necuven proces protiv jedne nevladine organizacije i njenog lista, ne verujem da ce opstati . . ." Nesic obecava: Nastavicemo sa nasim aktivnostima, bez obzira na ovu kaznu . . ." Toncic: Ovo je klasican mont proces. Posto nemam nepokretnu imovinu inspiratori tuzbe i egzekutori kafkijanske varijante sudenja zele da pomesaju muckalicu i papazjaniju u nesto opasno po ljudsko misljenje . . . Sevaju blicevi. novinari ostaju u prostorijama Odbora do kasno u noc. Elektronskom postom stizu poruke i podrska iz Beograda, Novog Sada, Cacka, uzica, Valjeva, Podgorice, iz citave zemlje, ali i iz sveta.  Telefon se usijao od poziva. Putujem za Vranje razmisljajuci kako Orvel ima naslednike, koji ne traze honorar za nastavak 1984. Pokusavam da shvatim kako se kroz ovakve kazne dinar nas nasusni jos vise obezvreduje. I kako je vredan kada ga nemas! Brzo se vracam u Leskovac. novi-stari proces, dopunjeni proces. Sudija Stankovic je u novom odleu. I guzva je nova. Ovog puta prijavljen je dobrosav Nesic. U meduvremenu sudija je i sam dopao policije, jer je neko obio prostorije Organa za prekrsaje i odneo cetiri pistolja i ko zna sta od papira. Nesicu se sudi u guzvi, mozda toi nije vasar, ali uslova za normalan rad nema. Daktilografkinja, ni kriva ni duzna, sedi - mora zena da radi. Sedi i sudija. Branioci i Nesic stoje. Za Biljanu Kovacevic Vuco i Gradimira Nalica to je vec dovoljno za dijagnosticiranje. Oseca to i sam sudija Stankovic, pa postaje neljubazniji i drskiji. Papazjanija iz Toncicevog teksta, a po dopunjenoj prijavi Zivka Ljubisavljevica, postaje leskovacki sudski specijalitet koji treba poruciti po sto vecoj ceni. Sudenje Odboru za ljudska prava treba da ude u istoriju, valjda to i oni zele, pa se tako i ponasaju. Za branioce nema kopije zapisnika. Nema ni stolica. Nije dozvoljeno nista vise od onoga sto sudija dozvoli. Bojanu Toncicu nije dozvoljeno ni da govori. Iskaz daje samo Dobrosav Nesic, ponavljajuci da ovo suzenje predstavlja "proces jedinoj nevladinoj organizaciji na jugu Srbije i najtiraznijim nezavisnim novinama" . . . Advokati traze izuzece. Od svega - nista. Sledi nova presuda. Suzenje u 10.00, kazna u 14.00 casova. Ovoga puta kao na "Bingu" Nesic "dobija" 70 hiljada, Toncic (po drugi put za isto delo)50, dok je Odbor kaznjen sa 100 hiljada dinara. Kako rece Bojan za Danas "17 reci i zarez ukupno 220 hiljada dinara". Sve u svemu 370 hiljada dinara. Sudska licitacija kao na njujorskoj berzi, s tim sto se tamo znaju pravila, a ovde su ona u najmanju ruku pravno nejasna. Vojkan Ristic   P.S. Pravila su, u meduvremenu, malo izostrena, pa su Toncicu skinute obe kazne, kao i listu Prava coveka. Za ukidanje prve presude Toncic i Prava su saznali dva dana po dopunjenom postupku. Kaznu po dopunjenoj prijavi ukinulo je 26. januara Vece za prekrsaje, kojim je predsedavao sudija Zoran Kocic. Vest je objavila "Panorama". Kazne su ostale "samo" Dobrosavu Nesicu i Odboru. Nesic jos nije uhapsen 30. januara, kada je ovaj broj otisao u stampu. Redakcija

MREZA NEVLADINIH ORGANIZACIJA JUGOSLAVIJE Postovana, Postovani, Obavestavamo vas da sutra pocinje suzenje clanovima nevladine organizacije Odbor za ljudska prava - Leskovac. U prilogu vam tim povodom dostavljamo Sapstenje Odbora, kako bi sa njim mogli da upoznate javnost. Nakon koferencije za stampu Opstinskog odbora SPS Leskovca, na kojoj je nacelnik Jablanickog okruga i predsednik Odbroa Zivojin Stefanovic osudio pisanje lista "Prava coveka", ispostavilo se da je njegovo istupanje znak za pojacavanje pritiska na leskovacki Odbor za ljudska prava, jedinu nevladinu organizaciju juzno od Nisa. Radio Leskovac je u Opstinskom organu za prekrsaje u Leskovcu podneo zahteve za pokretanje postupka protiv glavnog urednika "Prava coveka" i autora teksta "Pisati kao sav normalan svet", objavljenog u petom broju lista, kao i odgovornog urednika Dobrosava Nesica. U ovom napisu, kako stoji u prijavama koje je potpisao direktor Radija Zivko Ljubisavljevic, "objavljena je recenica uvredljive sadrzine: "Radio Leskovac je . . ." (Citavu recenicu ne citiramo iz razumljivih razloga. Zainteresovani mogu videti list "Prava coveka", broj 5, str. 6. Urednistvo.) O ovome smo obavestili mrezu nevladinih organizacija i Kancelariju Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Juce, 13. januara, predsednik Odbora za ljudska prava, Dobrosav Nesic, dobio je resenje Uprave javnih prihoda, Odeljenja u Leskovcu kojim se obavezuje da za nepostojeci dug iz 1995. godine plati 45 hiljada dinara, iako njegova privatna radnja ne radi vec dve godine. Ocekujemo nove pritiske i primene ogoljenih vidova represije i ovim saopstenjem upoznajemo javnost sa cvrstom resenoscu da ne popustimo pred varvarskom demostracijom moci. Predsednik Skupstine Odbora Stojan Milic   P.S. Prekrsajni postupak je zakazan za 15. januar 1999.     Specijalni izvestilac za ljudska prava Jirzi Dinstbir STRAH OD INFORMACIJE Prag - Strah buja u sredini gde se informacije cene po tome da li su patriotske ili izdajnicke. Zbog "narusavanja ugleda" lokalne drzavne radio stanice, proslog petka, opstinski organ za prekrsaje u Leskovcu iskoristio je Zakon o informisanju Srbije, da novcano kazni novine jedne nevladine organizacije za ljudska prava, kaznom od 100 hiljada dinara, i da osudi na kaznu zatvora autora teksta objavljenog u tim novinama, ukoliko u roku od 24 sata ne uplati drzavi 50 hiljada dinara. Sudija za prekrsaje je jednostavno izmislio novu kategoriju lica koja su po zakonu odgovorna i po prvi put je zapreceno zatvorom kao sredstvom za sprovodenje ovog Zakona - rekao je u posebnoj izjavi specijalni izvestilac za ljudska prava Ujedinjenih nacija Jirzi Dinstbir. Istog dana prekrsajnom organu u Leskovcu stigli i apeli Helsinskog odbora za ljudska,prava sa sedistem u Helsinkiju i Stokholmu da se Toncic i "Prava coveka" oslobode kazne. (Danas, 19. januar)    Novinar Bojan Toncic i "Prava coveka" bez kazne? SUD OBIJEN, UZETE PRESUDE Leskovac - Zbog obijanja prostorija Opstinskog suda u Leskovcu, presuda novinama "Prava coveka" i novinaru Bojanu Toncicu i pored isteka zakonskog roka od 24 casa, nije izvrsena. "Prava coveka", bilten Odbora za zastitu ljudskih prava u Leskovcu, i novinar lista, kao autor teksta "Pisati kao sav normalan svet", kaznjeni su jos proteklog petka novcanom kaznom od sto, odnosno pedeset hiljada dinara zbog komentara o programu Radio Leskovca koji je, po oceni sudije Dragan Stankovica, "narusio ugled i interes javnog preduzeca". Izvrsenje presude je zbog vikenda bilo odlozeno za juce, kada je optuzenima bilo nalozeno da dodu ne bi li im resenje bilo uruceno. Kada  su se pojavili u prostorijama suda, receno im je da su pisatnica i kancelarija sudije Stankovica obijene, te da su svi predmeti koje je on vodio, ukljucujuci i njihov, odneti. Istom prilikom im je sopsteno da se izvrsenje presude "odlaze do daljeg". I.S.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ZAKON U SLUZBI ZASTITE VLASTI Beograd Asocijacija nezavisnih elektronskih medija izrazava ostar protest zbog jos jednog slucaja primene nakaradnih prekrsajnih odredaba Zakona o javnom informisanju, ovoga puta protiv leskovackog lista simbolicnog naziva "Prava coveka", kojim su taj list i njegov glavni urednik Bojan Toncic osudeni na placanje kazne od ukupno 150 hiljada dinara. Pozadina ovog slucaja nedvosmisleno ukazuje na cinjenicu da se odredbe novog Zakona o javnom informisanju stavljaju u pokret iskljucivo u interesu zastite vlasti od slobode govora - prvo je lokalni celnik SPS osudio pisanje lista "Prava coveka" na konferenciji za stampu te partije, a ubrzo potom usledio je zvanican zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. ANEM izrazava poseban protest i ogorcenje cinjenicom da je zahtev za pokretanje postupka na osnovu koga je list "Prava coveka" osuden podneo Radio Leskovac, lokalni medij ciji rukovodioci ocigledno nisu svesni da se ostrica represivnog zakona vrlo lako moze okrenuti protiv njih samih. Postupak kolega iz Radio Leskovca, po shvatanju ANEM, pokazuje potpuni nedostatak profesionalne solidarnosti i identifikacije profesionalnih interesa svih novinara. Blic Zahvaljujuci promenama Zakona i prekrsajima usvojenim posle donosenja Zakona o javnom informisanju, Bojan Toncic, glavni urednik lista "Prava coveka", provesce 30 dana u zatvoru ukoliko ne bude mogao da plati visoku kaznu koja ce po svemu sudeci delimicno biti zamenjena i kaznom zatvora, svedoci o nameri vlasti da ugusi sve medije koji plasiraju drugacije ideje, a vrlo simbolicno ogovori i o nivou postovanja prava coveka, odnosno ljudskih prava u nasoj zemlji. Hajka koju je vlast, objavljivanjem falsifikovanog dokumenta kao "krunskog dokaza", nedavno zapocela, ocigledno se zahuktava. ANEM upozorava vlasti Srbije i Jugoslavije da je akcija koju su pokrenuli protiv onih koji drugacije misle osudena na neuspeh, i da je jedini put povratka nase zemlje u drustvo civilizovanih zemalja postovanje prava coveka, a ne njihovo stavljanje u zatvor. Stoga ANEM ponavlja svoj zahtev da se restriktivni Zakon o javnom informisanju sto pre stavi van snage.     Forum jogoslovenskih nevladinih organizacija BESMISLENO KAZNJAVANJE Forum jugoslovenskih nevladinih organizacija najenergicnije protestuje protiv besmislenog resenja Opstinskog sudije za prekrsaje iz Leskovca kojim se kaznjavaju nezavisne novine "Prava coveka" leskovackog Odbora za ljudska prava i Bojan Toncic urednik ovih novina zbog narusavanja ugleda Radio Leskovca. Novcana kazna je izrecena jer je ugled Radio Leskovca, navodno, narusem recenicom "Radio Leskovac . . .". Ocigledno je da nije rec ni o kakvim materijalnim neistinama ili klevetama, vec o vrednosnoj oceni emisija pomenutog radija na sta ima prava i svaki slusalac. Smatramo da ovo resenje predstavlja nastavak progona nezavisnih medija koji se ovim prosiruje i na nevladine organizacije. Ocekujemo hitno ponistenje ovog nedopustivog resenja, kaze se u saopstenju Foruma jugoslovenskih nevladinih organizacija. R. D. (Danas)

O slicnosti medijskog prostora u Srbiji i Hrvatskoj LAZLJIVI Pise: Tatjana Tagirov Recenica da "sve sretne porodice nalikuju jedna na drugu, a sve nesretne se razlikuju", ako o drzavama nastalima na ovom prostoru mislimo kao o velikim porodicama, i nije bas tocna. Cinjenica je da su ove porodice nesretne, ali -* tesko da se razlikuju, bar kad je o slobodi medija rijec. "Spremna sam lagati ako je to u interesu Hrvatske", pocetkom 90-tih je izjavila jedna zagrebacka ("drzavotvorna", kakko se to u Hrvatskoj naziva) novinarka. Ne treba ni spominjati da je doticna i danas jedna od glavnih "faca" u "katedrali hrvatskog duha", kako se cesto naziva drzavna televizija. Otprilike je u njenoj recenici i sadrzano sve sto o novinarstvu i novinarima - koje vlast i dalje voli vidjeti kao drzavne sluzbenike, lojalne ma kojoj aktualnoj politici - vlast misli i od njih trazi.  A tu je, na zalost, ista situacija i u Srbiji i u Hrvatskoj, da ne idemo dalje po geografiji pokojne domovine. Domjenak kod predsjednika Razlicite su, i to ne bas sasvim, samo metode. Iako Hrvatska nema famozni Zakon o informisanju, svoje neposlusne poslenike javne rijeci vrlo uredno utjeruje u red. Najprije, ako je netko novinar nezavisnog lista - o televiziji tamo nema ni govora, a  i o radio stanici koja nije pod drzavnom kapom kad je informiranje posrijedi, tesko da se moze govoriti; Srbija u usporedbi s tim segmentom informiranja ispada "Eldorado" - ne moze ni sanjati da ima pristup informacijama vladajuce stranke. Recimo, nema sansi da dode na "novogodisnji domjenak" kod predsjednika, pa ni na na obicnu press-konferenciju. No, to nije tako vazno. Mnogo je vaznije ono do cega se doslo tzv. privatizacijom. Tranzicija iz drustvenog vlasnistva u privatno naprosto je ostavila bez imovine sve one koji su ju desetljecima stvarali, pa je tako i distribucija novina prsla u ruke hercegovackog tajkuna Miroslava Kutle. Kako se cijela stvar zavrsila, vidjelo se ovih dana: Kutla nije iza sebe ostavio nista do dugova, novine zu zaprijetile neizlazenjem zbog neplacanja novca od njihove prodaje puna dva i pol mjeseca (a pretpostavka je da je novac zaraden prodajom zavrsio negdje na nekom sigurnom, inozemnom racunu), da bi na kraju bio postignut dogovor izmedu banaka i propalog Kutlinog "Tiska", kojim ce dugovi biti vraceni - iz dzepa poreznih obveznika. Svete krave Osim ekonomskom, dakako, postoji i sudski nacin unistavanja novina. Jedno je krivicni postupak, u kojem su, kao "svete krave" zasticeni neki drzavni duznosnici - predsjednik, premijerice, predsjednik Vrhovnog suda i Ustavnog suda, predsjednik Sabora. Oni se je, cak, ne moraju oni osjetiti povrijedeni nekim tekstom ili tvrdnjom - tu je javni tuzilac koji pokrece postupak zbog navodne ivrede ili klevete, pa se tako dogodilo da je, nakon dvije godine vazenja takvog pravila, aktualni predsjednik Tuzman dao generalnu punomoc tuziocu za progon novinara. Jos je gora situacija s naknadama stete zbog klevete ili uvrede, koje to po pravilu nisu. Svakog dana se u Hrvatskoj moze uhvatiti "dusevna bol" teska stotine hiljada njemackih maraka, samo ako je blizak vrhu vlasti: od predsjednikove kceri, negdasnje zemunske snahe i sluzbenice koja se naglo prometnula u uspjesnu poduzetnicu, do ratnih zlocinaca koje, eto, bas nesto boli dusa kad im se spomene njihove "zasluge" od kojih ce Hrvatska patiti jos generacijama, do ministra zdravstva koji je tako uspjesno sredio stanje u svom resoru da je bolje umrijeti prije negoli i pomisliti na bolnicu. Odstete se mjere sumama koje bi unistile svake, pa i one kapitalisticke i financisjki mocne izdavace, a sa sudstvom koje nema ni "n" od nezavisnosti (dagode rezultat dugogodisnje cistke, koja je istjerala vecinu iskusnih sudaca iz sudnica), jasno je cemu vlasti smjeraju. Samo, primjerice, protiv splitskog "Feral Tribunea" u ovom se trenutku, u raznim sudskim postupcima, potrazuje gotovo pet milijuna njemackih maraka na ime dusevnih boli raznih javnih i politickih duznosnika. To sto se hrvatske vlasti nisu sjetile da ustanove prekrsajnu odgovornost za novinare, i jedinstveni sistem u kojem se u prekrsajnom postupku izrice prakticno konfiskacija imovine, ne znaci da je situacija bolja no ovdje. Ne znaci, dakako, niti to da je ta ideja dalja hrvatskim no srpskim vlastrdrscima. Valja sacekati. Dosadasnje pravilo je bilo: kad vidis nesto "dobro" kod susjeda, prekopiraj, iako je rijec o notornoj budalastini. Drzavni "razvod" tu ne predstavlja nista; sistemi nacin razmisljanja su ostali isti. Do hrvatskog zakona o informisanju, dakle!   GLUPA PITANJA I PAMETNI ODGOVORI (iz knjige KAKO RASTE PAMET autora Budimira (slucajno) Nesica, izdanje SLOBODE, Beograd, 1974. Knjiga sadrzi odgovore dece uzrasta 4-14 godina na pitanja iz testova inteligencije.) JEDAN COVEK JE PUCAO U ZECA, PRVIM METKOM GA JE UBIO NA MESTU ALI GA DRUGIM NIJE MNOGO RANIO ZASTO JE GLUP LOVAC? * - glup je sto je pucao u zeca kad je on dobar mogao je da nade nekog vuka ili tako nesto sto nije bas dobro * - glup je sto je trosio visak municije kako je mogao jedan metak  da mu ide dobro a drugi da promasi * - glup je sto je tako ispalo JEDNOM ZATVORENIKU SUDIJA JE REKAO, VI CETE BITI OBESENI I JA SE NADAM DA CE TO BITI OPOMENA ZA VAS KAKAV JE SUDIJA? * - sudija je glup on ne sme odmah da kaze da ce biti obesen jer moze covek da se uplasi i da crkne od straha * - ako ga obesi za opomenu ja mislim slomice se vesalica * - ako ga obesi za opomenu posle nece imati sa cim da ga opominje i to ce biti mnogo glupo * - moze tako posle i sudiju da obese ako nije dobar da se opameti