........Svetozara Markovica 37 - 16000 Leskovac tel/fax: + 381 16 215 922; e-mail: nesic@eunet.yu
Posveceni dobrobiti gradjana
Odbor za ljudska prava obelezio desetogodisnjicu rada
Odbor za ljudska prava Leskovac je nevladina i neprofitna organizacija. Neformalno je osnovan je 1992. godine resenoscu nekoliko gradjana Leskovca da se udruze i zajedno suprotstave tada eskalirajucoj represiji vlasti Slobodana Milosevica. U Odboru i danas s ponosom isticu da je medju osnivacima, kasnije aktivista, bilo Srba,Hrvata, Roma i Muslimana - Bosnjaka. .
Suoceni sa tragicnim posledicama pocetka rata u Hrvatskoj, sa pocetkom ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini aktivisti Odbora zapocinju svoje aktivnosti. Suprotstavljanje nasilnoj mobilizaciji za ove ratove, pravna pomoc i javna podrska gradanima koji su odbili ucesce u ratu prve su takve aktivnosti na jugu Srbije. Odbor je skrivao dezertere i povezivao se sa pacifistima sirom bivse Jugoslavije.
Sve to vreme prva nevladina organizacija na jugu Srbije radila je u svojevrsnoj ilegali, sa malim brojem posve}enika, ljudi koji nisu zeleli da se pomire sa nasiljem i ratom, sa progonom politickih neistomisljenika.
- Prvo su odveli Jevreje, a ja se nisam protivio, jer nisam bio Jevrejin. Potom su odveli komuniste, a ja se nisam protivio, jer nisam bio komunista. Zatim su odveli mene a niko nije ostao da se protivi tome.
- Ovim recima Pastora Nimelera mogao bi da se opise bunt aktivista Odbora protiv sveprisutnog sistematskog nasilja recima, uperenog protiv neistomisljenika i manjina svih provenijencija.
U vreme kada rezim pojacava pritisak na nezavisne medije sirom Srbije sa ciljem da spreci objavljivanje istine o sve pogubnijim rezultatima sopstvene politike, Odbor za ljudska prava zapocinje izdavanje PRAVA COVEKA, prvog nezavisnog lista u Leskovcu, koji se besplatno distribuira u celom okrugu. Redakcija lista u prostorijama Odbora ubrzo postaje srediste otpora lokalnim mocnicima u kojem urednici i saradnici lista oko zajednickih antiratnih projekata okupljaju intelektualce iz Beograda, Zagreba, Pristine...
Rezim reaguje panicno: policija ometa distribuiranje lista zlostavljanjem kolportera, nocu upada u prostorije Odbora i pleni hard-disk iz racunara na kojem se priprema list. Januara 1998. godine novinar i urednik lista ka`njeni su po tada restriktivnom Zakonu o javnom informisanju.
Bilo je to vreme sna`nih pritisaka re`ima na Odbor, u sredini u kojoj je otpor bio slab, a tada vladajuci socijalisti drzali sve poluge moci.
Odgovorni urednik lista Prava coveka i predsednik Odbora Dobrosav Nesic jedini je urednik koji je izdrzao zatvorsku kaznu po zloglasnom Zakonu o informisanje. Zbog 17 reci i jednog zareza u napisu Pisati kao sav normalan svet, objavljenog u broju od decembra 1998. godine, Nesic je odsluzio zatvorsku kaznu od 30 dana. Razlog je bio otvorena kritika vlasi da nisu preduzeli nista da se spreci dizenterija u leskovackim obdanistima, a povod kritika udvorickog informisanja lokalnih glasila, sto se tada nazivalo “patriotskim novinarstvom”. Zatvorsku kaznu Dobrosav Nesic je izdrzavao u vreme rata na Kosovu i bio je izlozen razlicitim oblicima pritiska.
Izdavacku delatnost Odbor siri i na objavljivanje publikacija sa ciljem edukacije gradana o njihovim osnovnim ljudskim pravima i nacinima njihove zastite.
Objavljene su knjige BUKVAR LJUDSKIH PRAVA, KOSOVO - ISTINE I ZABLUDE, LJUDSKA PRAVA OCIMA DETETA, mnogobrojni leci, lif leti, plakati...
Od vremena hiperinflacije Odbor za ljudska prva obavlja i humanitarnu
delatnost prikupljanjem i distribuiranjem humanitarne pomoci naugrozenijim kategorijama gradana juga Srbije. Uprkos stalnim zabranama, visokim carinskim nametima, sprecavanju podele i drugim ometanjima od strane prethodne vlasti.
kolicina prikupljene i podeljene humanitarne pomoci u hrani, odeci i obuci, lekovima i sanitetskom materijalu meri se stotinama tona i vrednosti oko 600.000 evra.
Pomoc zvana zelja
Isplivali su na videlo odnosi koji se jednostavno nazivaju cosa nostra
Pre punih 14 godina kada smo se ilegalno sastalali i kada je bilo uistinu rizicno pripadati svemu sto nije vladajuca Socijalisticka partija Srbije, nismo ni slutili da }e u nasem gradu pad Slobodana Milosevica znaciti tek kratkotrajnu srecu zbog uspeha u kojem smo ucestvovali. Postpetooktobarski period obelezavaju, medjutim, stranacka borba i svirepa borba za licne interese kakvu ovaj grad ne pamti; posledice su po gradjane leskovacke opstine i Jablanickog okruga fatalne.
Ovih dana imali smo priliku da se uverimo do kojih razmera moze da ide
ono sto Leskovcani nazivaju alavocu na pare: ta najstarija bolest, korupcija, zahvatila je i strukture lokalne samouprave. Brojni sugra|ani kaza}e da to nije nista novo, jer su i sami bili u bezizlaznim situacijama u kojima su morali da daju novac drzavnim cinovnicima. Za ono sto im po zakonu pripada. Nevesela hronologija: pre deset godina dobili smo resenje kojim se nasa organizacija upisuje u registar nevladinih organizacija. Poceli smo sa pacifistickim aktivnostima i akcijama kojima smo pozivali na toleranciju. Naravno i deobom humanitarne pomoci. Da budemo i malo cinicni: nikada je niko nije odbio.
Ali, kada je policajac nasrnuo na coveka koji zastupa zrtve torture, i sam
je postao zrtva. A ljudi koji zastupaju zrtve su u celom civilizovanom svetu, medjunarodnim dokumentima i praksom, posebno zasticenieni i svaki nasrtaj na njih podrazumeva stroge sankcije za nasilnike. U slucaju napada policajca Gorana Velickovi}a, coveka sa ratnom i kriminogenom prosloscu, na naseg aktivistu i uglednog advokata Dragutina Vidosavljevica jo{sjednom se pokazala sprega policije i pravosu|a, odnosno isplivali su na videlo odnosi koji se jednostavno nazivaju cosa nostra. Velickovic je zlostavljao Vidosavljevica u policijskoj stanici, tuzen je, ali uziva zastitu.
Mi smo uvereni da je to jedini razlog zbog kojeg se nasoj organizaciji ne dozvoljava da deli humanitarnu pomoc.
A od nadleznih organa nema pomoci; kao da je svima svejedno sto propadaju invalidska kolica koja invalidski penzioner ne moze da kupi od svoje penzije. Iako smo minulih godina bili na suprotnim stranama, dosli smo na zvanicnu adresu, kod gradonacelnika Gojka Velickovica. Isposlovao je da se plate tro{kovi dopremanja na cemu smo mu zahvalni.
Tako se Leskovac zahvaljuje ljudima koji imaju filantropske motive. To nije stav svih gra|ana, mnogima bi pomoc dobro dosla, ali bahatost policije pokazala je i pokazuje da zivimo u policijskoj drzavi u kojoj nema elementarih obzira prema civilizacijskim vrednostima. Zato sada u krugu leskovackog zatvora propadaju kreveti za surdulicki Dom zdravlja, a leskovacki malisani iz najugrozenijih porodica nece dobiti igracke koje su vec propale.
U nekim drzavama to se zove birokratija, ali ovde je rec o odmazdi. Okrutnoj. Stoga cemo u vreme obelezavanja svog jubileja da budemo i dalje aktivni. Da bi se kaznili krivci i postovao zakon.